После петвековног ропства под Турцима у току другог српско-турског рата 1877/78 год. коначно је ослпбођена и Лужница. Бабушница је ослобођена 13/14. децембра 1877 године.
У ослобођеним српским областима формирани су окрузи и срезови маја 1878. године. Лужнички срез оформљен је 14 маја са седиштем у Бабушници.
По успостављању власти отпочео је политички живот и у Лужници. За разлику од турског друштвеног система у току робовања, наступили су нови друштвени односи. Лужничани су их нерадо прихватали због великих дажбина према држави и увођења војне обавезе. Верује се да је у тим условима и настала изрека:”Ех, пусто турско!”.
Формиране грађанске политичке партије у Србији дошле су и у новоослобођене крајеве. Идеје либералне странке у пиротски округ донео је из Београда професор Велике школе Панта Срећковић, који је по ослобођењу постављен за првог начелника пиротског округа.
У лужничком срезу најактивнији либерали били су: Виден Станковић из Стрижевца, Давид Петковић из Црвене Јабуке, Давидов зет Рака Поповић Гачковац из Стрелца и Андон Ристић, ковач и трговац из Стрелца. Касније Андон Ристић прелази у напредњаке и постаје њихов веома активан члан.
И напредна странка је имала своје истакнуте чланове у Лужници: Тодор Милић из Камбелевца, Филип Станковић, кафеxија из Студене и Цветко Матејић из Пресеке.
Прваци радикалне странке у лужничком срезу између 1880. и 1901. године биле су веома утицајне личности: Григорије Поповић, свештеник из Стрелца, Марјан Вељковић, трговац из Масуроваца и Маринко Голубовић, кафеxија из Брестов Дола.
Активни и познати радикали у Стрелцу били су: Милош Марјановић, браћа Борисав и Љубомир К.Раденковић, Владимир Миладиновић, Љуба Р.Раденковић, председник општине и други.
Почетком 20.века један број посланика се одвојио од радикалне партије и основао Самосталну радикалну странку. Утемељивач те странке у пиротском округу био Марјан Вељковић, из Масуроваца. Ова странка до 1914. године била је најутицајнија у пиротском округу. (Влајковић:Скупш. избори у пиротском округу 1878-1914 и “Зла времена”,Ђ. Златковић-Милић)
Први скупштински избори по ослобођењу од Турака одржани су 29 октобра 1878. године. Први посланик за срез Лужнички изабран је либерал Миладин Манчевић, земљорадник из Беровице. У срезу трнском, који је припадао Србији, изабран је за посланика либерал Давид Петковић, трговац из Црвене Јабуке.
Први народни посланик из Стрелца у срезу лужничком, изабран 30 новембра 1880 г., био је поп Григорије Поповић, активни члан радикалне странке.
Напредњацима, који су држали власт није био по вољи поп Григорије као народни посланик, јер је био стабилна и јака личност из редова радикала. Зато је често оптуживан. А, због неслагања са владином политиком и сумњивих трошкова око изградње пруге у Србији посланик поп Григорије, проф. Раша Милошевић из Пирота, Јован Николић, земљорадник, из Шпаја (срез белопаланачки) и група радикала, укупно њих 51 посланик поднели су оставке, које је Скупштина прихватила 19. фебруара 1882. године.
Априла месеца исте године поп Григорије је ухапшен и провео је седам месеци у окружном затвору у Пироту. Незнамо главни разлог хапшења и осуде, јер су документа из Архива Србије нестала.
На допунским изборима 15 маја 1882. год. радикали су опет победили, иако се поп Григорије налазио у затвору. Изабран је проф. Раша Милошевић. Скупштина није прихватила његов мандат и расписала је друге допунске изборе 31.маја. За време гласања на другим допунским изборима у Лужници су избили нереди и посланик није изабран. Скупштина тада расписује и треће допунске изборе у лужничком срезу, за 10. децембар 1882. године. И поред великог притиска окружних и среских власти на бираче, поново су изабрали популарног попа Григорија, који је непосредно уочи избора пуштен из затвора. Из овога се види колика је популарност била попа Григорија у лужничком срезу.
