Веровања се по традицији преносе са колена на колено. Међу њима је и веровање у постојању вампира. Вампири се умрла зла особа и то само ноћу. Појављују се на одређеним местима и нико их не види. На леђима их људи доживљавају као терет од стотину килограма. Јашу људе све док не залаје неки пас или у сусрет наиђе неки пролазник са фењером.

Вампирима су плашена деца ради послушности и да не би скитала ноћу. О вампирима се најчешће причало на седешкама, прелима и другим обичајним скуповима у току дугачких зимских ноћи. Стари чобани тим причама користили су децу да им враћају стада, када крену у штету.

Ево, једне анегдоте о вампиру коју је испричала Милева М. Раденковић 04. фебруара 1990.године у Нишу.

Имала мајка једну кћерку. Кад се мајка поженила (преудала) затекла је пасторку, коју је мрзела. Једне вечери пасторку пошаље у воденицу, која није ништа млела. Од страха у мраку пасторка се сћућурила у ћошак. Одједном је настала лупњава. Када је престала пасторка чује глас вампира: „Не плаши се, него стално изговарај реч: доноси, доноси, доноси…” и одједним нестао. Пасторка је дрхтавим гласом стално изговарала реч донеси, док је сан није оборио.

Сутрадан сабајле маћеха је дошла у воденицу да види како је пасторка и шта ради. Кад је видела пун мучник брашна, а воденица не ради, упита пасторку откуда брашно у мучнику. Пасторка јој све потанко исприча шта је доживела.

Предвече зла маћеха пошаље своју кћерку у воденицу, надајући се да ће сутра ујутру опет мучник да буде пун брашна. У току ноћи се појави вампир и маћехиној кћерци каже да стално изговара реч: односи, односи, односи…

Сутрадан опет сабајле дође мајка у воденицу и запрепасти се кад је видела да је воденица празна. Све однето остали су празни зидови.

( Ову анегдоту причао је деци-овчарима Жика “Глишинац”. Милева је онда чувала овце и козе у Заједници)

Народ верује да постоји трава расковник чији чај човека подмлђује, казивао је Бошко Јовановић Цврчковац, кројач. Расковник расте по бреговима и у каменитим местима. Траву лако открије коњ сапет железом. У току паше кад коњ наиђе на ту траву железа се сама отварају. Као дечак у Тамњој Махали видео је како су се железа отворила кад је коњ Славка Ристинског, наишао на “чаробну” траву поред реке Рајне. (Казивао Бошко Јовановић 29.09.1989.године).

Милева, деда Вацина унука, крстила је Јорданку, супругу Петра Стојановића (Пера Цуки) у љуберашкој цркви. Те године поп Ђура стрелчанин, парох љуберашки обављао је послове и стрелачке парохије.

О том путу пешице низ реку Мурговицу до Љуберађе казивала је Милева „Мајћа је носила Јорданку у лелејћу на грбину и кад год запреодимо преко воду, она чучне, завати водицу у тас и пивне. Верује се да че мајћа првородка тагај увек да има млеко за бебе”. (Казивала Милева Раденковић у Нишу 03.02.1990.г.).

Постоји веровање и данас да ако од две особе у фамилији рођене истога дана једна умре, друга се разболи. Тада се са покрова умрле особе одсече мало парче и пришије болеснику за било који део одеће на њему да оздрави.

За то веровање Коса Боркова наводи пример:

“Наша рођака Стана удата у ДЗандзилци умрла је од врућице. Баја Милутин је био са службом у Дубочки код Петровца на Млави и разболео се. Рођени су у исти дан. Нана (Даринка, прим. Б.Р.) је одсекла парче покрова, и препорученим писмом послала. Дада Милева га је пришила баји за џемпер и он је оздравио”.

Сличан је пример Светозара-Тозе Миленковића из фамилије Достинци и његовог сина Милутина, учитеља, јер су једномесечетија-рођени су истог дана у месецу.

Дика Ђоричинска казује како је њен брат у току рата одлазио у Рашћи Дол, где им је гумно и штала, да “тури пред говеда”. Било је око подне. Тада је чуо чудну свирку коју је неко свира устима. И то више пута, а нигде никога није било у близини. Уплашио се и на брзину је напунио јасле сеном и побегао кући. Дика каже да је и она чула ту свирку. Баба Коса јој је објаснила да се то дешава, јер је много незнаних гробова у планини и да су то партизанске жртве.

