August 22, 2016

Prošlost – istorija

Prema istorijskim podacima od Morave do Crnoga mora živeli su Tračani. Njihovo glavno pleme bili su Mezi, po kojima se Srbija zvala Mezija.
Posle osvajanja Rimljani su zadržali ime našoj oblasti Mezija. Za vreme Rimljana narod je više radio i dobro živeo. Nicali su novi gradovi na tlu bivše Jugoslavije, a među njima i Naisus (Niš), Remiziana (Bela Palanka) i drugi.
Sa jugoslovenskih prostora bili su i najbolji rimski carevi. Dioklecijan, koji je podigao palatu u Splitu (Dioklecijanova palata) i car Konstantin veliki iz Niša, koji je hrišćanima dao slobodu vere i podigao Konstantinopol (Carigrad).
Kasnije dolazi do podele na istočno i zapadno rimsko carstvo. Istočno rimsko carstvo zvali su Vizantija. Najveći vizantijski car Justinijan Veliki (523-563) rođen je u okolini Skoplja. Slovensko ime mu je Upravda.
Iz doba rimskog carstva iznad Strelca na brdu Gradištu (820 m.n.v.) ostale su zidine od nekadašnjeg utvrđenja, rimski bunar i delovi vodovoda.
Posle Rimljana zavladala je Vizantija.
Jedan deo slovenskih plemena živeo je na granicama Poljske i Rusije, na rekama Dnjestru, Dnjepru, Visli i Njemenu od Karpata do Baltičkog mora. Bili su vredni u miru i lukavi u ratu.Bili su mnogobožci. Imali su dva glavna Boga: Svetovida, koji sve vidi i Peruna, gromovnika.
Naseljavanje Slovenskih plemena na Balkansko poluostrvo prema istoriji bilo je od 582-626. g. konačno je završeno do 650 godine.
Srpsko pleme se doseljavalo za vreme vladavine vizantijskog kralja Iraklija. Bavilo se uglavnom zemljoradnjom i stočarstvom. Prva država Srbija, kako su je zvali Vizantijci bila je Raška u dolini reka: Pive, Tare, Lima, Ibra i zapadne Morave.
A, o Srbima V.Karić u delu „Srbija“ na str.92, piše: …„Ime Srbin iz davnih vremena. Veliko pleme i u njemu: Slovenci, Bugari, Rusi, Poljaci, Slovaci, Česi, Lužički Srbi. Jedno pleme zvalo se Slovenima i ono vremenom ojača i preuzme ime Srbima te se izrodila Slovenska plemena…“
Krajem 10. i početkom 11. veka naši krajevi bili su pod vlašću makedonskog kneza Samuila.
/opšta enc. LAROUSSE, tom 3, str 358/
Stevan Nemanja je posle smrti Manojla komnena 1180,g. osvojio Pirot i prisajednio svojoj državi. A, 1190.g. vizantijski car IsakAnđel pobedio je Nemanju kod Niša i sve krajeve u ponišavlju pripojio Vizantiji.
1196.g. Nemanja je predao presto svome srednjem sinu Stevanu, zakaluđerio se i otišao u Svetu Goru.
Za vreme vladavine kralja Milutina (1282-1321) naši krajevi su bili u sastavu srpske države, kao i za vreme Stevana Prvovenčanog i cara Dušana (1331-1355)

Pirot sa okolinom definitivno su osvojili Turci 1455.godine /Izvor T.P. Pirot kroz vekove, Pirot 1982, str. 11 i 13/
Osvojeni krajevi su podeljeni na pašaluke, a oni na sandžake, sandžaci na nahije.
Pirotski okrug od 16-18. veka pripadao je Pašaluku (Elajetu) Rumelija, Sofijskom sandžaku (Larus, str.458). Carigradski drum je išao preko Sofije i Niša do Beograda./s.459/

Kralj Milutin Nemanjić (1282-1321) stvorio je od Srbije prvu silu na Balkanu. Njegova država se prostirala od Prilepa, Ohrida i Drača do Vidina i Beograda. Prestonica prvog kralja bio je Beograd. Telo mu počiva u zadužbini u sred Sofije…
…….
Po kazivanju akademika Vladimira Stojančevića austrijsko-turski rat 1683-1699 vodio se 1688-1690. na teritoriji Srbije. /Pir.zb.25-26, Pirot 2000, str.8/
„Jedan srpski odred, koji se nalazio u selu Strelcu, izvršio je napad na Dragoman i zauzeo ga 29. oktobr 1689.g.“ /Dr. Borislava Lilić: Istorija Pirota i okoline 1804-1878, I knj., Pirot, 1994./
U borbama protiv Turaka 1688-1690. godine naročito se istakao legendarni „kapetan Strajil“ iz sela Strelca, koji je „jedan među prvim srpskim kapetanima odlikovan „Zlatnom kolajnom“ ćesara Leopolda“. /Sv. Petrović: Istorija Pirota-Pirotski zbornik br. 22, Pirot, 1996./

