Народна ношња је до краја И светског рата углавном била из домаће радиности. Почетком 20–их година прошлог века почела је и куповина зубуна, шамија, памучних предмета и обуће у Пироту. Народна ношња се састојала:

 

Женска ношња

кошуља пртена, ланена, мелезна, а за свечане прилике ћенарна

сукно на грудима украшено гајтанима и срмом опасано

шарене узане тканице преко сукна

забжн (зубун) од тегета или другог платна – носиле млађе жене и лети и зими

око појаса тканице шарене ручно ткане

вутара

вистан

јелек без рукава до колена

грудњак памучни преко лета, а

памуклије са рукавима преко зиме.

рекла

опрегљача (кецеља) са извезеним шарама

шамија за младе бела или светлија боја, а за старије зејтинлића и врзоглавће, које покривају главу и врат. Рубови (плетенице косе) иду низ леђа скоро до појаса.

чарапе изнад колена вунене, ручна израда

џубе од пртеница (сукна) опшивено гајтаном-врста капута – зими

либаде

колија…

вланела, вунени џемпер са дугачким рукавима

обућа: опанци од суве свињске коже, домаћа израда, “правени” опанци, купљени, гумењаци, гумене чизме

 

Мушка ношња

кошуља пртена, мелезна, ћенарна

бревенеци и јелеци од белог сукна – белетине, носиле се до 1926.

бревенеци од црног сукна

појасеви од лана, црвене боје ширине до 17 см и дужине до 350 см.

панталоне од пртеница (сукна) на брич

ремик (кајиш) кожни преко панталона.

пртене гаће

вланел- вунени џемпер, пуловер (домаћа радиност)

сукнени капут кратак -копоран без гајтана, чињени у ораховој љусци

прслук, грудњак и кожув преко зиме

чарапе вунене доколенице и кратке везене при врху, као и наглавци

обућа: свињски опанци, “правени”опанци, гумењаци, гумене чижме, цокуле, а за свечане прилике имућнији момци ципеле

капе: шајкача, шубара, качкет, беретка, шешир. Зими шубаре

бревенеци су са узаним ногавицама без икаквих шара. Без џепова су. Са стране имају по један прорез.