Стрелачки атар је богат малим кладенцима здраве, бистре, чисте и питке воде. Термалних извора нема. На 15 km од Стрелца је Звоначка бања са топлом водом од 28°C.
Један од најјачих извора у стрелачком атару је у Шопи*. Житељи Витела су један део те воде увели у своје куће. То су учинили и многи други мештани који су удруживањем увели воду у своје домове. Тако су 9.јануара 1970.г. Јовановић Петар, учитељ, његов брат Новица и комшија Нацко Мијалковић, од Ставре Благојевића купили 2-3 m2 велики кладенац у Конопништу-Бурченици.
/* “Шопа” или “Шопка” значи излаз, жубор воде-Речник сх књ.језика, стр.228, Нови Сад, 1976.год./
Познатији кладенци су: Шопа, Илијина падина, Гуљарски, Павлов, Витановсћи, Крушје, Прдљевац, Студени кладенац, Пладниште, Ђусински, Гожен’ц, Јазовсће дувће, Ивачје, Стубол, Козарница, Кметов, ДЗућин….
Кладенци изнад Брејанове мале, и у Брејановој мали су: у Богословици, у Скрадњем Делу, Јуручка шопка, у Кошарском потоку, Петковсћи, у Јакшеници (користили су Божинци), Ђонин кладенац /на левој обали Рајне, прекопута данашње куће Петра Николића и Зоре Тањине/.
Домаћинства без бунара снабдевала су се водом из кладенаца. Вода је захватана чашкама (туткама), шулетијама или тасовима. Пунили су котлове и стовне (тестије). Најчешће се вода захватала градинским чашкама, и носила до куће кобилкама -обрамици.
Бунар Борка Крстиног и деда Ваце копао је Борков брат Љуба Раденковић-Кускре. Ове породице раније су захватале воду из кладенца у Равни, у близини огромног баба Совиног ораха. Био је то јак извор чисте и питке воде. Орах и кладенац били су на месту где је данас зграда задружне пекаре.
Лековити кладенци су: Светена вода у Камику (испод Шиљег камика), кладенац у Клисури испод Илијине падине и кладенац у Манастиришту. Сва три кладенца лече задрљавеле очи (крмељивост).
У близини Звоначке бање око 15 km од Стрелца је кладенац “Коњско (Slonovo) дупе”, који лечи очни вид.
Најјачи извори у Лужници су у Љуберађи. Из њих извире 1.200 литара воде у минути. У близини је водопад Комарица висине осам метара.