August 22, 2016

Dečje i čobanske igre

U doba autorovog detinjstva igrale se sledeće igre:

Babće; Vatanje na tojagu; Džandar, sudija i lopov; Zuuu…; Medžu (između) dve vatre; “Jevtino”; Klikeri; Klis; Kolariću-paniću; Borenje; Borenje na “konjima”; Pljuna; Preripuvanje; Na pulovi; Svinjća; Xipkanje; Nebo (Školica); Nadripuvanje; Odenje na điđe; Kleckanje; Krpenjača; Ide majka s kolodvora; Trula kobila; Žari, pali, žeži, beži; Preskakanje kanapa; Pravljenje puškala (pucaljki) od b’z i klačišta (zove i kučine); Pisci (svirale) od vrbe; Vuždala od liskuna i dugmića…

U dugoj polovini 20. veka prohujala je zemljom igra dece, mladih i starih sa obručem oko pojasa „hulahop“.

Od čobanskih igara navodimo: čulća, svinjća, furanje (trkaljanje tojage preko tojage), džipkanje, jevtino, trulo magare.

 

Babće

Za igru je potrebno pet malih približno jednkih kamenčića-piljaka. Četiri se drže u desnoj šaci, a jedan između palca i kažiprsta. Zamahom ruke kamenčić između palca i kažiprsta baci se uvis, a ostala četiri iz ispuste na zemlju dok je kamenčić u vazduhu. Čim se kamenčići spuste na zemlju, hitro se hvata kamenčić iz vazduha da ne padne na zemlju. Igra se nastavlja tako što se opet isti kamečić baca uvis, a za to vreme dok je on u vazduhu, desnom rukom se uzima jedan po jedan kamenčić sa zemlje i ponovo hvata kamenčić bačen uvis. Tako se radi sve dok se ne pokupe sva četiri kamenčića. Ukoliko nekom u igri ispadne koji kamenčić ili ne uhvati kamenčiđ u vazduhu, ispada iz igre.

Igra se nastavlja kao u prvom postupku: kamenčić se baca uvis, ostala četiri ispuste na zemlju i hvata onaj bačeni uvis. Pri sledećem bacanju kamenčića uvis sa zemlje se hitro uzimaju, ovom prilikom, po dva kamenčića. Pri narednom bacanju sa zemlje se odjednom uzimaju tri kamenčića i u narednom bacanju jedan zaostali. Pri ponovnom bacanju odjednom se sa zemlje uzimaju sva četiri kamenčića i hvata onaj iz vazduha. Ukoliko neko ne pokupi odjednom sva četiri kamenčića ili ne stigne da uhvati kamenčić iz vazduha, ispada iz igre.

Igra se dalje odvija tako što se na levoj ruci domali prst savije preko srednjeg. Palcem i domalim prstom ruka se osloni na zemlju. U desnu ruku uzximaju se kamenčići (piljci) kao u prethodnom postupku i bacaju na zemlju. Sada, dok je bačeni kamenčić u vaduhu uzima se jedan piljak sa zemlje, hitro stavlja u uvalu između savijenog domalog prsta i kažiprsta i hvata piljak bačen uvis. Pri sledećem bacanju kamenčića uvis hitro se skida kamenčić sa leve ruke i baca između oslonjenog palca i kažiprsta. Tako se igra nastavlja dok se svi kamenčići sa poda ne prebace između palca i kažiprsta. Igrač ispada iz igre ako se kamenčić ne održi na levoj ruci ili onaj bačeni uvis padne na zemlju.

Pobednik je onaj ko sve odigra kako pravilo igre nalaže. Ako bude više pobednika, pobednici se dalje takmiče na ispadanje.

 

Vatanje na tojagu

 U igri učetvuju najmanje dva pastira. Jedan od pastira obuhvati punom šakom kraj tojage. Ostali to isto urade tako da im se šake dodiruju. Nastavljaju da obuhvataju štap naizmenično sve dok ne dođu do drugog kraja štapa. Onaj za koga nije ostalo dovoljno mesta da obuhvati celom šakom štap ili iznad njegove šake viri štap manje od rukohvata ide da vrati stoku koja je krenula u štetu.

Vatanjem na tojagu se određuje i ko će prvi da stavi kapu na zemlju ako se igra “Jevtino”,ili ko prvi da tera svinjću u igri “Svinjća…”

 

Džandar, sudija i lopov

Učestvuju najmanje tri dečaka. Na papirićima prema broju učesnika u igri ispišu se glavni akteri igre: sudija, žandar i lopov, zatim se presaviju dva tri puta i stave u šajkaču. Papirići se u kapi promešaju i svaki učesnik uzme po papirić, otvara i čita šta je izvukao.

