August 22, 2016

Verovanja

Verovanja se po tradiciji prenose sa kolena na koleno. Među njima je i verovanje u postojanju vampira. Vampiri se umrla zla osoba i to samo noću. Pojavljuju se na određenim mestima i niko ih ne vidi. Na leđima ih ljudi doživljavaju kao teret od stotinu kilograma. Jašu ljude sve dok ne zalaje neki pas ili u susret naiđe neki prolaznik sa fenjerom.

Vampirima su plašena deca radi poslušnosti i da ne bi skitala noću. O vampirima se najčešće pričalo na sedeškama, prelima i drugim običajnim skupovima u toku dugačkih zimskih noći. Stari čobani tim pričama koristili su decu da im vraćaju stada, kada krenu u štetu.

Evo, jedne anegdote o vampiru koju je ispričala Mileva M. Radenković 04. februara 1990.godine u Nišu.

Imala majka jednu kćerku. Kad se majka poženila (preudala) zatekla je pastorku, koju je mrzela. Jedne večeri pastorku pošalje u vodenicu, koja nije ništa mlela. Od straha u mraku pastorka se sćućurila u ćošak. Odjednom je nastala lupnjava. Kada je prestala pastorka čuje glas vampira: „Ne plaši se, nego stalno izgovaraj reč: donosi, donosi, donosi…” i odjednim nestao. Pastorka je drhtavim glasom stalno izgovarala reč donesi, dok je san nije oborio.

Sutradan sabajle maćeha je došla u vodenicu da vidi kako je pastorka i šta radi. Kad je videla pun mučnik brašna, a vodenica ne radi, upita pastorku otkuda brašno u mučniku. Pastorka joj sve potanko ispriča šta je doživela.

Predveče zla maćeha pošalje svoju kćerku u vodenicu, nadajući se da će sutra ujutru opet mučnik da bude pun brašna. U toku noći se pojavi vampir i maćehinoj kćerci kaže da stalno izgovara reč: odnosi, odnosi, odnosi…

Sutradan opet sabajle dođe majka u vodenicu i zaprepasti se kad je videla da je vodenica prazna. Sve odneto ostali su prazni zidovi.

( Ovu anegdotu pričao je deci-ovčarima Žika “Glišinac”. Mileva je onda čuvala ovce i koze u Zajednici)

Narod veruje da postoji trava raskovnik čiji čaj čoveka podmlđuje, kazivao je Boško Jovanović Cvrčkovac, krojač. Raskovnik raste po bregovima i u kamenitim mestima. Travu lako otkrije konj sapet železom. U toku paše kad konj naiđe na tu travu železa se sama otvaraju. Kao dečak u Tamnjoj Mahali video je kako su se železa otvorila kad je konj Slavka Ristinskog, naišao na “čarobnu” travu pored reke Rajne. (Kazivao Boško Jovanović 29.09.1989.godine).

Mileva, deda Vacina unuka, krstila je Jordanku, suprugu Petra Stojanovića (Pera Cuki) u ljuberaškoj crkvi. Te godine pop Đura strelčanin, paroh ljuberaški obavljao je poslove i strelačke parohije.

O tom putu pešice niz reku Murgovicu do Ljuberađe kazivala je Mileva „Majća je nosila Jordanku u lelejću na grbinu i kad god zapreodimo preko vodu, ona čučne, zavati vodicu u tas i pivne. Veruje se da če majća prvorodka tagaj uvek da ima mleko za bebe”. (Kazivala Mileva Radenković u Nišu 03.02.1990.g.).

Postoji verovanje i danas da ako od dve osobe u familiji rođene istoga dana jedna umre, druga se razboli. Tada se sa pokrova umrle osobe odseče malo parče i prišije bolesniku za bilo koji deo odeće na njemu da ozdravi.

Za to verovanje Kosa Borkova navodi primer:

“Naša rođaka Stana udata u DZandzilci umrla je od vrućice. Baja Milutin je bio sa službom u Dubočki kod Petrovca na Mlavi i razboleo se. Rođeni su u isti dan. Nana (Darinka, prim. B.R.) je odsekla parče pokrova, i preporučenim pismom poslala. Dada Mileva ga je prišila baji za džemper i on je ozdravio”.

