Изреке
Ако те уванем че родиш мечку
Бери си кожу на шиљ’ к.
Води своју бригу и туџ леб једи, а немој да водиш туџу бригу, а свој леб да једеш
Време се разјагљује
Ветар да је таја кава!
Вуњарија – празник Огњена Марија
Да чалабрцне
Дала би ти стринка руч’ к, али нема наломен леб
Да се не батише
Да се не здува
Дл’го јутро под облак
Док му бије пара на нос, нема да је задовољан.
Домашњар, особа која у кући обавља текуће дневне послове
Заграња – ограда од трња.
Живи к’о мали Бог у трње
Живи ко црквени миш
Завира се како руб у дупе
Задригнул како вепар
Задзр’л се како маче у сланину -Уперен поглед
Загледал се како прасе у празно корито
Загњел се како руб у глутеус
Заноси се како ћеревеја
Заћулило се, Заћулавило се- Навукло шамију на очи
За сваку чорбу запршка- Свуда се трпа
Здрав ли сам ти! Здраво ли си ми?
Зини црго прогл’ни ме! / Милева Раденковић 8.октобра 1990.г. у Нишу/
Заулаво – Замлата.
Игра пипиревку
Из циглу се масло не вади
И мој слуга слугу тражи
И поп у књигу погреши
Испрзолил га – Изневерио га.
Исртел му дудук. – Огладнио /Борко Крстин/
Језик има уста нема
Када врана рече га!, а ти, на!
Кад те уванем че видиш свога Бога
Кад је у чичини че буде и у стринини
Кад ита не стигне, може само да сретне (Љуба Вужда 4.јула 2.002.год).
Кад му исрти дудук, сам че тражи да једе /Борко Крстин/
Кад се коњи ритају, страдају ждребетија
Кад очи не виде, трепће не помагају (Деса ДЗипинска 1950.)
Како викло, тека свикло
Кад се кола скрше путеви кол’ко очеш
Клендза
Клечка – палидрвце
Клечка си га-Онанише
Кој се ита не може да стигне, само може да сретне /Љуба Станковић Вужда 4.07.2002
Коња води, пешћи оди
Крсти попе побрже замакнуше козете у забран-браниште
Куде је влас’, тува је слас’
Лева рука, десни xеп пет минута стра’
Лелеје се к’о вејћа- Љуља се као сува грана на ветру
Лумпуј гољо дрпља плаћа
Магаре се не ока на свадбу да се весели, нело да носи воду
Мечка те газила
Мандзука се
Миран како бубуљашка-бубуца
Надзрнул „Марко“ (Сунце)
На му га баја! На ти га баја! Еве му га на! Ала га зубави! Е, баш га заубави!
Нагризена попшка и распуштеница, исто је.
На ти куме дуњу, помириши, па си ми ју врни
На сирома и куче дигне ногу
Накривил капу на пола десет
Нанће, Бошће! Изговор при чуђењу
Научил до булумач
Не рове мечка кад је притисне балван, нало кад шушће падају на њу.
/Напред апе, надзад апе, а у средину нема лабаво- бесујица- Загонетка/
Не дај Боже што луд мисли
Не навртај воду у строшену воденицу
Не мочај уз ветар!
Не седи на гол камик да ти не одвугне каписла
Не дирај мечку по п… да ти не пушти водичку
Никоме ништа, и пај лоше (Брана Попов)
Ни му врека, ни му крека
Не сматра га ни за покварену сливу
Мокар брат.
Малом детету: Дедино кутренце, дедино пиленце, поручка му дедица дупенце (паченце)
Опет пај
Орате уста да не су пуста
Осушил се к’о вејћа на ветар
Оче и јаре и паре
Оче и да прдне и да стисне
Пара на пару, вашка на вашку
Пирчи се
Повира се посело како глу’а кучка
Посмеши се како млада невеста у цркву
Притрани
Причам ти причу, кољем ти чичу, купим ти овна, поједеш му г-на
Прва као трње, друга као слама, трејћа иде сама / при испијању ракије/
Провр’ л се враб’ ц кроз покров’ ц
Мањосало жито -поцрнео клас жита/главница/
Потикало се
Провел се како бос по трње
Прош’л како бос по трње
П’ шка- пушта гасове, упува се.
Растркаше се како манастирсће мачће
Стоји му к’ о на пиле сиса (капа, капут…)
Свака сила на време, сиротиња на век
Село вали, у град живи!
Слеп глуоме прдал /Радован 23.07.1997./
Слуша ме к’о млада невеста
С празну руку се на молитву не иде (Моша Божинсћи 4.10.2000).
Спровел се како Грк у апсу
Станул на луд камик
Суо дрво нема мазгу
Тавра напиња, рђа сапиња
Тија неје носен у сва ћошетија.