Džandar lopova sprovede do sudije da ga sasluša i prema težini učinjenog dela izriče mu vruću ili hladnu kaznu. Na primer: lopov je “ukrao” dugme. Sudija ga osuđuje na dve vruće i jednu hladnu kaznu. Žandar tada uzima prut i po dlanu lopova udari dvaputa i jednom samo prevuče prut preko dlana. Ako je lopov ukrao kajiš, sudija ga osuđuje na pet vrućih i tri hladne kazne. Tada žandar prevuče prut triputa preko dlana i pet puta ga udari po ispruženom dlanu.

 

Zuuu…

Ovu igraju igraju više njih. Jedan igrač dobrovoljac levu šaku stavi uz levi obraz da zakloni oči. Desnu ruku stavi ispod leve miške sa isturenim dlanom. Ostali igrači su iza leđa, van njegovog vidokruga. Kad otpočne igra oni se stalno kreću i viču: “Čekaj, ja ču da ga udarim!, čekaj ja ču da udarim..” Jedan od njih svojim dlanom udari po ispruženom dlanu igrača ispred sebe, a onda gurajući se ispruže kažiprst i srednji prst prema njemu izgovarajući; zuuu, zuuu, zuuu. Ovaj treba da pogodi ko ga je udario. Ako je pogodio ko ga je udario, taj sada okreće leđa i priprema dlan za udarac, a ako ne pogodi mora ponovo da ispruži dlan i tako dobija udarce sve dok ne pogodi ko ga je udario.

 

Između dve vatre

Čulća

Trulo magare

Jevtino

U ovoj igri jedan od igrača stavlja kapu na zemlju i brani je od ostalih igrača skakanjem oko nje da je neko ne šutne i u trku nastavi da šutira. Igrači podskakujući prilaze kapi sa svih strana i pokušavaju da je nogom šutnu. Ako im to uspe šutiraju kapu sve dok branilac kape nogom ne šutne onoga ko šutira kapu. Kad igrač koji šutira kapu oceni da će ga branilac stići i šutnuti u nogu, on jako šutne kapu prema udaljenom saigraču. Branilac kape onda juri onoga što nastavlja da šutira kapu. Tako igra teče sve dok branilac kape ne šutne u nogu ili tur onoga koji šutira kapu. Sada šutnuti igrač stavlja svoju kapu na zemlju i brani je od ostalih igrača. Zbog ove igre deca su najčešće nosila stare i zakrpljene šajkače.

 

Klikeri

Ova dečja igra pre drugog sv.rata nije bila upražnjavana u Strelcu

 

Klis

Ova igra je bila omiljena među decom i rado jsu je igrali čuvari stoke. Parče ogruglog debljeg pruta dužine do deset santimetara zaseku krajeve koso naizmenično. Izdelja se ravnomerno sa četiri strane i na stranama nožem useku rimski brojevi od jedan do četiri. Preko plitko izdubljene rupe stavi se klis i tojagom uvučenom ispod njega baci se da odleti što dalje. Kad klis padne prilaze igrači i pročitaju broj na klisu. Prema broju igrač ima pravo toliko puta da udari klis kako bi što dalje “odleteo” od rupe. Nakon poslednjeg udarca tojagom se meri rastojanje do rupe i pamti koliko je tojaga udaljen klis od rupe.

Igru nastavlja drugi igrač, pa treći i tako dok se svi igrači ne izraeđaju. Pobednik je onaj koji najdalje bacio klis.

 

Kolariću-Paniću

Ovu igru igraju devojčice. Uhvate se za ruke koračaju u krug i pevaju: „Kolariću-Paniću pletemo se samiću, same sebe zaplićemo, same sebe rasplićemo”. Posle prve otpevane rečenice počinje zaplitanje tako što se prva devojčica u kolu provuče ispod slavoluka od svoje leve i desne ruke devojčice do sebe. Potom njih dve prolaze ispod ruku druge i treće devojčice u kolu i tako redom dok se sve ne zapletu. Prva koja se zaplela postavlja pitanja, a sve druge jednoglasno odgovaraju:

-Šta je gore?

-Nebo

-Šta je dole?

-Zemlja

-Šta je na nebu?

Bog i anđeli

Šta rade?

Jedu

Šta jedu?

Med i maslo

Kojom rukom?

