Док је још трајао рат за ослобођење западних крајева бивше државе Краљевине Југослaвије у ослобођеним крајевима Србије успоставља се народна власт. Поред Месних народноослободилачких одбора (МНОО), Народног фрота ( НФ) и АФЖ-а (Антифашистичког фронта жена) основан је и Актив НО (Народне омладине). За председника НО у Стрелцу постављен је Александар Миленковић (ф.Достинци) гимназијалац из Ниша. Неки раднички синови замерили су му што је учио гимназију у Недићевој Србији и тако помагао народне непријатеље. Да би им доказао да је већи патриота од њих дао је оставку на месту председника и пријавио се да иде добровољно на фронт иако је рођен 1928. године. После његове оставке и одласка у борбу, на место председника НО постављена је Даница Г. Костадиновић из Попове мале.
Задатак олмладине тада је био да у сарадњи са НФ и АФЖ прикупља храну, одећу и обућу за борце на фронту и пострадале у току рата.
Од 1953. године председник НО био је Душан Ц. Танчић Варотинац. У то време Народна књижница примала је лист “Млади борац”. О активностима тих година немамо податке. Али зато за активност ООСО (Основне организације социјали- стичке омладине) села у периоду од 1975 до 1978. године добили смо драгоцене податке од Живојина Г. Андрејића лекара у Варварину, активног омладинца у Стрелцу наведених година. Ево шта он пише:
„Почетком фебруара 1975. г. на редовним изборимаруководства омладинских организација, у Стрелцу је изабрано ново руководство ООСО-е. За председника је изабран Андрејић Г. Живојин, за секретара Алексић А. Слободанка и за благајника Станковић М. Бранимир. Изабрано руководство је добило пуну подршкусвих чланова омладинске организације и са пуно поверења и одговорности кренуло у остваривању плана и програма омладинске организације, а приоритет и окосницу чиниле су:
- Радне акције локалног типа на уређењу села
- Изградња моста на реци Мурговици и Равни
- Културно забавне активности и
- Спортске активноси
Радне акције су се углавном састојале у уређењу села, поправку локалних путева после непогода и оспособљавању спорских терена. За кратко време активирано је игралиште за мали фудбал на „Вацино“, поред Мурговице. Оспособљен је и терен за одбојку како у школском дворишту тако и на терену „Вацино“. Постављени су и кошеви за кошарку у сали Основне школе.
Омлaдина и ђаци су 1974. године имали заједничку акцију уништавања губара.
У спортском погледу настављена је ранија доминантна активност у општини. Стасала је генерација која је успела да у фудбалу и одбојци одржи сам врх у општини. У малом фудбалиу трофејну претходну генетацију успешно су заменили: Цветковић Ђорђе Ћоса и Алексић Радован као голмани, затим Соколовић Зоран, Раденковић Зоран, Андрејић Живојин, Марјановић Небојша, Цветковић Миодраг Романија и Миладиновић Драган као играчи. Они су освојили пехаре и прва места у Љуберађи и Звонцу, друга места у Великом Боњинцу и Бабушници.
И одбојкаши су бележили високе резултате са истакнутим појединцима као што су били: Раденковић Ј. Чедомир, школки кувар, Танчић Д. Радован Лака, Ристић Ђ. Јовица…
У остваривању солидних резултата омлдине на изградњи моста преко Мурговице драгоцену помоћ пружили су Ристић Борко председник Месне заједнице и Пејчић Петар, секретар школе. На изградњи моста у лето 1976, а поготову 1977. г. радило је преко 80 акцијаша да би мост назван „Мост младости“ био завршен и свечано пуштен у саобраћај септембра 1978. године. Свечано пресецање врпце извршио је председник Месне заједнице Борко Т. Ристић.
У то време већ постојеће Културно уметничко друштво по идеји Пејчић Петра секретара школе добило је назив „Славко Лаф“, званично регистровано и добило свој печат. За првог председника друштва изабран је Петар Д. Пејчић учитељ и секретар школе.
Рад и активност КУД-а био је богат и разноврстан. Томе су допринели сви житељи села, а посебно ученици основне школе „Добринка Богдановић“ са својим учитељима и наставницима.
Редовно су за мештане припремани новогодишњи програми са лутријама у сали Дома културе.
Омладина Стрелца је својим активним учествовањем у „Сусретима села“ 1977. године допринела освајању другог места у општини. Стрелац се такмичио у групи са Великим Боњинцем и Доњим Крњином. Такмичење је било разноврсно: драмски део, фолклор, изворне народне песме. Из спортског дела: шах, бацање камена са рамена и натезање (надвлачење) конопца. Велико Боњинце освојило је прво место. Културно уметнички живот у том периоду у Стрелцу био је веома богат и занимљив. Чланови драмске секције припремали су разне комаде. Најбољи успех постигнут је са комадом „Јазавац пред судом“ од Петра Кочића. Са овим сатирич- ним комадом пуним смеха гостовали су у суседним селима:. Прво гостовање било је у јануару 1977.г. у Раков Долу, затим у Црвеној Јабуци, селу Пресека…
Међу глумцима посебно су се истицали: браћа Панајотовићи Бранимир и Јанко, Ћирић Радован, Рустић Миле, Дојчиновић Бранимир, Станковић Часлав, Андрејић Живојин, Раденковић Милица, Раденковић Цвета и други.
У фолклору посебан допринос дали су: Митић Б. Драган, Цветковић Ч. Зоран, Тодо
ровић Г. Зоран, Панајотовић Ж. Јанко, Ристић Е. Миле, а од девојака Раденковић П. Милица, Раденковиж Б. Цвета, Мијалковић Ж. Олгица и др.
На хармоници је свирао Ристић Г. Божа. Певали су: Аранђеловић В. Љиљана и Цветковић Зоран.
Све наведене активноси стрелачке омладине успешно су обављање захваљујући изузетно доброј сарадњи са Месном заједницом и Основном школом „Добринка Богдановић“ чију је салу омладина користила за незаборавне игранке и забаве током лета и зиме.
Девојке сиромашног стања да би се огледале коритиле су огледалце са петролејке лампе, а често и прозор.
Даринка Б. Раденковић није дозвољавала својим кћеркама дасе увече погледају у огледало. „То не доноси срећу“, говорила је она.
Прва огледала од стакла са полеђином од амалгама (живе и калаја) рађена су у Венецији (Италија) око 13оо. године, а касније и са сребром на полеђини.
Бабушничка гимназија
Почела је са радом 26 фебруара 1945. године. Предавачи су били:
Душан м. Ћирић, учитељ, уједно и в.д. директора Државне ниже гимназије.
Драгомир Динчић, порофесор
Драгомир Цветковић, профсор
Фехим Балић, професор. Радио до 26.09.1945. Враћен у Белу Паланку
Чедомир Манић, учитељ, радио до 18.11.1945.
Долазе: 24.10.1945.г.Величко и Милица Станковић
8.12.1945.г. Оскар и Јелена Реди. Од 1.01.1946..г. Јелена Реди је в.д. директора гимназије
3.01.1946.г. Ратомир Љубеновић Оџа, учитељ
18.01,1946.г. оливера Илић, суплент
13.03.1946.г. Божидар Марковић, професор
28.априла 1946.г.приредба Подмлатка Црвеног крста одржана у кафани „Црни Врх“. Предавање о значају Црвеног крста одржао Бранимир М. Раденковић, ученик трећег разреда гимназије
Отишли су: Фехим Балић 26.09.1945.г.
Чедомир Манић 18.11.1945.г.
Душан м. Ћирић 20.03.1946.г.