Вековима се веровало да климатским условима управљају ћудљиви богови и да временске прилике зависе од њиховог расположења. Развојем научних дисциплина дошло се до сазнања да „клима претставља промене динамичке равнотеже у свеукупности хидрометеоролошких процеса који се развијају на читавој Земљиној кугли*“.

Једна од тих научних дисциплина је Метереологија- наука која проучава све физичке појаве у атмосфери и до 20m дубине у земљи. Метереолошка служба у Београду на Славији основана је првог јула 1887.године**по старом календару, а прогноза времена се саопштава од 1. јула 1902. године, такође по старом календару.

/Радио Београд 1.07.2002.**/

/*Човек и клима, специјални додатак „Политике“ од 21. јула 1974./

На основу дугогодишњих посматрања и проучавања температуре ваздуха и количине падавина имамо и поделу на разне климатске области.

Стрелац спада у област умерене континенталне климе, са умерено топлим летима и умерено хладним зимама.

Насеље је смештено у брдско-планинском подручју, које је метеоролошки недовољно испитано. На југу изнад Стрелца је планински венац који се пружа од села Бердуја према Бугарској граници у дужини око 20 km. На њему је висораван Таламбас са надморском висином 1.255 метара, Дебела Чука са густом столетном буковом шумом, Чука (Црвенојабучка) 1.315 м.н.в.

На на истом планинском венцу изнад села Масуроваца је Равно Бучје са великом старом и новом буковом шумом. Нешто мало даље је Голубиње ( Голубњак 1.091 м.н.в.). Југоисточно од села Стрелца је планина Црни Врх (1.463 м.н.в.), са котама Крст (1.196 м.н.в.) и изнад Богословице Бисадзи (1.248.м.н.в.). На источној страни села изнад десне обале Мурговице уздиже се брдо Градиште са котом Кале (843. м.н.в.). Брдо је каменито, али обрасло густом разноврсном шумом и пружа се на југоисток до села Студене, у дужини око 4 км.. Иза котлине Ливађе, даље ка истоку изнад села Валниша је планина Рњос (1.265.м.н.в.). Масив Големи Стол (1.239. м.н.в.) је на североистоку изнад лужничке котлине на вододелници између Нишаве и реке Лужнице. На северозападу је Сува планина која се пружа између Заплања, лужничког и белопаланачког атара све до нишке котлине. Највиши врх на Сувој планини је Трем ( 1.810 м. н. в.).

Најтоплији месеци у Стрелцу су јул и август, а најхладнији је месец јануар. Просечна температура у летњим месецима према подацима ХМЗ Србије је од 17-19 степени Целзијевих, а у току зиме -1,4 степена Целзијусова. У току лета апсолутна температура ваздуха у појединим годинама достиже и вредност од 37 степени Целзијуса (август 1963.g.). Најниже температуре забележене су у јануару месецу, од -9°C. до -30°C. Најтоплија година у просеку била је 1966., а најхладнија 1980., за период мерења од 1961.-1980. године. Најхладнија зима била је 1962/63. са средњом температуром од -3°C, а најтоплије лето 1963. године са средњом температуром око 21°C . Исте године је у септембру и октобру забележена вредност температуре ваздуха преко 30 степени. Били су то прави летњи дани.

Највећа дужина мразног периода била је 1977/78. године. Први дан мраза забележен је 29.09.1977., а задњи дан 20. маја 1978. године. Најмања дужина мразног периода била је 1962/63. Први дан мраза забележен је 23.10.1962 год., а задњи дан 28.03.1963. године.

Најранији дан снежног покривача забележен је 17.10.1970 и трајао je 150 дана, до 15.03.1971. године. Било је година када се снежни покривач задржавао много краће. Тако је 1978. године снег пао 30. новембра и задржао се до 23. јануара 1979. Тек у децембру 1979.г. наш крај је обукао ново “бело рубље”. И та зима није била дуга. Снег је отишао после 83 дана, тачније 7. марта 1980. године.