Desnom

Ukoliko neka devojčica ne izgovori redosled pitanja proglase je za đavola. Tada pružaju desnu nogu prema njoj kao da je šutiraju i izgovaraju rečenicu: “Na ti đavole nogu, na ti đavole nogu…”

 

Borenje sas “konji”

Za igru je potrebno najmanje četiri dečaka. Dvojica su konjanici, a druga dvojica “konji”. “Konji” nose konjanike i prilaze jedan drugome. Kada su na domaku ruke konjanicima nastaje borenje. Konjanik stvara situaciju da obori drugog konjanika. Onaj ko se na kraju borenja održi na “konju” pobednik je. Ako se u borbi konjanik nađe u nevolji njegov “konj” ga jednom rukom drži na leđima, a drugom mu pomaže da smaknu protivnika.

 

Pljuna

Ovo je poznata igra žmurke. Jedan dečak žmuri i glasno broji do deset, a ostali se skrivaju. Posle broja deset dečak koji žmuri zgovori i …”izašao beli mesec”. To je znak da polazi i pronađe sakrivene drugare. Ukoliko nekoga pronađe mora pre njega da dotrči do mesta žmurenja i tu da pljucne. Ako prvi stigne i “zapljuje ga” u daljoj igri žmuri pronađeni učesnik igre. Ali, ako svi učesnici u igri stignu prvi do mesta žmurenja, onaj koji je žmurio mora ponovo da žmuri.

 

Preripuvanje (preskakanje)

U ovoj igri učestvuju više igrača. Jedan se sagne tako da se rukama osloni na kolena, a drugi ga redom iz potrke preskaču, oslanjajući se prstima na njegova leđa. Kako koji dečak preskoči drugara, zauzima istu pozu za preskakanje. I tako se redom preskaču dok se ne umore.

 

Na pulovi

U ovoj igri pobode se mali kočić i sa udaljenosti oko 12 stopala igrači do kočića bacaju dugmiće iste vrste. Igrač čije je dugme najbliže do kočića skuplja svu dugmad i u zatvorenim šakama promućka ih i baci uvis. Kad padnu na zemlju svu dugmad licem okrenutim naviše uzima za sebe, a ostalu dugmad okrenutu licem prema zemlji, uzima igrač čije je dume bilo drugo po blizini do kočića, promućka ih, baca uvis i uzima onu dumad kao i uprethodnom slučaju. Ostalu dugmad uzima treći po blizini do kočića i radi isto što i prethodna dvojica i tako redom dok ima dugmića.

Često se “kockari” dogovore da igrač čije je dugme najbliže do kočića uzme svu dugmad. Na ovaj način najviše dumeta “zarade” oni koji su precizni u bacanju.

 

Svinjća

Za ovu igru je potrebno najmanje trojica. Kada je više igrača igra je interesantnija. U igri su potrebni ovčarski krivaci i jedan komad oblog drveta veličine jajeta (svinjća).

Na ravnijem terenu, na rastojanju od po najmanje dva metra, u krugu iskopaju se rupe. Pored rupe stoji igrač sa krivakom -tojagom. U sredini keruga je takođe rupa pored koje je svinjća i svinjćar. Prvi svinjćar se odredi vatanjem na tojagu. Svi igrači drže krivaku u rupama. Svinjćar gura svinjću i gleda kako da prevari nekog igrača i da utera svinjću u njegovu rupu. Igrači se brane držanjem krivaka u rupe i u pogodnom trenutku krivakom-tojagom guraju svinjću što dalje od svoje rupe. Istovremeno mora da pazi da terač ne stavi svoj krivak u rupu, dok je on usredsređen da svinjću.

Ukoliko terač svinjće uspe da utera svinjću u rupu ili prvi stavi krivak u rupu, igrači menjaju mesta i onaj koji je ne stigne da stavi svoj krivak u rupu postaje svinjćar.

Kada je više igrača svi su aktivni u igri i gledaju da što dalje oteraju svinjću, ali tada i svinjćar ima više prilika da iskoristi neopreznost igrača i stavi svoj krivak u rupu.

 

Tojagarenje-trkaljanje-furanje-čipkanje

U ovoj igri čobani sa svojim tojagama na nizbrdici posedaju jedan pored drugoga, raširenih i ispruženih nogu. Tojage uhvate dvadesetak santimetara na jednom kraju i između nogu drže ih uspravno. Kraj tojage ispod ruke oslonjen je na zemlju. Zatim ih podignu uvis i udaraju u zemlju. Kada procene da će od udarca u zemlju tojage da odu daleko nizbrdo, ispuste tojage i one odskoče i klize na nizbrdici. Čobanin čija je tojaga najbliža igračima, skuplja ih i vraća za novo takmičenje.

 

Xipkanje

U ovoj igri čobani naizmenično bacaju svoje tojage tako da se one prevrću duž uzdužne ose (xipkaju se). Pobeđuje onaj čija se tojaga najdalje odxibkala.

