August 22, 2016

Flora i fauna

U ataru sela nisu vršena ispitivanja biljnih vrsta. U 19. veku i ranije od Strelca prema jugu, sve do Krive feje bile su velike i često neprohodne bukove šume.

Naša planina pokrivena je listopadnim drvećem. Od pedesetih godina 20 veka počeli su meštani da sade četinar-bor. U centru sela prvo je pošumljeno brdašce Čuka, čija je samo zapadna strana travnata sa nešto plodonosnim drvećem

Za pošumljavanja goleti i slabih parcela meštani su dobili borove sadnice od Šumskog gazdinstva iz Babušnice. Danas borovih šuma ima ne samo u strelačkom, već i u susednim atarima.

Od lišćara u strelačkom ataru su: buka (bukva, množina buće), cerika (cer), hrast, gabrovina (grab), brest, kl’n (klenovina), jasen, javor, lipa, trepetlika (jasika), vrba (bela i crvena), topola, bagrem, divlja kruška, divlja jabuka, glog (crni i crveni), leska, dren, šimšir, šljiva, jabuka, kruška, kajsija, breskva, trešnja, …

Od šljiva: šeftelije, madžarće, belojće, crnojće, trgonji, ranice i od druge polovine 20 veka stenlejće.

Od pruća crvene vrbe (raćitak) pletene su ženske korpe, koševi za nošenje slame, sena i otave pri hranjenju stoke. Pletene su i trmke –košarine za pčele. Koliko je poznato trmke i danas (1995) pravi pasionirani voćar i pčelar Radisav Ilić, nastavnik u Nišu, rodom iz Brestov Dola lužničkog.

Žbunja ima svuda: u Gradištu, Kamiku, Sipu, po slogovima i mnogim planinskim predelima. Najpoznatiji su crveni glog, crni glog, dren, šipak, trn (trnica), zova, pasidren, borovnice, ljiljak (jorgovan)…

Ceriće se početkom septembra kastre i grane pakuju u diple. Denu se u lisnike i čardake. Zimi se osušenim lišćem hrane ovce i koze, a grane kao liskovine koriste za potpalu i ogrev.

Krajem prošloga veka za ogrev je nekontrolisano sešen cer i bukva i u seoskim i u sopstvenim posedima. Bukovo i hrastovo drevće koristilo se i za gradnju kuća i pomoćnih zgrada. Od seoskih šuma i seoskih utrina komšije štrpkaju po malo i prisvajaju. Primera radi raniji prolaz u Orničju između jvtinskih šuma i Tupog kamena više ne postoji. Na brdašcetu Čuka usred sela moglo se sa južne strane izaći i volovskom zapregom. Dovoženjem materijala napravljen je betonski bazen za pijaću vodu. Danas je nemoguće izaći ni pešice, jer je komšija prisvojio jedan deo i zagradio.

Atar je prepun travama, lekovitim i zeljasim biljkama. Evo nekih imena: kopriva, šušnjar, mleč, kukolj, kalendro, graorica, bulka, živovlak (bokvica), podlanica, šušnjar, palamida, ajdučka trava, kopitnjak, grmotrn, pirak, divlja detelina, i pitoma, .maslačak, zevkalo, čemerika, kukurek, štip’ c, seruša, vilina kosica, pokriva (kopriva), čičak, paprat, burjan, gologuza (vodopija), rastavičje, neven, igličje (jaglika)…

Lekovite trave: nana, bela rada, neven, zevalica, čičak, hajdučka trava, kantarion, kamilica, matičnjak, majkina dušica, jagličje, paprati, kopitnjak, žalfija, vranilovka, bulke, visibaba, ljubičica, rastavičje, burjan, vodopija (gologuza), jagoda, malina, kupina, živovlak (bokvica)…

Šumsko cveće: ljubičica, visibaba, jagličje, bela rada, divlji božur, kaćun, jagorčevina, orlovi nokti, jorgovan…

Grsnice – Konoplja

Konoplja, jednogodišnja zeljasta biljka može da poraste i do tri metara u visinu, zavisno od uslova gajenja. Deli se na običnu konoplju (cannabis sativa) i indijsku konoplju (cannabis indica), koja se gaji radi dobijanja hašiša (droge).

