Срби су једини народ на свету који слави крсну славу, па се четири оцила у државном грбу Србије тумаче као скраћеница од реченице: Само Србин славу слави. Али, узимајући у обзир нашу историјску прошлост, оцила се тумаче и овако: Србин Србина секиром сече.
Свака српска кућа има свога светитеља, покровитеља, своју крсну славу. Тада и најсиромашније домаћинство дочекује госте са најбољим јелима и пићем.
На славу долазе рођаци и пријатељи. Слави се ручак или вечера. Славари се позивају крондиром ракије. Крондир је окићен свежим цвећем. Најпре се позива кум, а потом рођаци и пријатељи. Позивар пружајући кондир са ракијом, старијима љуби руку. Позваник прихвати кондир, прекрсти се и благосивља: “Честита вам слава! Да смо живи, здрави и весели, па у здравје и догодине да славите и да даде Господ све што је добро: да буде родна година, а стока да иљади. Живели”! Приноси сисак кондира и повуче гутљај ракије. Примајући кондир, позивар позваноме опет љуби.
У кумовој кући из поштовања позивар љуби руку свима, од најстаријег домћина до најмлађег детета.
На неколико дана пре славе свештеник облази домаћинства која славе и свети воду.
За дан славе умеси се славски колач и стави на сто у гостинској соби. Поред колача је кољиво и упаљена свећа, а испод иконе свеца је упаљено кандило. Како који гост уђе у гостинску собу приђе колачу, прекрсти се, пољуби колач, а онда се љуби са домаћином и честита славу: Честита ви слава! Да сте сви живи и здрави и мир у држави.
Вала да си жив и здрав, одговара домаћин. У свим приликама као и на слави кум увек има почасно место до домаћина у врху трпезе-софре.
Блиске куће које славе парохијални свештеник обиђе на дан славе и уз верски обред сече колач. У удаљеним кућама где свештеник не може да их посети, сам домаћин уз Оче наш… пресече колач и прекади трпезу. За време молитве и сечење колача, укућани и гости стоје. Тек после молитве када домаћица послужи госта кољивом може да седне. Кољиво се узима у стојећем ставу да жито на њивама не полегне.
Пошто су гости послужени кољивом, домаћин са пуном чашом ракије устане и поздрави госте: Добро нам дошли, да сте сви живи, здрави и весели, па и догодине да ми дојдете на славу. Гости са подигнутим чашама одговарају: Дај Боже! и да догодине буде боље од овуја годину. Након домаћинове добродошлице служи се мезе и пиће. У хладним јесењим и зимским данима служи се и жешка раћија. У току свечаног ручка или вечере воде се уобичајени међусобни домаћински разговори о разним проблемима. Често се чују и пошалице на рачун неког рођака, пријатеља или прије.
Други дан славе мештани зову патерица. Домћин позове неколико најближих рођака и комшија те наставе са гозбом.
Ако гост не жели да пије, домаћин га нуди речима: Ма, ајде да пивнемо по једну. Када гост испразни чашу, домаћин одмах сипа. Празна чаша несме да стоји испред госта. А, кад гост не жели више да пије, домаћин га нуди: Ма, ајде, да пивнемо још по туја. Ове речи имају двоструко значење: прво је: хајде да попијемо још само по ову чашу и друго, хајде да наставимо да пијемо.
Вече уочи славе зове се надвечерје, сам празнични дан слава, а сутрадан је патерица. Наредни дан је окривље.
До пропасти Краљевине Југославије свака кућа је славила. За време окупације већина домаћинстава славила је у породичном или фамилијарном кругу. Непосредно после ослобођења многа домаћинства су славила па и поједини чланови Комунистичке партије. Борко Видин, председник Месног народног одбора славио је св Саву 27 јануара 1946 год. Поред рођака и пријатеља из села, на славу су дошли и претставници Среског народног одбора из Бабушнице и Урош Андрејић из ОЗНЕ. До аутора ових редова седео је Димитрије Радуловић, командир милиције у Стрелцу. Обичај је да пресечени славски колач иде од госта до госта. Сваки гост се прекрсти и пољуби колач. Димитрије ми тада шапну: “Ако се Урош прекрсти и ја ћу”.
Постепено су људи престали јавно да славе. Комунистичка атеистичка пропаганда утеривала је страх људима у кости, па су многи престали да славе. Слободнији су славили у породичном кругу и тајно секли славски колач као у Османлијском царству.
Када је један од новопримљених чланова Комунистичке партије непосредно по завршетку рата предлагао да се цркве претворе у стаје за стоку, јер је Он расчистио са религијом, пок. професор Универзитета у Нишу, Драган Родић рекао му је тада: “Ти си друже, расчистио са културом, а не са религијом”.
У Раков Долу, прекоридском селу позивање на славу са окићеним кондиром зуву кликање / Градимир Панајотовић Јурук/