August 22, 2016

Škola

Zalaganjem popa Radenka i uz pomoć viđenijih ljudi iz Strelca i susednih sela, obnovio je crkvu u Strelcu 1838.g. i u Studeni 1867.g., i otvorio prvu školu u Strelcu u crkvenoj zgradi. Veruje se da je to i prva škola u Lužnici, u Turskoj Srbiji.

Škola -crkvena zgrada, čatmara bila je niska.i imala je dve male prostorije i dva ulaza iz crkvene porte. Krov pokriven slamom bio je na jednoj vodi. Na prozorima umesto stakla bila je hartija.

Pod rukovodstvom popa Radenka u ovoj školi mnogi su stekli pismenost kao i njegovi sinovi Gligorije i Đorđe, koji su postali sveštenici.

Prvi učitelj koga je pop Radenko oko 1843 godine* pogoio bio je Jovan Konopčar rodom iz Leskovca, koji je u Strelcu proizvodio konopce, pečalbario je. Naziv “Konopčar”dobio je po svom zanatu. Kao učitelj u Strelcu opismenjavao je decu od 1843 do 1846 godine. O njemu drugih podataka nema.

*Učitelj-pedagoško-književni list, sv.1., sept., 1896, Bgd.,, str.40.

U Obrenovićevoj Srbiji 15. aprila 1839. izdata je zapovest da se na dalje po šklama ne predaje iz „starog , iz Nemačke donošenog bukvara, nego da se predaje nov u Srbiji pečatan…

“(M.Đ. Milićević: Škole u Srbiji od početka ovog veka do kraja školske 1867. godine, str 11)

A, 24.oktobra 1844.g. donet je zakon „da deca više ne kazuju slova imenom az, buki, vedi itd., već samo a6, b6, v6, g6, itd.. No to nije bilo lako uvesti, pa su mnoga deca po starom izgovarala slova sve do oslobođenja od Turaka 1878. /Isto, str.17/

Svetislav Ristić birov poznat Strelcu kao deda Tila đacima osnovne škole tridesetih godina 20 veka, pri susretu uvek je izgovarao azbuku podsakujući sa jednom nogom: Az, Buki, Vedi, Glagolji, Dalje, Đaci, Evrejski, Žive, Zimi i Jeseni Kao Lopovi, Ljubica Mene Neće….

U to vreme… većina učitelja bili su sveštenici, živopisci, zanatlije, sitničari trgovci, mehanxije i dr.

/ Dr.Jovan Haxi Vvasiljević: Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u 19.v., Bgd,1928, str. 12./.

U to vreme učitelj je mogao da bude svako ko je znao da čita i piše.

Početak opismenjavanja u Strelcu nije utvrđen . Tihomir Đorđević je naveo godinu 1843, Jovan Haxi-Vasiljević 1831*, a Vladimir Nikolić 1848. Učitelj Slavko Tančić Laf piše da je pop Radenko otvorio školu u Strelcu oko 1839 god.

/*Dr,Jovan Haxi Vasiljević: Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u 19.veku, Beograd 1928., str.54/55 /

Možda je Jovan Hadži Vasiljević u pravu kada navodi 1831 g., kao godinu početka opismenjavanja, jer se Radenko Gmitrović tih godina vratio u rodni Strelac opismenjen i počeo da uči decu da čitaju i pišu. A, kada su mu sinovi stasali za školu dovodio je pismene ljude za učitelje, sve do oslobođenja od Turaka.

Kada je pop Radenko iz nepoznatih razloga otpustio Jovana “Konopčara” pogodio je Milenka Popovića iz Golemog Bonjinca. Milenko se školovao u Nišu. I on je decu učio u prizemnoj zgradi u crkvenoj porti u kojoj je radio i Jovan “Konopčar”. O broju đaka nema podataka.

Milenko je učio decu pola godine**. I o njemu nema više podataka. ** Isto * (dr.J.H.V)

Pop Radenko je oko 1854. g. pogodio Gaxu- Gaču (Đorđa) Nikolića iz Niša. Tu godinu je potvrdio i sam učitelj Gača svojeručnim zapisom na jednom apostolu u strelačkoj crkvi. Zapis glasi: “Sei apostol na hram presvetuju Bogorodicu u Strelac 28 mart 1854 leto. Pisatel učitel Nikolič niški”.***          *** Isto (Dr.J.H.V.)

Gača Nikolić je u Strelcu službovao tri godine. Po povratku u Niš zapopio se. Parohija mu je bila u selu Međurovu. Meštani Međurova nazvali su ga “pop lisica”. Joca Nikolić, meanxija i ćurčija iz Strelca je bio đak kod Gače.

Posle Gače Nikolića pop Radenko je za učitelja doveo Tonču (Tanču) Popovića iz Trna (gradić u Bugarskoj). Oko 1896 god.**** Tonča je živeo u Pirotu. **** Isto

Kad je Tonča otišao došao je učitelj Jovan Zdravković***** iz Strelca /*****Isto Dr.J.H.V./.

O Jovanu Zdravkoviću nema drugih podataka. Vladimir Nikolić ga pominje u knjizi: „Osnovne škole u okolini Pirota u tursko vreme“, 1924, str.67. kao učitelja u susednom selu Ralinu.

U Ralinu „škola je otvorena 1865.g. Prvi učitelj je Jovan Zdravković iz Strelca. Škola je bila u kući Lepoja Kostića“, /Istostr.98./,

„U Valnišu škola je otvorena 1856. g.u kući valniškog sveštenika Miladina Ristića. Učitelj je bio Andrija Krstić iz sela Berin Izvor“…/Isto, Vl.N./

Posle Jovana Zdravkovića pop Radenko je pogodio Daskal Đuru iz Trna (Dr.J.H.V., str.41), koji je učio decu oko 10 godina. Daskal Đura je koristio dva prezimena: Jovanović i Nikolić. Bavio se i krojačkim zanatom, koji se u to vreme dobro plaćao. Za bolju platu napustio je Strelac i otišao u Crvenu Jabuku. Po oslobođenju od Turaka vratio se u rodni grad Trn i radio kao učitelj. Posle učiteljskog poziva postao je crkvenjak. Za posao crkvenjaka i pevanje u crkvi Daskal Đura mesečno je dobijao dve stotine groša.

Po odlasku Daskal Đure pop Radenko je doveo učitelja Conu Dančulovića iz Zelenog grada kod Trna. Daskal Cona je koristio tri prezimena: Dančulović, Stanković i Tančić (Dr.J.H.V., str.54/55). Bio je naklonjen Srbima i zato su ga strelčani cenili i poštovali. On je nabavljao i donosio đacima srpske knjige, a naročito narodne pesme i tako doprinosio buđenju nacionalnog duha. Turcima se to nije dopadalo i nisu ga blagonaklono gledali, jer su se plašili buđenja nacionalne svesti kod naroda, pobune i ustanka. Daskal Cona je živeo u strahu da ga Turci ne otkriju, uhapse i ubiju.

1870 upisano u Strelcu 36 đaka, a 1900. otvorena radnička škola.

Učitelj Slavko Tačić Laf*, upravitelj osnovne škole u Strelcu zabeležio je:”Gača, Cona i Đura davali su na čitanje, a i poklanjali narodu knjige: Večiti kalendar, Kraljevića Marka-pesme i Dela Karaxića takođe pesme.

Njihova je zasluga da se i danas čuje po koji stih iz narodne poezije upotrebljen kad i gde mu je mesto. Stariji ljudi druge pesme i ne pevaju, već samo narodne i to uvek pravilno u desetercu”.

* /Istorija osnovne škole u Strelcu, rukopis, od 26.februara 1929.god, strana 3, Strelac./

Daskal Cona je došao u Strelac 12. marta 1872. godine. O tome postoji zapis na „Irmologiji“ u crkvi Uspenije Presvete Bogorodice u Strelcu: “Dojde Cona Daskal na leto 1872. mesec mart 12 den”.

(Prosvetni glasnik br.2, 1900, str.222).

Pre dolaska u Strelac Cona je u Crvenoj Jabuci učio decu Petka Ilijinog za godišnju platu od 500 groša i jedne leskovačke kondure. Kod Petka je radio od 21.maja 1870. g do početka marta 1872. godine.

U Strelcu je kao učitelj boravio do 1874. godine, a onda je otišao u Golemo Bonjince. Prema zapisu iz 1877 godine na trebniku Veliko-bonjinske crkve učitelj Cona je povezao crkvenu knjigu Veliko-bonjinske crkve za 10.groša prvoga maja 1877.

Sve učitelje do oslobođenja od Turaka pop radenko je pogađao na određeno vreme. Za Daskal Đuru učitelj Slavko Tančić Laf piše da je bio u Strelcu i posle oslobođenja od Turaka decembra 1877.godine, Verovatno je Đura iz Golemog Bonjinca došao u Strelac odmah po oslobođenju i ostao sve do postavljenja prvog državnog učitelja Srbije septembra 1879 godine

U to vreme Mateja (baba Sove Prdljinske brat) posadio je jasen i javor u crkvenoj porti. Stevan Stanković Kardaš bio u prvom razredu osnovne škole. Jasen i danas svojom lepotom i visinom krasi crkvenu portu, a javor je ostao u senci jasena.

Prema zapisima u studenskoj i strelačkoj crkvi, Đura Jovanović-Daskal Đura bio je 1870. g. učitelj u Studeni, a 1876 godine u Strelcu. Po oslobođenju od Turaka radio je kao učitelj u Kneževini Bugarskoj (Prosvetni glasnik ,godište 21, januar 1900, broj 1.).Kosta N. Kostić

Kako su đaci učili azbuku i ščitavanje učitelj Slavko „Laf“ piše:”… priprema za Bukvar kod Cone i Đure, bilo takozvano krepe a to je parče hartije uglavljeno u razdeljano drvce i na hartiji učiteljevom rukom ispisane-bolje reći štampana azbuka* koja se učila: az, buki, vedi glagolji…….Najteže je bilo ščitavanje. Na primer da se napiše i pročita reč baba onda se kaže: buki=b, az=a, buki=bab, az=a = baba” */Laf, strana 2/

Kažnjavanje nedisciplinovanih učenika bilo je klečanjem na zrna kukuruza ili udaranje prutom po dlanovima. Najteža kazna bila je valoga, sprava pomoću koje se đaku dignu noge u vis ali tako da ih može micati, a za to vreme zaduženi učenik bije ga po tabanima”. /Laf, strana 3/

Posle učitelja Cone Dančulovića 1874., pop Radenko je dovodio: Pejču, Žiku i Savatija, koji su jedan za drugim, radili do oslobođenja od Turaka 1877. Nismo mogli da dođemo do podataka o njihovom boravku u strelačkoj školi ni o njihovom radu, kao što nema podataka ni o radu škole za vreme Prvog i Drugog srpsko-turskog rata

 

Prvi srpsko-turski rat vodio se od 26. juna 1876. godine i trajao je do 17. oktobra 1876, a Drugi rat sa Turcima započeo je 1-3 decembra 1877 i trajao do 22. januara 1878 godine. U Drugom srpsko-turskom ratu oslobođeno je četiri okruga južnih srpskih krajeva i pripojeno matici Srbiji: niški, pirotski, toplički i vranjski. Lužnica je oslobođena 13/14 decembra 1877, a Pirot 16. decembra 1877 g. Lužnički srez oformljen je 14. maja 1878 godine i pored sela u samoj Lužnici oko Babušnice, srezu su pripala i planinska sela Bukovika**: Strelac, Valniš, Studena, polovina Preseke (druga polovina je pripala Bugarskoj), Crvena Jabuka, Rakov Dol, Radosin, Masurovci i dr.

 

Po oslobođenju od Turaka formirani su okruzi i srezovi, uspostavljena je vlast i otvorene su javne škole. U Lužničkom srezu otvoreno je 11 škola, u svakoj opštini po jedna. U početku su otvorene škole u: Strelcu, Studeni, Zlokučanima (Dragincu), Striževcu i Velikom Bonjincu. /Ilija Nikolić: Pirot i srez nišavski, str.11/

Nastava u strelačkoj Državnoj osnovnoj školi počela je 1. septembra 1879 godine u crkvenoj zgradi, u kojoj se održavala nastava i u doba Turaka. To je prizemna zgrada sa jednom učionicom i dva odeljenja za potrebe učitelja i famulusa. Vrata su bila niska, a prozori mali. Krov je bio na jednoj strani. Zvanični naziv škole bio je „Osnovna muška škola“, odobrena od Ministarstva prosvete 27.jula 1879 god., P.br.3696.

Evo kako je glasio zvanični izveštaj o školi upućen Ministarstvu prosvete: “Seljaci dobri-škola nikakva. Zgrada je stara, crkvena kuća, niska, mračna, unutra okrečena, tavan crn od dima”…/AS f. XI, r.178 /1880//

Za prvog učitelja u slobodnoj Lužnici, u strelačkoj školi, udaljenoj 6 sati hoda od Pirota (po gornji put), postavljen je Ilija Radosavljević*, pitomac učiteljske škole, momak iz Lenovca kod Zaječara. U beogradskoj učiteljskoj školi stekao je solidno znanje i bio uticajna ličnost u selu. Divno je pevao. Imao je lep rukopis. U Strelcu je bio učitelj do 8. aprila 1881. godine, a onda premešten u Pirot. Ilija je potom službovao u Knjaževcu, Nišu, Priboju (vranjskom), Vražogrncu, Zaječaru, gde je za učiteljski rad odlikovan Ordenom Sv. Save, petog reda, 2.avgusta 1893 godine /Pr.gl.,br.9 za 1893.g.,str.439/.         *Šematizam

U prvoj školskoj godini 1879/80 u Strelcu upisano je u prvi razred 0snovne muške škole 33 đaka. Sa uspehom je svršilo razred 28 đaka. Niko nije ponavljao. Jedan učenik je umro, a četiri je napustilo školu. Strelačka knjižnica imala je samo šest knjiga.