General Veterani kada je saznao da je posada u Pirotu kapitulirala 9 avgusta 1690 god. obmanjivao je narod da će se posle povlačenja do Jagodine, ujedinjenom vojskom vratiti samo zato da bi „ustanici što duže držali Strelac, Leskovac i druga posednuta mesta (Protić, Odlomci, 168)
/Rajko L. Veselinović: Vojvodina, Srbija i Makedonija pod turskom vlašću u drugoj polovini XVII veka, Novi Sad, 1960, str.128/129 /
U to vreme razvija se hajdučija i na našim prostorima i trajala je sve do oslobođenja od Turaka. Od turske osvete stanovništvo se sklanjalo po zbegovima u planinama. Bile su i mnoge bežanije od nasilja, pa je bilo izbeglica iz raznih krajeva.
Posle bitke na Ivankovcu 1805. godine pojavili su se oslobodilački pokreti u Lužnici, Zaplanju i Znepolju oko Trna.
Među poginulim resavcima na Čegru bilo je i Lužničana.
Protiv ozloglašenog Turčina Mahmuda Kapičabaše i Grka vladike Jeronima izbila je pirotska buna 1836.g. Buna je zahvatila i okolna sela u Lužnici. Istaknuta ličnost u toj buni bio je Piroćanac Hadži Neša Filipović.
Za vreme turske vladavine oko 1860. g. Niškom pašaluku* pripadali su sledći gradovi: Niš, Pirot, Trn, Leskovac, Kuršumlija, Vranje i Prokuplje. I Lužnica u okruženju pripdala je istom pašaluku. /Ženi Lebl: Jevreji u Pirotu, Privredni pregled, Beograd, 1990., str.17/
U doba turske vladavine Srbi i Jevrejiplaćali su (h)arač-dabine i desetak, 30 groša po muškoj glavi. Porez niu plaćali ćoravi, sakati, udovice i cigani. /Isto, str.18/
Od sofijske mitropolije pirotski kraj se odvojio 1761 g.i stvorio Jeparhiju odvojenu i od sofijske i od niške . Vladika je imao zvanje mitropolit nišavski. Eparhija se prostirala do Dragomana, Znepolja i Strelca. /Isto: Dr.Bor.Lilić/
22. 02.1882.g. Srbija je proglađena za kraljevinu/s.596/
…”Njihova veličanstva Kralj Aleksandar i Kraljica Draga izvoleli su doći u Pirot 15. septembra 1902.g. i odsesti u gimnazijskoj zgradi; zbog toga nije bilo predavanja 16. i 17. septembra /Izveštaj pirotske gimnazije za 1902-1903 godinu, str. 18./
Između 28 i 29. maja 1903.g.ubijeni su kralj Aleksandar obrenović i kraljica draga /s.597/
…”Na upražnjeni presto Kraljevine Srbije, Narodno Pretstavništvo izabralo je na svome sastanku od 2. juna 1903.g. za kralja Srbije Petra A. Karađorđevića” /Izveštaj pirotske gimnazije za 1902/1903 godinu, str. 17
……
Jedno vreme Lužnica je pripadala Niškom sandžaku. Babušnica sa okolinom bila je čiflik Turčina Abdule, a današnji Aleksandrovac čiflik Vezulina Asenovića.