Када је ветар у питању, најчешће дува са југоистока у хладној половини године од октобра до марта. Преко лета је мање ветрова и најчешће долазе са северозапада. Њихова највећа средња брзина у току целе године износила је 4,5 m/s. У протеклом периоду од 30 година апсолутну максималну брзину ветра од 26,0 m/s  имао је северни и северозападни ветар.

Према Метереолошкој служби у Београду нестабилно време у средњој и југоисточној Европи понекад условљава изразите нестабилности током лета и у нашим крајевима. Онда се јављају локалне непогоде са јаким пљусковима, грмљавинама, градом и олујним ветром.

 

Поплаве

Стрелац је смештен у брдско-планинском пределу па велике и олујне кише мештанима причињавају знатне штете. Нагле падавине на њивама са већим нагибима спирају зиратну земљу са засејаном културом. Набујала река Мурговица и њене притоке руше све што им је на путу. Доносе, наносе и односе оборена стабла, брвна и бујични материјал.

Наша река Мурговица има планински карактер, слива са великим падом терена који условљава брзу концентрацију водене масе, и формирање бујице која руши све пред собом и прави велике штете: плави и уништава усеве и градине, обара и носи плодно и остало дрвеће, руши мостове, куће, помоћне зграде, воденице и наноси бујични материјал. У поплавама великих размера ваља и велике стене.

Село је доживљавало поплаве различитих размера. Према службеним подацима Стрелац и општину стрелачку задесила је непогода-провала облака на дан св.Илије другог августа 1897. године. Уништен је велики део стрмних жита. Вода је однела и две воденице. Штета је процењена на 6.000 динара.

/Стенографске белешке народне скупштине/

Град и поплава причинили су велику материјалну штету у стрелачкој општини и 02.08.1900. године. Поводом тога окружни началник Алекса Весовић у свом извештају господину Министру унутрашњих дела 7. августа 1900. г. пише:

“ У Срезу лужничком, а у општини стрелачкој другог текућег месеца, била је такође провала облака. Већи део стрмних жита уништен је. Однете су две куће у селу Студени и две воденице у Стрелцу. Људских жртава није било. Штета износи 6.000 динара”.

/Архив Србије, МУД, п. ф.24.,р.412/1900/

/Исто:И.Николић, Пирот и срез нишавски 1801-1918, грађа, књ. прва, 1801-1883, Пирот, 1981, стр.331-333)/

Град и поплава у стрелачкој општини причинили су велику материјалну штету и 1906. и 1907. године. Општина је тада била принуђена да затражи помоћ од Народне Скупштине Србије. Молба Суда општине стрелачке прочитана је на 150. редовној седници Скупштине Србије 22. Јуна 1907. године да се оштећенима од града и поплаве да извесна помоћ.

/Стенографске белешке народне скупшине, књ.VII, стр.4483, ЦЛ редовни састанак 22.јуна 1907.г./

Окружни начелник из пирота 18. маја 1910. г. шаље Министарству Унурашњих дела-Београд телеграм следeће садржине:

Начелство учтиво извештава г. министра да је у селу Стрелцу Среза лужничког н дан 17. маја т.г. око 5 сати по подне падао град средње величине и уништио пролећне усеве. Штета износи 1.000 динара.

Број 7164.                                                        Окружни начелник

                                                                                    Вид. Пандуровић

 

/АС, МУД. П.1910, ф. II, р. 29, No 9880/

У касним поподневним сатима изнад слива Рајне реке 25. маја 1937. године дошло је до провале облака. Живојин С. Поповић, свештеник, се налазио у суседном селу Студени. Видевши велико невреме у планини изнад Брејанове Мале у Стрелцу студенчани су га саветовали да остане и преноћи, јер ће ускоро мрак. Поп Жика их није послушао и на добром коњу крене кући. У први мрак је стигао до реке Рајне у Брејановој мали.У мраку није могао да види надошлу, набујалу реку и на коњу је загазио у реку. Велика вода је својом снагом оборила коња, поп Жика се утопио, а коњ је испливао и дошао кући.