/Prosvetni glasnik 10. sveska oktobar, 1880, Beograd, str 365/

Strelačku školsku opštinu tada su sačinjavala sela: Strelac, Masurovci, Radinjinci i Berduj sa 368 poreskih glava /AS f.7, r. 51 /1879//

U Strelcu je u to vreme bilo 138 domova, 522 muške glave 496 ženskih i 222 poreske glave. Bilo je opismenjenih samo devet muških, ni jedno žensko čeljade. Baba Darinka Radenković (1882-1954), kazivala mi je kako je u to vreme bila „sramota da ženska deca idu u školu“. I ona, iako potiče iz bogate i ugledne seoske porodice “ostala je slepa kod očiju”.

Pored dece iz Strelca u školu su dolazila deca i iz Masurovaca, Radinjinaca, Berduja, Valniša. Lužnički srez je tada imao samo pet škola i pet nastavnika, po jednog u svakoj školi.

Školski nadzornik za 1880/81 god., za Okrug pirotski i knjaževački bio je g. Milenko Marković, suplent niže pirotske gimnazije

(Pr.gl.IX sv, od 15. maja 1881.g., str. 36).

Na mesto Ilije Radosavljevića postavljen 23 jula 1881 godine pitomac učiteljske škole sa položenim učiteljskim ispitom u sedmom kolu 1881 god.u Beogradu Arsenije Pantić učitelj, momak iz Svilajnca. Godišnja plata bila je 800.dinara.

/Pr.gl.,sv.14, 31 jula 1881.,str. 489 i AS, MPCD, F. 14, 1472/1882 /

Arsenije je sa đacima radio do kraja školske 1882 godine. Premešten je po molbi 6 jula 1882 god. u rodno selo Štubik, okrug krajinski, zbog teškog položaja njegove porodice.

Te školske godine za školskog nadzornika za pirotski okrug postavljen je g. Dimitrije Aleksijević, direktor pirotske gimnazije.

/Prosv.glasnik IX sveska, 15. maja 1882.g., Bgd, str.269/

Prema arhivskoj građi* učitelj Arsenije se “više bavio radikalskom politikom nego školom i školu je pretvorio kancelariju opštinskog pisara”. Prema istim izvorima nije bio religiozan, nije rado odlazio u crkvu, a pobožne je ismevao. Navodi se primer da je na dan Vrbice u Pirotu pri prolazu litije preko velike pijace stajao na ulici sa šeširom na glavi. Iako ga je pop Pantelejmon Pančić opomenuo da skine šešir u znak poštovanja on to nije uradio, već se sa šeširom na glavi i cigaretom u ustima, oslonjen na štap podsmevao. Zbog toga ga je okružni načelnik Panta Jan Drobnjak tužio, a Ministar prosvete na osnovu tužbe kaznio sa desetodnevnom platom.

*/A.S. MPCD F.7 , 647/ 1882 /

Od 1. avgusta 1882 godine postavljen je učitelj Dimitrije Melentijević, iz Silajnca sa svršenom učiteljskom školom i položenim ispitom zrelosti /A.S.MPs, f.50, r.148/1895/ i f. 2, r.186 /1883 /

/Pr.gl.,15.s, 15.avgusta 1882.,Beograd, str.538/.

Prema kazivanju ondašnjih učenika bio je veoma strog učitelj i mnogo je tukao decu, ali ih je i dobro učio. Tako je u oceni opšteg uspeha u nastavi u školama pirotskog okruga krajem 1883/84 školske godine, strelačka bila jedna od najboljih, sa ocenom 4,5.

Evo kako je izaslanik Ministarstva prosvete i crkvenih dela ocenio strelačku školu: Hrišćanska nauka 5, Srpski jezik 5, Crkveno-slovenski jezik 5, Račun 5, Zemljopis 5, Istorija 5, Poznavanje čoveka 5, Jestastvenica 4, Lepo pisanje 5, Crtanje 4, Pevanje 3, Gimnastika 3. Opšti uspeh škole 4,5.

Istu ocenu dobila je i škola u Rasnici.

Sledeća tabela je očigledan primer.

Belopalanačka 3, 75
Baltaberilovačka 2, 87
Izvorska 3, 5
Krupačka 3, 62
Mokranjska 3, 75
Bonjinačka 2, 8
Kosturska 2, 25
Pirotska muška 4, 0
Pirotska ženska 3, 75
Rasnička 4, 5
Staničenjska 3, 58
Rsavačka 2, 5
Sukovska 4, 0
Studenska 3, 42
Striževačka 3,58
Špajska. 3,5
Vetska 2,5
Dojkinačka 2,25
Strelačka 4,5

 

Škola je tada imala 32 učenika*. U prvom razredu 16, u drugom 10 i u trećem 6. U četvrtom razredu nije bilo učenika. Poavljali su prvi razred tri đaka i drugi razred jedan đak.

*/Dr. Ilija Nilolić: „Pirot i srez nišavski (1883-1893)”, knj.2., str. 61, Pirot/

Iz arhivskih podataka vidimo da je: „Odbor strelačke škole na svom sastanku od 18. septembra 1883*. g. rešio je da se ne otvori IV razred, jer je ostao samo jedan učenik. Treći razred su svršila svega tri učenika. Od njih su dvojica uzeli svoje svedodžbe, a i učionica je mala…“

Ministar prosvete se složio sa odlukom Odbora.

Školsku opštinu sačinjavala su sela: Strelac, Stol i Radinjinci.

„Kmetovi Stola i Radinjinca nedaju prirezom predviđeni budžet školskoj kasi te škola u mnogo čemu oskudeva. Škola ne može na vreme da nabavi propise, križulje i drugo te nastava trpi.

/AS, MPs f.XXXII, r.13 /1883 //

Predsednik školskog odbora od 1882 godine bio je Adam Stamenković. U međuvremenu Adam je izabran za predsednika opštine, a na mesto predsednika šklskog odbora početkom šk.1883/84 izabran je Joca Nikolić*, ćurčija iz Strelca. Učitelj Dimitrije Melentijević bio je knjigovođa školskog odbora.

*/AS MPs, f.32, r.13/1883//

Aktivno je učestvovao u radu Radikalne stranke. Zbog sumnje da je sa ostalim radikalima iz Lužnice učestvovao u pobuni pirotskog kraja, za vreme Timočke bune 1883. g., bio je pod stalnom prismotrom policije.

Po kazivanju deda Vace (Jovanče K.Gligorijevića 1849-1949)) “Dimitrije se mnogo akao sa sreskim načalnicima i u selu osnovao radikalnu stranku.

Zbog srpsko-bugarskog rata 1885.g. u kome su Srbi pretrpeli poraz kod Slivnice u Bugarskoj, škola nije radila.. Te godine školski nsdzornik za pirotsi okrug bio je g.Momčilo Ivanić, prof. beogradske realke

(Pr. Gl. XI sv., Bgd, 15.juna 1885, str 41.)

Godine 1886 strelačka škola nastavlja sa radom. Za učitelja postavljen je 19 aprila 1886.godine Aleksa Nešić, iz Ljutovničke škole, Rudničkog okruga. /Pr.gl.,9.sv.,15 maja 1886,sv.1-24,str.322./.

Učitelj Aleksa nije prihvatio premeštaj i nadležni su ga razrešili dužnosti 16 maja 1886.g.

/Pr.gl.,10 sv.31.maj 1886., str.362./.

Da škola na bude bez učitelja prosvetne vlasti su Radoja Krasića, učitelja škole striževačke u Lužnici, po potrebi službe privremeno premestili u Strelac

/Prosvetniglasnik, 15.oktobra 1886.g.,str.791/.

Ubrzo Radoje vraćen u Striževac, a strelačka škola za učitelja dobija prvog oktobra 1886 g. Mihaila Veselinovića, zvanog Baja, iz Knjaževca, đaka šestog razreda gimnazije. Postavljen je kao zastupnik učitelja, sa platom od 600.dinara godišnje

/ Pr.gl.,31.oktobra 1886,str.832/.

Za vreme službovanja Mihaila Veelinovića o školi u Strelcu nadzornik osnovnih škola Panta Ž. Milanović podneo je Ministarstvu prosvete 7.jula 1889. godine sledeći izveštaj:

“Školska zgrada prilična; može još dugo služiti. Nalazi se u crkvenoj porti, u blizini crkve.

Od učila, škola nema: Šrajberove slike i globus. A od preporučenih knjiga za knjižnicu (u ovoj školskoj godini) nema nijedne.

Dalje, škola nema bašte za đake; učitelj nema dan oraće zemlje, već dobija novčanu naknadu (100 dinara na godinu).

Školska je administracija u redu. Školski odbor držao je sednice po zakonu. Učitelj ma da je ocenjen ocenom “dobar” nije toliko spreman da bi mogao uspešno raditi u školi sa četiri razreda-osobito u ovome pograničnom mestu. S toga sam mišljenja, da se učitelj iz ove škole premesti a na njegovo mesto postavi drugi spremniji”

/ MPs. f.24., r.17., 1889./

Iako nije završio učiteljsku školu Mihailo je bio uvažavan ne samo od đaka, već i od roditelja i ostalih meštana. Za pisanje đaci su koristili tablice i križulje, a za lepo pisanje imali su sveske sa uglednim primerima. Učitelja Mihaila politika nije zanimala, kazivao je Borisav K. Radenković (1880-1965) učiteljici Milosavi Miladinović za njen seminarski rad davne 1958 godine.

Kada smo pomenuli tablicu i križulju (križaljku), kao sredstvo za učenje bile su u upotrbi skoro do drugog svetskog rata. U strelačkoj školi ukinuli su ih bračni par učitelja Mira i Branko Cenić 1939.g.

Posle učitelja Mihaila Veselinovića za školsku 1891/92 god. ponovo je postavljen u Strelcu Radoje Krasić. On je bio viši učitelj građanske škole u Nišu 1889 god, a 1890 upravitelj osnovne škole u Beloj Palanci. U Strelcu je bio privremeno učitelj 1886.god.

Radoje nije bio prilježan svom pozivu i školi, već se više bavio politikom i svađao sa seljacima. Decu, sinove i unuke političkih protivnika često je tukao bez razloga. Na zahtev đačkih roditelja i ostalih meštana premešten je odmah po završetku školske godine. Ubijen je na jednom politčkom zboru u Nišu.

“Radoje Krasić je iz prve generacije školovanih učitelja i iz Bele Palanke premešten je u Strelac iz partijskih razloga”, pisao je Slavko Tančić Laf 1929 g.. /Laf 3. str/

Za vreme Turaka učitelji su uglavnom učili decu da čitaju i pišu štampana slova. Pisana slova se smatrala kao veština i nije im se poklanjala veća pažnja. Nastava je održavna tokom cele godine. Radilo se bez programa. Školu je mogao da pohađa svako ko je hteo, alipošto se plaćala školarina u školu su išla samo deca imućnijih roditelja.

Škola u Strelcu kao i ostale škole u novo oslobođenim krajevima radile su po programima Ministarstva Prosvete i Crkvenih Dela. Na zahtev crkve pored maternjeg jezika učio se i staro-slovenski, da bi pri bogosluženju u crkvi, uvek po jedan od učenika čitao zajedno sa sveštenikom.

/Kazivanje Stevana Stankovića Kardaša, rođenog 1874 godine.

Kad je učitelj Radoja premešten, postavljen je učitelj Nikola Bogdanović. Radio je samo jednu školsku godinu 1892/93. Na svoju molbu premešten je 10. avgusta 1893. u selo Rogljevo (krajinski okrug).

Osnovna škola u Strelcu 11. avgusta 1893 godine dobija novog učitelja Vladimira M. Nikolića, rodom iz Čajetine. U Beogradu je svršio učiteljsku školu i položio ispit zrelosti.

/Pr.gl.br.9,1893.,str.444/.

U Strelac je došao kao početnik. Iako početnik u svom radu Vladimir je bio odličan učitelj, pedagog i vrsan poznavalac seoskog života. Sakupio je materijal o školama u Pirotu i pirotskom okrugu i izdao knjigu: “Narodne škole u Okrugu pirotskom do oslobođenja od Turaka”. U knjizi na str.67 piše da je u: Ralinu bio učitelj Jovan Zdravković, rodom iz Strelca, u Kamiku kod Pirota Dimitrije Ristić, učitelj takođe iz Strelca, a u Nišoru Stamen Marinković, učitelj rodom iz Ralina, koji je umro u Strelcu.

Vladimir Nikolić kao nadzornik osnovnih škola za pirotski okrug obilazeći škole skupio je dragocenu građu iz sveobuhvatnog seoskog života i napisao vrednu knjigu: “Etnološka građa i rasprave iz Lužnice i Nišave”.