Strelčani su gajili običnu konoplju: belojku i crnojku (bele i crne grsnice). Prema nameni dele je na užarku i košuljarku.

Belojka je muška stabljika, bez semena i niža je od crnojke-ženske stabljike, koja nosi seme.. Kod obe vrste cvetanje traje desetak dana, a sazrevanje konoplja je 120-130 dana u zavisnosti od klimatskih uslova.

Belojka (belojća) se čupa ručno čim sazri i oplodi crnojću. Vlakna su od celuloze i otporna su na bakterije i hemikalije.

Trljanjem se odvaja seme od crnojke za narednu setvu. U industrijskim razmerama dobija se ulje.

Posle branja i vezivanja u snopove grsnice se potapaju u topila pored reke i pritisnu kamenjem, radi razaranja izluženih materija i pektina. Tom prilikom razvija se neprijatan miris. Vreme trajanja močenja zavisi od vremenskih uslova: temperature vode i vazduha.

Grsnice se suše prirodnim putem, a potom trle na trlicama i odvaja vlakno od puzdera (pozdera).

Konopljino vlakno služi kao tekstilni materijal za prteno i melezno platno. Puzder se koristi za potpalu vatre i kao gorivo na večernjim sedenćama (sedeljkama) na sokaku.

Pri trljenju i grebenanju (grebencima ručno), dobija se dugovlasa konoplja u povesmima i kreatka vlakna –kučina.

Najveći prozvođači konoplja bili su: SSSR, pa Italija. Jugoslavija je bila na trećem mestu.

 

Divlje životinje

U tursko doba kada je predeo od Strelca prema jugu do Besne Kobile nosio naziv Bukovik, zbog velikih bukovih šuma, priča se da je pored drugih divljih životinja, bilo i medveda.

Danas medveda nema. Od drugih divljih životinja u ataru sela ima: zečeva, lisica, veverica, kurjaka, srna, jazavaca, divljih svinja, lasica (neveska), puh …

Poslednjih godina vuci su i preko leta prava napast za stoku. Noću napadaju i kolju ne samo ovce, nego i pse. U toku poslednjih godina stradalo je oko 20 lovačkih pasa. Kada su gladni surovi su. Silaze u selo i kolju stoku. Kote se s proleća, kao i lisice, divlje svinje, zečevi…

Lisica je lukava životinja, plašljiva i brutalna nad slabijim. I ona je u poslednje vreme česta seoska vizitarka.

Jazavci i divlje svinje opustoše njive zasejane kukuruzom. Divlje svinje sa prugastim prasićima su najopasnije. Krmača zbog svojih mladunaca zna da juri neprijarelja dok ga ne otera, onesposobi ili unušti.

Veverice uništavaju pupoljke i jedu seme. Nanose štetu u obnovi šume. U lešniku i orahu vešto otvara rupu i hrani se semenjem. Sprema zimnicu u dupljama drveta ili u zemlji. Veverice su i korisne. Uništavaju gundelje, lutke leptira, i dr. štetne insekate. Nesvesno su i sejači plodova i raznovrsnog semena.

 

Gmizavci

Od gmizavaca u ataru strelačkom ima: kornjača (željća), guštera: sivih, zidnih i zelenbaća; daždevnjak zmija otrovnica: šarka i poskok, neotrovnica: vodena zmija belouška, zatim guž (slepić, blaor), smuk….

 

Vodozemci

Samo ime nam kazuje da vodozemci žive i na zemlji i u vodi i vlažnim zemljištima. Žaba najviše ima po barama i vodeničnim jazovima. Štetu nanose zelena barska žaba i travnjača. Uništavaju riblju ikru i mladež. Odlični su skakači. Kreketuše posebno u večernjim satima „pevaju u horu“. Ima ih koje žive na drveću, a ima i krastavih. Punoglavci su vegeterijanci i hrane se algama i planktonima..