Трепче к’ о сврака на југовину
Троп, троп па заклоп, кој продума све олоп
Убавило дом не савило /Даринка Боркова/
У воденицу кад очеш из воденицу кад те пуште.
Ударила га сливова гранћа
У друство се и калуђери жене
У су’о дрво тражи мазгу
Ута леле!
У Солун динар сомун, до Солуна сто сомуна /Борко Крстин/
Ц’ вти трн, голем д’ н, малечак кравај /Милева попадија/
Црвен како ћишир-цвекла
Че му скроје капу
Чивутин- опасан човек
Чибиричаво-пробирљиво
Шољћање- тајни или шатровачки језик. Подела једне речи на два дела па се прво изговара други део и наставља први. На пример: Здраво! Здра- во # Во-здра= Воздра
Поздрави при сусрету:
Помози Бог! Бог ти помогал! /мушкарци/
Помагај Бог! Дал ти Бог (добро)! /жене/
Изрази
Това је……….то је
Това ја……….то, ја
Накарује ме некакво да работим. нешто ме само бута, бута…(мама у Нишу 23.03.1990)
Незнајем дек сам……. Незнам где сам
Уседела сам се па не могу, али неје това. Године минуле белћим (Мама на Младенци у Нишу 1989.)
Ђаволи ватају ночом
Неу роџевна брајћа (22 03.1990)
Да се расчевчи
Згњасано
Ваљавица
Ц’ идете…….хоћете да пођете
Штрбан, балабан мутну воду препливал, стару бабу целивал
Изрази локалног карактера: „Ката Вуждина“, „Тала Лингурка“, Бранко Анђин, …
Међу пословицама су и уптства за понашање у обичном животу: Са својега живуј, али не тргуј. Слуша ко млада невеста, Магаре се не зове на свадбу да се весели, нело да носи воду.
Пословице поучног карактера: Води своју бригу …итд., Кад је у чичини…
Појеине пословице и изреке може само да разуме онај са призренско-лужничко-тимоч ског подруја
Има и провинцијализма: Научил до булумач, И поп у књигу погреши…
Ако погоди које ми уво звони, његов је глас, а ако не погоди мој је.
Кад засврби леви длан че добије паре, ако је десни че дава
Кад засврби нос, че га једу јадови
Ако се зацрвеју образи, некој га оговара
Ако му црна мачка прејде пут цел д’ н че га бије баксуз
Сретне ли баксуза човека, боље да не иде на работу
Ако се дигне на леву ногу цел д’н има да загомиља
Кад некој орати и увива сас уста, тија млого л’же
Ако је ушиљил нос, баксуз је
Ако му свиткају очи, л’же па прли
Трепче ли к’о сврака на југовину, неверуј му на оратуту.
Загонетке
Бел коњ зелен реп…………………………………… празилук (зелени лук)
Голо у рутаво улази………………………………… рука у рукавицу
Једна коза сто легала………………………………. вретено
Јед’н бик сво село свик…………………………….. црквено звоно
Крив деда низ греду моча………………………… ибрик, кондир
Крив деда уз комин гледа………………………… кука у огњишту
Куде клече право рече……………………………… кантар
Малечко грненце, слатко варивце……………… лешник
Мамино се пени, татино се дрви………………… бучка и чурило
Од преда апе, одзад апе, а у средину нама лабаво……бесујица
Осам крака, два барјака, напред апе, одзад апе, а у средину нема лабаво……………… бесујица
Пуна каца ситна јајца………………………………. зуби
Црна мечка дрен тресе…………………………….. чешаљ или гребенци, четка за одело
Црно малечко сву ноч цара вара ……………… буа ( бува)
Црно мече дупе пече ………………………… котлић на ватри
Шарена тојашка по ливаду пашка ……………. змија
Ни влачено, ни предено, ни ткајено, на клин закачено…..кожух
Татино виси, мамино зинуло, бућ татино у мамино……….кофа и бунар.
Клетве: Заклетве:
Ала га изела! Тако ми жив башта!
Але га однеле, да Бог да! Тако ми жива мајћа!
Арам да му је и катран Тако ми жива деца!
Аратос га било Једно дете имам, да га немам, ако л’жем
Бело видело не видел.
Бог да га убије. Мајћа да ми умре, ако те л’жем
Болес га изела. Никад добро да не видим, ако л’жем
Болка га изела.
Болка га уванула па га не пуштила
Брадва му главу одсекла
Господ да га убије
Да Бог да му све полипцало
Живине га изеле
Замркнул а не осав’ нул
Језик му одпадал
Језик му се осушил да Бог да
Легал па се не дигал
На гроб му се посрала пцета
Окапал да Бог да!