U toku robovanja pod Turcima naš narod se bunio više puta i dizao ustanke. Tako je početkom januara 1835.g. bila pobuna protiv Turaka na Gramadi između Niša i Svrljiga. Bunu su podigli Avram i Stefan Stojanović. U martu iste godine bunu je digao i Miloje Jovanović iz Kamenice kod Niša /V.M.Nikolić: Milojeva i Srndakova buna, str.7/
Druga buna Milojeva sa Nikolom Srndakom bila je 1841.g./ Isto: str.13/

Viđeniji ljudi u Lužnici su tajno bili pokretači ustanka protiv Turaka. Iz Strelca Radenko Gmitrović, sveštenik i njgovi sinovi Grigorije i Đorđe, sveštenici, Kosta Gligorijević, sveštenik i njegov sin Antanasije, takođe sveštenik, Adam Jovanović, sveštenik iz Zlokučana (Draginca), rodom iz Strelca, Viden Stanković, iz Striževca, David Petković, trgovac iz Crvene Jabuke… David je bio bliski sardnik Aranđela Stanojevića, iz Trna velikog borca protiv Turaka i glavnog organizatora ustanka u Znepolju.
Nazivi po starešinstvu u doba Turaka:

Da(h)ije, Kabada(h)ije, Bimbaše, Buljubaše, Subaše, Momci (prosti), Ćaja (domaćin, starešina, nadzornik)
Evo i geografskih imena u to vreme:

Asad-Pašina palanka Smederevska Palanka
Veliki Balkan (Hamus) Stara planina
Gvozdena vrata Đerdap i Demir kapija
Karavlaška Južna Rumunija pored Dunava
Omoljske planine Homoljske planine
Orbelus Planina Crna Gora
Smrdljiva bara Koviljača banja
Suvara Suva planina
Ciganlija Ada Ciganlija, Ciganska ada

I još neke zanimljivosti:
Srbi su svaku veću reku nazvali Moravom. Morava na mnogim jezicima znači vodu.
U doba Vuka Karadžića bile su četiri Morave:
1. Zapadna ili Bosanska Morava
2. Južna ili Srpska Morava- Ibar
3. Morava što teče pored Vranja
4. Istočna-Binč Morava-Velika Morava: od dvije male Morave…
Veliki Timok izvire više Svrlika i Mali Timok (Crna rijeka) izvire u Krivom Viru ispod Golubinjske planine.
Turci su Pirot i okolinu osvojili 1455.g., a srpska vojska ga je oslobodila 16/28 decembra 1877. godine. /Pir.zbornik, 27-28/2003-B.Lilić:Oslobođenje Pirota i okoline od turske vladavine/
Prvi srpsko-turski rat 1876., drugi srpsko-turski rat 2/14 decembra 1877/1978
Jedrenski mir 19/31 januara 1878.
San-Stefanski ugovor 19.2/3.3.1878 Stvorena velika Bugarska sa delovima Srbije i Makedonije. Srbija i Crna Gora dobile nezavisnost.
Berlinski kongres juni-juli 1878. /B. Lilić, kao gore , str.5, 6, 7./ poništio je San-Stefanski ugovor o velikoj Bugarskoj.
Babušnica je oslobođena od Turaka 13/14 decembra 1877.g.

Odmah po oslobođenju …“Granica od CerevDela k visu Stolu, pa levo na Mečkin Preslap, Mali Rnjos, Veliki Rnjos, Vučju Padinu, Pejčov Kamik, Golemu glavu, Bunzinu padinu, Zajednicu, Kuklu i Preseku (Kusa Vrana je ostala u Bugarskoj)
Od Preseke granična pruga ide na Gavran, Livadicu, Crni Vrh, Vitkov Del, Crnovrški kamik, Baćov Dol, Raskrsje, Prosečeni kamik, Peščanu čuku i Daščani kladenac
Srpsko selo Crvena jabuka na jedan sahat od granice ima 100 kuća. Ima jedna zadruga u kojoj je 66 duša, 17 oženjenih glava, od kojih tri vojnika služe pod zastavom Starešina te zadruge je Spasa Krstić.
Levo je Znepolje i glavni grad Trn, desno Bukovik ,koji se pruža do Lužnice do Zaplanja.
U tursko doba Znepolje je bilo pod Trnom, a Bukovik po Nišem.
Put koji vezuje Moravsku dolinu sa Znepoljem udara na Daščani kladenac, gde su đumruci i srpski i turski.
Tuda prolazi mnogo naročito sitna stoka za Trakiju i čak za carigradsku pijacu. Put je vrlo rđav
Ime Daščani kladnac postalo od jednog kladenca tu, koji je opsečen daskama. Sad je gotovo pokvaren.
Vredan đumrugdžija g. Ivan Marković našao i načinio drugi, mnogo bolji kladenac, ali staroga ime ostade ovome mestu. Bog zna dokle.
Ovo je mesto daleko od sela, a obraslo je gustom gorom. Bilo medveda i srna, čak da ima i risova.
Desno u državi Bugarskoj diže se u nebo visoko brdo Ruj, vidi se iz daleka.
Narod je kao oblak
Dalje je bilo koje deli vodu na istok -Jermi i zapad-Moravi. Znepoljsko selo Klisura. Doline uske i strmene.
Od Daščanog kladenca granica udara na Štrbi kamik, Pepelj, Lanište, Zdravči kamik, Barnos (Preslap), Šarkov kamik, Ormanicu, Grebeninu, Peščanu Čuku, Srpski Grob, Karačev kamik, Dugu Poljanu, Golemu Rudinu, Tupino Ravnište, Stamenov Grob i Preslap (tu je i selo istoga imena)
/ A.S.Godišnjica Nikole Čupića, str.265., – Sign.930, /