Knjigu je izdala Srpska kraljevska akademija u Beogradu 1910 godine.

Za vreme njegovog službovanja 1895.god. škola je iz crkvene zgrade premeštena u zgradu vlasnika Đorđa Stanojevića, zvanog “Xevgalo”, koja se nalazila pored puta ispod današnje kuće Čedomira Ranđelovića. Zgrada je bila niska i imala je tri odeljenja. U školi je bilo 46 đaka*: u prvom razredu 11, u drugom 11, u trećem 15 i u četvrtom 9 đaka.

*/Prosvetni glasnik br. 4., 1896, str.170/

Za tri godine učiteljskog rada Vladimir Nikolić je ostavio najlepši utisak u selu. Premešten je 12 septembra 1896 god. u selo Sopot, kod Pirota.

/Pr. gl., br. 10 ,oktobar 1896. ,str. 471/474 /.

Posle učitelja Vladimira Nikolića, iz Jelašnice kod Niša 20 septembra 1896. došao je Viden Janković. U strelačkoj školi radio je godinu dana /Pr.gl.,br.10.,oktobar 1896, str.471/474/.

Školske 1897/98 godine za zastupnika učitelja postavljen je Vladimir Živanović, đak niške učiteljske škole. On je prvi učitelj koji je počeo nastavu u novoj školskoj zgradi. Nije se ni on dugo zadržao u Strelcu. Posle njega po kazivanju Stratimira Rančića Traćije, za učitelja na početku školske 1898/99 godine postavljen je Đorđe Pelivanović, iz Svrljiga.

Đorđe je prema prosvetnim podacima, kao svršeni đak učiteljske škole prvo postavljen za učitelja osnovne škole u Drenovcu, okrugu moravskom, 17 septembra 1894 godine, a 9 septembra 1896 g. premešten u Korman za učitelja trećeg i četvrtog razreda osnovne škole. Bio je pretplatnik časopisa „Učitelj“.

Po kazivanju Borisava K. Radenkovića kao učitelj školske 1898/99 g. u Strelcu, Đorđe je bio veoma strog i tražio je više, no što je to programom predviđeno. Đake je kažnjavao šipkovim prutom i kao prosvetni radnik ostavio je lošu uspomenu. Bio je dobar lovac. Više se bavio lovom, nego školom. Ostavio je ceo razred da ponavlja. U stariji razred preveo je samo jednog učenika Rašu Popovića, sina Rake Popovića Gačkovca, poznatog domaćina i bogatog trgovca.

Strelac nije imao odgovarajuću školsku zgradu. Nastava se održavala u privatnoj zgradi. Na predlog Alekse Popovića, učitelja iz Strelca u proleće 1897 godine izabran je građevinski odbor da se podigne školska zgrada. U odboru su bili dobri domaćini, istaknuti ljudi sela i to: Aleksa Pejčić kafexija, Grigorije Popović, sveštenik, Jovanča Gligorijević (deda Vaca), zemljoradnik, Slavko S. Popović, zemljoradnik, Stevan Marjanović, zemljoradnik, Miloš Marjanović, zemljoradnik, Raka Marjanović, zemljoradnik i Đorđe R. Popović sveštenik.

Članovi odbora doneli su odluku da se što pre izradi plan, obezbedi plac i i da odbor rukovodi izgradnjom škole. Plac, veličine oko 50 ari kupljen je od Andona Ristića. Majstore za gradnju škole pogodili su iz sela Darkovca za 800 dinara. Poslovođa-preduzimač bio je neki Bogdan.

Sav materijal za gradnju škole dali su sami seljaci i prikupili potrebnu sumu za isplatu majstorima. Prve učenike nova školska zgrada primila je na početku školske 1897/98.godine (1898). Škola je imala dve učionice, dva hodnika, jednu kancelariju i podrum i dva ulaza. (I autor ove hronike svršio je osnovnu školu u toj zgradi).

Školsko dvorište bilo je ograđeno sa tri strane tarabama, a prema putu ukopanim kamenim zidom. Ispod školske zgrade je mali voćnjak i jedna velika lipa sa opijajućim mirisom, koja i danas odoleva vremenu. U dnu dvorišta na severnoj strani bili su nužnici pod jednim krovom: jedan za dečake, drugi za devojčice i treći za učitelja. Ispod školske kapije pokrivene biber crepom, oko 1900. godine iskopan je bunar dubine 14 metara sa najboljom vodom u okolini.

/Donji tekst u fusnotu/

(U toku Drugog svetskog rata okupatori su ubili strelčanina Stevana Ilića i bacili u školski bunar. Po oslobođenju ujesen 1944. meštani su čistili bunar i otkrili Stevanovo telo pritisnuto kamenjem. Telo u raspadanju izvadio je Velimir Dojčinović i za taj posao oslobođen svih obaveza prema mesnim vlastima za godinu dana. Potom je bunar napunjen kamenjem i zatrpan zemljom.

Učitelj Slavko Tančić Laf u svojoj kratkoj istoriji o školi u Strelcu povodom izgradnje nove školske zgrade zabeležio je:

“Aleksa Popović učitelj iz Strelca bio je školske 1896/97. Njegovom inicijativom podignuta je nova školska zgrada, ali ne kod crkve gde je dotle bila škola, nego na sredini sela. Zbog troškova oko podizanja zgrade, a više iz partizanstva počeli su neki meštani da ogovaraju učitelj Aleksu zato on ostavlja Strelac i odlazi u susedno selo Studenu. Pre nego što je napustio rodni Strelac na zboru je rekao: „Podigli ste zgradu za školu ali da ne mislite da to radite za mene, evo ja odlazim u Studenu”. /Laf: Istorija osnovne škole u Strelcu, rukopis, 26 februara 1929.god.

Obe učionice su po 112. 612 m 2.

Kancelarija ima 39, 375 m3.

Prvi hodnik ima 62, 562 m3

Drugi hodnik ima 21, 875 m 2.

Podrum ima 64, 285 m3

Prvi učitelj koji je školske 1987/98 otpočeo rad u novoj školi bio je Vladimir Živanović. No i on je kao i mnogi učitelji pre njega radio samo godinu dana, jer su uslovi za učitelje bili teški.

Selo je u brdsko planinskom kraju sa seoskim putevima. Do sreskog mesta Babušnice preko brda Sipa išlo se pešice oko dva ipo sata ili na konju sat ipo. Do Pirota se putovalo po gornji put preko Kijevskog Rida oko šest sat hoda. Škola nije imala stambene prostorije. Učitelji su uglavnom stanovali kod poznatijih i imućnijih seljaka, jer su uslovi stanovanja bili povoljniji. Zbog loših uslova mnogi učitelji su Strelac dobijali po kazni. Pri odlasku govorili su: „Selo je Bogu iza nogu“

Posle Vladimira Živanovića za školsku 1898/99 godinu postavljen je Đorđe Pelivanović iz Svrljiga. Pelivanović je dobro radio sa decom i za kratko vreme postigao solidne rezultate. Zato je od školskog nadzornika za srez lužnički dobio ocenu vrlo dobar (4)

/Pr,glasnik br.10,oktobar 1899., str.562./.

Stratimir Rančić Traćija u novoj školskoj zgradi bio je učenik četvrtog razreda i prema njegovom kazivanju 1958 g. učiteljici Milosavi Miladinović: “Najviše su od česte promene učitelja trpeli učenici”.

Ni Đorđe Pelivanović se nije dugo zadržao. Već u 1900-oj godini kratko vreme bili su učitelji Viden Bogdanović i Sreten Lazarević zvani Sreta Lumera u satiričnoj pripovetci Stevana Sremca “Luminacija na selu”. I Sreten Lazarević je jedan od učitelja, koji je po kazni dobio Strelac.

Iz susednog sela sela Studene u Strelac je 1901.g. premešten učitelj Aleksa Đ. Popović, strelčanin. On je radio je u školi do januara 1902 godine, a onda je po molbi vraćen u Studenu. Iz Studene u Strelac za učitelja dolazi njegov brat Slavko Đ. Popović (prema odluci G. Ministra prosvete i crkvenih dela P.Br. 506 od 14 januara 1902. godine).

Učitelj Slavko je u Studeni počeo da radi 1901, a u Strelcu je bio učitelj od januara 1902. do kraja školske 1903 godine. U Prizrenu je završio Bogoslovsko učiteljsku školu i ubrzo je ostavio učiteljski poziv i postao sveštenik

/Prosv. glasnik br. 9, 1904, str.278 /

Početkom školske 1903/04 godine za učitelja u Strelcu postavljen je Velimir J. Trifunac,* iz Aleksinca. To mu prvo postavljenje po završetku učiteljske škole. Njegovi bivši učenici kazivali su da je bio odličan učitelj i dobar čovek. Voleo je kulturno prsvetni rad i sa učenicima je veoma uspešno izvodio pozorišne komade i pravio česte ekskurzije.

/*Drž.kalendar Kraljevine Srbije za 1904.g. ,str.81-82/.

I Velimir je službovao u Strelcu samo jednu školsku godinu. Premešten je u selo Radenković, u Mačvanskom srezu

/ Prosvetni glasnik, br. .9, sept.1904.,str.278/.

Početkom školske 1904/05 godine učitelj Aleksa Popović se vraća u Strelac, U rodnom Strelcu je učio decu sve do penzionisanja 1926 godine. Umro je u šezdesetoj godini 28 septembra 1930 godine. Sahranjen je na strelačkom groblju u porodičnoj parceli. U oproštajnom govoru pored grobnice jedan od njegovih kolega, koji su ga poštovali i uvažavali rekao je: “Dragi i poštovani kolega Aleksa bio je za Lužnicu ono što je Sveti Sava bio za Srbiju”. Izgovarajući ove reči imao je na umu da se njegovim dolaskom na učiteljsku dužnost u rodno selo, ubrzo osetio novi duh u školi i napredak u selu. Bio je praktičar i voleo očiglednu nastavu. Nabavio je i školsku reljefnu kartu ondašnje Srbije i đacima na očiglednom primeru objašnjavao slivove reka i mora, sipajući vodu na kartu. Veliko interesovanje izazvao je kod učenika u ono vreme sa modelom lokomotive, vagonima i prugom. Taj mali model voza po šinama kretao se navijanjem opruge i za đake je bio ne samo igračka, već i sredstvo za očiglednu nastavu u učenju željezničkog saobraćaja.

Za učitelja Aleksu Popovića meštani pričaju da je bio najpedantniji učitelj u okrugu u ono vreme. Lužnički učitelji su na svakom sastanku u srezu, u Babušnici uzimali za primer njegova sistematična predavanja i pedagoki pristup u školi. Posebno su isticali njegovu očiglednu nastavu, na kojoj su učenici veoma lako i brzo shvatali i savlađivali predviđeni školski program.

Pored školskih obaveza Aleksa je radio i na unapređenju sela. Bio je glavni pokretač za obrazovanje Kreditno-potrošačke zadruge koja je radila oko devet godina. Zadruga je meštanima služila i kao neka vrsta banke. Nesebično je pomagao meštanima u svim zadružnim poslovima. Seljaci su ulagali novac, a Zadruga im je pod određenim uslovima davala novac na uslugu. Jedina mu je zamerka bila, po kazivanju učitelja Slavka Tančića Lafa, što je na molbu roditelja dozvoljavao ispisivanje dece iz škole da bi čuvala stoku.

Aleksa Popović je radio sam u školi sve do kraja školske 1908 godine. S jeseni na početku nove 1908/1909 g. zbog velikog broja đaka otvoreno je još jedno odeljenje. U pomoć mu dolaze učiteljica Mileva Višnjićka i učitelj Radivoje Kovačević

/Razrešeni dužnosti odlukom od 1.marta 1911./ Pr.gl. br.5,1911., str.348/.. Oni su radili do kraja školske 1911.god.

Početkom školske 1911/12 dolazi Raša Pejčić iz Crvene Jabuke u rodni Strelac . Učitelj Raša Pejčić* je svršio učiteljsku školu u Jagodini. On je sin bogatog i uglednog oca Rake Popovića (Gačkovska familija). “Raša je odlično svirao na violini i lepo pevao”, kazivao je Slavko D. Aleksić, bivši Rašin učenik.

/*Prosv.glasnik, br.5, 1911, str.343; Odluka 1726, 1-15 /

 

Broj učenika početkom škoolske 1911/12 u Strelcu**:

Razred I. II III IV Ukupno
Učenika 19 22 12 16 69
Učenica  2  3 / 1  6
Ukupno đaka 21 25 12 17  75

 

U srezu Lužničkom bilo je: učenika 849, učenica 60, ukupno đaka 909.

**/MPs.F.LXIX, r. 109/1911 /

Izaslanik za školsku 1911/12 g. bio je učitelj Rada Milović, iz Malog Požarevca

/Prosv.glasnik juni 1912., str. 555/

Za vreme Balkanskih ratova škola nije radila. Počela je da radi u jesen 1913 godine. Učitelj Aleksa je bio upravnik škole i učio treći i četvrti razred, a učitelj Raša prvi i drugi razred sve do izbijanja rata između Srbije i Austro-Ugarske 28. jula 1914. godine, do početka Prvog svetskog rata. Tada kao i ostali rodoljubi obojica odlaze u rat da pokažu svoju sposobnost na vojnom polju i brane otaxbinu.