Зорица Раденковић, удата Илић казује: „Кћерка не одлази на гроб своје мајке, ако је снаха у другом стању (бременита). / 6.09.1996. у Нишу/

На Видовдан не окопава кукуруз да не буде јалов. /Новица Б.Марковић 28. јуна 1997, г./

Ако на Марков дан загрми биће јалова- неродна година. Тада увек неко погине.

Ако грми на св. Илију, лешници ће бити јалови.

О празнику Младенци не преже се стока због уједа змије.

Родитељи момка или девојку не туку метлом да не остану неожењен-неудата

Ако броји дзвезде, по руће че му никну брадавице

Ако једе у кревет че сањује змије

Деца не пију каву да им реп не порасте

Деца која растурају ластавичја гњездала че им умре мајћа

Ако се дете игра сас огањ, на спање че се умоча

Бременита жена ако нешто украдне, украденото че се појави к’о белег на детето

Ако облечеш наопачћи дреју, че поквариш време

 

……………………………..

Вода окупаног новорођенчета просипе се у крају дворишта где не гази људска нога.

При првом сусрету новорођенче се дарује парама да си купи брацу или сестрицу.

Кад испадне дечји млечни зуб баца се на кров куће са ћерамидом да изникне железни зуб.

Ради одржања мушке новорођенчади прво наредно мушко рођено оставља се на сокак да га неко нађе. Налазилац постаје детету кум.

Ако дете лази (пузи) по поду, доћи ће гости.

Кад неко при јелу заборави да узме припремљен залогај хлеба, него узме други залогај, неко му је у породици или фамилији гладан.

Кад неко жели да потврди истину свог казивања, заклиње се: Жива ми мајћа или Тако ми жива мајћа.

Ако неко жели да провери истину саговорниковог казивања, заклиње га: Жива ти мајћа! , Тако ти жива мајћа!

Ако мала деца једу печени или кувани желудац пернатих живина, помодреће им усне.

О Божићу се не једу ораси да се на уснама не добију ране.

Ко скупља мрвице на трпези, наћи ће паре, обогатиће се.

Ко у пролеће први пут чује грмљавину или глас кукавице, одмах треба да загризе перорез, новчић или други метални предмет.

Змија која изаће из темеља куће, не убија се. Она је чувар куће.

Није добро видети змију пред сам залазак сунца или видети змији ноге, догодиће се нека месрећа.

Верује се да птица сојка зна 99 језика.

Против градоносних облака хватају се прасци и свиње да скиче, да не пада град.

Да би се градоносни облаци растурили на средини авлије ставља се секира са сечивом према облацима.

Да се градоносни облаци уплаше и разиђу, трчи се према њима и прети са врхом косе окренутим према небу.

Ако се растура, уништава брабињало (мравињак), падаће киша.

Ако ластавице ниско лете, падаће киша.

Кад неко има екцем на руци, потребно је да даждевњак пређе преко руке и екцем ће нестати.

Ако мачка некоме пређе пут, доћиће невоља.

Јаја која кокошка снесе између две Богородице, не кваре се.

Ако неко мокри у реку, умреће му мајка.

Ако неко броји звезде добиће брадавице по рукама.

Момка не бију метлом да не остане нежења.

Кад ратник пође у рат за њим се са кућног прага проспе вода, да све прође као вода и он се врати жив и здрав.

Ако је неко мокрио у огањ, дим иде према њему.

Ако неко огриба (струже) шерпе од јела, падаће му киша на свадби.

Ако се неко напије воде тамо где дуга пије воду, промениће пол.

Ако неко нагази псеће сугребе, добиће оспе по телу.

У пролеће кад први пут чујеш глас кукавице, загризи метални новчић или перорез да те не закука.

Просејавање жита уочи српске нове године

Обичај је да уочи српске нове године после вечере девојке из куће изађу у двориште са житом у решету и просејавају га жмурећи. Затим одлазе “на спавање”. Преко кревета леже обучене, жмуре и не орате (не орате). После кратког лежања једна од девојака тобоже буди остале и поново одлазе на дрвник и просејавају жито. То понове још једном, укупно три пута, а затим иду на спавање. У току те ноћи свака девојка сања момка. Момак кога буде сањала заволеће је и биће њен.

Ујутру сабајле кад устану свака од њих исприча кога је момка сањала. /Казивала Бина Селенина, 23.јула 1997.год./.

 

О вампирима

Вампире стрелчани зову вапири. Стари су чврсто веровали да постоје па су и децу плашили причајући разне догодовштине.