“Milan M. Obrenović IV po milosti Božjoj i volji narodnoj knjaz srpski na predlog Našeg ministra unutrašnjih dela, a po saslušanju ministarskog saveta, na osnovu člana 2 Zakona od 17. Dekembra 1878 god. i dokle se međunarodna nova granica ne obeleži Odredili smo i određujemo prostor i granice okruzima i srezovima i mesta za sreske kancelarije u oslobođennom i prisajedinjenom Srbiji zemljištu: …

II U pirotskom okrugu

1. Nišavski srez sa kancelarijom u Pirotu
2. Visočki srez sa kancelarijom u Velikoj Lukanji
3. Belopalanački srez sa sedištem u Beloj Palanci
4. Lužnički srez sa sedištem u Lužnici i da mu pripadaju ova sela:

 

1. Zvonce 28. Preseka
2. Iskrovci 29. Valniš
3. Odorovci 30. Ralin
4. Jasenov Del 31. Babušinac (Babušnica)
5. Rakita 32. Zlokućani (Draginac)
6. Berovo 33. Studena
7. Prača 34. Strelac
8. Dragovita 35. Kambelevac
9. Iskrvenica 36. Masurovci
10. Gornje Krnjino 37. Radinjinci
11. Donje Krnjino 38. Berduj
12. Šljivovik 39. Ljube Ražda
13. Striževac 40. Grnčar
14. Provaljenik 41. Linovo
15. Izvor 42. Kukavica (Bogdanovac)
16. Suračevo 43. Zavidinci
17. Gorčinci 44. Dol
18. Radoševac 45. Brestov Dol
19. Kaluđerevo 46. Ostatovica
20. Vava 47. Štrbovac
21. Stol 48. Malo Bojinci
22. Sinja Glava 49. Veliko Bojinci
23. Kijevac 50. Mezgraja
24. Carev Del (Cerevdel) 51. Modra Stena
25. Šuškovica (Našuškovica) 52. Bratiševac
26. Berin Izvor 53. Resnik
27. Bežište

Ministar finansija Milan M. Obrenović s.r.
V. Jovanović, s.r. 9. februara 1879. god. u Nišu

Napomena:
Ovde nedostaju sela u samoj Lužnici: Aleksandrovac i Dučevac i sela Vojnici i Vučji Del (Vučidel)

/ Zbornik zakona i uredaba izdanih u knjaževstvu Srbije od 1. novembra 1878 do 6. maja 1879 godine, XXXIV, Beograd, 1879 g., str. 199.

U “Otadžbini”, knj.V , sv. 17-20, Bgd, 1880, str. 592-599 piše da je “14. maja 1878.g. formirani srez Lužnički ima 57 sela.
22 februara 1882.g. Srbija se proglasila za kraljevinu.
Godine 1906. na brdu Mogilka otkopana kompletna oprema riskog vojnika. Posle prvog svetskog rata otkopani kosturi na Delu neobično veliki za uzrast strelčana. 1930. godine na mestu današnje kuće Milutina V. Stankovića u Laleševcima otkopan ljudski kostur.
Napad Bugara, u noći između 29 i 30. juna 1913.g.na Srbiju bez objave rata. Bugarska vojska razbijena je na Bregalnici između 1. i 8. jula 1913. Srbija je imala oko 16.000, a Bugarska oko 25.000 poginulih i ranjenih. Mir je sklopljen u Bukureštu 10. avgusta 1913.
Franjo Ferdinand i žena Sofija ubijeni su u Sarajevu 28 juna 1914. god.. Ubio ih Gavrilo Princip, rođen u Bosanskom Grahovu 1894.. Osuđen je na 20 god. robije. Umro je u češkom zatvoru, u Terezinu 28 aprila 1918./Larusse, s.601/
Austrija objavljuje rat srbiji 28 jula 1914….
Lužničani mobilisani 1912. bili su u okkviru III pešadijskog puka, u sastavu Moravske divizije II poziva.
Opšta ofanziva 15.09.1918. na Solunskom frontu.
Bugarska potpisuje kapitulaciju 29 09.1918.
Babušnica je oslobođena 13.oktobra 1918.
Prvog novembra 1918. oslobođen je Beograd
Kraj prvog svetskog rata 11. novembra 1918.

