August 22, 2016

Saobraćajne veze

Stari putevi (ili karavanski) za tursku i obratno prolazili su i kroz naš kraj.

O karavanskom putu preko Berduja, Talambasa, Crvene Jabuke, Crnog vrha, Daščanog kladenca, pa preko Trna za Tursku, kazivao je i deda Borko (Krstin) Radenković. Turci su na magarcima i mazgama nosili u Carigrad prikupljeni danak i zlato iz Srbije i Bosne. Odmor za mazge bio je u štalama Davida Petkovića, trgovca iz Crvene Jabuke.

Sevdelina, Davidova kći i supruga Rake Pejčića Gačkovca, kazivala je zetu Borku Krstinom da su Turci kod njenog oca ostavljali zlato na čuvanje. Tada je Borko u šali upitao:

-Zakači li i ti nekoje zrnce?

Sevdelina je duhovito odgovorila:

-Može li čovek da si umaže prsti u med pa da i’ ne oliže.

Budimir Zdravković (Karaviljćin) /p.1927./ je kao dete slušao kazivanje starih meštana da su Turci prikupljeni danak u Tursku nosili karavanskim putem kroz Strelac i preko Talambasa.   / 25.4.1998./

O starim putevima u tursko vreme Nikola Zdravković, traktorista, iz susednog sela Kambelevca kazivao je autoru hronike da je jedan karavanski put išao od sela Grnčara preko Berduja i Talambasa */visoravan na planini, u fusnoti/ na Daščani Kladenac. Drugi karavanski put je vodio preko sela: Radoševca, Vave, Stola, Kijevca, ispod Rnjosa /planinski greben/, na Preseku i Berinsku Čuku, gde je bio sastav puteva. Hajduci su na sastavu puteva sačekivali karavandžije i otimali prikupljeni danak i zlato.

Selo Rakita u to vreme bilo je na mestu zvanom Pusta Rakita. I danas stoje stare zidine, ruševine bivšeg naselja, svedoci tih prošlih vremena. Zapadno od Puste Rakite je Srpski izvor (Lazarev kladenac).

(Nikola, 12.09.1997.u Babušnici).

O starim putevima u našem kraju u Srpskom etnogrfskom zborniku, knj.18., na strani 161/162 piše:

“Od Trna je put u Pirot vodio na Zeleni Grad, preko Daščanca, Crnog Vrha i dalje preko Strelca, a za Niš je od Crnog Vrha skretao razvođem Tegošnice i Lužnice, udarao na Crvenu Jabuku i dalje na Vrelo (Orah), Modru Stenu… So su trnčani kupovali u Pirotu i Nišu”.

Između dva svetska rata projektovan je banovinski put od Babušnice do Zvonca. Trasa je išla starim putem od Babušnice do Kambelevca. Od Kambelevca je trasiran preko mahale Raćinci i dalje na Liškov del, a zatim je sa više oštrih krivina sveden do Ralinske mahale Skorovo. Ispred Skorova je preko doline 1934 god podignuta mala kamena ćuprija koja i danas služi. Od Ralina put vodi preko Stojkovog braništa, Kalavurišta, Drme i u Livađu se spaja sa starim putem iz Strelca.

Predlog strelačke opštine bio je da se taj put od Skorova provede kroz mali živopisni kanjon Skokovi i pored zaseoka Laleševci i Kamika dovede do Strelca. Za ovaj predlog zalagali su se Đorđe J. Popović, opštinski delovođa i predsednik opštine Mirko A. Pejčić. Od Strelca bi put dalje vodio starom trasom kroz Klisuru preko Livađa do Valniša.

Oko trasiranja i izgradnje puta veći uticaj na sreske vlasti imao je valnišanin Aleksa Ristić Crni, preduzimač i rukovodilac radova na banovinskom putu. Banovinski put je trasiran od Ralina preko Kalavurišta, Drme i Gornjeg Livađa prema Valnišu i zaobišao Strelac. Zemljani seoski put iz Strelca za Valniš prolazi kroz Klisuru (mali tesnac između brda Del i Gradišta), zatim kroz Donje Livađe, i kod Krivine uliva se u banovinski put.