Sličan je primer Svetozara-Toze Milenkovića iz familije Dostinci i njegovog sina Milutina, učitelja, jer su jednomesečetija-rođeni su istog dana u mesecu.

Dika Đoričinska kazuje kako je njen brat u toku rata odlazio u Rašći Dol, gde im je gumno i štala, da “turi pred goveda”. Bilo je oko podne. Tada je čuo čudnu svirku koju je neko svira ustima. I to više puta, a nigde nikoga nije bilo u blizini. Uplašio se i na brzinu je napunio jasle senom i pobegao kući. Dika kaže da je i ona čula tu svirku. Baba Kosa joj je objasnila da se to dešava, jer je mnogo neznanih grobova u planini i da su to partizanske žrtve.

Zorica Radenković, udata Ilić kazuje: „Kćerka ne odlazi na grob svoje majke, ako je snaha u drugom stanju (bremenita). / 6.09.1996. u Nišu/

Na Vidovdan ne okopava kukuruz da ne bude jalov. /Novica B.Marković 28. juna 1997, g./

Ako na Markov dan zagrmi biće jalova- nerodna godina. Tada uvek neko pogine.

Ako grmi na sv. Iliju, lešnici će biti jalovi.

O prazniku Mladenci ne preže se stoka zbog ujeda zmije.

Roditelji momka ili devojku ne tuku metlom da ne ostanu neoženjen-neudata

Ako broji dzvezde, po ruće če mu niknu bradavice

Ako jede u krevet če sanjuje zmije

Deca ne piju kavu da im rep ne poraste

Deca koja rasturaju lastavičja gnjezdala če im umre majća

Ako se dete igra sas oganj, na spanje če se umoča

Bremenita žena ako nešto ukradne, ukradenoto če se pojavi k’o beleg na deteto

Ako oblečeš naopačći dreju, če pokvariš vreme

 

……………………………..

Voda okupanog novorođenčeta prosipe se u kraju dvorišta gde ne gazi ljudska noga.

Pri prvom susretu novorođenče se daruje parama da si kupi bracu ili sestricu.

Kad ispadne dečji mlečni zub baca se na krov kuće sa ćeramidom da iznikne železni zub.

Radi održanja muške novorođenčadi prvo naredno muško rođeno ostavlja se na sokak da ga neko nađe. Nalazilac postaje detetu kum.

Ako dete lazi (puzi) po podu, doći će gosti.

Kad neko pri jelu zaboravi da uzme pripremljen zalogaj hleba, nego uzme drugi zalogaj, neko mu je u porodici ili familiji gladan.

Kad neko želi da potvrdi istinu svog kazivanja, zaklinje se: Živa mi majća ili Tako mi živa majća.

Ako neko želi da proveri istinu sagovornikovog kazivanja, zaklinje ga: Živa ti majća! , Tako ti živa majća!

Ako mala deca jedu pečeni ili kuvani želudac pernatih živina, pomodreće im usne.

O Božiću se ne jedu orasi da se na usnama ne dobiju rane.

Ko skuplja mrvice na trpezi, naći će pare, obogatiće se.

Ko u proleće prvi put čuje grmljavinu ili glas kukavice, odmah treba da zagrize perorez, novčić ili drugi metalni predmet.

Zmija koja izaće iz temelja kuće, ne ubija se. Ona je čuvar kuće.

Nije dobro videti zmiju pred sam zalazak sunca ili videti zmiji noge, dogodiće se neka mesreća.

Veruje se da ptica sojka zna 99 jezika.

Protiv gradonosnih oblaka hvataju se prasci i svinje da skiče, da ne pada grad.

Da bi se gradonosni oblaci rasturili na sredini avlije stavlja se sekira sa sečivom prema oblacima.

Da se gradonosni oblaci uplaše i raziđu, trči se prema njima i preti sa vrhom kose okrenutim prema nebu.

Ako se rastura, uništava brabinjalo (mravinjak), padaće kiša.

