August 22, 2016

Izbori

Posle petvekovnog ropstva pod Turcima u toku drugog srpsko-turskog rata 1877/78 god. konačno je oslpbođena i Lužnica. Babušnica je oslobođena 13/14. decembra 1877 godine.

U oslobođenim srpskim oblastima formirani su okruzi i srezovi maja 1878. godine. Lužnički srez oformljen je 14 maja sa sedištem u Babušnici.

Po uspostavljanju vlasti otpočeo je politički život i u Lužnici. Za razliku od turskog društvenog sistema u toku robovanja, nastupili su novi društveni odnosi. Lužničani su ih nerado prihvatali zbog velikih dažbina prema državi i uvođenja vojne obaveze. Veruje se da je u tim uslovima i nastala izreka:”Eh, pusto tursko!”.

Formirane građanske političke partije u Srbiji došle su i u novooslobođene krajeve. Ideje liberalne stranke u pirotski okrug doneo je iz Beograda profesor Velike škole Panta Srećković, koji je po oslobođenju postavljen za prvog načelnika pirotskog okruga.

U lužničkom srezu najaktivniji liberali bili su: Viden Stanković iz Striževca, David Petković iz Crvene Jabuke, Davidov zet Raka Popović Gačkovac iz Strelca i Andon Ristić, kovač i trgovac iz Strelca. Kasnije Andon Ristić prelazi u naprednjake i postaje njihov veoma aktivan član.

I napredna stranka je imala svoje istaknute članove u Lužnici: Todor Milić iz Kambelevca, Filip Stanković, kafexija iz Studene i Cvetko Matejić iz Preseke.

Prvaci radikalne stranke u lužničkom srezu između 1880. i 1901. godine bile su veoma uticajne ličnosti: Grigorije Popović, sveštenik iz Strelca, Marjan Veljković, trgovac iz Masurovaca i Marinko Golubović, kafexija iz Brestov Dola.

Aktivni i poznati radikali u Strelcu bili su: Miloš Marjanović, braća Borisav i Ljubomir K.Radenković, Vladimir Miladinović, Ljuba R.Radenković, predsednik opštine i drugi.

Početkom 20.veka jedan broj poslanika se odvojio od radikalne partije i osnovao Samostalnu radikalnu stranku. Utemeljivač te stranke u pirotskom okrugu bio Marjan Veljković, iz Masurovaca. Ova stranka do 1914. godine bila je najuticajnija u pirotskom okrugu. (Vlajković:Skupš. izbori u pirotskom okrugu 1878-1914 i “Zla vremena”,Đ. Zlatković-Milić)

Prvi skupštinski izbori po oslobođenju od Turaka održani su 29 oktobra 1878. godine. Prvi poslanik za srez Lužnički izabran je liberal Miladin Mančević, zemljoradnik iz Berovice. U srezu trnskom, koji je pripadao Srbiji, izabran je za poslanika liberal David Petković, trgovac iz Crvene Jabuke.

Prvi narodni poslanik iz Strelca u srezu lužničkom, izabran 30 novembra 1880 g., bio je pop Grigorije Popović, aktivni član radikalne stranke.

Naprednjacima, koji su držali vlast nije bio po volji pop Grigorije kao narodni poslanik, jer je bio stabilna i jaka ličnost iz redova radikala. Zato je često optuživan. A, zbog neslaganja sa vladinom politikom i sumnjivih troškova oko izgradnje pruge u Srbiji poslanik pop Grigorije, prof. Raša Milošević iz Pirota, Jovan Nikolić, zemljoradnik, iz Špaja (srez belopalanački) i grupa radikala, ukupno njih 51 poslanik podneli su ostavke, koje je Skupština prihvatila 19. februara 1882. godine.

Aprila meseca iste godine pop Grigorije je uhapšen i proveo je sedam meseci u okružnom zatvoru u Pirotu. Neznamo glavni razlog hapšenja i osude, jer su dokumenta iz Arhiva Srbije nestala.

Na dopunskim izborima 15 maja 1882. god. radikali su opet pobedili, iako se pop Grigorije nalazio u zatvoru. Izabran je prof. Raša Milošević. Skupština nije prihvatila njegov mandat i raspisala je druge dopunske izbore 31.maja. Za vreme glasanja na drugim dopunskim izborima u Lužnici su izbili neredi i poslanik nije izabran. Skupština tada raspisuje i treće dopunske izbore u lužničkom srezu, za 10. decembar 1882. godine. I pored velikog pritiska okružnih i sreskih vlasti na birače, ponovo su izabrali popularnog popa Grigorija, koji je neposredno uoči izbora pušten iz zatvora. Iz ovoga se vidi kolika je popularnost bila popa Grigorija u lužničkom srezu.