Иако је поново изабран за народног посланика поп Григорије Поповић се није појавио у скупштини, која је 11 јануара 1883.године распуштена.
На наредним изборима 7. септембра 1883. год. поново су добили радикали у пиротском округу. У срезу Лужничком за народног посланика изабран је Маринко Голубовић, кафеxија и трговац из Брестов Дола.
Да би се владајућа странка по сваку цену одржала на власти, краљ је и ову скупштину распустио. Прогањање радикалских првака је настављено и оптужбама да су били повезани са Тимочком буном 1883 године. Тим поводом начелник округа Пиротског Панта Ј. Дробњак послао је 16 новембра 1883 г. под бр.9 поверљиви извештај команданту Обласне дивизијске команде у Зајечару о пододбору и члановима Радикалне странке у Пироту, као и о њиховом држању за време побуне.
У извештају се наводи да Пододбор Радикалне странке у Пироту има 658 чланова. Из саме вароши Пирот су 638 чланова, а остали су из округа пиротског и Србије. У наствку извештаја начелник П. Дробњак наводи имена, презимена и делатност главних осумњичених. Овде наводимо само чланове из Лужнице:
“г. Глигорије Поповић, свештеник из Стрелца, среза Лужничког, округа Пиротског. Број протокола 562.
г. Атанасије Поповић, свештеник из Стрелца, среза Лужничког Округа Пиротског. Број протокола 658.
г. Димитрије Мелентијевић, учитељ школе стрелачке, среза Лужничког, Округа Пиротског. Број протокола 609.
Тодор Петровић, тежак и кмет села Ралина у срезу Лужничком. Број протокола 637.
Тома С., писар опшине Крњинске у срезу Лужничком, округа Пиротског. Број протокола 3.” …
У управи Пододбора су:
- Председник, Љубомир Сретеновић родом из Јагодине, а од пре 4 године стално настањен у Пироту. Осуђиван судом Јагодинског округа због нападања на власт о избору посланика. Присни пријатељ по начелима Николе Пашића, председника главног радикалног одбора и Раши Милошевићу и Кости Таушановићу, члановима, а у исто време и покретач побуне. Сретеновић је јако сумњив и вероватно да је на побуни радио.
- Маринко Голубовић из Брестов Дола механxија и посланик за срез Лужнички стоји пред ислеђењем што је преносио по народу хрђаве неистините гласове о Њ. В. Краљу, а поред тога и то: да је народ поздравила Њ.Величанство Краљица Наталија да се уписују у радикалну партију којој и она припада и т. п.
Маринка ће за ово дело послати преком суду на суђење.
То је све што се за сада може одговорити на горњи поверљив захтев Команданта.
Начелник окр. Пиротског
П. Јан. Дробњак ”
(ТИМОЧКА БУНА, 1883, //, приредио Милан М. Николић, Београд, 1995., страна 16-21).
Од радикала из Лужнице најгоре је прошао народни посланик Маринко Голубовић. Осуђен је на 10 година робије у оковима Помилован је после издржаног једног дела казне.
Политичка борба између напредњака (на власти), радикала и либерала настављена је несмањеном жестином и на изборима 25. јануара 1884. године у Лужници за народног посланика изабран је либерал Тихомир Марковић, земљорадник из Бабушнице. Пошто му је власт претила, поднео је оставку, а напредњаци су уз помоћ Тодора Поповића, начелника пиротског округа, изабрали за лужнички срез Антанасија Јончића, из Злокучана (данашњег Драгинца).
После пораза у рату са Бугарима у јесен 1885. године , у пиротском округу заведено је ванредно стање, које је трајало од 15. децембра 1885. год. до 10. јуна 1887. године.
Наредни избори су одржани 26 априла 1886. године. За срез Лужнички изабран је либерал Виден Станковић, трговац из Стрижевца.