Od riba u Murgovici ima: krkuša, klen, vretenar, listić…

Od glodara u strelačkom ataru ima: miševa (poganci), pacovi, zečeva, veverice…

bubojedi: jež i krtica, slepo kuče…

od ljiljaka slepi miš

od kuna: kuna zlatica, jazavac, vidra,,,,

neveska (lasica)

Člankoviti crvi: kišna glista, pijavica, ….Glista je veoma korisna, buši zemlju da lakše prodire vodeni talog i vazduh. Unosi lišće, đubre zemlju i tako povećavaju plodnost zemlje. Borave u vlažnoj sredini, a u skupu ih ima ispod kamenih ploča u senkovitim mestima.Hrane se trulim biljnim delovima i opalim lišćem. Posle kiše izlaze na površinu, radi lakšeg disanja.

Pijavice se nalaze u stajaćim vodama pored Murgovice i potoka, a najčešće u barama. Imaju dve pijavke. Progrizu kožu kod životinja i ljudi i hrane se sisanjem krvi. Neki seoski “lekari” leče glavobolju puštanjem pijavica na ljudso telo.

 

Zglavkari

Od zglavkara mogu da se nađu: pauk, krpelj, skorpija, stonoga, gujin češalj. bubašvaba.., a od insekata zglavkara: pčela, osa, stršljen, skakavac, leptir, vilinski konjic, zrikavac (popac), rovac, bumbar, mrav, moljac, leptir kupusar, lastin repak, admiral, plavac…, gusenice…

Buba mara je šarena bubica omiljena u svim krajevima zemljine kugle. Postoji oko 4.500 vrsta ovih bubica. Imaju poluloptasto telo i narandžast štit, crven ili žut sa pegama na njemu. Glava je crna sa malim antenama i šest malih crnih nožica. Hrane se biljnim vašima i značajan su „prirodni insekcitid“.

Od mekušaca ima raznih puževlja: gradinarski, vinogradarski, golaći, slatkovodni.

Ima i raznih muva: kućna, goveđa, obad, satarka-vinska mušica,, štrkljevi…komarci.

Do pedesetih godina prošloga veka gosti pojedinih domova bile su: stenice, vaši i čovečije buve. Danas su stenice i vaške retka pojava, a čovečija buva se izgubila. Psećih buva ima kod svakog seoskog džukca.

Za vašku meštani kažu vaška, u množini vžšće, a za buvu bua, u množini buje.

 

Insekti

Od poznatih insekata poznati su: brabinjci (mravi), njihovo leglo je brabinjalo-mravinjak), ose, pčele, stršljeni, domaće muve, muve zunzare, vinska mušica, rakijska mušica, obični komarci, komarci papadaći, gundelji, konjske muve, obadi (sišu krv stoke i ljudi), štrkljevi( njihove larve žive pod kožom goveda), dugonogi komarci po vlžnim livadama i šumma, zalaze ponekad i u kuće) zolje, zelene muve, muva mesara, bumbari, buje (buve, izgubile se), bubašvabe, konjoštip, gliste, jelenak, kalina-malina ( buba mara), preperuđe (leptiri), vilinski konjic (može brzo da leti, a sposoban je i da treperi umestu). Najčešće ga ima iznad bara, vodeničnih vada i pored reka. Hrani se mušicama i komarcima.

Larve (razni crvići), gusenice, strižibube, krompirova zl;atica, leptir kupusar, cvrčci. Cvrče i u najtoplijim danima leta. Cvrče samo mužjaci. Kad ih neko uznemiri odmah beže, odlete. Ima ih više vrsta. Pomenimo još: bogomoljku veoma grabljivi insekt, čije su prednje noge podešene za hvatanje plena, zrikavce, skakavce po livadama, popke, koji takođe žive po ledinama i poljima (poljski popac-pop’c). Po domovima borave gde je toplo, pored ognjišta i u pekarama (domaći popac). Domaći popci se oglase muzikom u većernjim časovima. Rovci žive po gradinama, prave podzemne hodnike, uništavaju koren povrtarskim biljkama i čine veliku štetu. Uholaže strelčani zovu ološke. Na kraju trbuha imaju nastavke u vidu klešta-odbranbeni mehanizam

Među leptirima sa krilima raznobojnih šara koje su lepo simetrično složene, kojima bi pozavideo i najtalentovaniji slkar viđamo i Lastin repak čija su zadnja krila produžena u vidu lastinog repa po čemu je i dobio ime. On je jedan od najlepših leptira koje nam je priroda podarila.

