У Градишту* на њиви Љубисава Величковића на надморској висини око 800. метара налази се по предању римски бунар. Случајно су га открили Живадин Величковић Наћин и његов син Љубисав.

О бунару казује Љуба Наћин:

“Колиба нам је на Градишту Тамо су нам њиве и стока. Мучили смо се за воду. Носили смо из села. Користили смо за пиће кладенац у Стајћевцу, а стоку смо терали на реку Валнишницу. Једнога дана шестдесете године реши, данас покојни, мој отац Живадин, звани Жика Наћин да на њиви испод колибе тражимо воду. Према неким ракљама одлучимо да копамо на једном месту. Када смо ископали нешто више од пола метра дубине, одједном иза наших леђа пропаде половина површине. Да смо стајали тамо пропали би и затрпала би нас земља. Имали смо среће, стајали смо на здравој земљи. Пред нашим очима се указала половина изграђеног бунара Срећни прионули смо на посао да откријемо и другу половину. Бунар је дубок осам метара. Зидан је ситнијим каменом. Нема разлике у начину између ондашњег и данашњег зидања. При врху бунара отвор је био у виду левка. На дну смо нашли тестију, бакарну жицу и један церов пањ. Када смо га изнели на сунце, распао се. Дно бунара израђено је у виду капе беретке. Зидање је започето са великим каменим плочама на дну, а затим су ређане ситније камене плоче у круг до врха.

При откопавању на средини бунара наишли смо на стену, која је вероватно гурнута у бунар при напуштању насеља. У бунару смо нашли неке згурије и новчиће. Међу њима била је једна сребрна пара. Дао сам је Милораду-Моки Ђорђевићу, наставнику из Бабушнице. Он је однео у нишки музеј. Рекли су му да потиче из 19. века. Новчић ми није вратио, каже да су га задржали у нишком музеју. Да ли је тачно не знам.”, завршио је своје казивање Љуба Наћин.