То вече је вода однела и мушко дете Ђорђа Танчића у засеоку Лалешевци.

Велику поплаву у Стрелцу памти аутор другог дана Свете Тројице 1939. године, када је вода поред неколико помоћних зграда однела и куће браће Алексе и Љубомира Станковића (Вуждини), Велимира Дојчиновића, Мике (Микље) Миладиновића, Мирка Стојановића Мурxе, кућу и грнчарску радионицу Милорада Јањића из Тамње Махале. Вода је однела и воденицу са врбаком Алексе Благојевића која се налазила на Мурговици недалеко од Раденковског сокака. На месту где је била водница са врбаком, данас је главно корито реке Муговице.Вода је однела и мост на реци Равни, излила се на леву обалу у Селишту и ушла у многе приземне куће. Кроз двориште и градину Борисава Раденковића вода је направила право речно корито са великом количином бујичног материјала: муља, шљунка, камења и др. И данас при обради баште, остаци песка и ситних каменчића неми су сведоци те поплаве. Тада су се поред обале Мурговице формирала и два мала језера: једно поред ушћа Рајне у Мурговицу и друго мање у градини Борка Крстинога поред Камика. Река Равна имала је много већу количину водене масе од реке Мурговице, па је Мурговицу потисла у Ћивичћи двор.

Ђура Златковић-Милић у својој књизи “Зла времена” наводи у фусноти да “је током 1940. године бујица однела девет кућа, једанаест плевњи са шталама и петнаест воденица и казаница. Том приликом нанета је велика штета домаћинствима: Глигоријевић Алекси, Дојчиновић Славку, Златановић Јосифу, Златановић Миливоју, Златковић Драгославу, Илић Ђорђу, Илић Владимиру, Младеновић Михајлу, Младеновић Ђорђу/ у питању су Миладиновићи, п.а./, Момчиловић Велимиру, Пауновић Велимиру, Петковић Владимиру, Панајотовић Мичи, Панајотовић Алекси, Раденковић Будимиру, Раденковић Милораду, Ристић Божидару, Ристић Сави, Ристић Славку, Ристић Стојану, Стаменковић Светозару, Стаменковић Драгомиру, Станковић Крсти, Станковић Ђорђу, Стојиљковић Стојану и Станојевић Светозару.

Поплава у Стрелцу била је и 1957. године.

Последња велика поплава била је 26. јуна 1988. године, и таква се не памти уназад 300 година. Била је то елементарна непогода која је захватила цео слив реке Власине. Ни противградне ракете нису помогле. Центар стварања циклона био је изнад суседног села Радосин. Ова велика полава нанела је огромне штете у југоисточној Србији. Велике материјалне штете причињене су како у Стрелцу, тако и великом делу Лужнице. На срећу у Стрелцу прошло је без људских жртава. Вода је однела велики део усева са зиратном земљом. На реци Равни је срушила бетонски мост и нанела велике количине бујичног материјала. Мурговица и њене притоке Рајна и Равна утростручиле су своја корита.

Том приликом страдали су многи објекти, летина, путеви, мостови, плодно и неплодно дрвеће, њиве са засејаним културама поред Мурговице и на странама сеоског атара услед многих клизишта. Бујица Равне (притока Мурговице) однела је и аутомобил стрелчанина Часлава Н. Цветковића, таксисте из Ниша.

После ове катастрофалне полаве од 26. јуна 1988. године до трећег септембра није пала ни кап кише. Деветог новембра исте године снег у селу пола метра, а једанаестог новембра темп. -12°C.

“На територији Скупштине општине Бабушница страдала су 32. насеља. Срушено је 15 мостова, а 17 насеља је остало без струје”, изјавио је тада председник СО Славољуб Миладиновић, проф.

Последњег дана августа на име поплаве МЗ Стрелац добила је помоћ у намирницама и то: 1.050 kg брашна, 300 l зејтина и 600 kg шећера. Веома мала средства у односу на причињену штету. Суседно село Студена није страдало, па је понудило помоћ Стрелцу. Касније, по причању мештана, Студена је добила већу помоћ него настрадали Стрелац.