На изборима 17. септембра 1887. године у срезу Лужничком поново је за посланика изабран познти првак радикалне странке поп Григорије Поповић, из Стрелца. На овим изборима радикали су победили у целој Србији, али власт (краљ) је успела да поништи изборе, распусти скупштину и распише нове изборе за 21. фебруар 1888. године.
И на овом изборима у Лужници опет је изабран поп Григорије, из Стрелца. Овај сазив је трајао само до 16. априла текуће године, када је скупштина поново распуштена и расписани су нови избори за Велику народну скупштину 4. децембра 1888. године.
За Велику народну скупштину у лужничком срезу изабрани су:
Григорије Поповић, свештеник из Стрелца, радикал
Марјан Вељковић, трговац из Масуроваца, радикал
Маринко Голубовић, трговац из Брестов Дола, радикал и
Сава Ђорђевић, земљорадник из Извора код Бабушнице.
Сава Ђорђевић је из Калуђерева. Бавио се земљорадњом и ситном трговином. Успео је својом упорношћу да постане и председник бабушничке општине.
За време заседања Велике народне скупштине 22.децембра 1888.год., Марјан Вељковић је једини радикал из Лужнице, који је гласао против усвајања предложеног нацрта устава.*
* / Стенографске белешке о седницама Велике народне скупштине. Народна библиотека републике Србије, // 32831/ 1888, Београд./
Први избори по усвајању новог устава били су ванредни. Одржани су 14. септембра 1889 године. Радикална странка је наступала организовано и одржавала зборове (данас би рекли митинге). Један од зборова у Лужници одржан је у Љуберађи 26.марта 1889. године. Збор је отворио и водио парох љуберашки поп Григорије Поповић, из Стрелца. На збору је било присутно преко 200 људи из Лужничког среза.
Радикали су тада са убедљивом већином мандата победили либерале, који у пиротском округу нису добили ниједан мандат.
А, први избори за редовну Народну скупштину одржани су 14 септембра 1890. године. Учествовали су само радикали и либерали. Због учесталих избора број гласача се преполовио. За пет година било је шест избора.
На изборима 25 фебруара 1893. године учествовале су све политичке партије. Радикали из Лужнице нису имали кандитата, као ни на изборима 14. 09.1890. г. Либерали су кандидовали Андона Ристића, председника стрелачке општине. Међутим, бирачи му нису указали поверење.
Политичким махинацијама у спрези са властима либерали су успели да пониште све радикалне изборе у пиротском округу и на место легално изабраних радикала уведу своје кандидате либерале које народ није изабрао, већ су, како се у народу каже, “пропали на изборима”. Тако је и Андон Ристић из Стрелца постао народни посланик иако није био изабран по редовном поступку.
/Мр.Радован М.Влајковић: Скупштински избори у Пиротској општини 1878-1914, Ниш 1988, стр.61-66./
У овим бурним политичким приликама 1.априла 1893.г. извршен је државни удар и на престо је ступио Александар Обреновић. Скупштина је распуштена, либерали су изгубили власт и расписани су избори за 18 мај 1893. Ове изборе либерали су бојкотовали, а за посланике су се борили радикали и напредњаци. У пиротском округу радикали су освојили сва посланичка места. За лужничког посланика изабран је Никола Поповић, трговац из Великог Боњинца.
Наредни избори одржани су после две године, 7 априла 1895. год. За срез лужнички изабран је либерал Виден Станковић, трговац из Стрижевца.
Две године касније на изборима у лужничком срезу 22 јуна 1897.год. лужничани су изабрали Алексу Поповића, земљорадника из Стрижевца и Николу Поповића, трговца из Великог Боњинца, радикале.
А, на изборима 23 маја 1898. год. учествовали су само притајени напредњаци и “независни”либерали. У лужничком срезу изабрани су либерали Виден Станковић, из Стрижевца и напредњак Андон Ристић, из Стрелца* (* АС 11. Н. С. ф.1. р. 4/ 1897/)
На изборима 22 јула и 5 августа 1901.г, бирани су народни посланици и сенатори. У Лужници је за посланика изабран Марјан Вељковић, трговац из Масуроваца, радикал. За сенатора изабран је Љубомир Сретеновић, трговац из Пирота.