Uprava Moravske banovine u Nišu finansirala je projektovanje i izgradnju puta Babušnica – Zvonce i zbog toga je dobio naziv banovinski put.

Uoči Drugog svetskog rata Lasta je otvorila autobusku liniju Pirot-Babušnica i obratno. Autobus je saobraćao jednom dnevno. Šofer je bio Era. Ovaj autobus koristili su putnici sa dubljim džepom.

Selo Strelac je po prirodnom položaju daleko od glavnih saobraćanih puteva. Najbliži domaći i međunarodni saobraćajni pravac Niš-Pirot-Sofija udaljen je do Pirota 40 km, i do Bele Palanke 34 km.

Putovanje je obavljano autonogom-pešice, na konjima, ili volovskom zapregom do Babušnice, Bele Palanke i Pirota. Od Strelca do Pirota putovalo se pešice ili na konju “po gornji put” preko Ralina, Kijevca i Rasnice oko šest sati.

Pruga Beograd-Niš puštena je u saobraćaj 15. septembra 1884. godine, a pruga Niš-Pirot …

Od Strelca do Babušnice put je od pamtiveka vodio preko Sipa i Kambelevca. Najteža deonica puta, posebno za volovsku zapregu, je od ušća reke Ralinke u Murgovicu, u podnožju Sipa, pa do izlaska na Sip. Ovde je uspon oko 15%, i rabadžije su morale uz Sip “da četvere”.

Put preko Sipa koristila su i susedna udaljena prekoridska sela Crvena Jabuka, Rakov Dol, Radosin, kao i sela bugarske nacionalne manjine Preseka, Našuškovica, Berin Izvor, Zvonce, Rakita…

Početkom tridesetih godina za vreme Kraljevine Jugoslavije Uprava Moravske banovine iz Niša finansirala je projtovanje i izgradnju makadamskog puta Babušnica-Zvonce. Na trasi je sazidan 1934.god. ralinski kameni most kod Skorova, koji je i danas u funkciji. Deonica trase Babušnica-Zvonce zvala se banovinski put.

Rekonstrukcijom ovoga puta posle Drugog svetskog rata, Strelac više nije slepo crevo. Autobuskim linijama povezan je preko Babušnice, Pirota, Niša, Zaječara i Leskovca sa svim krajevima naše zemlje. Prevoz putnika vrše „ATP Pirot“, „Niš Ekspres“, „ATP Zaječar“ i „Jugoprevoz“ iz Leskovca koji prolazi kroz Ljuberađu i Babušnicu.

U početku su autobusi ATP-a dolazili samo do mahale Skorovo u Ralinu, a potom do stanice “Slivče” na Delu iznad Drme. U Strelac je autobus počeo da svraća tek kada je popravljen zemljani put od Gornjeg Livađa do ulaza u selo.

Od kako je Strelac autobuskim linijama povezan sa Babušnicom, put preko Sipa postao je sporedan. Danas ga uglavnom koriste vlasnici imanja na potesu prema Kambelevcu.

Autobus Niš Ekspresa prvi put je sišao u selo u odlasku do Zvonca, i u povratku 14. jula 1995.godine /iz autorove beležnice/. Na žalost meštana ova linija nije dugo radila.

Put do Ljuberađe praktično ne postoji. On vodi niz rečno korito Murgovice, i posle svakog većeg vodostoja stočna zaprega trasira put.

Krajem tridesetih godina 20 veka otvorena je “Lastina” linija Pirot-Babušnica i obratno. Autobusom “Lasta” upravljao je užičanin koga su svi putnici zvali Era.

Posle II svetskog rata na relaciji Pirot-Babušnica i obratno prevoz putnika obavljali su kamioni UNR-e , pokriveni ciradom i tri reda drvenih klupa bez naslona.