Posle rata u oslobođenoj i novostvorenoj državi Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, učitelj Aleksa je nastavio svoj prosvetarski rad u Strelcu, a učitelj Raša Pejčić, ranije rezervni oficir, ostao je u vojsci kao aktivni oficir sve do svoje smrti 1921 godine u Beogradu.

Za vreme Prvog svetskog rata okupatori Bugari su u školskoj zgradi proizvodili kačkavalj pa su i prostorije uredili za proizvodnju tako što su sve zidove izbušili da bi stvorili promaju za sušenje i sazrevanje kačkavalja. U tako ruiniranoj zgradi nastava nije mogla da se obavlja. Zbog toga je iznajmljena jedna prostorija u kući Cvetka Ranđelovića u kojoj je učitelj Aleksa učio decu do početka školske 1919/20 godine kada se preselio u popravljenu školu i nastavio da radi pod normalnim uslovima.

Po kazivanju Nikosave-Kose Radenković udate Ristić (86 godina) učitelj Aleksa je bio odličan učitelj i pedagog, ali veoma ozbiljan i strog. Znao je da đake zainteresuje za svaki predmet i na očiglednim primerima tako lepo objasni da je svako dete moglo da razume i shvati.

“Bio mi je kum, krstio me, i moj je prvi učitelj kada sam pošla u prvi razred osnovne posle rata. Nazvao me skubisvekrvo, bila sam mnogo nemirna. Bugari su nam za vreme rata upropastili školsku zgradu pa smo učili tamo gde je sada kuća Čede Ranđelovića. Bila je stara kuća Cvetka Ranđelovića. Preko puta zgrade bile su šljive. Mi se deca penjemo i jašemo grane, a učitelj nas je zbog toga tepal (tukao) prutom. Ne mogu da se setim koliko sam razreda završila tamo. Nova škola je bila tamo gde je sada ambulanta. Od stare škole kod crkve skinut je sprat pa je građa korišćena pri izgradnji nove škole ispod “Čuke”. Imali smo i školski bunar sa hladnom i pitkom vodom, a dok smo išli u Cvetkovu kuću pili smo vodu na kladencu pored puta.

Poća i ja se kod bunara igramo, xipkamo se i ja nezgodno pado i stroši ruku. Poća na Borka Božinskoga čerka me odvede doma. Nana izviva (plače-kuka) golemi glas, a tata izleze i kada mi trže ruku, vrnu je na mesto, a beše se iskl’ kavila. Školski bunar je bil ograden i pokriven. Okolo je sušina, a Slavko “Lav”, učitelj za grede vrže ljuljašku pa se ljulja. Na sv.Savu deklemujemo. Bina Velkova je imala ubavu dl’gu kosu, pa rubovi do pojes ubavilo. Igrala je Kosovku devojku. Učitelj Slavko voj rasplete kosu da zaliči na Kosovku, a men dade da naučim deklamaciju “Ciganka”, završila je kazivanje Nikosava-Kosa Ristić .

U osposobljenoj školskoj zgradi početkom septembra 1919 godine, učitelj Aleksa je radio u dva odeljenja. Zbog velikog broja đaka učitelj Aleksa dobija pomoć. Đorđe K. Mančić, iz Trnjana kod Pirota završio je Bogoslovsko-učiteljsku školu u Prizrenu i postavljen za privremenog učitelja u Strelcu 28. septembra 1920 godine (Rešenje ON Br.32065). Radio je do februara 1922 godine

/Prosvetni glasnik, br. 5, novembnar 1920, str. 119./.

U međuvremenu Slavko Tančić Laf je završio za učitelja i posle Đorđa Mančića postavljen u Strelcu. Imao je sreće da prvo zaposlenje dobije u rodnom Strelcu. Zbog otežanih uslova rada pored plate od 66 dinara mesečno dobio je nagradu od 20 dinara. Za stalnog učitelja osnovne škole u Strelcu Slavko Tančić postavljen je “pretpisom G. Ministra Prosvete i Crkvenih Dela od 30 juna 1923 god., ONBr. 29850.”

(Prosvetni glasnik, br. 7 i 8 ,1923 god.)

 

Novostvorena država Kraljevina SHS (Srba, Hrvata i Slovenaca) brinula je o siromašnim učenicima. O tome nam govori i akt Ministra prosvete Svet. Pribićevića od 20 septembra 1922 godine, koji je upućen Ministarskom savetu*:.. “za izmenu buxeta za 1922/23 godinu za stipendije (blagodejanje) siromašnim učenicima u gimnazijama, realkama i trgovačkim školama.“

Pored studenata i đaka pomoć su primali i nastavnici osnovnih i srednjih stručnih škola. Pohađanje osnovne škole bilo je obavezno kao i danas, a nastava besplatna.

Blagodejaci Pedagoškog odeljenja gimnazije u Pirotu školske 1923/24. godine bili su i Lužničani** Dušan M.Ćirić, iz Babušnice i Veličko Stanković, iz Bogdanovca/

**Pirotska gimnazija (1879-1979), Pirot 1879., str. 161./

(*A.J.F.66/258, god. 1919-1930.)

 

Krajem devedesetih godina 19 veka đaci osnovnih škola imali su nastavu iz sledećih predmeta: maternjeg jezika, računa, veronauke, zemljopisa, istorije, crtanja, lepog pisanja, pevanja i gimnastike.

Veronauka se slušala na redovnim časovima u toku nedelje, a svake subote po podne učitelj je vodio đake u crkvu na bogosluženje. Za vreme službe uvek je po jedan od učenika zajedno sa sveštenikom čitao iz crkvenih knjiga, a ostali su pojali. Tako je pored redovne nastave pevanja u školi i u crkvi obrađivan nastavni predmet-pevanje.

Maternji jezik se učio u svim razredima uglavnom kroz čitanje tekstova iz čitanke i pisanja. Pisanje se više smatralo za veštinu. Veća pažnja se posvećivala pisanju štampanih slova. Za posebno obrađivanje predmeta lepo pisanje služile su štampane sveske zvane “prepisi”, sa linijama za velika i mala slova. Na početku stranice napisana je krasnopisom reč ili kraća rečenica. Đaci su prepisivali i uvežbavali lepo pisanje

Svako slovo učitelji su obrađivali sa slika iz bukvara i pisanja kredom na školskoj tabli. Đaci su revnosno vežbali na svojim tablicama. Pisali su križuljama, a brisali vlažnom krpom ili sunđerom. Sunđer su imala samo deca imućnijih roditelja. Da bi lakše zapamtili, slova iz bukvara đaci su čitali glasno.

Kamenčići i drvca bili su sredstva za očiglednu nastavu iz računa. A, da bi bolje savladali mere za dužinu širinu i visinu, đaci su sami od drveta pravili metar i delove od metra: decimetar i santimetar. Velika pažnja posvećivana je usmenom računanju, a crtanje i gimnastika su slabije obrađivani. Na časovima crtanja uglavnom se precrtavalo iz knjiga, a na gimnastici se uglavnom izvodile strojeve vežbe. Preko zime deca su se u okviru gimnastike grudvala i pravila Sneška Belića.

Pored redovne nastave đaci na izletima u bližu i dalju okolinu, pored igre i zabave stiču i znanja iz opšteg obrazovanja i kulture. Skoro svake godine đaci strelačke škole sastaju se sa svojim drugovima iz susednih škola, obično na Gradištu, brdu iznad Strelca (nadm.visina 843.m.). Tu se igraju, zabavljaju, stiču nova poznanstva, a učitelji pričaju zanimljivosti iz zemljopisa i istorijskog života Lužnice. Lužnica se sa Gradišta vidi kao na dlanu. Mnogi đaci prvi put sa Gradišta vide celu Lužnicu, sresko mesto Babušnicu i najveću zgradu u Lužnici, na babušničkom bregu-sresku zgradu. Lužničani je jednostavno zovu Srez, jer su u njoj bila smeštena sva sreska nadleštva za bivši srez lužnički.

Pored jednodnevnih i zabavnih izleta, škola je imala i ekskurzije naučnog karaktera. Tako je 1897 godine organizovano putovanje u Niš, Kragujevac i Beograd za sve učenike četvrtog razreda u Lužničkom srezu. Na put je krenulo oko 200 učenika koji su imali privilegiju da prvi put vide pravu lokomotivu, vagone i železničku prugu. Posebno interesovanje pokazali su obilazeći nišku tvrđavu, spomenik Stevanu Sinđeliću na Čegru i prilikom posete “Ćele kuli”, sagrađenoj od lobanja izginulih ratnika na Čegru 1809 godine. Na licu mesta su dopunjavali znanja iz nacionalne istorije i proširili svoje vidike. U Kragujevcu su mnogo više sanali o Prvom i Drugom srpskom ustanku, vođama ustanka Karađorđu i Milošu i ostalim srpskim vojvodama i junacima. Obišli su Milošev konak i topolivnicu u kojoj su sa velikom pažnjom posmatrali kako se prave – liju topovi.

Prestonica Srbije Beograd ostavila je snažan utisak na đake. Po prvi put vide veliki grad. a posebno im je ostao u sećanju Kalemegdan, pogled na ulivanje Save u Dunav i Ratno ostrvo. Bili su oduševljeni za vreme vožnje lađom po Savi i Dunavu, a kao kruna ekskurzije bila je poseta kralju Aleksandru Obrenoviću i Kraljici Dragi, priseća se Stratimir Rančić ondašnji učenik.

Đorđe Ilić se živo seća godine 1904 kada je proslavljena stogodišnjica Prvog srpskog ustanka u Ljuberađi, selu udaljenom 9 km. nizvodno od Strelca. U proslavi su učestvovali svi učenici Lužničkog sreza. Izveden je bogat kulturno umetnučki program u živopisnoj narodnoj nošnji naše Lužnice sa narodnim pesmama i igrama. Posebno je oduševljeno pozdravljena đačka grupa koja je odigrala komad o početku ustanka i izbora Karađorđa za vođu. Po završetku priredbe bio je zajednički ručak za sve učesnike.

Đorđe dalje kazuje da je u selu pred sam balkanski rat otvorena večernja škola za opismenjavanje nepismenih i upotpunjavanje znanja pismenih. Posetioci-učenici kupovali su gas (petrojej) za osvetljenje petrolejkom-lampom. Predavanja su održavana u učionicama osnovne škole.

Za redovne učenike školska godina je počinjala prvog septembra, a završavala se na dva do tri dana pred Vidovdan 28. juna. Na Vidovdan se svečano proslavljao završetak školske godine sa priredbom i deklamacijama. Na proslavi su odlični učenici javno pohvaljivani i nagrađivani lepim knjigama. Svečanom završetku su prisustvovali svi đački roditelji kao i meštani koji su cenili i pomagali školu. Završetku školske godine najviše su se radovali đaci. Biće dva meseca slobodni, bez školskih obaveza. Roditeljska radost je bila dvostruka: uspeh deteta u školi i pomoć preko leta kada je najviše posla u selu. Pored velikog letnjeg raspusta u toku godine je raspust za Božić i Uskrs po sedam dana.

Škola se izdržavala delom iz buxeta, a delom od meštana. Meštani su školu snabdevali ogrevom, a druge potrebne troškove finansirala je opština. Godišnji buxet sastavljao je učitelj sa školskim odborom, a odobravao ga Okružni školski odbor. Odobreni buxet ulazio je u opštinski buxet, koji se realizovao preko blagajnika. Pored toga opština je ubirala prirez i polovinu prireza davala školi za kupovinu knjiga siromašnim učenicima i knjiga za nagrađivanje odličnih učenika na kraju školske godine, na Vidovdan.

Početkom školske 1925/26 godine počeo je da se upražnjava jedinstveni nastavni plan* u svim osnovnim školama KSHS. Prema njemu bili su zastupnjeni predmeti po razredima sa sledećim brojem časova:

Predmeti I II III IV Svega
Nauka o veri i moralu 2 2 2 2 8
Srpsko hrvat. slov.jezik 8 8 7 7 30
Poč. stvarn. obuka 2 4 / / 6
Zemljopis / / 2 2 4
Istorija SHS / / 2 3 5
Račun sa geom oblicima 4 4 4 4 16
Poznavanje prirode / / 3 3 6
Crtanje 1 1 1 1 4
Lepo pisanje 1 1 1 1 4
Ručni rad m. i ž. 2 2 2 2 8
Pevanje 2/2 2/2 2/2 2/2 4
Gimnastika i deč.igre 2/2 2/2 2/2 2/2 4
Svega: 22 24 26 27 99

(*Ar.Jug.MP, KSHS, Odelj. za nastavu, P.Br.7823, 27.juna 1925.g. u Bgd-u, F 66/254)

 

Aleksa Popović i Slavko Tančić Laf radili su zajedno do penzionisanja  Alekse Popovića pre početka školske godine 1926/27. Ukazom NJ.V.Kralja Aleksandra I od prvog decembra 1922.g. Aleksa je za požrtvovani rad u školi i van nje odlikovan ordenom Svetog Save petog reda.

/(Prosv.glasnik broj 1. 1923 god., strana 22.)/.