Као народни посланик Марјан* је био веома активан у скупштини. Он је са једном гупом посланика тражио истрагу за злоупотребе које је чинила влада Владана Ђорђевића, али претходно да се смене сви срески и порески чиновници да не би ометали истрагу.
(*Стенографске белешке о раду редовне Народне Скупштине за 1901. Страна 687).
На изборима 19 маја 1903. године изабран је за лужнички срез либерал Виден Станковић. Изабрани посланици нису ни ушли у скупштину, јер је извршен преврат. Свргнута је династија Обреновића, а доведен Петар Први Карађорђевић, 29 маја 1903. године. Краљ Александар Обреновић и краљица Драга убијени су.
Народно представништво је 2 јуна 1903. године изабрало новог краља и вратило устав из 1888. године.
(Године 1906 Стојан Новаковић обнавља Напредну странку).
Либерална странка је од 1904. добила ново име: Национална-народна либерална странка.
Краљ Петар Карађорђевић Први посетио је Пирот 18 августа 1903 год., уочи избора од 8 септембра 1903.год. Многи су у то време говорили да та посета није била случајна.
На овим изборима у округу пиротском поред осталих кандидата изабран је и Марјан Вељковић, из Масуроваца, један од оснивача Самостале радикалне партије.
На овим изборима напредњаци су претрпели велики пораз. Настали су велики политички сукоби. Жртва тих политичких сукоба и трвења био је народни посланик Марјан Вељковић.
Једанаестог септембра 1903. године Марјан Вељковић је боравио у селу Стрелцу и предвече на коњу кренуо кући. Није ни слутио шта га чека. Да је знао вероватно би преноћио у Стрелцу или кренуо кући другим путем.
Изнад стрелачког засеока Лалешевци, у месту званом Страње сачекали су га завереници. Пут је водио кроз церову шуму. Пре него што је са коњем изашао на превој у средини шуме, прича се и данас у Стрелцу, један од завереника изашао је испред коња, ухватио узду и рекао: “Е, па газда Марјане, да ти честитам избор за посланика”. У том тренутку други завереник је пуцао из ловачке пушке право у главу. Тако је Марјан мучки убијен из заседе само три дана од избора за народног посланика.
Осумњичени за убиство су одмах похватани и осуђени.
Учесници у завери били су: Панта Дробњак, адвокат и окружни начелник у Пироту, Алекса Златановић Брка, Стеван Миленковић Бик, Стеван Јевтић, Петко Стојановић, Тодор Ранчић и Андон Ристић, из Стрелца, Филип Станковић из Студене, Стојан Здравковић и Петар Дарда из Камбелевца и Денча Пешић из Ралина. Осуђени су од 6-20 год. робије. Последња двојица ослобођени су оптужбе. По казивању Андоновог унука Арсе Б. Ристића стрелчани су осуђени на по 6. год. затвора.
У пoлицијском гласнику бр.38. од 27.септембра 1903.г. на страни 300. поводом убиства Марјана пише: ..”.Ноћу између 11. и 12. септембра око 8 и 9 сати Марјан Вељковић из Масуровца, среза лужничког, изабрани посланик, погинуо је од непознатог зликовца у атару села Стрелца. Истрага је најживље преузета. Одмах је и началник окружни отишао на место догађаја”.