U tursko vreme kroz Strelac je vodio put u Bugarsu, i dalje u Tursku. Ovaj put često je koristio Me(h)med Beli, ozloglašeni poturčenjak. Drugi karavanski put vodio je od Grnčara preko planine na Daščani kladenac, i dalje u Bugarsku. Svratište karavana bilo je u Crvenoj Jabuci kod poznatog trgovca Davida Petkovića.

Seoski putevi u strelačkom ataru ostali su isti oni koji su bili i u vreme naših dedova i pradedova. Širina starih puteva je za jednu seosku zapregu. Meštani ih popravljaju na pojedinim deonicama samo u sezoni ratarskih poslova kada treba da se prikupi letina.

Prema podacima iz poreskih knjižica pre prvog svetskog rata plaćana je mostarina. Iako u to vreme Strelac nije imao nijedan most, već samo brvna preko reka, seljci su npr. za 1906.g. plaćali mostarinu 20 dinara.

Posle drugog svetskog rata prosečen je put Strelac-Laleševci preko njiva, livada, voćnjaka i Bonćinog zabrana. Put ide od Drisne preko Bojčinova, Trševine, Palamide, pored Vilipovog Dola, i dalje preko zaseoka Laleševci za selo Masurovci. Put je planiran da od Laleševaca ide do sela Radinjinci, i spoji se sa putem do Ljuberađe.

Put su gradili meštani kulukom. Na Dolini između Trševine i Palamide, i u Preslapu su propusti od betonskih cevi. Ovaj put je ne tako davno posut tucanikom i uvaljan.

Na zboru Mesne zajednice 13. avgusta 1991.god. kome su prisustvovali predsednik opštine i narodni poslank dr.Miroljub Jovanović, direktor “Tekstilkolora” Ljubomir Jovanović-Drnda, direktor Komunalnog preduzeća za puteve Bogdan Cvetković-Kačarovac i predstavnik PTT-a, doneta je odluka o samodoprinosu za asfaltiranje puta od Krivine glavnog puta u potesu Gornje Livađe do Selišta, i samo Selište.

Put je rekonstruisan i asfaltiran učešćem i radne snage meštana u septembru, i početkom oktobra 1991.godine. Selište je asfaltirano 4. oktobra iste godine.

Od katastrofalne poplave juna 1988. godine, i velike materijalne štete bilo je i koristi. Izgrađeni su mostovi po svim savremenim propisima od armiranog betona sa ogradama na Ravni, preko Doline kod Drisne, i u Laleševcima preko potoka iz Jazvinja.

U Miščevoj mahali u vreme poplave voda je odnela put, i deo gradina, pa je na račun gradina izgrađen novi makadamski put od kačarovskih kuća do Doline.

Uz Rajnu reku na nekim mestima proširen je put, ali se ne održava. Izgrađen je i makadamski put od Selišta do korita Murgovice prema Brejanovoj mahali.

Od Milćinske mahale do kuće Čedomira Marjanovića (nekadašnje kuće Slavka pop-Stevanovog) regulisano je korito Ravne.

U planu je bila izgradnja puta Strelac-Rakov Dol preko planine, ali nije ostvarena zbog nastalih društveno-političkih odnosa.

Zauzimanjem Petra D. Pejčića, predsednika SPS-a, i Bogdana Cvetkovića, direktora Komunalnog za puteve u Babušnici vojska je proširila i uradila makadamski put od Drisne, pored Milćinske familije, ispod groblja, i kroz Popovu malu do korita reka Ravne prema crkvi.

Da naši krajevi ne budu slepo crevo, odmah po oslobođenju od Turaka poznati trgovac iz Crvene Jabuke David Petković predlagao je Narodnoj skupštini da se napravi put od Trna (Bugarska) do Leskovca

/Narodna skupština (1878-1918) – stenografske beleške, Bgd, str. 128 /1878 /

Put Ljuberađa-Berduj-Radosin-Rakov Dol-Crvena Jabuka pušten je u saobraćaj 1965. godine.

This site is protected by wp-copyrightpro.com