Онемел да Бог да
Осакател да Бог да
Оћоравел да Бог да
Пипка га уванула
Проклет да је
Синула муња па га спржила
Убил га марен!
Убила га света недеља
Убила га Богородица
Убил га марен
Унуче си не видел
Цигање му по кућу ковали.
Црвје га изели
Цркал да Бог да
Чума га изела
Дечје заклетве
Да ти умре мајћа!
Да ми умре мајћа
Мајће му га који л’же.
Троп, троп, па заклоп, кој продума све олоп
Заклетва прекоридска у Раков Долу, Црвеној Јабуци…
Тужице мајчице, тако ми жив башта (отац)
Изреке
Ала га заубави!
Алал ти вера! Захвалност за добро и незахвалност за лоше учињено. Разлика је у акцентовању прве речи. За незахвалност акценат је на малом а у првој речи
Алваџија за бозаџију
Благо њему кад је луд
Бери си кожу на шиљ’к
Б’ ш га заубави
Док једном не смркне, другом не може да с’вне
Док јед’н умира друђи га завира
Доме ли домће нигде ми те нема
Дедино кутренце, дедино пиленце поручка му дедица паченце
Ђавол ни оре ни копа
Еве му га на!
Зјај пазар
Лумпуј Гољо, Дрпља плаћа
Кад најде оно зајде
Кад му исрти дудукат сам че тражи једење (Борко Крстин)
Кој си има ујћу има си и ујну
На му га баја!
На ти га баја!
Напасе ли се?
Насмејала се кука на криво дрво
Натаврило се
Недај Боже што луд мисли
Ни’ се крпи, ни’ се пара
Ни се тера ни се води
Његово поштење и оxино масло све једно /исто је/
Сече уши крпи дупе /Из шупљег у празно/
Трпи душо, трај кожо!
Честит глувша кад си чује две и трејће му се каже.
Нагризена попошка и распуштеница исто је.(10.05.1992.Града Јурук).
Не рове мечка кад је притисне балван, него кад шушће падају на њу.
Када врана гракне га!, а ти на!
Куса лечу па те нечу
Куса боб па ти „ућити“ гроб
Куса гра па те ус..
Убавило дом не савило (Баба Дарка Боркова).
Врти како слабо говедо уз брегар (Чеда Гачковац)
Залепил се к*о травник (Брана попов)
Јед’н се отегал, друђи се протегал
Своју бригу води, а туx леб једе
Једе свој леб, а туxу бригу води
Славко “Лаф”: “Човека никад не саветуј. Ако је паметан, савет му није потребан, а ако је шашав неће да те послуша и исто му дође”.
“Сељак који не гаји пчеле, свилене бубе и детелину тај млати празну сламу” /Славко Танчић Лаф/
Задзр’ л се како маче у сланину.
С празну руку се невеста не дарује
Што је дикла навикла
Што луд купи, сто паметни не мож да га продаду (Чала-Паша).
Штрпка како комшија меxу (Брана попов).
Пријетељице, качамакат неје прерипила свиња /Влајко штројач/.
Благословен да је онија што је измислил кревет (Брана попов).
Зини црго прогл’ни ме! Милева Раденковић 08.10.1990.у Нишу.
Нашла вреча закрпку (Брана попов).
Тегљи воле кад немаш школе (Брана попов).
Пременил се Илија, па си је тија (бабаДарка)
Пристал деда уз говеда
Доме ле домће, нигде ми те нема.
Оче и да прдне и да стисне
Орате уста да несу пуста
Одил би на мешину, али ме срамота (Лазар Богољубов)
Памет му попила сврака
Силом баба не иде у рај (баба Дарка)
С’ празну руку се на молитву не иде ( Моша Божинсћи, 4.10.2000.)
Рани куче да те лаје
И мој слуга слугу тражи
Ц’ вти трн голем д’ н малечак кравај (Милева Раденковић 1905-1990))
Дл*га орница=Прдљивац
Протедза се како јалова лисица (Милева Раденковић, 1950.).
Овцете дигоше лаг’м (Чала Миланов, јуна 1997.)
Кад намерник уђе у неку кућу у време обедовања, кажу му:Жива ти мајћа.
-Здравица кумице, на здравје раћија!
-Думра здравје (прихвата здравицу) – Града Јурук 19.09.1997.)
Питања и одговори
– Паде брус.
– Куде паде?
– Насред село.
– Кол’ко беју?
– Једна кобршица, два пута по муж и жена, две пилишта и једно петле.
Објашњење: То означава породицу у кући у којој су: прабаба (удовица), деда и баба, отац и мајка, две девојчице и један дечак.