Стрелчани казују да је за време непогоде киша непрекидно падала пет сати. Ст’внило се да се неје видел ни прс’ пред око.

О невремену и поплави деда Ђорђе Адамовиш-Мали (92 године), причао је аутору ових редова да је то била велика сприја, какву он у свом животу није запамтио. Али памти казивања предака о великој поплави, која је наш крај задесила, пре три стотине година.

Из Неготина је стигла помоћ намењена школи. Председница Социјалистичког фронта жена камионом је допремила 3,5 тоне брашна, неколико ћебади, разне предмете народне радиности и 3,5 милиона динара. У пратњи делегације из Неготина из Бабушнице су били: председник СО проф. С. Миладиновић, председник ССРН Ратко Младеновић, секретар СИЗ-а за образовање и културу Петар Ристић, учитељ и представник Хемијске индустрије „Лужница“ , „Бија“.

Да се на лицу места увере у причињену штету и пруже помоћ, Стрелац су посетили 26. јуна 1988.г. из Београда претставници СИЗ-а за културу и образовање и представници трговинске радне организације „Копаоник“. У њиховој пратњи су били: председник бабушничке општине проф. С. Миладиновић, Петар Ристић, секретар општинског СИЗ-а за културу и образовање и Власта директор Осмогодишње школе у Љуберађи.

Претставници СИЗ-а за културу и образовање и трговинске радне организације “Копаоник”, из Београда у друштву председника бабушничке општине проф. Миладиновића, Петра Ристића, секретара општ. СИЗ-а за културу и образовање и Власте, директора Основне школе у Љуберађи обишли су поплављена подручја у Стрелцу 24.августа 1988.г. и обећали материјалну помоћ за мост на Равни и школско двориште, бујицом оштећено.

Комисија из Института за путеве у Београду посетила је Стрелац 22. августа 1988. г. да би се на лицу места уверили о причињеној штети. Првог септембра исте године геодети снимају терен срушеног моста на Равни, а већ 15. септембра 1988. године радници Института за путеве из Београда сондирају терен за нови мост. Главни мајстор је Ристо Мићић из околине Лознице са два помоћника. Новембра месеца “Мостоградња”, из Београда гради нови мост. 15.09. 1988.г. стигли су и стручњаци „Ерозије“ из Ниша и снимили корито реке Равне ради регулације реке. Крајем августа 1989. г., и у првој половини септембра “Мостоградња” из Београда гради мост између Дрисне и Бојчинова на путу за Лалешевци.

Пројектанти из Београда 28. марта 1990.г. обишли су изграђене мостове.

Према подацима добијеним септембра 1997.г.у бабушничкој општини од начелника за привреду Чедомира Николића, дипл. инж., у Месној заједници Стрелац материјална штета причињена 26. јуна 1988.г., у 000. динара износи:

 

Укупна штета:

а) на оштећеним средствима ………………..2.351.388. динара

б) на уништеним средствима ………………..4.320.823. динара

Свега:……….6.672.211.динара

 

На друштвеним средствима:

а) оштећено …………………………………………..795.674. динара

б) уништено …………………………………………3.544.706. динара

Свега:………..4.340.380.динара

 

На средствима у својини грађана:

а) оштећено …………………………………………1.555.714. динара

б) унишрено ……………………………………………776.117. динара

Свега…………2.331.831. динара

Природни метеоролози

У природне метереологе убрајамо: људе, домаће животиње, живину, птице, инсекте… Често на селу може да се чује: „Штрецају ме колена, че буде невреме“, „Пуста реума поче да ме стедза, че се промени време,“ „Кад год ми половин глава пуца од болови, дојде лоше време“, „Малаксал сам како пред ћишу“, „Толко ме нервоза уватила да нес’м могла целу ноч око да склопим, мора некаква сприја да дојде“…

Посматрајући животиње људи су временом приметили њихово различито понашање при промени времена, па су стечено искуство користили за предвиђање времена. Та прогноза није увек била сигурна.