Смрћу Марјана Вељковића остало је упражњено посланичко место у скупштини. Ради избора другог посланика расписани су накнадни избори 2 новембра 1903. год., на којима је изабран Марјанов брат Јевта Вељковић, земљорадник из Масуроваца. На десетом редовном заседању Н.С. 20.новембра 1903.г. поднео је Н.С. посланичко пуномоћије, а на 11-ој редовној скупштини положио је заклетву /Стеногр.белешке Народне скупштине, стр. 152 и 161/
И на изборима 10 јула 1905 г. у Лужници је изабран Јевта Вељковић. Он је биран за народног посланика и на изборима 11 јуна 1906*. и 18 маја 1908. године / *171., Н. С. ф .1. , р. 25/1906, лист 14./
Из књиге пете Стенографске белешке редовног сазива Народне скупштине 1906. издвојили смо из расправе о полицијској власти речи радикала професора пиротске гимназије Веље Вукићевића: „ Ми тамо (у пиротском округу-прим.аутора) немамо муке и петљавине, јер је народ тамошњи и поштен и вредан, а нема никад да измишља и ствара разне смицалице… Хаџић је поменуо стрелачку општину. У тој општини био је председник Милош Марјановић. Кад су били самосталчци на влади, онда је Јевта, ондашњи и садашњи посланик“…/ Стеногр.белешке Х:С: 1906., стр.2007/
Са ЦXXИ редовног састанка НС од 19-ИИИ- 1907.г. издвајамо:
Живојин Хаџић (радикал-БМР):..”Народ округа пиротског иде у Влашку, а једним делом у Бугарску у печалбу зато што није у стању да се на свом земљишту исхрани… Иде у туђину, у печалбу да државну порезу плати…”
Око 6.000 пасоша се издаје за Влашку и Бугарску”./стр.3636/
“Још пре избора, дакле у јуну месецу ухапшена је цела општинска управа општине стрелачке у округу пиротском. Пошто су месец дана били у затвору, пуштени су на јемство, али и даље ни до данас и после 10 месеци нису спроведени суду. Значи: Или Министар није наредио, или начелник срески не ферма наредбе Министра унутрашњих дела”.
Следећи избори одржани су 1.,7.,8. и 15. априла и 23.09.1912 и 2. 03. 1914.*. г. за скупштински период 1912-1915. године.
На овим изборима победили су радикали Веља Вукићевић, проф. из Пирота и Никола Поповић, председник општине Велико Боњинце. /*Н.С. ф1. р.10./1912./ и Нар.скупштина 1912., стр,2. /
Заказани избори за 1 август 1914. год. нису одржани. Србија је ратовала и бранила своју слободу и државу. Лужница са пиротским округом изгубила је слободу ујесен 1915. године.
ТАБЕЛАРНИ ПРЕГЛЕД
Општина стрелачка:
| година
|
1903. | 1905. | 1906. | 1908. | |
|
|
Број бирача | 713 | 736 | 789 | 799 |
|
|
Број гласача | 259 | 253 | 282 | 270 |
|
|
Радикали | 11 | 15 | 71 | 31 |
|
|
Самостални радикали | 140 | 114 | 97 | 105 |
|
|
Народњаци | 66 | 112 | 97 | |
|
|
Напредњаци | 42 | 12 | 17 | 134* |
Напомена: Напредњаци и народњаци 1908. имали су заједничку листу.
/* Статистички преглед, стр.52/
На изборима за Уставотворну скупштину Краљевине СХС, 28.новембра 1920. године на кандидатској листи из среза Лужничког били су:
Радикална странка-Алекса Ж. Поповић, зељоделац из Стрижевца
Демократска странка Лазар Станковић, трговац, из Бабушнице и
Земљорадничка листа Коста В. Поповић, зељорадник из Братишевца
Изабрани су за народне посланике:
Веља Вукићевић, професор у пензији из Београда, радикал
Др. Душан Стевчић, лекар из Беле Паланке, демократа
Живота Милојковић, уредник радничких новина, из Београда, комуниста.
Др. Драгутин Владисављевић, лекар из Београда, комуниста.
У стрелачкој општини од 828 уписаних бирача гласало је 539. Од тога за:
Радикале 73 гласа
Демократе 323
Комунисте 61
Земљораднике 82
/Статистички преглед, Бгд, 1921, бр. 9 (округ пиротски)
Председник Уставотворне скупштине био је Др Иван Рибар, онај исти који је био и 1946. У пиротском округу највише гласова добили су комунисти 5.670, демократе 4894, радикали 3.202 и земљорадничка странка 935. Највећи број мандата у скупштини добили су: Југословенска демократска странка 92, затим Народна радикална странка 91 и Комунистичка партија 58. /Историја државе и права, стр.183/
Стрелачка општина тада је имала 828 гласача. Гласало је 539.