Leptiri jaja polažu najčešće na povrtarskim kulturama. Iz jaja se izlegu gusenice. Hrane se lišćem, a kad odrastu pretvaraju se u lutke iz kojih izleću šareni leptiri.

 

Ptice

Između dva svetska rata i sve do sedamdesetih godina prošloga veka bilo je mnogo više ptica, nego danas. Znatno se smanjio broj vrana, svraka, divljih golubova, vrabaca i senica. Manje je i kobaca, vetruški, orlova…

Na našem području žive:

-grabljivice: or’l, (orao), kobac, jastreb – mišar, vetruška (izgubljena), soko, bululeja (buljina)…

vrane: vrana, čavka, svraka, gavran (garvan)

sove: ululeja, bululeja sovuljaga (buljina, sova), ćuk;

golubovi: pitomi golub, divlji golub, golub grljan (klindupar), golub grlica-gugutka, golub grgurica;

puzavice: šareni detlić (žl’ na), crni detlić, zelena žuna,

pevačice: slavuj, čvorak-ćosovac-drozd (kos), ševa (čevrljuga), zeba, lastavica, vrab’c (vrabac), slanošinjac (senica), kos (ćosovac), lastavice, kukavica, čvorak…

koke: pudpudaljća (prepelica), jarebica, domaća kokoš, guska, ćurka, fazan (nestao); pupavac

plovuše: šatka (plovka), divlja plovka, divlja guska

štakore: roda i čaplja povremeno preko leta.

…podmrduška, kukavica, više vrsta žl’na (detlića), sojća (sojka), kreja, ćiselopeja (zlatna vuga) gnezdi se na dve grane i ljulja se…, kreja-žl’tajća…

Šareni detlići su ne samo lepi već i odlični “drvodelje“. Svojim kljunom prave rupe u hrastu i drugom listopadnom drveću. Na starim kućama često buše lepež, dube grede, čatmu ili kovanicu tražeći hranu.

Kukavica je veoma korisna i interesantna ptica selica. Kada seljaci s proleća čuju njen glas obraduju se, jer su sigurni da je zima prošla. Hrani se svakojakim insektima, ali najviše voli gusenice sa dubim dlakama, koje pustoše naše šume. Ona nikd ne pravi gnezdo, nego polaže svoja jaja u tuđa gnezda ptica pevačica. Zato je narod stvorio izreku: „Podmeće kao kukavica jaje“

U selu postoji verovanje da svako ko u proleće prvi put čuje njen glas zagrize nož ili neki drugi metalni predmet da bi zubi bili zdravi. A, ako kukavica sleti na neko drvo pored kuće i zapeva, veruje se da će se u kući desiti neka tragedija.

Ponekad u selo zaluta neka roda napravi gnezdo na dimnjaku , kao što je bilo sredinom pedesetih godina prošloga veka na kući Borisava Radenkovića i deda Vacinoj kući na Selištu.

 

Domaće životinje

Od domaćih životinja najviše je bilo ovaca i koza. Za zapregu služili su volovi, danas uglavnom krave. Konji i magarci sa samarima korišćeni su za prenos tovara i jahanje. Nisu prezani. Konji su služili i za vršu žita. Za priplod čuvani su bikovi. I danas se čuvaju goveda, ali manje nego ranijih godina. Za dopunu kućnog budžeta čuvaju se junci i telad.

Borko Krstin je pre prvog svetskog rata čuvao mazgu. Prodao je da bi kupio njivu.

Svako domaćinstvo čuva po svinju, a imućniji po dve ili tri. Čuvari kuće psi oglašavali su se u svakoj avliji. Danas se ponegde jave da nas uvere da ih još ima. Ima i nekoliko ovčara koji pomažu čobanima.

Od živine strelčani čuvaju za kućne potrebe: kokoške, šatće (plovke), guske, ćurke, ali u mnogo manjem broju nego proteklih godina. U doba Kraljevine Jugoslavije Gačkovci, Miloševi, Vacini i Borko Krstin (Radenković) čuvali su misirke (morke)…

This site is protected by wp-copyrightpro.com