Iako je ponovo izabran za narodnog poslanika pop Grigorije Popović se nije pojavio u skupštini, koja je 11 januara 1883.godine raspuštena.

Na narednim izborima 7. septembra 1883. god. ponovo su dobili radikali u pirotskom okrugu. U srezu Lužničkom za narodnog poslanika izabran je Marinko Golubović, kafexija i trgovac iz Brestov Dola.

Da bi se vladajuća stranka po svaku cenu održala na vlasti, kralj je i ovu skupštinu raspustio. Proganjanje radikalskih prvaka je nastavljeno i optužbama da su bili povezani sa Timočkom bunom 1883 godine. Tim povodom načelnik okruga Pirotskog Panta J. Drobnjak poslao je 16 novembra 1883 g. pod br.9 poverljivi izveštaj komandantu Oblasne divizijske komande u Zaječaru o pododboru i članovima Radikalne stranke u Pirotu, kao i o njihovom držanju za vreme pobune.

U izveštaju se navodi da Pododbor Radikalne stranke u Pirotu ima 658 članova. Iz same varoši Pirot su 638 članova, a ostali su iz okruga pirotskog i Srbije. U nastvku izveštaja načelnik P. Drobnjak navodi imena, prezimena i delatnost glavnih osumnjičenih. Ovde navodimo samo članove iz Lužnice:

“g. Gligorije Popović, sveštenik iz Strelca, sreza Lužničkog, okruga Pirotskog. Broj protokola 562.

g. Atanasije Popović, sveštenik iz Strelca, sreza Lužničkog Okruga Pirotskog. Broj protokola 658.

g. Dimitrije Melentijević, učitelj škole strelačke, sreza Lužničkog, Okruga Pirotskog. Broj protokola 609.

Todor Petrović, težak i kmet sela Ralina u srezu Lužničkom. Broj protokola 637.

Toma S., pisar opšine Krnjinske u srezu Lužničkom, okruga Pirotskog. Broj protokola 3.” …

U upravi Pododbora su:

  1. Predsednik, Ljubomir Sretenović rodom iz Jagodine, a od pre 4 godine stalno nastanjen u Pirotu. Osuđivan sudom Jagodinskog okruga zbog napadanja na vlast o izboru poslanika. Prisni prijatelj po načelima Nikole Pašića, predsednika glavnog radikalnog odbora i Raši Miloševiću i Kosti Taušanoviću, članovima, a u isto vreme i pokretač pobune. Sretenović je jako sumnjiv i verovatno da je na pobuni radio.
  2. Marinko Golubović iz Brestov Dola mehanxija i poslanik za srez Lužnički stoji pred isleđenjem što je prenosio po narodu hrđave neistinite glasove o NJ. V. Kralju, a pored toga i to: da je narod pozdravila NJ.Veličanstvo Kraljica Natalija da se upisuju u radikalnu partiju kojoj i ona pripada i t. p.

Marinka će za ovo delo poslati prekom sudu na suđenje.

To je sve što se za sada može odgovoriti na gornji poverljiv zahtev Komandanta.

 

Načelnik okr. Pirotskog

P. Jan. Drobnjak ”

 

(TIMOČKA BUNA, 1883, //, priredio Milan M. Nikolić, Beograd, 1995., strana 16-21).

 

Od radikala iz Lužnice najgore je prošao narodni poslanik Marinko Golubović. Osuđen je na 10 godina robije u okovima Pomilovan je posle izdržanog jednog dela kazne.

Politička borba između naprednjaka (na vlasti), radikala i liberala nastavljena je nesmanjenom žestinom i na izborima 25. januara 1884. godine u Lužnici za narodnog poslanika izabran je liberal Tihomir Marković, zemljoradnik iz Babušnice. Pošto mu je vlast pretila, podneo je ostavku, a naprednjaci su uz pomoć Todora Popovića, načelnika pirotskog okruga, izabrali za lužnički srez Antanasija Jončića, iz Zlokučana (današnjeg Draginca).

 

Posle poraza u ratu sa Bugarima u jesen 1885. godine , u pirotskom okrugu zavedeno je vanredno stanje, koje je trajalo od 15. decembra 1885. god. do 10. juna 1887. godine.

 

Naredni izbori su održani 26 aprila 1886. godine. Za srez Lužnički izabran je liberal Viden Stanković, trgovac iz Striževca.

Na izborima 17. septembra 1887. godine u srezu Lužničkom ponovo je za poslanika izabran poznti prvak radikalne stranke pop Grigorije Popović, iz Strelca. Na ovim izborima radikali su pobedili u celoj Srbiji, ali vlast (kralj) je uspela da poništi izbore, raspusti skupštinu i raspiše nove izbore za 21. februar 1888. godine.

