August 22, 2016

Krsno ime – Slava

Srbi su jedini narod na svetu koji slavi krsnu slavu, pa se četiri ocila u državnom grbu Srbije tumače kao skraćenica od rečenice: Samo Srbin slavu slavi. Ali, uzimajući u obzir našu istorijsku prošlost, ocila se tumače i ovako: Srbin Srbina sekirom seče.

Svaka srpska kuća ima svoga svetitelja, pokrovitelja, svoju krsnu slavu. Tada i najsiromašnije domaćinstvo dočekuje goste sa najboljim jelima i pićem.

Na slavu dolaze rođaci i prijatelji. Slavi se ručak ili večera. Slavari se pozivaju krondirom rakije. Krondir je okićen svežim cvećem. Najpre se poziva kum, a potom rođaci i prijatelji. Pozivar pružajući kondir sa rakijom, starijima ljubi ruku. Pozvanik prihvati kondir, prekrsti se i blagosivlja: “Čestita vam slava! Da smo živi, zdravi i veseli, pa u zdravje i dogodine da slavite i da dade Gospod sve što je dobro: da bude rodna godina, a stoka da iljadi. Živeli”! Prinosi sisak kondira i povuče gutljaj rakije. Primajući kondir, pozivar pozvanome opet ljubi.

U kumovoj kući iz poštovanja pozivar ljubi ruku svima, od najstarijeg domćina do najmlađeg deteta.

Na nekoliko dana pre slave sveštenik oblazi domaćinstva koja slave i sveti vodu.

Za dan slave umesi se slavski kolač i stavi na sto u gostinskoj sobi. Pored kolača je koljivo i upaljena sveća, a ispod ikone sveca je upaljeno kandilo. Kako koji gost uđe u gostinsku sobu priđe kolaču, prekrsti se, poljubi kolač, a onda se ljubi sa domaćinom i čestita slavu: Čestita vi slava! Da ste svi živi i zdravi i mir u državi.

Vala da si živ i zdrav, odgovara domaćin. U svim prilikama kao i na slavi kum uvek ima počasno mesto do domaćina u vrhu trpeze-sofre.

Bliske kuće koje slave parohijalni sveštenik obiđe na dan slave i uz verski obred seče kolač. U udaljenim kućama gde sveštenik ne može da ih poseti, sam domaćin uz Oče naš… preseče kolač i prekadi trpezu. Za vreme molitve i sečenje kolača, ukućani i gosti stoje. Tek posle molitve kada domaćica posluži gosta koljivom može da sedne. Koljivo se uzima u stojećem stavu da žito na njivama ne polegne.

Pošto su gosti posluženi koljivom, domaćin sa punom čašom rakije ustane i pozdravi goste: Dobro nam došli, da ste svi živi, zdravi i veseli, pa i dogodine da mi dojdete na slavu. Gosti sa podignutim čašama odgovaraju: Daj Bože! i da dogodine bude bolje od ovuja godinu. Nakon domaćinove dobrodošlice služi se meze i piće. U hladnim jesenjim i zimskim danima služi se i žeška raćija. U toku svečanog ručka ili večere vode se uobičajeni međusobni domaćinski razgovori o raznim problemima. Često se čuju i pošalice na račun nekog rođaka, prijatelja ili prije.

Drugi dan slave meštani zovu paterica. Domćin pozove nekoliko najbližih rođaka i komšija te nastave sa gozbom.

Ako gost ne želi da pije, domaćin ga nudi rečima: Ma, ajde da pivnemo po jednu. Kada gost isprazni čašu, domaćin odmah sipa. Prazna čaša nesme da stoji ispred gosta. A, kad gost ne želi više da pije, domaćin ga nudi: Ma, ajde, da pivnemo još po tuja. Ove reči imaju dvostruko značenje: prvo je: hajde da popijemo još samo po ovu čašu i drugo, hajde da nastavimo da pijemo.

Veče uoči slave zove se nadvečerje, sam praznični dan slava, a sutradan je paterica. Naredni dan je okrivlje.

Do propasti Kraljevine Jugoslavije svaka kuća je slavila. Za vreme okupacije većina domaćinstava slavila je u porodičnom ili familijarnom krugu. Neposredno posle oslobođenja mnoga domaćinstva su slavila pa i pojedini članovi Komunističke partije. Borko Vidin, predsednik Mesnog narodnog odbora slavio je sv Savu 27 januara 1946 god. Pored rođaka i prijatelja iz sela, na slavu su došli i pretstavnici Sreskog narodnog odbora iz Babušnice i Uroš Andrejić iz OZNE. Do autora ovih redova sedeo je Dimitrije Radulović, komandir milicije u Strelcu. Običaj je da presečeni slavski kolač ide od gosta do gosta. Svaki gost se prekrsti i poljubi kolač. Dimitrije mi tada šapnu: “Ako se Uroš prekrsti i ja ću”.

Postepeno su ljudi prestali javno da slave. Komunistička ateistička propaganda uterivala je strah ljudima u kosti, pa su mnogi prestali da slave. Slobodniji su slavili u porodičnom krugu i tajno sekli slavski kolač kao u Osmanlijskom carstvu.

Kada je jedan od novoprimljenih članova Komunističke partije neposredno po završetku rata predlagao da se crkve pretvore u staje za stoku, jer je On rasčistio sa religijom, pok. profesor Univerziteta u Nišu, Dragan Rodić rekao mu je tada: “Ti si druže, rasčistio sa kulturom, a ne sa religijom”.

U Rakov Dolu, prekoridskom selu pozivanje na slavu sa okićenim kondirom zuvu klikanje / Gradimir Panajotović Juruk/

This site is protected by wp-copyrightpro.com