Gubici u prvom sv.ratu:

Francuska oko 1, 390.000  
Nemačka oko 1, 950.000  
Austro-Ugarska oko 1, 000.000  
Belgija oko   100.000  
Kanada oko    55.000  
SAD oko   120.000  
Velika Britan. oko   780.000  
Italija oko   500.000  
Rumunija oko   158.000  
Rusija oko  1,700.000  
Srbija više od  1, 000.000 / Larusse, str.602-607/

13/14 oktobra 1915. Bugari upadaju u Lužnicu

Lužnicu oslobađa 12/13 12. 1918. francuska konjička brigada, s.690
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca proglašena 1.12.1918. u Beogradu,s.611

6.11.1920.g Caribrod (danas Dimitrovgrad) i caribrodski srez prisajedinjeni su Krljevini SHS u granicama pirotskog okruga na osnovu odredbe „Neskog ugovora o miru./Dragoljub Z. Mirčetić: Hronologija niškog regiona 1919-1945., Niš, prva knj., 1984./

14. 11.1920.g. u Lužnici je formirana mesna organizacija Demokratske stranke. Na čelu stranke bili su: Aleksandar Stanković, učitelj iz babušnice i Lazar Stanković, trgovac.(BMR)

1.09.1939. Nemci ulaze u Poljsku. Počinje 2. sv.rat.
Državni udar u Beogradu 27. marta 1941.
1.03.1941.Nemačka 12. armija ulazi u Bugarsku
Bez objave rata Hitler napada Kraljevinu Jugoslavuju ujutru 6.aprila 1941.

8. aprila 1941. god. bombardovani Niš i Bela Palanka. Avioni su doleteli iz Bugarske. Oko 14. sati zauzet je Pirot, a uveče Bela Palanka. Devetog aprila zauzet je Niš./Dr.Mirč.:Hronologija niškog regiona, Niš 1984/
U Strelcu je s proleća stacionirano komandno mesto 63. pešadijskog puka, Drinske divizije. Komandant puka Branislav Poltić, pukovnik. /Zlatković Đura-Milić, pukovnik: „Zla vremena“ monografija lužnice (1876-1945), Babušnica 1967., str 141/