Тако је запажено да кад бумбари (обади) нападају говеда и она почну да се штркљају често наиђе невреме. Пси се често ваљају пред кишу, а магарци громко њачу и жестоко се ритају пред непогоду. Кокошке се често „купају“ у прашини и размахују крилима, а квачка (квочка) квоцањем скупља пилишта (пилиће) под крила или их води у неки заклон да не покисну. Ако се примете жабе како у великом броју искачу на обалу, верује се да ће падати киша.

И многе птице се убрајају у добре синоптичаре. Тако на пример: ако јато дивљих гусака лети на југ биће оштра зима, а ако лети на север доћиће топлији дани. Прве ласте које се појаве у селу наговештавају пролеће, а ако ласте ниско лете падаће киша. Али, ако кукавица кука, славуј пева целе ноћи, а жл’на (жуна) лепо пева доћи ће лепо време. Међутим, када жуна оштро кречи, а жуна монотоно пева наићи ће невреме.

Људи су приметили и то да ако кртица с јесени уноси у кртичњак много сламе или сувог лишћа предстоји оштра зима. И лептирови се пред наилазак времена скривају.

Стрелац има свог метереолога Градимира Стаменковића (фам.Цврчковци) из Брејанове махале, који даје прогнозу према жубору реке Рајне. Више пута је прогнозирао кишу и прогноза се остварила.

У метереолошке маџије спадају: Додолице, збање џермана на бадње вече, стављање секире на дрвнику-дрвљанику са сечивом према облацима, хвтање прасића и свиња да циче-грокћу, трчање са косом за косење траве окренутим врхом према облацима…

 

Из ауторове бележнице:

1955. г. зима је трајала у Стрелцу до 20 априла. Старији људи не памте да је икада било тако ружно време. Процветале воћке мраз је уништио.

Од 12.11.-28.11. 1984.г. киша је падала без престанка.

1985. г. суша. Прва киша од пролећа пала је тек осмог августа.

Природа има своје скривене ћуди. Дешава се да и у мају падне снег. Тако је 22.маја 1987.год. око девет сати пао снег и покрио Црни Врх, Црвенојабучку Чуку до Богословице и Таламбас.

Висина снежног покривача од пола метра била је 9.11.1988.г.

Температура -12°C била је 11.11.1988.г.

27.априла 1990.г. провала облака.

28.априла 1990.г. пао је снег на Црним врху.

Април, мај и јуни 1990. били су кишовити.

Суша у јулу и до 9 августа 1990. Деветог је пала киша и повратила кукурузе.

Првог септембра 1990. температура изнад 30°C.

Око 15.сати пао је крупан град и покрио све као снег 15.маја 1991.г.

После пуних 45 сушних дана шестог септембра 1992. год. после 9 сати пала је прва киша у Стрелцу. Предвече је наставила да пада ситна киша без престанка.

19.12.1992.г. температура на Селишту била је минус 5°C, а већ 26. децембра око нуле.

О Божићу седмог, осмог и дветог јануара 1994 г. температура је била неуобичајена за ово доба године и износила је између 10 и 15 степени изнад нуле.

24. марта 1995. падао је снег. Време хладно.

Цело лето 1997.г. било је кишовито, без сунца и летњих жега. “Свети Илија” кишовит. Многе је спречио да иду на вашар у Љуберађу. Јесен лепа.

30. августа 1997.г. темп. 8°C. Поцрнела сена и жито од кише. Кукуруз одличан.

Петог октобра 1997.г. прва слана у градининама на Селишту. Недеља је. Гласање за претседника републике.

15.10.1997. на Таламбасу освануо снег. Гарина и Козарница под сланом.

19.10. и 20. 10. 1997. јутарње температуре на Селишту (минус) -7°C.

25.10.1997.снег и по околним брдима, све до Мутине баре. Рид са Мироом под снегом.

28.10.1997. снег у селу (на Селишту 15.см.). На околним брдима до 30.см.

29.10.1997.г. без падавина. Темп. 0°C.