August 22, 2016

Rimski bunar

U Gradištu* na njivi Ljubisava Veličkovića na nadmorskoj visini oko 800. metara nalazi se po predanju rimski bunar. Slučajno su ga otkrili Živadin Veličković Naćin i njegov sin Ljubisav.

O bunaru kazuje Ljuba Naćin:1066

“Koliba nam je na Gradištu Tamo su nam njive i stoka. Mučili smo se za vodu. Nosili smo iz sela. Koristili smo za piće kladenac u Stajćevcu, a stoku smo terali na reku Valnišnicu. Jednoga dana šestdesete godine reši, danas pokojni, moj otac Živadin, zvani Žika Naćin da na njivi ispod kolibe tražimo vodu. Prema nekim rakljama odlučimo da kopamo na jednom mestu. Kada smo iskopali nešto više od pola metra dubine, odjednom iza naših leđa propade polovina površine. Da smo stajali tamo propali bi i zatrpala bi nas zemlja. Imali smo sreće, stajali smo na zdravoj zemlji. Pred našim očima se ukazala polovina izgrađenog bunara Srećni prionuli smo na posao da otkrijemo i drugu polovinu. Bunar je dubok osam metara. Zidan je sitnijim kamenom. Nema razlike u načinu između ondašnjeg i današnjeg zidanja. Pri vrhu bunara otvor je bio u vidu levka. Na dnu smo našli testiju, bakarnu žicu i jedan cerov panj. Kada smo ga izneli na sunce, raspao se. Dno bunara izrađeno je u vidu kape beretke. Zidanje je započeto sa velikim kamenim pločama na dnu, a zatim su ređane sitnije kamene ploče u krug do vrha.

Pri otkopavanju na sredini bunara naišli smo na stenu, koja je verovatno gurnuta u bunar pri napuštanju naselja. U bunaru smo našli neke zgurije i novčiće. Među njima bila je jedna srebrna para. Dao sam je Miloradu-Moki Đorđeviću, nastavniku iz Babušnice. On je odneo u niški muzej. Rekli su mu da potiče iz 19. veka. Novčić mi nije vratio, kaže da su ga zadržali u niškom muzeju. Da li je tačno ne znam.”, završio je svoje kazivanje Ljuba Naćin.

This site is protected by wp-copyrightpro.com