A, povodom odlaska u penziju priređena je svečanost na kojoj je G. Mihajlo Milić, nadzornik učitelju Aleksi predao medalju “Beli orao” za zasluge u celokupnom njegovom radu,

Na upražnjeno mesto učitelja novembra 1926. g. postavljen je Momir M. Marković(1905-1974), iz Kragujevca. U Strelcu mu je prva godina službe po završetku učiteljske škole u Kragujevcu 1925 godine. Stanovao je kod Borisava K.Radenkovića dok je osposobljen stan u školskoj zgradi. Momir je bio vredan, marljiv i miran mladić. U nastavi se zalagao da deca dobro uče i steknu solidno znanje. Posebno je negovao pevanje budući da je odlično pevao i svirao na violini. Najviše truda je posvetio maternjem jeziku, pošto je upoznao specifičan lužnički jezik i posebno naglasak u govoru. Za kratko vreme svoga službovanja od novembra 1926 g. pa do 17. januara 1929. godine, postigao je dosta da se njegovi učenici na nastavi pravilno izražavaju. Po molbi je premešten u Beograd i postavljen za vaspitača u Domu za vaspitavanje maloletnika.

Autor ove knjige upoznao je Momira Markovića davne 1951 godine u Streljačkom savezu Srbije u Beogradu. Kada je saznao čiji sam unuk, ustao je i vidno uzbuđen snažno me zagrlio. Potom su se nizala pitanja o strelčanima koji su mu ostali u prijatnoj uspomeni: O Borku Radenkoviću, baba Stojanki Popović, Mirku Pejčiću, deda Vaci…Posebno se interesovao za kolegu Slavka „Lafa“ sa kojim je radio u školi. Posle toliko proteklih godina pamtio je imena njegova dva najbolja učenika: Velimira Paunovića iz Strelca i Stevana Mihajlovića (Stojkovog) iz Ralina.

Momir Marković je bio odličan strelac. Slobodno vreme u Strelcu koristio je da sa karabinom šeta po strelačkim brdima i planini iznad sela.

Momir je učestvovao na međunarodnom takmičenju u Belgiji i zauzaeo drugo mesto. Prvak Jugoslavije u streljaštvu, bio je sve do 1935. godine, kada primat preuzima njegov rođeni brat Nemanja. Sa bratom Nemanjom bili su nezamenljivi reprezentativci u streljaštvu. U toku rata bio je od 1941. u partizanskom jedinicama. Posle rata bio je sekretar Streljačkog saveza Srbije.

Prema naredbi* ministra prosvete B. Maksimovića u nedelju 16.juna 1929. god. u svim osnovnim, srednjim i stručnim školama obeležena je, prigodnim predavanjima “o značaju i radu Jovana Jovanovića Zmaja”, njegova 25. godišnjica od smrti

/* MP, PBr. 7935, 15.maja 1929. AJ F66/258

 

(Škola u Raljinu bila je istureno odeljenje strelačke škole. Učitelj 1931. g u Raljinu bio je Nikola Mihaljević, a u Strelcu su bili Milica Vučković (Mica vrabac) i Slavko Tančić Laf. Veronauku je predavao Živojin S. Popović, sveštenik. U Studeni su bili učitelji bračni par Olga i Dušan Ćirić, a u isturenom odeljenju u Valnišu učiteljica Emilija Cvetković.)

/Prosvetni šematizam Kraljevine Jugoslavije, knj. I , 1932.god., str. 1187/

Po odlasku učitelja Momira na upražnjeno mesto postavljena jeoktobra 1928. učiteljica Nadežda Ponorac. Došla je, videla selo i školu i otišla. Posle nje postavljena je Zorka Popovićeva, rodom iz Strelca. Ona je primila dužnost novembra, bila tri dana i otišla.

Učiteljica Milica Vučković, iz Kragujevca došla je u Strelac 17. januara 1929.godine. Radila je do kraja školske 1936. Poštovala je meštane, posebno starije ljude i žene. Imala je dobre odnose sa meštanima. Đaci su je takođe uvažavali i poštovali. Kod učenika je razvila ljubav u crtanju i nesebično prenosila svoje znanje i talenat u crtanju. Volela je podjednako domaće životinje i ptice, naročito vrapce. Preko zime je hranila vrapce, „jer njima nema ko da spremi zimnicu“. Zbog toga su je meštani nazvali “Mica vrabac”.

Učiteljica Mica je živela sa majkom, koja je mnoge seljanke poučavala u održavanju lične higijene i načinu života u porodici. Za vreme ferija preko leta Mica se sa putovanja redovno javljala razglednicama: Milevi, popadiji, baba Stojanki, Milunki, deda Vacinoj unuki, Mari, pop Žikinoj maćehi i drugima.

Iste godine kada je učiteljica Mica premeštena, premešten je i Slavko “Laf” po kazni u Bazovik (Nišavski srez), jer nije glasao za demokrate. U Bazoviku je radio od početka septembra 1936. g. do 24. decembra iste godine. Zahvaljujući viđenijim ljudima Lužnice “Laf” je premešten u Kijevac /izdvojeno odeljenje škole u Stolu/ ukome je radio do mobilizacije početkom 1941 .g.

/Pr.pr.br,10,okt.1936.str.819 i Pr.pr.br.1,1937, str. 88/.

Učitelj Slavko Tančić Laf je u razgovorima kazivao da više voli karte, šah i domine nego da drži časove. Njegovi učenici, danas zreli ljudi ne misle tako. Oni pričaju da je “Laf” svojom očiglednom nastavom mnogo doprineo da nauče praktične stvari iz života koje su im veoma korisne.

„Laf“ je voleo da obrađuje drvo i izrađuje razne predmete za kućne potrebe. U slobodnim časovima bavio se pčelarstvom i voćarstvom Za školu je napravio računaljku na kojoj je obrađivao brojeve do stotice. Jedan štap računaljke pretstavljao je deseticu, ona je podeljena na deset obojenih jedinica i tako očiglednom nastavom imao solidne rezultate u obradi desetica i prelaz preko desetica. Za primenu očigledne nastave „Laf“ se zahvaljuje svome Upravniku učitelju Aleksi Popoviću, koji je negovao očiglednu nastavu.

Iz predmeta Poznavanje prirode „Laf“ je najbolje obrađivao kalemljenje. Njegovi učenici četvrtog razreda osnovne škole naučili su da kaleme najmanje na dva načina. Sa učenicima je između zmeđu 1930 i 1934 god. podigao školski voćnjak koji i danas postoji, ali je zapušten.

„Lafova“ predavanja su bila veoma zanimljiva, posebno iz istorije kada je govorio o balkanskim i prvom svetskom ratu. Učestvovao je u prvom svetskom ratu i svedok je svih strahota i stradanja, naročito pri prelazu preko Albanije. I danas njegovi učenici pamte rečenicu, koju je “Laf” često izgovarao:”Niko nezna šta su muke teške, dok ne prođe Albaniju peške.”

Bio je obdaren za pripovedanje. Đacima je tako verno i plastično opisivao pojedina stradanja da su deca plakala. „Laf“ je kazivanjima kod učenika razvijao rodoljublje, negovao nacionalni duh i herojstvo srpske vojske. Voleo je dobru knjigu i imao bogatu kućnu biblioteku. Svoju ljubav prema knjizi preneo je i sestriću, autoru ove hronike. Uživao je da sa decom priprema deklamacije i priredbe.

Na jednoj od mnogobrojnih priredbi đaci su 1928 godine prikazala “Knez Ivu od Semberije” i “Kosovku devojku”. Zahvaljujući priredbama Mesni školski odbor je napravio pokretnu binu za priredbe.

Van školski rad učitelja Slavka Tančića bio je raznovrstan: bavio se obradom drveta, pčelarstvom, kalemarstvom i zadrugarstvom. On je prvi u selu počeo da gaji pčele u sanducima, a po ugledu na njega prihvatili su i ostali pčelari. Meštane je učio kada se kako kaleme voćke Mali broj je prihvatio njegove savete i uputstva zbog malo slobodnog vremena. Mnogi su bili pečalbari, stočari a bilo je potrebno da se na vreme obrade slabo plodne brdsko-planinske njive. „Laf“ se borio i za zadrugarstvo, pošto je Kreditno potrošačka zadruga, koju je osnovao učitelj Aleksa, ukinuta. Uz pomoć seljaka “Laf” je organizovao osnivanje nove zemljoradničke zadruge 1932.god. i bio prvi njen knjigovođa.

Na časovima u školi “Laf” nije vodio računa o pravilnom govoru. Više je voleo da govori jezikom rodnoga sela, govorom Lužničana, koji pripada prizrensko-lužničko-timočkom govornom području. Zbog toga je dobijao kritike od školskih nadzornika, koji su dvaputa godišnje posećivali školu i uvek mu umanjivali ocenu za njegov rad.

Pre službovanja u Burdimu Branko i Mira Cenić bili su učitelji u s. Žl’ ne ispod planine Tresibaba, sedam km. udaljenog od Knjaževca.

Odlukom Ministarstva prosvete (O. N. Br. 58031 od 16 septembra 1936 godine) (Pr. Glasnik br.10, 1936 god., str.825) bračni par učitelja Cenić S. Branko i Cenić B. Miroslava, iz Burdima, sreza Svrljiškog premešteni su u Strelac. Branko Cenić je rođen u Pirotu u učiteljskoj porodici, a Mira u Suvodolu kod Knjaževca u porodici Koste-Baje Petkovića čuvenog trgovca u doba knjaza Mioša. Po dolasku u Strelac privremeno su stanovali kod Borisava K. Radenkovića, blagajnika strelačke opštine. Stan im je obezbeđen u zadružnoj zgradi na spratu, u kome su stanovali do dolaska 63. valjevskog puka 1941.. Od tada do sloma Kraljevine Jugoslavije početkom aprila 1941 godine stanovali su kod Mite Antić. Učitelj Branko Cenić je kao poručnik Jugoslovenske vojske mobilisan početkom marta 1941.g., zarobljen i oteran u Nemačku, a učiteljicu Miru meštani Radisav Ljubić i Slavko Aleksić preselili su u Burdim.

Učiteljica Mira radila je sa prvim i drugim razredom, a učitelj Branko sa trećim i četvrtim razredom. Učitelj Branko je istovremeno bio i Upravitelj škole. Famulusi su u to vreme bili Luka Bogdanović, jedan od najsiromašnijih meštana., ali vredan, tačan i poslušan i Petar Stojanović Cuki.

Bračni par učitelja bio je veoma cenjen i poštovan ne samo od strelčana, već i od ljudi susednih sela. Cenili su seljački rad i svakome dali savet pri rešavanju zdravstvenih, poljoprivrednih i svih drugih problema. Na časovima bili su strogi i pravedni. Cenili su znanje, ali su zato davali sve od sebe da im učenici shvate i nauče predviđeno gradivo. Generacije kojima su oni predavali pamte ih ne samo po tome što su ulivali znanje, već i po savetima šta treba raditi posle svršene osnovne škole. Oni koji posle svršetka osnovne škole nisu nastavili školovanje, zahvaljujući gospođi Miri i gospodinu Branku, lakše su se snalazili i probijali kroz život. Drugi, koji su nastavili školovanje bili su odlični i vrlo dobri učenici gimnazije, učiteljske škole, više škole i fakulteta. Danas su njihovi bivši đaci zreli ljudi i penzioneri koji se ponosom sećaju svojih učitelja.

I autoru ove hronike je čast što je bio njihov učenik u sva četiri razreda osnovne škole u Kraljevini Jugoslaviji

Pre njihovog dolaska u strelačku školu, učenici prvog i drugog razreda pisali su križuljama na specijalnim tablicama, lako lomljivim. Oni su ukinuli tablice i uveli pisanje u sveskama u početku sa grafitnim olovkama, a kasnije sa mastilom i perom. Na skamlijama je posebno izdubljeno mesto za “šiše s’ mastilo”, a u maloj uvali stajala je držaljica sa perom. Dovoljna je bila mala nepaznja ili neki nezgodan pokret da se prevrne “šiše s mastilo” i napravi šteta: ubrlja sveska -“naprave krmače”, uprlja skamlija (klupa), uprljaju đačke ruke koje se teško operu, jer nije bilo sapuna i drugih sredstava za skidanje mrlja i fleka. Na kraju učenik za to dobije batine prutom po ispruženom dlanu.

Učitelj Branko je lepo pevao i svirao na violini. Bio je pažljiv i strpljivo je uvežbavao pevanje pojedinačno uz zvuke violine, a onda sa celim razredom i tako uticao na razvijanje sluha kod učenika. Pevane su lagane i zanimljive, a često i šaljive pesme. Evo jedne šaljive pesme:

Baba tikve posejala,

Na zlo mesto na bunjište.

Tu se srele do dve prije.

Prija priji progovara:

Daj mi prijo jednu tikvu.

Nedam prijo baš ni jednu

Lošu si mi snaju dala.

Svekra bije sa tojagom,

A svekrvu sa kudeljom.

 

Nastava iz zemljopisa uglavnom je obrađivana na geogeafskoj karti-mapi. Radi lakšeg shvatanja pojmova iz zemljopisa učitelji su vodili decu u prirodu na licu mesta objašnjavali: slivove, ulivanje potoka u reku, šta je obala, pojam brežuljka, brda i planine, vidikove linije…

Pre početka nastave na prvom času obavezno je u stojećem stavu izgovarana molitva: “Oče naš koji si na nebu..”, “čita se molitva”, kažu đaci. Nastava iz veronauke se održavala dvaputa nedeljno.