Ako lastavice nisko lete, padaće kiša.

Kad neko ima ekcem na ruci, potrebno je da daždevnjak pređe preko ruke i ekcem će nestati.

Ako mačka nekome pređe put, doćiće nevolja.

Jaja koja kokoška snese između dve Bogorodice, ne kvare se.

Ako neko mokri u reku, umreće mu majka.

Ako neko broji zvezde dobiće bradavice po rukama.

Momka ne biju metlom da ne ostane neženja.

Kad ratnik pođe u rat za njim se sa kućnog praga prospe voda, da sve prođe kao voda i on se vrati živ i zdrav.

Ako je neko mokrio u oganj, dim ide prema njemu.

Ako neko ogriba (struže) šerpe od jela, padaće mu kiša na svadbi.

Ako se neko napije vode tamo gde duga pije vodu, promeniće pol.

Ako neko nagazi pseće sugrebe, dobiće ospe po telu.

U proleće kad prvi put čuješ glas kukavice, zagrizi metalni novčić ili perorez da te ne zakuka.

Prosejavanje žita uoči srpske nove godine

Običaj je da uoči srpske nove godine posle večere devojke iz kuće izađu u dvorište sa žitom u rešetu i prosejavaju ga žmureći. Zatim odlaze “na spavanje”. Preko kreveta leže obučene, žmure i ne orate (ne orate). Posle kratkog ležanja jedna od devojaka tobože budi ostale i ponovo odlaze na drvnik i prosejavaju žito. To ponove još jednom, ukupno tri puta, a zatim idu na spavanje. U toku te noći svaka devojka sanja momka. Momak koga bude sanjala zavoleće je i biće njen.

Ujutru sabajle kad ustanu svaka od njih ispriča koga je momka sanjala. /Kazivala Bina Selenina, 23.jula 1997.god./.

 

O vampirima

Vampire strelčani zovu vapiri. Stari su čvrsto verovali da postoje pa su i decu plašili pričajući razne dogodovštine.

Strinka Desa DZipinska kazivala je 1939. g. kako je: doš’ l vapir noču u Jazvinje na kolibu, otvoril trlu i sve ovce izlezle. Drugiput je otključao kolibu ušao unutra i: paničetija (zemljane činije) i drvene ložice (kašike) iznel i ostavil na astalče.

Baba Darka žena Borka Krstinoga pričala je 1948.g. da se jedan Turčin obesio na orahu pored gumna Dobre albatina. Turčin se povampirio i pojavljivao se ispod oraha na putu. Kad neko naiđe bez fenjera, on mu se popne na leđa i jaše ga do Murgovice, dok se ne oglase miščarski psi. “Čovek se preznoji od stra i jutred’n ga cel d’n boli grbina od nosenje”

/Orah je odsečen 50-ih godina 20. veka/

Da se pokojnik ne uvampiri bodu ga iglom u nogu.

Verovalo se da se pokojnik uvampiri kada ga preskoči mačka, pas ili ljudsko biće. Zato se neprestano dežura pored pokojnika i noću

Danica Paunović supruga Časlava Milojćara svake goine kada umesi prvi hleb od novog brašna umesi i kravajče.Kravajče odnese i polako spusti u sredinu DZućinog kladenca u Orničju radi zdravlja i rodne godine.

Starica Kosara, rodom iz Prizrena kazivala je autoru: „Umreja čovek pa se uvampiril. Cele jedne noći lupal u prozore i ćepenke. Uzimao je čaške i bacao ih u vodu“. Bilo je to u Kraljevini Jugoslaviji kad je živela u Suvoj Reci

Jednom je došao vampir na groblje. Prolaznici su čuli trpanje poklopca. Pozvali su žandare i oni su ga gađali puškama. Sutradan su našli samo krv na tom mestu. / Kosara (1905.), U Babušnici jula 1996.)

Neprosvećenost je mnoge prirodne pojave u noći pripisivao vampirima. Fluoroescencija je jedna od njih kada se pojavi svetlost u trulim panjevima.