За Велимира Вукићевића, радикала гласало 73, за Др.Душана Стевчића демократу 323, за Животу Манојловића, комунисту 61 и за Тодора Пешића, земљорадничку листу 82 гласача.
Први југословенски устав-Видовдански донет је 28.јуна 1921.г.. Њиме је комунистичка партија отерана у илегалу /Историја државе и права, стр,162./
Кандидати* за народне посланике на изборима у Краљевини СХС одржаних 18. марта 1923.г. били су доле наведени кандидати. Ево и података како су у Стрелцу и Студени гласали за поједине кандисате:
Стрелац Студена
Веља Вукићевић, радикал…………………………… 337 287
Милан Николић, дем.дисидент……………………. 58 121 Милан Комадинић, земљ. дисидент……………… 180 117
Др. Душан Стевчић, демократа……………………… 11 12
Светозар Лазаревић, незав.радн.партија………… 1 6
Тодор Пешић, земљорадн.партија………………….. 86 27
/*Статистика избора народних посланика Краљевине СХС, одржаних 18.03. 1923.г., стр.41/
Народни посланици за пиротски округизабрани 18. 03. 1923 године**:
Веља Вукићевић, министар
Ђорђе Ћирић, професор
Мита Ћирковић, општ. деловођа, чланови народне радикалне странке.
/**Исто: стр.146./
Осмог фебруара 1925. године у Стрелцу је од 475 бирача гласало 363. За пиротски округ изабрани су:
Веља Вукичевић, министар на располагању, радикал
Ђорђе Ћирић, професор, радикал и
Милан Николић, адвокат, демократа
/ Исто, стр. 152/
Стрелачки бирачи гласали су овако: 8.02.1925:
За Милана Николића …………………………………138
Вељу Вукићевића ………………………………….130
Тодора Ж. Пешића , земљ.странка…………….90
Филипа Филиповића, незав.радн.партија… 2
Јована Ђ. Јовановића, радик.дисидент ……. –
Јордана Х. Видаковића, самост.демократа.. 3
/Статист., стр. 32/
На изборима 11.09. 1927. г. Стрелац је омао 509 бирача. Гласало је 325.
За Др. Милана Ђ. Поповића, земљ.странка гласало је ……..50 гласача
Васа Ј. Крстић, незав. радикал није добио ни један глас
Веља Вукићевић, радикал добио је ………………………………….131 глас
Др. Душан Стевчић, демократа добио је …………………………..143 гласа
Светозар Мисирчић, радикал добио је ……………………………….. 1 глас
- ???
- осмог једанаестог…
- новембра 1920. формирана ј Месна организација Демократске странке „самосталци“ у Бабушници од бивших чланова Либерала и остатака напредњачке странке. На челу су били Александар Станковић, учитељ и Лазар Станковић, трговац./Ђ.З. Хронологија Лужнице, стр. 93. рукопис; Драгољуб З. Мирчетић: Хронологија нишког региона 1919-1945/
Александар Станковић учитељ из Бабушнице, демократа, солунац и подпуковник изабран је за народног посланика у Лужници 1934.године
Године 1935. избори су одржани 5.маја. Из Лужнице је изабран демократа Алексндар Станковић, учитељ у пензији, а изгубили су: Велимир Ј. Маринковић, учитељ из Модре Стене, радикал, Љубомир Д. Петковић, агроном, родом из Црвене Јабуке, земљорадничка странка и Лазар Ђ. Станковић, трговац из Бабушнице, демократа
У Стрелцу је било 557 бирача, а гласало је 443. од тога за радикала Вељу 276, а за демократу Ацу 160. /Статистика избора нар, посл. , 5.маја 1935., стр.187./
Табеларни преглед за стрелачку општину:
Година 1920 1921 1923 1925 1927 1931 1935
Број бирача 437 – – 475 509 520 557
Број гласача 294 – 337 363 325 391 443
Рад. странка 30 58 130 131 128 276
Дем. странка 172 111 138 143 263 160
Комунистичка 22 –
Земљорадничка 70 – 86 90 50
На изборима 1938.год. за народног посланика у лужничком срезиу изабран је Веља Маринковић учитељ из Модре Стене, радикал.
