1576, 1577. Валниш се звао Илваниш, Драгинац Злокучане
1382. Турци су освојили Софију
1386. Турци су освојили Ниш
1805 и 1809. Турци су у Пироту обесили многе свештенике, који су били у вези са Карађорђем
1821. Грчки устанак. Учествују и сељаци око Ниша и Пирота. Те исте године Турци да заплаше Србе у Нишу до моста на нишави вешају владику Мелентија, проту Стојана, попа Ђорђа, бакалина Младена, мутавџију голуба, екмеџију Радисава (екмечибашу, све из Ниша
1836. Хаџи-Нешина буна са тајанственим Цветком. Подигла се цела варош Пирот, цео округ и берковачка нахија (Пиротска буна)
1841. Милојева и Срндакова буна у Заплању. Никола Никола Срндак побегао у Алексинац, па у Београд и Крагујевац. Умро око 1870. Имао је сина Антанаса и унука Милију. Отац Николе Срндака звао се Илија
1854. Десетог августа рођен је краљ Милан Обреновић. Владао је од 20.06.1868-22.02.1889. Тада је уступио престо своме законитом сину Александру првом Обреновићу, који је3 био малолетан па је управљало државно намесништво (Шематизам за 1890.г., стр.19)
1868. Појава либералне странке (Исто, стр.105)
20.06.1876-17.10.1876. Први српско-турски рат
1.12.1877-22.01.1878. Други српско-турски рат. После овог рата Србији припојена 4 округа: нишки, пиротски, топлички и врањски
16.12. 1877. Ослобођен Пирот, а Бабушница 13/14 децембра. Трн у Бугарској Турци су звали Иснебел
1878. Трн и Брезник дати Бугарима
1879. Установљена државна основна школа у Стрелцу
1883. Тимочка буна (Исто, стр127), А.С. ДАБ. ТБ, 541
1884. Стављена у промет пруга Београд-Ниш (Истор.југ.нар, стр.103)
1886. Прорадила пруга Ниш-Врање
1888. Првог августа пуштена у рад пруга Ниш-Пирот (Исто. стр.103)
1900. У Србији има 13 рудника метала, 15 рудника угља, 8 каменолома са укупно 1835 радника (Исто, стр.104)
1903. 22 маја убијени Александар Обреновић и краљица Драга
1903. Другог јуна Петар Карађорђевић иуабран за краља Србије(Исто,с.124
1903. 20 јула основана Српска социјалдемократска партија, стр.132.
1903. У Солуну основана ВМРО (Ист.архив КПЈ, том 6. )
1905. Црна Гора добила свој први устав (Ист.државе и права југ.народа, Бгд, 1964 )
1914. 28 јуна Сарајевски атентат, стр. 148
1914. 7. децембра Нишка декларација за ослобођење неослобођене браће Срба, Хрвата и Словенаца, стр. 149
1918. Од 6-9 септембра Женевска конференција у удружењу СХС, с.178
1918. 29.09. потпуна капитулација Бугарске, а 30. 09. турска капитулација.
1918. Војводина се25. новембра присајединила Србији, а 26. новембра краљ Никола збачен са престола и уједињује се са Србијом, стр.178
1918. Првог децембра Уједињење Срба, Хрвата и Словенаца (СХС)
1919. 21 јула масовни штрајк у Београду. Подршка руској револуцији, с 151
1920. 28новембра избори за Усатавотворну скупштину, с.183
1921. Први југословенски устав-Видовдански
1923. Трећа земаљска конференција КПЈ
1926. Трећи конгрес КПЈ
1929. 6. јануара Нови устав-шестојануарска диктатура, стр.162
1935. Сплитски пленум ЦККПЈ
1936. Споразум фашистичких сила Немачке и Италије
1937. Јапан приступа сили осовина: Рим-Берлин-Токио
1939. 26.08. формирана бановина Хрватска. (Претеча НДХ- моја прим.)
1939. Пад владе Милана Стојадиновића. Долази Драгиша Цветковић
1940. 27.09. Војни савез-Тројни пакт (Немачка, Италија, Јапан)
1940. Пета земаљска конференција КПЈ
1941. 25.03. Приступање Југославије Тројном пакту у бечком двору Белведере. Потписници: фон Рибентроп, министар спољних послова Немачке, гроф Ћано, министар спољних послова Италије, Ошима, јапански посланик у Берлину, Драгиша Цветковић. Председник Југословенске владе,Aл. Цинцар-Марковић, министар спољних послова Југославије
/Ф.Чулиновић: Документа о Југославији/
/Ф.Чулиновић: Документа о Југославији/
1941. 27.03. државни удар. Долази генерал Душан Симовић. Демонстрације
1941. 17. априла капитулација југославије. У чехословачком посланству у БулеваруРеволуције (ул. Краља Александра) капитулацију потписали: Арм. Генерал фон Вајкс, Александар Цинцар-Марковић, мин.спољ. послова Југославије, Радивој Јанковић, ђенерал
1941. 4. августа Атланска повеља на америчком бојном броду „Потомак“ између САД и Велике Британије. Потписници: Франклин Делано Рузвелт, председник САД и Винстон Спенсер Черчил, председник енглеске владе, стр.173
Светски рат | I | II |
Трајање рата | 4.г., 3,5 мес. | 6 год. |
Број зараћених држава | 36 | 61 |
Број држава где се водио рат | 14 | 40 |
Број станов.зараћ.држава | 1,5 mil. | 2,1 mil. |
Број мобилис. војника | 70 mil. | 110 mil. |
Број погинулих | 10 mil. | 50-60 mil. |
Број рањених | 21 mil | 35 mil. |
/Енциклопедија лексикографског завода, 7, стр.175/