 

Nebo (Školica)

Ovu igru igraju samo devojčice. Kredom nacrtaju “nebo” na zemlji ili obeleže nekim drugim predmetom. Po redosledu u obeležena polja bacaju pločicu i skaču jednom ili obema nogama u tačno određena polja. Na kraju školice stanu u polukrugu i okrenu se za 180 stepeni. Sada ponovo skaču i u povratku se saginju, stojeći na jednoj ili dve noge, zavisno od pločice u kome se polju nalazi, uzimaju je i vraćaju se na početak. Unapred se dogovore o redosledu igre. Ukoliko neka devojčica pogreši u toku igranja ispada iz igre. Pobednik je devojčica koja odigra celu školicu bez greške.

 

Nadripuvanje (skakanje u dalj)

Nadripuvanje ili Ripanje iz mesto. Obeleži se na zemlji linija. Skakač stane tik uz liniju, nesme da je nagazi ni milimetar. Skače u dalj i beleži daljina skoka iz same pete skakača. Najduži skok iz mesta bio je 2 m. i 10 sm.

 

Odenje na điđe (hodanje na štulama)

Drugari se takmiče u vremenskom hodanju na điđe do određenog cilja, a da nogama ne dodirnu zemlju. Vodi se i “borba” tako što u koračanju na điđe drugari se međusobno guraju i primoravaju igrača da dodirne zemlju i ispadne iz igre.

Pri takmičenju u prelazu reke na điđe mnogi izgube ravnotežu ili im voda podkopa štule ukoliko hitro ne prelaze reku i oni padaju u vodu, a prisutni se vesele uz razna dobacivanja i gromoglasan smeh.

 

Kleckanje

Ova igra je skakutanje jednom nogom. Druga je savijena i pri skakutanju rukom se drži između stopala i kolena. Pobednik je onaj ko može na jenoj nozi da odskakuće do određenog cilja i vrati se na početak.

 

Krpenjača

Krpenjača, lopta od starih krpa, je prva lopta sa kojom su deca u selu dolazila u dodir i igrala na dva gola obeležena šajkačama. Između dva svetska rata, u Strelcu je bio jedan kožni fudbal sa šniranjem. Unutar kože bila je gumena lpota sa crevom za napumpavanje. Često su je sami igrači naizmenično duvanjem pumpali. Pre napumpavanja guma se stavi u kalotu od kože. Kada se guma napumpa crevo za napumpavanje se preveže čvrsto kanapom i zavuče u kalotu, a potom zašnira kao cipela. Ova loptu su koristili momci, a deca su se zadovoljavala krpenjačom, jer nije bilo drugih lopti kao danas. Krajem tridesetih godina prođloga veka pojavile su se kod dece imućnijih roditelja male gumene lopte, koje su bile kratkog veka, jer bi često u igri naletele na trn.

 

Predkazivanje (Ova igra važi samo za devojčice)

U toku igre ako neku devojčicu zasvrbi nos, jedna od prisutnih izgovori jedan broj iz prve desetice. Kažiprszom se pipa brada koju označava broj 1, usne broj 2, nos broj 3, oko broj 4, čelo broj 5, uvo broj 6 i obraz broj 7, a zatim opet brada, ali sada je broj 8., usta broj 9. i nos broj 10.

Svaki deo lica ima svoju funkciju povezanu rečenim brojem od 1-10. Primera radi ako je devojčica izgovorila broj 1. ili 8., koji označavaju bradu, onaj koga je zasvrbeo nos doživeće nešto lepo, obradovaće se. Ako je u pitanju broj koji označava usne, poljubiće se s nekim, a ako označava nos, ljutiće se na nekoga. Ako se kazani broj odnosi na oko, devojčica koju je zasvrbeo nos videće nešto zanimljivo, čelo označava brigu, ali i mudru odluku, uvo označava prijatan ili neprijatan glas, a ako kazani broj označava obraz, u pitanju je čist obraz i osoba se upozorava da ga kao takvog sačuva.

 

Čiča Gliša

Crtanje čiča Gliše prenosi se iz generacije u generaciju. Veoma zabavno je kod dece pretškolskog uzrasta. Crtajući čiča Glišu deca su volela da pojedine delove tela uvećavaju ili umanjuju tako da crtež čiča Gliše izaziva smeh.

Čiča Gliša se crta određenim redosledom i glasno izgovaraju delovi tela. Evo kako glasi tekst: Tačka, tačka, tačkica, crta, crta, crtica, gotova je glavica. Šija kao zmija, trup kao sat, noge kao štap, ruke kao trska, uši k’o u miša, gotov čiča Gliša / ovde staviti crtež/.

This site is protected by wp-copyrightpro.com