* * *
Гласање 20.децембра 1992. године.
Мештани одлазе на гласање свечано обучени. Неписменима и старијим особама који добро не виде, кандидате на гласачким листићима заокружују чланови породице, рођаци или пријатељи. Ако их неко случајно упита за кога су гласали, незнају, упућују га да упита онога ко је уместо њих заокружио кандидате.
Многи јавно причају да ће гласати за Милошевића, јер је демократа и чува Србију. Неће да гласају за Панића, јер ће он како су обавештени преко првог канала телевизије да прода Србију.
За празне рафове у четири продавнице и зашто нема животних намирница: брашно, уље, шећер, сточна храна и друго, окривљују стране државе.
Нада кћерка Добросава Милинога казује да је гласала за војску зато што је војска чува. За опозију не гласа из ината. Они само грде СПС, а чланови СПС-а никога не вређају.
Коса Божина (1912) казује да је гласала за Слободана Милошевића по наређењу сина Мирка, а Нада, снаха Бошка Марковића је послушала јетрву Раду, учитељицу да гласа за Милошевића. Радин супруг Петар је директор школе у селу.
Петар Пејчић, секретар школе је радостан што је Милошевић Слободан, кандидат за председника републике добио највише гласова. За одборника села у Скупштни општине Бабушница убедљиво је победио Радован Ристић Риле (СПС) испред опозиционих кндидата Бранимира А.Станковића Баје, наставника и Зорана Ранђеловића.
* * *
Предизборни састанак Основне организације СПС-а у Стрелцу одржан је 26. сетпембра 1996.године у 19.30 на спрату старе задружне зграде. Председавао је председник Месне организације СПС-а Петар Д.Пејчић, учитељ и секретар школе у пензији.
Поред чланова СПС-а састанку су присуствовали: председник бабушничке општине Зоран Спасић, Богдан Ж.Цветковић, директор фонда за путеве у Бабушници и Душан Б.Јовановић, из Ниша, заменик председника стрелачке Месне заједнице Записничар је био Радован-Раца М.Танчић, шеф Месне канцеларије. Дневни ред састанка био је:
Упознавање са изборном документацијом за избор савезних посланика у већу грађана савезне скупштине и одборнике за скупштину општине у Бабушници.
Предлагање кандидата за одборнике у скупштини општине у Бабушници.
Формирање изборног штаба.
Предлагање кандидата за бирачки одбор.
Текућа питања.
- септембра Мала Госпојина-Рождество Пресвете Богородице по новом календару. Хришћанских празника кога верници поштују. Да ли је то намерно или не 21.09.1997.г. су и избори за народне посланике и претседника републике Југославије.
У Стрелцу гласачко место је у просторији школске мензе. Председник гласачке комисије је Дејан Ристић, тамњомалац (СПС), а њени чланови: Драган М.Пејчић Бели (СПС), Весна Ђ. Димитријевић (СПС), Чедомир Ј.Раденковић, школски кувар (ЈУЛ), Зоран Цветковић, опозиција, Мирослав И. Костадиновић, радикал, Драгомир-Гаша Пејчић (ЈУЛ) Присутни су: Александар Миладиновић Виденов, испред радикала и Владимир Станковић, кројач, испред СПО.
Гласачка комисија за гласање у кућама, ван бирачког места, су:
Александар Миладиновић, пчелар
Владимир Станковић, кројач
Драган Пејчић Бели и
Зоран Цветковић
Укупно је бирача ………..458
Гласало је……………………367
Неважећих листића……….21
Добијени гласови по странкама:
СПС, ЈУЛ, Нова Демократија, Слободан Милошевић…………………………. 185
Српска радикална странка Др. Војислав Шешељ…………………………………. 111
СПО Вук Драшковић…………………………………………………………………………… 30
Нова Комунист. партија, Бранко Китановић……………………………………….. 6
Остале странке добиле су у Стрелцу занемарљив број гласова.Три странке нису добиле ниједан глас.
