Воде нашег и суседних атара припадају сливу Јужне Мораве. Кроз Стрелац протиче река Мурговица, која настаје од три потока: Сиџиног, Средњег и Марковог. Поменути потоци извиру у атару суседног села Студене, и састају се испод села код Витановске фамилије. Реку од састава потока до утока у Рајну реку у стрелачком атару стрелчани зову Студенка.

У току сушних периода Мурговица од фамилије Брејанци до Насине воденице понекад је без воде, или је има као градинска вада.

Због плаховитости у време великог водостоја зову је и луда река. У стрелачком атару са леве стране прима Рајну. Река Рајна настаје од Кошарке и Беловодске реке које се састају испод кућа фамилије Љубинци.

У Мишчој махали Мурговица прима реку Равну која долази из Козарнице. Равна пролази кроз Попову малу и Селиште. Између Тршевине и Паламиде у Мурговицу се улива мали поточић Долина, затим поточић из Вилипов Дела и поток из Јазвиња испод засеока Лалешевци. При крају стрелачког атара испод Раћине воденице у Мурговицу се улива Масуровска река.

Са десне стране, у подножју брда Градишта и Дела у Мурговицу се улива Валнишница, која настаје изнад села Валниша. Испод Мишче махале утока је Долина, мали поточић из потеса Гуштерица. На крају у стрелачком атару у подножју Сипа Мурговица прима реку Ралинку. На улазу у Љуберађу Мурговица се улива у реку Лужницу.

Река Ралинка испод ралинске махале Скорово, улази у стрелачки атар и кратак, али живиписни кањон Скокови. Кањон је добио име Скокови по скакању воде преко стена и пада са висине 2.5-5 метара. На месту званом Кутлице вода пада са висине око 5 метара. Вода је испод стене створила вир у облику кутлаче по коме је и место добило име.

Стране кањона Скокови су стрме и тешко проходне. Само пастири познају стазе по којима се крећу и прате своја стада. Лева страна кањона има више зеленила. Обрасла је разноврним жбуњем, дрвећем и лековитим биљем. У Вадицама има природног јоргована (љиљак) на тешко приступачним местима. Само одважни пастири пењу се да узберу по који цвет. Плашљиви се бацају тојагама и тако ломе гране са цветовима. У време цветања јоргована мирис се шири и до улаза у кањон, а разноврсно и разнобојно цвеће ствара утисак да се налазите у некој цветној башти.

На левој страни реке, скоро на половини кањона, заклоњена жбуњем, габровином, глоговином и трњем налази се Лисичија дувка. То је мала пећина у коју може да се уђе само на коленима. У њој се пастири склањају од кише. Ту се склањају и змије, али кад се пастири појаве оне беже у своја дубља склоништа. На левој страни кањона је и Големи плаз (плазина). Са врха званог Плоча пастири из задовољства кривацима и тојагама круте делове стена и гурају у плаз. Низ стрму страну комад стене се котрља и ствара велику буку (јечи) у кањону. Пастири круте стене и камење пошто се виком увере да у кањону нема пролазника или пастира са стадом.

Испод Кутлица на десној страни кањона у веома стрмој литици су Троја врата, тридесетак метара изнад воде. То су три отвора у стени од којих је само један приступачан за смеле и одважне. Кроз узани отвор улази се пузећи. Сва три отвора су међусобно повезана уским пролазима, таман да се човек провуче. Из другог дела постоји један врло узан пролаз кроз који се провукао само овчар Сава Петровсћи, из Ралина. Био је ускогруд а висок момак. Причао је Жики Владиноме из Јасичја да је наишао на празну малу просторију. При повратку једва се извукао, и више се никад није усудио да поново уђе.

Једна млада дечачка, усијана глава, да би доказао својим друговима да је неустрашив, Радомир – прдљински слуга, попео се у троја врата уз литицу, изнад речног корита. Био је алпиниста без икаквих помагала. Нико се до тада, ни од тада није усудио на такав потез. Мала неопрезност и поглед низ литицу били су довољни да падом окончају тек започети живот. Младост – лудост!

Мало даље изнад Троја врата, испод врха Густи рид (714. m.n.v.), су Големе дувће, два велика отвора у стенама. У њима се пастири и стада склањају од невремена и јаког сунца у подне. Испод улаза у Големе дувће је Големи плаз (плазина). На педесетак метара испод на левом ободу плазине у самој стени је кладенац Паниче, са чистом и питком водом. Име је добио по облику мале земљане овалне чиније панице.

Бошко Тодоров и Кода Вацин као пастири 20.-их година прошлога века штемајзом су проширили Паниче у Паницу. Изнад кладенца у стени уклесали су своје иницијале. Кодине иницијале време је уништило, а Бошкови и данас стоје, оштећени.