Deca su sa velikom pažnjom i radoznalošću slušala priče o vampirima i nisu se usuđivala da se sama noću kreću. Mnogi roditelji su koristili te priče da deca ne skitaju noću.

Pre drugog svetskog rata često se od mnogih baba moglo da čuje: „Ej, onija se uvapiril pa celu noč tropal.“

Prema pisanim izvorima čuma (kuga) je harala u pirotskom okrugu: 1723., 1815., 1836., 1837., 1838. i 1852. godine. Legendu o čumi zapisao je učitelj Dušan M. Ćirić i objavio u listu: „Prvi maj“ 1971.godine. Legendu je kazivala Bosa, žena Nenka Milosavljevića iz sela Studene.

 

……………………………

Kao dete i kasnije u osnovnoj školi i gimnaziji slušao sam od starijih verovanja koja se od vajkada prenosila s kolena na koleno. Navodim ih po sećanju:

Ko mokri u reku, umreće mu majka.

Ako se belim koncem spletu rubovi (kike), kosa brzo osedi.

Ko spava na mrvicama hleba sanja zmiju.

Dete koje ujede prvokotka kučka, ne raste, ostaje mali čovek

Čaj od trave raskovnik podmlađujuje po želji.

Pri svakom prelazu preko reke sa bebom, majka popije po gutljaj vode radi mleka.

Ako u selu u vremenu od četrdeset dana umru dve osobe, uskoro će i treća.

Ako žena rukama dodirne pokojnika, a posle toga nasadi kvočku, pilići se ne izležu.

Pri odlasku vojnika u rat za njim se prospe kofa vode da se živ i zdrav vrati.

Rušenje lastavičjeg gnezda donosi nesreću.

Kada se uz brdo Gradište magla penje, padaće kiša.

Ko ubija žabe umreće mu majka.

Kad neko pogodi koje ti uvo zuji, čuće neki glas, ako ne pogodi ti ćeš ga čuti.

Kad dvojica ili dvoje upoređuju čiji su duži prsti, ogovaraće ih selo.

Ako momak sedi u uglu stola, neće se oženiti. Isto važi i za devojku, neće se udati.

Ko pije vodu gde duga pije, promeniće pol.

Lepoj devojci i nevesti gasi se ugljevlje, zbog uroka.

Kad usput sretneš baksuza, ceo dan te bije maler.

Kad se kućna vrata sama otvore, doći će gost.

Ako dete puzi u sobi doći će gosti.

Ko broji zvezde dobiće bradavice po rukama.

Kad se dugme prišiva na osobi, stavi mu se konac u usta da ne govori. Ako progovori ostaće nem.

Kad prvi put zagrmi u proleće, zubima se stisne sečivo noža da se zubi ne kvare.

Ako se rastura brabinjalo (mravinjak), padaće kiša.

Kiša će prestati da pada, ako se peva pesma:

 

Prestan, prestan kišice,

Majća ti se moleše,

Nad jezero stoješe,

Dve dečica doješe.

Jedno Stanko, drugo Prevrtanko.

Prevrni se nebo, kako med i maslo.

 

Ko zgazi sugreb, dobija svrab po telu.

Ko se ispod ukrštenih oraknjica (baklji) provuče, buve ga ne jedu.

Ko u detinjstvu ima retke zube, postaće gazda kad odraste

Prelaz daždevnjaka preko šake posle kiše donosi sreću.

Ako momak nije golicljiv, oženiće se starom devojkom i obrnuto.

Ako za vreme ručka pored tanjira ostane zaboravljen zalogaj hleba, neko je gladan u familiji.

Ako mladić ili devojka stružu (grebe) dno šerpe, padaće im kiša na dan venčanja.

Ko u proleće prvi put čuje glas kukavice, zagrize dugme da mu majka dugo živi.

Kad neko u proleće prvi put čuje glas kukavice, zagrize bilo kakav metalni predmet da mu zubi budu zdravi i jaki.

Vampiri noću posećuju kuće i kolibe.

Ko opravlja izvorsku vodu (da je ljudi koriste) njega Bog opravlja, a ko je zatire, njegovu kuću Bog zatire.