За председника СР Југославије било је 17 кандидата. Шест кандидата није добило ниједан глас. Највише су добили Зоран Лилић, Војислав Шешељ и Вук Драшковић. Остали су добили занемарљив број гласова.
Резултат гласања:
Зоран Лилић, СПС, ЈУЛ, Нова Демократија 183 гласа
Војислав Шешељ, Српска радик. странка 105 гласова
Вук Драшковић, СПО 32 гласа
На поновљеним изборима 05.10.1997.г. за председника СР Југославије резултати гласања у Стрелцу:
укупан број бирача 458.
гласало је 352.
За Зорана Лилића 208.
За Војислава Шешеља 135.
Неважећих листића 9.
У Стрелцу је добио Зоран Лилић. Исто вече је претседник СПС-а Петар Пејчић Гачковац, телефоном известио надлежне у Бабушници.
На питање аутора ове хронике одкуда број бирача у селу 458 (четиристотине педесет и осам), када је према попису крајем септембра 1996.год. у селу било укупно 409. становника, није могао да одговори. /Забележено 5.10.1997.г. у Стрелцу/
Избори 6.септембра 2.000. г. Кандидати за председника републике:
Миодраг Видојковић, адвокат из београда
Др.Војислав Коштуница, правник из Београда-ДСС
Слободан Милошевић, правник-СПС
Војислав Михајловић –СПО
Томислав Николић-СРС
Добио је Слободан Милошевић СПС-Јул-Нова Демократија. Испоставило се да је добио крађом гласова, па је револуцијом без крви 5,10.2000.г.срушен и јавно преко телевизије признао В.Коштуници на избор за председника СРЈ.
Избори за председника републике Србије 29.09.2002.године у Стрелцу.
Председник изборне комисије је Томислав Б.Станковић, из Бабушнице
Чланови комисије су: Зоран Г.Тодоровић Ћивик, службеник из Бабушнице, Невенка Ч.Марјановић, наставница у пензији, из Стрелца, Часлав М.Тодоровић, учитељ у пензији, из Стрелца и Миле Ч.Антић, дућанxија, из Стрелца.
Посматрачи су: Душан М.Раденковић Брејанац, из Стрелца, испред СПС-а, Братислав Бата П.Јовановић, учитељ у Вави, ипред “Најбоље за Србију” /Лабус/, Саша Матић, из Драгинца, испред ДСС-а /Коштуница/, Никола Ђурић, из Бабушнице испред ДСС-а, Саша З.Цветковић, из Стрелца, испред “ГГ друштво слободних грађана” /Раденовић/ и Слађан Ч.Раденковић за Лабуса.
Укупан број бирача у првом кругу:………………381
Изашло на изборе ……………………………………….226
Важећих листића………………………………………….217
Неважећих………………………………………………….. 9
Гласало је за: Војислава Коштуницу…………….48
Војислава Шешеља……………….84
Мирољуба Лабуса…………………29
Вука Драшковића…………………. 4
Бату Живојиновића……………….11
Бранислава Ивковића……………. 2
Лалошевића……………………………0
Павковића…………………………… 33
Борислава Пелевића………………. 6
Раденовића……………………………..0
Вук Обрадовић………………………..0
У другом кругу 13.октобра 2.002.год кандидати су били Војислав Коштуница и Мирољуб Лабус.
Укупан број бирача……………………………………..381
Изашло на изборе………………………………………..199
Важећих листића………………………………………….192
Неважећих…………………………………………………..7
Гласало је за: Војислава Коштуницу………………160
Мирољуба Лабуса…………………..32
/ Податке дала Ивана Ч. Раденковић, члан ЦЕСИД-а/, 6.новембра 2002.год./