Стринка Деса ДЗипинска казивала је 1939. г. како је: дош’ л вапир ночу у Јазвиње на колибу, отворил трлу и све овце излезле. Другипут је откључао колибу ушао унутра и: паничетија (земљане чиније) и дрвене ложице (кашике) изнел и оставил на асталче.

Баба Дарка жена Борка Крстинога причала је 1948.г. да се један Турчин обесио на ораху поред гумна Добре албатина. Турчин се повампирио и појављивао се испод ораха на путу. Кад неко наиђе без фењера, он му се попне на леђа и јаше га до Мурговице, док се не огласе мишчарски пси. “Човек се презноји од стра и јутред’н га цел д’н боли грбина од носење”

/Орах је одсечен 50-их година 20. века/

Да се покојник не увампири боду га иглом у ногу.

Веровало се да се покојник увампири када га прескочи мачка, пас или људско биће. Зато се непрестано дежура поред покојника и ноћу

Даница Пауновић супруга Часлава Милојћара сваке гоине када умеси први хлеб од новог брашна умеси и кравајче.Кравајче однесе и полако спусти у средину ДЗућиног кладенца у Орничју ради здравља и родне године.

Старица Косара, родом из Призрена казивала је аутору: „Умреја човек па се увампирил. Целе једне ноћи лупал у прозоре и ћепенке. Узимао је чашке и бацао их у воду“. Било је то у Краљевини Југославији кад је живела у Сувој Реци

Једном је дошао вампир на гробље. Пролазници су чули трпање поклопца. Позвали су жандаре и они су га гађали пушкама. Сутрадан су нашли само крв на том месту. / Косара (1905.), У Бабушници јула 1996.)

Непросвећеност је многе природне појаве у ноћи приписивао вампирима. Флуороесценција је једна од њих када се појави светлост у трулим пањевима.

Деца су са великом пажњом и радозналошћу слушала приче о вампирима и нису се усуђивала да се сама ноћу крећу. Многи родитељи су користили те приче да деца не скитају ноћу.

Пре другог светског рата често се од многих баба могло да чује: „Еј, онија се увапирил па целу ноч тропал.“

Према писаним изворима чума (куга) је харала у пиротском округу: 1723., 1815., 1836., 1837., 1838. и 1852. године. Легенду о чуми записао је учитељ Душан М. Ћирић и објавио у листу: „Први мај“ 1971.године. Легенду је казивала Боса, жена Ненка Милосављевића из села Студене.

 

……………………………

Као дете и касније у основној школи и гимназији слушао сам од старијих веровања која се од вајкада преносила с колена на колено. Наводим их по сећању:

Ко мокри у реку, умреће му мајка.

Ако се белим концем сплету рубови (кике), коса брзо оседи.

Ко спава на мрвицама хлеба сања змију.

Дете које уједе првокотка кучка, не расте, остаје мали човек

Чај од траве расковник подмлађујује по жељи.

При сваком прелазу преко реке са бебом, мајка попије по гутљај воде ради млека.

Ако у селу у времену од четрдесет дана умру две особе, ускоро ће и трећа.

Ако жена рукама додирне покојника, а после тога насади квочку, пилићи се не излежу.

При одласку војника у рат за њим се проспе кофа воде да се жив и здрав врати.

Рушење ластавичјег гнезда доноси несрећу.

Када се уз брдо Градиште магла пење, падаће киша.

Ко убија жабе умреће му мајка.

Кад неко погоди које ти уво зуји, чуће неки глас, ако не погоди ти ћеш га чути.

Кад двојица или двоје упоређују чији су дужи прсти, оговараће их село.

Ако момак седи у углу стола, неће се оженити. Исто важи и за девојку, неће се удати.

Ко пије воду где дуга пије, промениће пол.

Лепој девојци и невести гаси се угљевље, због урока.

Кад успут сретнеш баксуза, цео дан те бије малер.

Кад се кућна врата сама отворе, доћи ће гост.

Ако дете пузи у соби доћи ће гости.

Ко броји звезде добиће брадавице по рукама.

Кад се дугме пришива на особи, стави му се конац у уста да не говори. Ако проговори остаће нем.

Кад први пут загрми у пролеће, зубима се стисне сечиво ножа да се зуби не кваре.

Ако се растура брабињало (мравињак), падаће киша.

Киша ће престати да пада, ако се пева песма:

 

Престан, престан кишице,

Мајћа ти се молеше,

Над језеро стојеше,

Две дечица дојеше.

Једно Станко, друго Превртанко.

Преврни се небо, како мед и масло.