/Zora Cvetković (1905-1998) 12. jula 1997. godine navodi primer porodice Vlajka Panajotinoga, koji je zatrpao stubine izvora u Golemom Bregu, u Drenovoj Glavi. Istoga dana poginula su mu dva sina na Sremskom frontu/.

Ako se na Vidovdan okopava kukuruz, biće jalov (Novica B.Marković 28.06.1997.).

Ako grmi na Svetog Iliju neće roditi leske.

Ako grmi na Markov dan godina je nerodna i uvek neko pogine od groma.

Na Mladenci se ne preže stoka od ujeda zmije (Primer Novice Kačarovskog).

Kad neko u kući spava, a sokakom nailazi pogrebna povorka bude ga da u snu ne pođe za pokojnikom.

Ako čovek sedi ili leži na goloj zemlji kada mesec u svom imenu ima slovo r, razboleće se ( Borko, Krste, Radenković).

Kad jedan, jedna, jedno od dvojice, dve ili dvoje mesečetija umre istoga dana iako nisu u istom mestu, drugo se razboli. Ozdravi ako se parče pokrova umrle osobe odseče i prišije na odevnom predmetu bolesnika.

Na Maloj Gospojini volovi se ne prežu i ne radi se da ne bi bilo nesreće

Đubre iz kuće se izbacuje samo ujutru, radi napretka.

Trudna žena ne uzima ništa skriveno da ne rodi dete sa belegom predmeta koji je uzela.

Trudnoj ženi treba dati sve što potraži.

Kad neko uđe u tuđu kuću nekim povodom mora bar na trenutak da sedne da bi domaćinove kokoške nosile jaja.

Namernik u vreme ručka iako nije gladan mora da uzme bar jedan zalogaj, da napredl’k u dom ne zapira.

Zalogaj kravaja na Badnje veče štiti od r’gavine (probada)

 

Verovanja u:

Zagrobni život

Kukumavke na krovu

Vampire

Madžije (Magije)

Prelaz crne mačke na putu

Položajnika

Gašenju ugaraka (uglena, uglenje)

Topljenju olova

Bajanju

Urokljive oči

Zvonjenju (Zujanju) ušiju

Sedenju na uglu stola

Samootvaranje vrata

Ugriz usne (Ugrizal se za usnicu)

Golicavost ispod miške (mišće)

Grebanju šerpe

Retke zube

Svrbljenju dlana

Prevelikom smehu

Karakondžule

 

Jednomesečetija

Rođeni u istom danu istog meseca, bez obzira na godinu, u porodici ili familiji su Jednomesečetija. Ako jedan od njih umre drugi prolazi kroz teške psihičke probleme i smatra se za bolesnika.

Prvi primer: Kada je Stana (iz Radenkovske familije), supruga Nikole Tošića umrla Milutin Radenković je bio pop u Dubočki kod Petrovca na Mlavi. Milutinu je tada pozlilo i imao je duševne tegobe, pa je njegova majka Darinka krišom odsekla parče od pokrova i poslala u Dubočku. Mileva popadija zašila je to parče za Milutinov džemper koji je stalno nosio i ubrzo su tegobe nestale.

/Kazivala Nikosava-Kosa Radenković-Ristić 22. maja 1991. g. Ona je tih dana pre drugog sv. rata bila u goste kod brata Milutina i snaje Mileve/.

Drugi primer: Milutin Milenković i njegov otac Svetozar su Jednomesečetija. Kada je Svetzar umro Milutin je imao velikih psihičkih problema. Deda Senta iz okoline Svljiga vratio je Milutina u normalan život /Kazivao: Milutin S. Milenković, učitelj u penziji 10.09.2003. g. u Strelcu/

Kazivanje Save Gligorijevića, Milćinca: „Oženio sm Jordanku Mutijinsku. Njen otac je bio šantav u odenje. Posle nekog vremena počeše neki da pričaju da če i naša deca da budu šantava. I, ja zamalko da ostavim Jordanku, da ju najurim. Međutim hvala Bogu, rodiše nam se deca živa, zdrava i prava.

This site is protected by wp-copyrightpro.com