1576, 1577. Валниш се звао Илваниш, Драгинац Злокучане

1382. Турци су освојили Софију

1386. Турци су освојили Ниш

1805 и 1809. Турци су у Пироту обесили многе свештенике, који су били у вези са Карађорђем

1821. Грчки устанак. Учествују и сељаци око Ниша и Пирота. Те исте године Турци да заплаше Србе у Нишу до моста на нишави вешају владику Мелентија, проту Стојана, попа Ђорђа, бакалина Младена, мутавџију голуба, екмеџију Радисава (екмечибашу, све из Ниша

1836. Хаџи-Нешина буна са тајанственим Цветком. Подигла се цела варош Пирот, цео округ и берковачка нахија (Пиротска буна)

1841. Милојева и Срндакова буна у Заплању. Никола Никола Срндак побегао у Алексинац, па у Београд и Крагујевац. Умро око 1870. Имао је сина Антанаса и унука Милију. Отац Николе Срндака звао се Илија

1854. Десетог августа рођен је краљ Милан Обреновић. Владао је од 20.06.1868-22.02.1889. Тада је уступио престо своме законитом сину Александру првом Обреновићу, који је3 био малолетан па је управљало државно намесништво (Шематизам за 1890.г., стр.19)

1868. Појава либералне странке (Исто, стр.105)

20.06.1876-17.10.1876. Први српско-турски рат

1.12.1877-22.01.1878. Други српско-турски рат. После овог рата Србији припојена 4 округа: нишки, пиротски, топлички и врањски

16.12. 1877. Ослобођен Пирот, а Бабушница 13/14 децембра. Трн у Бугарској Турци су звали Иснебел

1878. Трн и Брезник дати Бугарима

1879. Установљена државна основна школа у Стрелцу

1883. Тимочка буна (Исто, стр127), А.С. ДАБ. ТБ, 541

1884. Стављена у промет пруга Београд-Ниш (Истор.југ.нар, стр.103)

1886. Прорадила пруга Ниш-Врање

1888. Првог августа пуштена у рад пруга Ниш-Пирот (Исто. стр.103)

1900. У Србији има 13 рудника метала, 15 рудника угља, 8 каменолома са укупно 1835 радника (Исто, стр.104)

1903. 22 маја убијени Александар Обреновић и краљица Драга

1903. Другог јуна Петар Карађорђевић иуабран за краља Србије(Исто,с.124

1903. 20 јула основана Српска социјалдемократска партија, стр.132.

1903. У Солуну основана ВМРО (Ист.архив КПЈ, том 6. )

1905. Црна Гора добила свој први устав (Ист.државе и права југ.народа, Бгд, 1964 )

1914. 28 јуна Сарајевски атентат, стр. 148

1914. 7. децембра Нишка декларација за ослобођење неослобођене браће Срба, Хрвата и Словенаца, стр. 149

1918. Од 6-9 септембра Женевска конференција у удружењу СХС, с.178

1918. 29.09. потпуна капитулација Бугарске, а 30. 09. турска капитулација.

1918. Војводина се25. новембра присајединила Србији, а 26. новембра краљ Никола збачен са престола и уједињује се са Србијом, стр.178

1918. Првог децембра Уједињење Срба, Хрвата и Словенаца (СХС)

1919. 21 јула масовни штрајк у Београду. Подршка руској револуцији, с 151

1920. 28новембра избори за Усатавотворну скупштину, с.183

1921. Први југословенски устав-Видовдански

1923. Трећа земаљска конференција КПЈ

1926. Трећи конгрес КПЈ

1929. 6. јануара Нови устав-шестојануарска диктатура, стр.162

1935. Сплитски пленум ЦККПЈ

1936. Споразум фашистичких сила Немачке и Италије

1937. Јапан приступа сили осовина: Рим-Берлин-Токио

1939. 26.08. формирана бановина Хрватска. (Претеча НДХ- моја прим.)

1939. Пад владе Милана Стојадиновића. Долази Драгиша Цветковић

1940. 27.09. Војни савез-Тројни пакт (Немачка, Италија, Јапан)

1940. Пета земаљска конференција КПЈ

1941. 25.03. Приступање Југославије Тројном пакту у бечком двору Белведере. Потписници: фон Рибентроп, министар спољних послова Немачке, гроф Ћано, министар спољних послова Италије, Ошима, јапански посланик у Берлину, Драгиша Цветковић. Председник Југословенске владе,Aл. Цинцар-Марковић, министар спољних послова Југославије
/Ф.Чулиновић: Документа о Југославији/

1941. 27.03. државни удар. Долази генерал Душан Симовић. Демонстрације

1941. 17. априла капитулација југославије. У чехословачком посланству у БулеваруРеволуције (ул. Краља Александра) капитулацију потписали: Арм. Генерал фон Вајкс, Александар Цинцар-Марковић, мин.спољ. послова Југославије, Радивој Јанковић, ђенерал

1941. 4. августа Атланска повеља на америчком бојном броду „Потомак“ између САД и Велике Британије. Потписници: Франклин Делано Рузвелт, председник САД и Винстон Спенсер Черчил, председник енглеске владе, стр.173

Светски рат	I	II
Трајање рата	4.г., 3,5 мес.	6 год.
Број зараћених држава	36	61
Број држава где се водио рат	14	40
Број станов.зараћ.држава	1,5 mil.	2,1 mil.
Број мобилис. војника	70 mil.	110 mil.
Број погинулих	10 mil.	50-60 mil.
Број рањених	21 mil	35 mil.

/Енциклопедија лексикографског завода, 7, стр.175/