 

Ко згази сугреб, добија свраб по телу.

Ко се испод укрштених оракњица (бакљи) провуче, буве га не једу.

Ко у детињству има ретке зубе, постаће газда кад одрасте

Прелаз даждевњака преко шаке после кише доноси срећу.

Ако момак није голицљив, ожениће се старом девојком и обрнуто.

Ако за време ручка поред тањира остане заборављен залогај хлеба, неко је гладан у фамилији.

Ако младић или девојка стружу (гребе) дно шерпе, падаће им киша на дан венчања.

Ко у пролеће први пут чује глас кукавице, загризе дугме да му мајка дуго живи.

Кад неко у пролеће први пут чује глас кукавице, загризе било какав метални предмет да му зуби буду здрави и јаки.

Вампири ноћу посећују куће и колибе.

Ко оправља изворску воду (да је људи користе) њега Бог оправља, а ко је затире, његову кућу Бог затире.

/Зора Цветковић (1905-1998) 12. јула 1997. године наводи пример породице Влајка Панајотинога, који је затрпао стубине извора у Големом Брегу, у Дреновој Глави. Истога дана погинула су му два сина на Сремском фронту/.

Ако се на Видовдан окопава кукуруз, биће јалов (Новица Б.Марковић 28.06.1997.).

Ако грми на Светог Илију неће родити леске.

Ако грми на Марков дан година је неродна и увек неко погине од грома.

На Младенци се не преже стока од уједа змије (Пример Новице Качаровског).

Кад неко у кући спава, а сокаком наилази погребна поворка буде га да у сну не пође за покојником.

Ако човек седи или лежи на голој земљи када месец у свом имену има слово р, разболеће се ( Борко, Крсте, Раденковић).

Кад један, једна, једно од двојице, две или двоје месечетија умре истога дана иако нису у истом месту, друго се разболи. Оздрави ако се парче покрова умрле особе одсече и пришије на одевном предмету болесника.

На Малој Госпојини волови се не прежу и не ради се да не би било несреће

Ђубре из куће се избацује само ујутру, ради напретка.

Трудна жена не узима ништа скривено да не роди дете са белегом предмета који је узела.

Трудној жени треба дати све што потражи.

Кад неко уђе у туђу кућу неким поводом мора бар на тренутак да седне да би домаћинове кокошке носиле јаја.

Намерник у време ручка иако није гладан мора да узме бар један залогај, да напредл’к у дом не запира.

Залогај краваја на Бадње вече штити од р’гавине (пробада)

 

Веровања у:

Загробни живот

Кукумавке на крову

Вампире

Маџије (Магије)

Прелаз црне мачке на путу

Положајника

Гашењу угарака (углена, углење)

Топљењу олова

Бајању

Урокљиве очи

Звоњењу (Зујању) ушију

Седењу на углу стола

Самоотварање врата

Угриз усне (Угризал се за усницу)

Голицавост испод мишке (мишће)

Гребању шерпе

Ретке зубе

Сврбљењу длана

Превеликом смеху

Караконџуле

 

Једномесечетија

Рођени у истом дану истог месеца, без обзира на годину, у породици или фамилији су Једномесечетија. Ако један од њих умре други пролази кроз тешке психичке проблеме и сматра се за болесника.

Први пример: Када је Стана (из Раденковске фамилије), супруга Николе Тошића умрла Милутин Раденковић је био поп у Дубочки код Петровца на Млави. Милутину је тада позлило и имао је душевне тегобе, па је његова мајка Даринка кришом одсекла парче од покрова и послала у Дубочку. Милева попадија зашила је то парче за Милутинов џемпер који је стално носио и убрзо су тегобе нестале.

/Казивала Никосава-Коса Раденковић-Ристић 22. маја 1991. г. Она је тих дана пре другог св. рата била у госте код брата Милутина и снаје Милеве/.

Други пример: Милутин Миленковић и његов отац Светозар су Једномесечетија. Када је Светзар умро Милутин је имао великих психичких проблема. Деда Сента из околине Свљига вратио је Милутина у нормалан живот /Казивао: Милутин С. Миленковић, учитељ у пензији 10.09.2003. г. у Стрелцу/

Казивање Саве Глигоријевића, Милћинца: „Оженио см Јорданку Мутијинску. Њен отац је био шантав у одење. После неког времена почеше неки да причају да че и наша деца да буду шантава. И, ја замалко да оставим Јорданку, да ју најурим. Међутим хвала Богу, родише нам се деца жива, здрава и права.