26. aprila 1941.g. Bugari su ušli u Babušnicu. Okolijski načalnik bio je Hristov, a posle njega postavljen je Dipčev /Isto str.151/
Lužnički srez je većim delom pripao Bugarima, a malim delom Nedićevoj Srbiji. U početku je reka Lužnica bila demarkaciona linija, a kasnije je pomerena tako da su sela oba Krnjina, donji Striževac Provaljenik, Izvor, Suračevo, veći deo sela Gorčinci , Ljuberađa pripala Bugarima. Nedićeva sreska vlast bila je u Ljuberađi, a pomeranjem demarkacione linije premeštena je u Belu Vodu.
27 aprila 1941.g. u Ljuberađu je stigao bugarski granični vod, a ubrzo i četa….(Smešteni su u zgradi osnovne škole). Vojne starešine bile su: kapetan Čuklev do novembra 1941., kapetan Stojanov do marta 1942. i poručnik Čolakov do kraja rata./Isto,str.150/
21.aprila 1942.g.Živojin Nikolić Brka, Đura Zlatković i Svetozar „kao trgovci“ dolaze u Strelac kod Vladimira Stankovića u Laleševcu i kod Alekse Stankovića Vužde. Napomena: Ovo je prvi kontakt srelčana sa šumcima, kada još nije bilo nikakvih partizanskih formacija (BMR). /Isto str 191/
U prvoj partizanskoj desetini, prema pisanju Đ.Zlatkovića, bili su: Živojin Nikolić Brka, Dragomir Nikolić Aca, Miodrag Milenović Jova, Ilija Veselinović Ika, Kosta Katić Mika, Branislav Bogdanović Nedeljko, Dragomir Stanković Nišavac, Danilo Bućan Trifun, Đura Zlatković Milić, Bora Filipović Ilija i Slavko Stamenković Marko /Isto str.195/
10 ili 4 jula 1943. uhapšeni u Valnišu: Borisav milošević, Ljubisav Nešić, Đura Pejčić, Stojan-Coka Stojanović, i Đorđe Andrejević Dona. U Strelcu je uhapšen Slavko A. Nešić Lingurin. Streljani su u drugoj polovini jula na brdu Šanac-Jeremija. Dona je uspeo da pobegne sa stratišta i posle nekoliko dana ode na Belu Vodu i priključi se Dražićevcima./Isto,str.265
Radomir Stojanović, bombondžija iz Radinjinca streljan u krečani ispod Petrovske vodenice prema Sipu./Isto, str.309/310 /
Posle kongresa JVUO u selu Ba ispod Rajca 1944. za predsednika Ravnogorskog odbora u lužničkom srezu izabran je Radisav Aranđelović, svešt. u Beloj Vodi /Isto, str.323
Stojan Stanković iz Valniša doveo četnike u Studenu i tom prilikom je Spira Mijalković iz Suračeva ubio Aleksu Zlatanovića, bivšeg delovođu. Mirko Milić ubio je svoga brata Dimitrija Milića 1.12.1943. Pored Stojana iz Valniša bio je i Bogoljub A. Pejčić, sin Leke Rajkovskog, vršača./Isto,str.333/
Maja i juna 1944. vodili su borbu na Suvoj planini, četnici i partizani./Isto,str.336/
Dragiša Cvetković bivši predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije kao Gavra Todorović uz pomoć Bugara septembra 1944. otišao u Sofiju, a potom u Tursku./Isto,str.341/
9 maja 1944. 5. južnomoravska brigada dobija naziv 7. srpska brigada. Prvi njen komandant bio je Đura Zlatković iz Radinjinca. Božidar-Boško P.Adamović iz Strelca postao je komandant 2. bataljona./Isto, str.343,344/
Na Talambasu iznad Strelca formirana 10. srpska brigda /Isto, str. ??/

Okupatorski poznati zlikovci bili su: Nedelko Nedelkov, kapetan, potporučnik Ljuben Stojanov, Angel Petkov Pizdarov /Isto str. 377/

19.maja 1944.g. na strani crvenojabučke čuke prema Strelcu gde su partizani vodili borbu sa bugarskim jedinicama tri aviona iz Bugarske su kružila i mitraljirala partizan-ske položaje. Grupa građana iz centra Babušnice posmatrala je avione kako kruže iznad Crvenojabučke Čuke. Među njima bio sam i ja. Jasno se čula i pucnjava. Iz pravca sreske zgrade naiđe bugarski pukovnik Aleksndar Monev sa ađutantom. U tom trenutku jedan od aviona pogođen počeo ja da se dimi i pao je u gustu šumu. A, pukovnik Monev samo reče: „Svališe go mamkata im da …“ i ode u sresku zgradu./ Moje sećanje, a datum je iz „Zla vreme-na“, str.383/
Iz Strelca su bili dobrovoljno ili mobilisani u sledećim jedinicama:
22 srpska divizija 44
23. „ „ 6
37. „ „ 52
46. „ „ 6
U ostlim jedinicama 49 /Isto, str.404 i 405/1
Svega: 157

Na Velikoj antifašističkoj narodno-oslobodilačkoj skupštini od 9-12 novembra 1944. iz Lužnice je bio i delegat Svetozar Rančić-Toza šef iz Strelca./Isto, str.418/

U toku 1943.g. formiran je Mesni narodni odbor u kome su bili: Svetozar Rančić, Svetomir Rančić, Dragoljub Mijalković, Budimir Momčilović /Isto,str.424/

Poginuli u ratovima 1912-1920 92
Poginuli u ratovima 1941-1946 52
Poginuli od partizana 4
Spaljene od Bugara 73 kuće
Ukupno spaljeno 223 raznih objekata

U zarobljeništvu u Bugarskoj bilo je 126.

Bugarska nacionalna manjina u Srbiji uživa sva prava kao i Srbi. Jedan od primera je i slobodna promena prezimena. Nikolić Vojislav je svoje prezime Nikolić, po molbi, odlukom SUP-a u Nišu promenio 28. aprila 1862.g.u Angelov. /Odluka Br.05-3-314/1 od 28.aprila 1962.godine. Broj matične knjige: 86/153 /

This site is protected by wp-copyrightpro.com