Na inicijativu učiteljice Mice, učitelja Slavka “Lafa” i školskog odbora 1928 godine ispod bunara podignuta je zgrada za školsko kupatilo. Ono nije nikada proradilo, pa je kasnije zgrada adaptirana za stanovanje učiteljice Mice. Posle Micinog premeštaja iz Strelca zgrada je služila za druge školske potrebe.

Školske 1928. godine strelačka škola je dobila najveći buxet. Bio je 28.000.- dinara. Škola je tada nabavljala potrebne knjige za učenike koje su roditelji plaćali, a za siromašne učenike škola je plaćala iz buxeta.

Nikola F. Mihaljević bio je učitelj u Strelcu u isturenom odeljenju u Raljinu. Premešten je u Babušnicu Odlukom N. Br. 55284 od 4. IX .1936. g.

/ Prosv.glasnik, br.10, 1936.g., str.825/

Bra;ni par učitelja Miroslava i Branko radili su u strelačkoj školi do početka aprila 1941 godine, do propasti Kraljevine Jugoslavije. Učitelj Branko je mobilisan u martu mesecu. U poručničkoj uniformi oprostio se sa svojim učenicima trećeg i četvrtog razreda jednim kratkim i učenicima jasnim govorom o pretstojećem ratu, probudivši u dečjim dušama nacionalni duh i bunt prema neprijateljima, posebno prema fašističkoj Nemačkoj. Po rasporedu jedinice bio je nedaleko od bugarske granice. U kratkim borbama i povlačenju sa položaja pred jačim neprijateljem, zarobljen je i oteran u nemačkki logor. Iz logora je oslobođen kao stanovnik od Bugara okupirane srpske teritorije.

Po završetku rata službovali su u Kuršumliji, Aleksincu i Beogradu. Umrli su i sahranjeni u Beogradu.

Napomena: Aleksa Đ. Popović je po oslobođenju od Turaka prvi školovani učitelj iz Strelca. Diplomirao je 1893 godine.

Strelac je selo udaljeno od gradova, od kulture i civilizacije povezan sa susednim mestima lošim seoskim putevima i oskudnom ziratnom zemljom, bilo je i ostalo siromašno. Učenici su odeveni proizvodima ručne izrade: prtene košulje, bez gaća, pantalone od sukna, vunene čarape do kolena, a na nogama opanci od svinjske kože, opšiveni usukanom vrpcom od kučine. Povezuju se vrpcom od kozje dlake ili kanapom. Od gornje odeće nosio se ručno pleteni xemper i kaputić od uvaljanog sukna. Knjige, sveske, tablice i ostali đački pribor đaci su nosili u torbicama od prtenog platna ili „kozinjave torbe“. Kupljene đačke torbice imala samo deca imućnijih roditelja i činovnika. Posle Drugog svetskog rata, od šesdesetih godina 20 veka odevanje u selu se menja. Migracijom seoskog stanovništva u gradove došlo je i do promene načina života na selu. Omladina je počela da podražava gradsko odevanje i stara tradicionalna nošnja ustupila je mesto novoj savremenoj.

Za vreme odmora školsko dvorište je bilo kao košnica pčela. Pored jurnjave po dvorištu đaci su igrali: bapće, “jevtino meso” (šutiranje kape), pljunu (žmurke, skrivanje), jahanje konja, a devojčice školicu , Ide majka s kolodvora…

Još iz vremena krajem 19 veka đaci su sa kolena na koleno prenosili učenje azbuke izgovarajući redom sledeće reči kod kojih je prvo slovo iz azbuke: Avram, Bogdan, Vodu, Gaze, Duboko, Đaci, Evrejski Žive, Zimi, I, Leti, Kao, Lopovi. Ljubica, Mene, Neče, Nju, Oču, Petar, Rado, Staru, Tera, Ćurku, Uz, Fenjer, Hvata, Cure, Često, Džamlija, Štipa /BMR- 29.jula 1997.g u Strelcu/

 

Škola pod bugarskom okupacijom

Došao je april 1941. godine, Kraljevina Jugoslavija je propala i okupirna. Veći deo Lužnice Nemci su ustupili Bugarima, koji su u maju mesecu uspostavili vlast. Početkom septembra doveli su svoje prosvetne radnike: učitelje i profesore da bi lakše sproveli bugarizaciju. Pored postojećih listova štampanih u Sofiji, Bugari su pokrenuli 21 marta 1942. g. nedeljne novine“B’lgarski zapad“ čija je redakcija bila u Pirotu.

U Strelcu su postavljeni učitelji: Todor Dakov, Vasil Delčev i Vasil Genčev (za progimnaziju), Ilija (Ilko) i Jordan „Važi, Važi“. Ilija je doveo ženu Stefanku, a Jordan Jordanku /Ljubisav Veličković-Naćin 31.10.2.004./.

/Priča se za “Važi, važi” da je bio dobar čovek i kada mu se ukazala prilika, početkom proleća 1943., uzeo je lovačku pušku, napustio Strelac i priključio se bugarskim partizanima/.

Nastava na bugarskom jeziku u svim školama počela je prvog septembra 1941. U Strelcu je pored če4tvororazredne osnovne škole otvorena i progimnazija za đake koji su završili osnovnu četvororazrednu školu. Đaci su bili prinuđeni da pohađaju školu, jer je bugarski kmet zapretio roditeljima, koji ne budu slali decu u školu, da će biti strogo kažnjeni.

Učenici osnovne škole završili su jednu školsku godinu i drugu do 19. maja 1943, do partizanskog napada. Progimnazija posle kratkog vremena ukinuta. Učenici progimnazije su bili svesni bugarizacije okupiranih srpskih krajeva, pa su svojom neposlušnošću i bojkotovanjem nastave na bugarskom jeziku doprineli da nastavnik progimnazije napusti Strelac.

Nastava za progimnaziju održavana je u kancelariji bivše strelačke opštine. Na jednom od časova Novica Ž. Rančić, učenik iz Popove mahale stavio je šajkaču na glavu dok je nastavnik pisao bugarski tekst na školskoj tabli. Kada je nastavnik ugledao šajkaču ljutito je naredio Novici da skine šajkaču i krenuo je prema njemu da ga bije. U tom trenutku Novica je iz prsluka izvadio veliki andžar (nož) i zabo ga u klupu. Nastavnk je tražio nož i da skine šajkaču. Novica nije hteo da preda nož, već mu je zapretio da će ga ubiti ako se približi. Nastavnik je tada prekinuo čas, isterao učenike napolje i otišao da se žali bugarskome kmetu. Prisutni su kancelariji kod kmeta kasnije su pričali da je nastavnik Genčev kmetu doslovce rakao:”S tija goljamiti učenici ne može da se izliza na kraj godina” (sa ovim velikim učenicima se ne može dočekati kraj godine).

Dok se nastavnik Genčev žalio kmetu, đaci su se okupili ispod zgrade, kraj podrumskih vrata i tri puta horski uzviknuli:”Živeo Kralj Petar drugi” .Bugarski službenici dotrčali su u dvorište škole da vide šta se dešava. Došli su i bugarski policajci. Na sva njihova pitanja, đaci su ćutali. Toga dana bio je i poslednji čas na bugarskom jeziku u strelačkoj progimnaziji.

U pomoćnoj zgradi pored osnovne škole Bugari su napravili kačkavaljxinicu. Proizvedeni kačkavalj odnosili su u Bugarsku. Za vreme partizanskog napada 19/20 maja 1943. na bugarsku opštinu i policijsku stanicu osnovna škola je prestala sa radom.

 

Doba okupacije

Ubrzo su Bugari školsku zgradu pretvorili u kasarnu policije, ali za kratko vreme. U noćnom pertizanskom napadu poginuo je načelnik policije i tri policajca. Ostali su bosonogi u gaćama pobegli niz Murgovicu u Ljuberađu. U leto 1944 godine Bugari su zapalili školu, ali zahvaljujući meštanima vatra je brzo ugašena.

Odmah po oslobođenju Beograda i uspostavljanja Povereništva za prosvetu u otpočeo je rad u školama u oslobođenim krajevima. Strelčani su odmah prionuli na posao i popravili školsku zgradu, tako da je već u decembru 1944 g. škola počela da radi.

U Zapisniku Prosvetnog odbora sela Strelca kaže se da je škola počela sa radom novembra 1944. godine sa oko 150. učenika. Prvi učitelj u slobodnom Strelcu bio je Čedomir Živadinović iz susednog sela Kambelevca. Radio do marta meseca 1945 godine, kada je postavljen Slavko Tančić “Laf”, a Čedomir premešten u Lužnicu. Učitelj Slavko je sam radio do početka školske 1946/47 godine. U pomoć mu dolazi učitelj Rajko Popović iz Bele Vode i sa “Lafom” zajedno rade do kraja školske 1947/48. godine.

U početku rada kao učitelj i upravnik, “Laf” se založio da se škola dovede u red i da se nabavi najpotrebniji inventar za normalnu nastavu. Školske klupe su Bugari uništili pa su učenici donosili tronoške za sedenje i pisali na kolenima. Pored nastave redovnim učenicima, na zahtev narodne vlasti, „Laf“ je radio i na opismenjavanju odraslih. Otvoren je analfabetski tečaj. Prvi tečaj je počeo sa radom 1 februara 1945. Trajao je do 31 marta 1946 godine Bilo je 50 polaznika. Opismenjeno je 40. Ostali su neredovno pohađali tečaj.

Dvogodišnji tečaj počeo je 1 novembra 1947 godine i trajao do 2 aprila 1948 godine. Ovaj tečaj obuhvatio je sledeća godišta: 1932, 1933, 1934, 1935, 1936 i 1937. Upisano je 70 polaznika: muških 16 i ženskih 54. Sa uspehom su položili tečaj: muških 10 i ženskih 35, svega 45. Ispitivač je bio nastavnik Rajko Popović, a ispitu su prisustvovali Aleksandar Milić, prosvetni inspektor i upravitelj škole Slavko Tančić Laf.

Za uloženi trud u opismenjavanju meštana “Laf” je dobio je od prosvetnih organa novčanu nagradu u iznosu od 4.500 dinara. Učitelj Rajko Popović je kao stari iskusni učitelj dobro došao u pomoć svome kolegi i starom prijatelju “Lafu”. I on je pored redovne nastave radio na opismenjavanju meštana i za to kao i “Laf” nagrađen novčanom nagradom.

Rajko je i kao čovek veoma poštovan i cenjen. U posleratnim teškim i oskudnim danima uvek je meštanima izlazio u susret i pomagao gde god je to bilo potebno. Đacima je takođe ostao u uspomeni kao dobar učitelj i vaspitač. I danas ga meštani pominju po dobru iako je radio samo godinu dana.

Početkom školske 1948/49 godine u Strelcu je postavljena učiteljica Branislava Nikolić iz Negotina. Radila je samo jednu školsku godinu. Ostala u sećanju meštanima kao vredna i aktivna učiteljica u školi i van nje. Sarađivala je aktivno sa mesnim organizacijama i radila na opismenjavanju meštana.

Početkom školske 1949/50 godine dolazi Vera Kozić, učiteljica iz Pirota, a Branislav odlazi. Vera je radila u strelačkoj osnovnoj školi do kraja školske 1950/51 godine. I ona je pored nastave u školi radila na opismenjavanju meštana. Istakla se u radu sa omladinskom organizacijom i zbog toga bila privilegovana kod narodnih vlasti u Babušnici.

Desetog decembra 1951 godine u osnovnoj školi postavljen je Milutin S.Milenković, učitelj rođen u Strelcu. I Milutin je radio samo jednu školsku godinu. Na njgovo mesto dolazi učiteljica Božana Radenković iz Niša i radi samo školske 1952/53 godine. Već sledeće 1953/54 godine prosvetne vlasti vraćaju Milutina Milenkovića. U ovoj školskoj godini radila su tri odeljenja do polugođa, a posle polugođa radila su samo dva, jer je učitelj Slavko “Laf” penzionisan prvog januara 1954. g.. Za rad u trećem odeljenju, a kasnije i drugom dolazi učiteljica Vidosava Manić-Đorđević, rodom iz Draginca.

U toku školske 1954/55. godine nastaje reforma školstva i formiraju se Osmoljetke. Osnovna škola u Strelcu pripojena je Neotpunoj gimnaziji, koja je radila od školske 1949/50. godine. Nastavnici niže gimnazije bili su g-đa Marta Popović i njen suprug g-in Vasilije Popović. Nastavnica Marta je bila razredni starešina, a Vasa direktor Nepotpune gimnazije.

U nepotpunu gimnaziju upisano je 1949/50 šk.god. 66 učenika. Na kraju godine bilo je 61. Od toga odličnih šest, vrlodobrih sedam, dobrih 33. Pozitivnih 46, a slabih 15.

Broj učenika po školskim godinama bio je:

 

 

    Školska

Razred

1945/46 1950/51 1955/56 1959/60 1985/86 1990/91 1993/94 1996/97
Prvi  48  24  44  43   8   1   1   2
Drugi  42  31  46  28   7   –   3   2
treći  42  22  16  31   6   4   2   1
četvrti   –  40  20  28   5   4   1   1
Peti   –   –  61  71  11   6   4   4
šesti   –   –  23  64  11  11   6   1
Sedmi   –   –  13  22  16  10   5   1
Osmi   –   –  15  23  14  12   6   –
Ukupno  132  117  238  310  78  48  28  12

 

Od 01. 09. 1957 godine valniška škola administrativno je pripala Osmogodišnjoj školi u Strelcu.

Školske 1959/60 god. dvojka se uvodi u nastavu kao pozitivna ocena, a ponavljanje razreda odobrava se uz saglasnost roditelja. Kakvi su ljudi tada vodili prosvetnu politiku, neka zaključe čitaoci ove knjige. Iste godine uveden je lični karton svakog učenika.

Školske 1961/62 štampani su uxbenici po novom nastavnom planu i programu i uvedena je petodnevna nastava za prvi i drugi razred. Jedan dan u nedelji određen je za rekreaciju.

Posle tri godine eksperimentisanja sa školstvom od 1962/63 šk.god. dozvoljeno je ponavljanje učenika. Bravo!!!???

Strelačka osnovna škola, na predlog Petra D.Pejčića, učitelja iz Strelca, od 1965. g., dobila je ime: Osmogodišnja škola “Dobrinka Bogdanović”. To je ime devojke skojevke iz Crvene Jabuke, koju su Bugari živu zapalili pred meštanima njenog sela.

 

Broj đaka po godinama u strelačkoj školi od 1879.godine:

1879/80 – 33

1884/85 – 32

1895/96 – 46

1903/04 – 27

1911-12 – 75

1945/46 – 132

1950/51 – 117

1955/56 – 238

1959/60 – 310

1963/64 – 542

1973/74 – 204

1983/84 – 107

1986/87 – 105

1993/94 – 35 (sedam u specijalnom odeljenju)

1996/97 – 12

 

U školskoj 1996/97 školskoj godini bilo je dva učenika, a školske godine 1997/98 bilo je ukupno 15.učenika. U specijalnom odeljenju bilo je tri. Iz susednih sela bilo je pet učenika. Nastavnika sa diretorom ukupno je 12., a 4. sa punim radnim vremenom.

 

Školske 1963./64. bilo je u pomoćnim odeljenjima učenika:

Razred I II III IV Ukupno:
U Radosinu 12 11 13 22 58
U Rakov Dolu 14 15 11 7 47
U Crvenoj Jabuci 22 17 17 17 73

 

Školske 1986/87 bilo je u Strelcu 13 nastavnika: 12 sa višom školom i jedan sa srednjom, a školske 1997/98 ukupno zaposlenih 12. Jedan je Mr.ruskog jezika, dva profesora i osam nastavnika. Direktor,nastavnik je i pedagoški savetnik. Četiri nastavnika rade sa punim radnim vremenom, a ostalih osam ispunjavaju fond časova u drugim lužničkim selima.

Specijalno odeljenje za decu mentalno ometenu u razvoju počelo je sa radom školske 1982/83. godine.

 

Za istoriju školstva

Posle oslobođenja Lužnice od okupatora škole su počele da rade u jesen 1944. godine. Učitelji su primali plate na blagajni Sreskog narodno-oslobodilačkog odbora. Materijalno obezbeđenje palo je na teret meštana. Novac je ubiran za opravku škole, nabavku potrebnog školskog inventara i učila, za plate služitelja i snabdevanje škole ogrevom. Tako je bilo do početka 1945/46. školske godine. A, od onda pa do danas škola se izdržava iz školskog buxeta. Buxet su sastavljali učitelji i upravitelji škola, kasnije direktori sa školskim odborom, a odobravao ga je Sreski narodni odbor. Kasnije, od 1953 godine škola se izdržava iz buxeta preko Opštinskog narodnog odbora.

Vannastavna aktivnost strelačke škole odvijala se u šest sekcija: literarnu, recitatorsku, dramsku, pevački zbor, folklornu i likovnu.

Za rad na tom planu škola je dobila mnoge nagrade. Među njima je Spomen plaketa sa značkom 6 .septembar za izuzetne rezultate postignute u vaspitanju, obrazovanju i razvijanju kulture na selu. Savezni odbor SUBNOR-a Jugoslavije dodelio je školi Plaketu sa značkom za poseban doprinos u radu i razvoju organizacije SUBNOR-a. Zatim u čast proslave proglašenja dana JNA 22.12. 1979. godine škola je dobila Pohvalnicu za izvanredno zalaganje i jačanje postignutih rezultata na planu jačanja borbene gotovosti jedinica, komandi i štabova Teritorijalne odbrane. SSO Jugoslavije, list za mlade „Kekec“ i list Socijalističke omladine „Mladost“ dodelio je Diplomu za veliki doprinos uspehu najlepše i najopremljenije takmičenje mladih.

Strelačka škola je bila organizator i svih kulturno-prosvetnih manifestacija u selu i raznih sportskih takmičenja. Bila je aktivni učesnik u Susretima sela. Selo je tada osvojilo drugo mesto u republici Srbiji. Između 13 regiona u Srbiji 1980 godine škola je dobitnik Prve republičke nagrade na temu: Škola-kulturni centar sredine.

Za doprinos u razvoju škole Orden medalje rada dobili su: Čedomir S. Marjanović, Milutin M. Radenković, Petar D. Pejčić i Petar B.Jovanović. A, za organizaciju i opismenjavnje odraslih, za širenje kulture na selu, Skupština opštine Babušnica, posebno je nagradila sekretara škole Petra D. Pejčića septembarskom nagradom: Zlatnom značkom.

Oko izgradnje internata škole, kuhinje i trpezarije, asfaltiranje igrališta i uređenja školske sredine posebno se istakao Bogdan Ž. Cvetković. Nesebičnu pomoć pri asfaltiranju i uređenju igrališta dao je i Vitomir M. Mančić, nastavnik.

(Podatke su dali: Branimir A. Stanković, direktor škole i Petar D. Pejčić, sekretar škole 5 maja 1998.)

Školske 1960/61 god. škola je imala 187 učenika. Od toga broja u:

 

Petom razredu:muških 21, ženskih 22 – Ukupno 43

Šestom razredu:muških 34, ženskih 30 – Ukupno 64

Sedmom razredu:muških 36, ženskih 23 – Ukupno 59

Osmom razredu:muških 21, ženskih 0 – Ukupno 21 Školske 1971/72 g. od prvog do osmog razreda bilo je sedam odeljenja.

Od I do IV razreda u 3 odeljenja bilo je 24 muških i 33 ženskih, ukupno 57 đaka

Od V – VIII razreda u 4 odeljenja bilo je muških 126, ženskih 84, ukupno 210

Školske 1981/82 od I – IV razreda u dva odeljenja je 28 učenika. Muških 13 i ženskih15

Od V –VIII razreda u četiri odeljenja bilo je 90 đaka. Muških 52 i ženskih 38

(Gornji podaci su iz Osnovne statističke dokumentacije RZ Srbije Arhiva Niš)

Iz škole u Strelcu: 1963/64 broj učenika u matičnoj školi je 542, školske 1973/74 – 204, 1983/84 – 107, 1986/87 – 105,  1993/94 – 35. Od toga 7 u specijalnom odeljenju;

1997/98 – 15 . Od toga 3 u specijalnom odeljenju.

Nastavnika sa direktorom je 12. Četvoro je sa punim radnim vremenom.

 

Internat škole

Savet za prosvetu i kulturu Skupštine opštine Babušnica na zahtev Saveta škole iz Valniša na sednici 5.oktobra 1971.g. donelo je odluku da ukine odeljenje u Valnišu zbog malog broja učenika (Ima samo pet učenika). Na Savetu je doneta i odluka da se pri školi u Strelcu otvori internat za učenike iz udaljenih planinskih sela.

Internat je otvoren u jesen 1971 godine. Za vaspitače postavljeni su Miograg Radivojević, dotadašnji učitelj u Valnišu i Ljubinka Radenković, učiteljica iz Pirota, supruga Milutina Radenkovića, učitelja iz Strelca. Internat radi i danas sa četiri učenika(1996.)

 

Učitelji i nastavnici od 01.01.1961. – 01.09.1996. god.

R.

B.

Prezime I

Ime

Rođ. Mesto.rođ. Zanimanje Radio od – do:
01 Aleksić P. Ljubiša  

1954

 

Strelac

 

Profesor

 

07.12.’78-30.06.’79

02 Ahmetović Fermija  

1948

 

Vranje

 

Nastavnik

 

01.09.’74-30.06.’75

03 Veljković Radica  

1961

 

Dučevac

 

Nastavni-ca

 

01.01.’93-do danas

04 Đorđević Aca 1949 Provaljenik Nastavnik 26.09.’75-do danas
05 Đorđević Đ. Milorad  

Babušnica

 

Nastavnik

 

01.09.’63-1973/74

06 Đorđević Svetlana  

1948

 

Bratiševac

 

nastavnik

 

01.09.’71-1980.

07 Đorđević Č. Cvetanka  

1938

 

Strelac

 

Nastavni-ca

 

1962-25.09.’69.

08 Jovanović B. Petar  

1934

 

Strelac

 

Učitelj

 

10.09.’62-15.01.’96

09 Jončić Ratko 1943 Izvor 01.02.’72-1976
10 Lazarević Spasenija  

1948

 

Šabac

 

nastavnik

 

29.09.’70-22.11.’71

11 Mančić M. Vitomir  

1938

 

Babušnica

 

Nastavnik

 

08.04.’81-30.05.’89

12 Miladino-vić K. Milosava  

1934

 

Babušnica

 

Učitelji-ca

 

01.09.’55-31.08.’63

13 Marjanović S. Čedomir  

1925

 

Strelac

 

Nastavnik

 

01.09.’50-1984

14 Milenković S. Milutin  

1924

 

Strelac

 

Učitelj

 

01.09.’62-

15 Mladenović B. Svetlana  

1947

 

Izvor

 

Nastavnik

 

21.10.’69-1990

16 Momčilović S. Radomirka  

1939

 

Strelac

 

Učitelji-ca

 

01.09.’62-do danas

17 Nakić S. Nevenka  

1934

 

Kostur

Nastavni-ca

 

 

01.09.’62-? ? ?

18 Nikolić Slavoljub  

1942

 

Kambelevac

 

Nastavnik

 

01.09.’93-do danas

19 Nikolov Cvetanka  

1950

 

Nastavni-ca

 

05.04.’93-??.12.’95

poginula

20 Pejčić D. Petar  

1933

 

Strelac

Sekretar,

Učitelj

 

1963-1995

21 Pejčić Ž. Mirko 1938 Strelac  

nastavnik

1962-1963
22 Pejić Miodrag  

1956

 

Dučevac

Nastavnik

spec.odelj.

 

08.09.’82-1991

23 Petrović Zorica  

1960

 

Šuplj.Stena

 

Nastavni-ca

 

28.03.’89-do danas

24 Radenković M. Milutin  

1931

 

Strelac

 

Profesor

 

1956-01.01.1993.

25 Radivojević S. Miodrag  

1928

 

Kambelevac

 

Učitelj

 

01.09’62-26.03.’78

26 Ranđelović G. Siniša  

1960

 

Babušnica

 

Profesor

 

27.03.’89-do danas

27 Rančić Radisav  

1936

 

Radoševac

 

Nastavnik

 

06.11.’73-1980

28 Ristić Zorica  

1963

 

Babušnica

 

Učitelji-ca

 

01.04.’91-01.05.’91

29 Sokolović D. Gradimir  

1937

 

Mokra

 

Nastavnik

 

01.09.’62-30.08.’63

30 Stanković A. Branimir  

1947

 

Strelac

 

Nastavnik

 

22.09.’70-do danas

31 Stanković Ljubinka  

1951

 

Babušnica

 

Nastavni-ca

 

01.09.’75-do danas

32 Stanković LJ. Čedomir  

1932

 

Strelac

 

Učitelj

 

01.09.’63-30.08.’72

33 Stavrov Spas 1929 Dimitrovgr. Nastavnik 01.09.’79-1982
34 Stojanović Slavica  

1953

 

Gorčinci

 

Nastavni-ca

 

01.09.’78-01.11.’78

35 Todorović M. Časlav  

1930

 

Strelac

 

Učitelj

 

01.09.’62-31.08.’70

36 Todorović Č. Borisavka  

1929

 

Strelac

 

Učitelji-ca

 

01.09.’62-31.08.’70

37 Todorović R. Dragica  

1940

 

Linovo

 

? ? ?

 

01.09.’62-31.08.’63

38 Tošić D. Branimir  

1928

 

Kaluđerevo

 

Nastavnik

 

01.09.’55-31.08.’63

39 Ćirić R. Ljubinka  

1935

 

Pirot

 

Učitelji-ca

 

01.09.’62-? ? ?

40 Ćirić Loza  

1945

 

? ? ?

 

? ? ?

 

01.09.’65-31.08.’66

41 Ćirić B. Petar  

1935

 

Babušnica

 

Učitelj

 

01.09.’62-31.08.’72

42 Ćirić Radomir  

? ?

 

Babušnica

 

? ? ?

 

Jednu godinu

43 Cvetković Ž. Bogdan  

1947

 

Strelac

 

Nastavnik

 

01.09.’68-1980

 

Direktori Nepotpune gimnazije

  1. Vasilije Popović, iz Pirota, 1949/50 godine
  2. Radisav Maksić, 1950/51 godine
  3. Čedomir Marjanović, iz Strelca, 1951/52 godine
  4. Jordan Stojanović, iz Ljuberađe, 1952/53 i 1953/54 godine

 

Nastavno osoblje u Nepotpunoj gimnaziji:

Marta Popović iz Pirota

Čedomir Marjanović iz Strelca

Predrag Tančić iz Strelca (1951-1955)

Sveta Đorđević iz Bratiševca (1951-1957)

Predrag Stamenković Singer iz Babušnice (1953-1955)

Krsta Pančić iz Draginca (1953-1954)

Dragoljub Radenković Daža iz Barje Čiflika 1952/1953

Miladin Aleksić Mile iz Pirota 1952/1953

 

Početkom školske 1949/50 godine počela je da radi niža gimnazija. A, reformom školstva 1954/55 od Osnovne škole i Niže gimnazije formira se Osmoljetka.

Na osnovu rešenja Saveta za prosvetu i kulturu Narodnog odbora opštine u Babušnici P.br.4638 od 22.maja 1956., ukida se sedmi i osmi razred Osmogodišnje škole u Strelcu u školskoj 1956./57.godini, zbog malog broja đaka. Oni su upućeni na dalje školovanje u Ljuberađu ili Babušnicu.

Školski odbor Osmogodišnje škole u Strelcu uložio je žalbu Savetu za prosvetu i kulturu NO sreza Pirot. Savet je na sednici 03.jula 1956.g. odbio žalbu aktom P.br.6718. od 04.jula 1956.godine. Ukidanje sedmog i osmog razreda Savet je obrazložio nekvalifikovanim nastavnim kadrom i malim brojem đaka. U završnom obrazloženju stoji: “Nepostojanje nastavnog kadra i nedovoljna sredstva za materijalno obezbeđenje nastave su osnova za zatvaranje sedmog i osmog razreda”

S. F.- S. N.

Načelnik Sekretarijata za prosvetu i kulturu Todor Slavinski

(Original odluke je u osnovnoj školi u Strelcu)

 

Direktori osmogpodišnje škole:

 

  1. Vlasta Ranđelović iz Pirota 1954/55 – 1961/62
  2. Petar Jovanović iz Strelca 1962/63 – 1974/75
  3. Bogdan Cvetković iz Strelca 1975/76 – 1980/81
  4. Vitomir Mančić iz Babušnice 1981/82 – 1983/84
  5. Petar Jovanović iz Strelca 1984/85 – 15.01.1996.
  6. Đorđević Aca v.d. iz Provaljenika 15.01.’96 – 1997.
  7. Branimir Stanković iz Strelca od 15. maja 1999-

 

POMOĆNO OSOBLJE OD 01.01.1961. DO 01.01.1997.GODINE

R.

B.

Prezime i

Ime

Rođen Mesto

rođenja

Radio(la) od – do
 1. Antić Č. Danica 1941 Strelac 07.12.’72 – 30.06.’73
 2. Bogdanović Đ Luka 1898 Strelac 01.01.’61 – 20.11.’64
 3. Grozdanović Petar ? ? ? Strelac 01.04.’63 – 13.10.’64
 4. Dimitrijević B. Đorđe 1953 Strelac 06.02.’78 – i danas
 5. Dojčinović V. Slavko 1914 Strelca 01.01.’61 -? ? ?
 6. Đorđević Miroslav 1946 Studena 01.01.’83 i danas
 7. Ilić Vidojko ? ? ? Raljin 01.10.’67 – 1992.
 8. Jevtić D. Uroš 1925 Strelac 26.01.’65 -? ? ?
 9. Pejčić Loza 1941 Masurov-ci 03.03.’75 -i danas
10. Radenković J. Čedomir 1948 Strelac 01.09.’71 – i danas
11. Rizić Stevan 1900 Valniš 01.01.’61 – 1971.
12. Ristić Miroslavka 1943 Strelac 11.12.’72 – 30.06.’73

 

Dan škole

Za Dan strelačke škole proglašen je 25. maj. Svake godine se slavi istovremeno sa Danom mladosti i Titovim rođendanom.

Napomena: Vladimir Dedijer u knjizi „Prilozi za biografiju druga Tita“ piše da je Tito rođen 13. maja 1892. g.

 

 

Državna realna niža gimnazija

Državna realna niža gimnazija u Babušnici počela je sa radom 26.februara 1945. godine.

Vršilac dužnosti direktora bio je Dušan M. Ćirić, učitelj od 26 februara 1945 g. do prvog januara 1946.g. U školi je radio od osnivanja do 20. marta 1946.g. kada se vraća na svoju redovnu dužnost učitelja u s. Gorčincu.

Od 26.02.1945-15.07.1945.g. nastavu su držali:

Prof. Dobrosav Dinčić, rodom iz Babušnice iz familije Džandarovi. Otpušten iz službe kao nenarodni element.

Prof. Dragomir Cvetković iz Valjeva

Prof. Fehim Balić, došao iz Bele Palanke

Dušan M.Ćirić, učitelj, rodom iz Babušnice

Nikola Filipović, učitelj

Čedomir Manić, učitelj iz Draginca

 

Od 26.09. 1945.-24.10.1945. nastvu su držali u svim razredima učitelji Dušan M. Ćirić i Čedomir Manić, iz Draginca. Prof. D. Cvetković je bio bolestan.

Od 24.10. 1945.g u gimnaziji rade Milica Stanković, učiteljica i Veličko Stanković, učitelj sa položenim profesorskim ispitom.

Osmog novembra 1945.godine Čedomir Manić se vraća na svoju redovnu dužnost učitelja u Dragincu.

8.12. 1945.g. u babušničku gimnaziju dolaze Jelena, suplent i Oskar Redi, prof. ,Slovenac i rade do 24. marta 1947.god.

Od 1.01. 1946.g. Jelena Redi, je v.d. direktora gimnazije.

Od 3.01.1946.g. dolazi i nastavu drži Ratomir Ljubenović, učitelj, rodom iz Pirota.

Od 18.01.1946.g. do 4.12.1946.g.nastavu drži Olivera Ilić, suplent iz Beograda.

13.03.1946.g.stupa na dužnost Božidar Marković, suplent iz Knjaževca.

26.09. 1946.g.dolazi Milorad Cincović, prof. iz Bele Palanke

Od 23.02.1947.g. Veličko Stanković j v.d. direktora gimnazije

/12.12.1996.g. Pribeležio: Branimir M. Radenković, dipl.inž. u penziji/

 

 

Nastavno osoblje nepotpune gimnazije

Nepotpuna gimnazija počela je sa radom školske 1949/50 god. Sa dva nastavnika. Vasa je bio direktor, a supruga Marta razredni starešina. Prvi razred upisalo je 66 učenika. Na kraju godine bilo je 61.

 

Šk. god. Direktor Nastavnik i mesto rođenja
1949/50 Vasilije-Vasa Popović Marta Popović
1950/51 Radisav Maksić Čedomir Marjanović-Strelac
1951/52 Čedomir Marjanović Predrag Tančić- Strelac
1952/53 Jordan Stojanović Sveta Đorđević-Bratiševac

Daža Radenković-B.Čiflik

Miladin Aleksić iz Pirota

1953/54 Jordan Stojanović Čedomir Marjanović-Strelac

Predrag Tančić – Strelac

Sveta Đorđeviđ-Bratiševac

PredragStamenković Singer-Babušnica

Krsta Pančić- Draginac

 

Nastavno osoblje Osmogodišnje škole

Šk.god. Direktor Nastavnik i mesto rođenja
1954/55 Vlasta Ranđelović

iz Pirota

Čedomir Marjanović-Strelac

Predrag Tančić – Strelac

Sveta Đorđević-Bratiševac

Predrag Stamenković “Singer”

Stojanović Jordan

1955/56 Vlasta Ranđelović

iz Pirota

Čedomir Marjanović-Strelac

Milutin Radenković-Strelac

Sveta Đorćević-Bratiševac

Vida S.Đorđević – Draginac

Branimir Tošić-Kaluđerevo

Dragutin Pejčić-Strelac

Predrag Tančić

Predrag Stamenković

1956/57 Vlasta Ranđelović Čedomir Marjanović

Milutin M. Radenković

Svetomir Đorđević

Vidosava Đorđević

Branimir Tošić

1957/58 Vlasta Ranđelović Čedomir Marjanović

Milutin Radenković

Branimir Tošić

1958/59 Vlasta Ranđelović Čedomir S. Marjanović

Milutin M. Radenković

Branimir Tošić

Budimir Mladenović Gor-

činci

Đurić – Pirot

1959/60 Vlasta Ranđelović Čedomir S. Marjanović

Milutin M. Radenković

Branimir Tošić

Budimir Mladenović

Mirjana Stojanović Kambe- levac

Mile Radenković-Gorčinci

1960/61 Vlasta Ranđeloviđ Čedomir S. Marjanović

Milutin Radenković

Branimir Tošić

Budimir Mladenović

Cvetanka Pejčić – Strelac

Milorad Đođević- Babušnica

? ? …… nastavnica franc.jez.

Mirjana Stojanović

Petar Ćirić-Babušnica

Mihailo Dojčinović

 1961/62 Vlasta Ranđelović

 

(Nastavnici od petog do osmog razreda)

Čedomir S. Marjanović

Milutin M. Radenković

Branimir Tošić

Cvetanka Đorđević

Milorad-Moka Đorđević

Petar Ćirić

Čedomir LJ. Stanković-Strelac

Petar D. Pejčić, sekretar

1962/63 Petar B. Jovanović, učit

iz Strelca

Čedomir S. Marjanović

Milutin M. Radenković

Branimir Tošić

Cvetanka Đorđević

Gradimir Sokolović – Mokra

Petar Ćirić – Babušnica

1963/64 Petar B. Jovanović Čedomir S. Marjanović

Milutin M. Radenković

Cvetanka Đorđević

Milorad-Moka Đorđević

Petar Ćirić

Časlav M. Todorović- Strelac

BorisavkaČ.Todorović Strelac

Radomirka P.JovanovićStrelac

Čedomir LJ. Stanković-Strelac

1964/65   Bez promene    Bez promene
1965/66   Bez promene    Bez promene
1966/67   Bez promene    Bez promene
1967/68   Bez promene    Bez promene
1968/69 Petar B. Jovanović Čedomir S. Marjanović

Milutin M. Radenković

Milorad- Moka Đorđević

Petar Ćirić

Časlav M. Todorović

Borisavka-Boka Todorović

Radomirka P. Jovanović

Čedomir LJ. Stanković “Ćata”

Bogdan Ž. Cvetković -Strelac

Svetlana Mladenović – Izvor

1969/70 Petar B. Jovanović Čedomir S. Marjanović

Milutin M. Radenković

Milorad-Moka Đorđević

Petar Ćirić

Časlav M. Todorović

Boka Č. Todorović

Radomirka P. Jovanović

Čedomir LJ. Stanković

1970/71 Petar B. Jovanović Isti nastavnici kao i 1969/70 bez Časlava Todorovića i Borisavke.

dolazi Spasenija Lazarević

1971/72 Petar B. Jovanović Čedomir S. Marjanović

Milutin M. Radenković

Milorad-Moka Đorđević

Radomirka P. Jovanović

Svetlana Đorđević-Bratiševac

Branimir A.Stanković-Strelac

Spasenija Lazarević

Jončić Ratko Izvor od 1.01.1972

Bogdan Ž. Cvetković- Strelac

1972/73 Petar B. Jovanović Aleksić P. Ljubiša –Strelac

Čedomir Marjanović

Milutin M. Radenković

Svetlana B.Stanković

Svetlana Đorđević “Duda”

Branimir A. Stanković

Radomirka P. Jovanović

Bogdan Ž. Cvetković

Milorad-Moka Đorđević

Jončić Ratko

Ljubinka Stojanović

1973/74 Petar B. Jovanović Čedomir S. Marjanović

Milutin M. Radenković

Svetlana B. Stanković

Svetlana Đorđević “Duda”

Branimir A. Stanković

Radomirka P. Jovanović

Bogdan Ž. Cveyković

Ljubinka Stojanović

Jončić Ratko

Radisav Rančić – Radoševac

1974/75   Bez promene Isti nastavnici kao i 1973/74 i

Ahmetović Fermija –Vranje

1975/76 Bogdan Ž. Cvetković

 

Odlaze Ahmetović Fermija i

Jončić Ratko, dolazi Aca Đorđević  -Provaljenik

 

Matičnoj školi u Strelcu pripadale su osnovne škole u Crvenoj Jabuci, Rakov Dolu, Radosinu i Studeni.

Broj đaka u tim školama:

Škola Rakov Dol Crv.Jabuka Radosin Studena
1963/64 47 73 58 31
1973/74 20 36 20 ??
1983/84 13 15 16 18
1993/94 4 ukinuta ukinuta ukinuta

 

Posle drugog svetskog rata priznanje za razvoj školstva u Strelcu dobili su Orden-medalje rada: Čedomir S. Marjanović, Petar D.Pejčić, Milutin M. Radenković i Petar B. Jovanović.

 

This site is protected by wp-copyrightpro.com