I na ovom izborima u Lužnici opet je izabran pop Grigorije, iz Strelca. Ovaj saziv je trajao samo do 16. aprila tekuće godine, kada je skupština ponovo raspuštena i raspisani su novi izbori za Veliku narodnu skupštinu 4. decembra 1888. godine.

Za Veliku narodnu skupštinu u lužničkom srezu izabrani su:

Grigorije Popović, sveštenik iz Strelca, radikal

Marjan Veljković, trgovac iz Masurovaca, radikal

Marinko Golubović, trgovac iz Brestov Dola, radikal i

Sava Đorđević, zemljoradnik iz Izvora kod Babušnice.

Sava Đorđević je iz Kaluđereva. Bavio se zemljoradnjom i sitnom trgovinom. Uspeo je svojom upornošću da postane i predsednik babušničke opštine.

Za vreme zasedanja Velike narodne skupštine 22.decembra 1888.god., Marjan Veljković je jedini radikal iz Lužnice, koji je glasao protiv usvajanja predloženog nacrta ustava.*

* / Stenografske beleške o sednicama Velike narodne skupštine. Narodna biblioteka republike Srbije, // 32831/ 1888, Beograd./

 

Prvi izbori po usvajanju novog ustava bili su vanredni. Održani su 14. septembra 1889 godine. Radikalna stranka je nastupala organizovano i održavala zborove (danas bi rekli mitinge). Jedan od zborova u Lužnici održan je u Ljuberađi 26.marta 1889. godine. Zbor je otvorio i vodio paroh ljuberaški pop Grigorije Popović, iz Strelca. Na zboru je bilo prisutno preko 200 ljudi iz Lužničkog sreza.

Radikali su tada sa ubedljivom većinom mandata pobedili liberale, koji u pirotskom okrugu nisu dobili nijedan mandat.

A, prvi izbori za redovnu Narodnu skupštinu održani su 14 septembra 1890. godine. Učestvovali su samo radikali i liberali. Zbog učestalih izbora broj glasača se prepolovio. Za pet godina bilo je šest izbora.

Na izborima 25 februara 1893. godine učestvovale su sve političke partije. Radikali iz Lužnice nisu imali kanditata, kao ni na izborima 14. 09.1890. g. Liberali su kandidovali Andona Ristića, predsednika strelačke opštine. Međutim, birači mu nisu ukazali poverenje.

Političkim mahinacijama u sprezi sa vlastima liberali su uspeli da ponište sve radikalne izbore u pirotskom okrugu i na mesto legalno izabranih radikala uvedu svoje kandidate liberale koje narod nije izabrao, već su, kako se u narodu kaže, “propali na izborima”. Tako je i Andon Ristić iz Strelca postao narodni poslanik iako nije bio izabran po redovnom postupku.

/Mr.Radovan M.Vlajković: Skupštinski izbori u Pirotskoj opštini 1878-1914, Niš 1988, str.61-66./

U ovim burnim političkim prilikama 1.aprila 1893.g. izvršen je državni udar i na presto je stupio Aleksandar Obrenović. Skupština je raspuštena, liberali su izgubili vlast i raspisani su izbori za 18 maj 1893. Ove izbore liberali su bojkotovali, a za poslanike su se borili radikali i naprednjaci. U pirotskom okrugu radikali su osvojili sva poslanička mesta. Za lužničkog poslanika izabran je Nikola Popović, trgovac iz Velikog Bonjinca.

Naredni izbori održani su posle dve godine, 7 aprila 1895. god. Za srez lužnički izabran je liberal Viden Stanković, trgovac iz Striževca.

Dve godine kasnije na izborima u lužničkom srezu 22 juna 1897.god. lužničani su izabrali Aleksu Popovića, zemljoradnika iz Striževca i Nikolu Popovića, trgovca iz Velikog Bonjinca, radikale.

A, na izborima 23 maja 1898. god. učestvovali su samo pritajeni naprednjaci i “nezavisni”liberali. U lužničkom srezu izabrani su liberali Viden Stanković, iz Striževca i naprednjak Andon Ristić, iz Strelca* (* AS 11. N. S. f.1. r. 4/ 1897/)

Na izborima 22 jula i 5 avgusta 1901.g, birani su narodni poslanici i senatori. U Lužnici je za poslanika izabran Marjan Veljković, trgovac iz Masurovaca, radikal. Za senatora izabran je Ljubomir Sretenović, trgovac iz Pirota.

Kao narodni poslanik Marjan* je bio veoma aktivan u skupštini. On je sa jednom gupom poslanika tražio istragu za zloupotrebe koje je činila vlada Vladana Đorđevića, ali prethodno da se smene svi sreski i poreski činovnici da ne bi ometali istragu.

(*Stenografske beleške o radu redovne Narodne Skupštine za 1901. Strana 687).

Na izborima 19 maja 1903. godine izabran je za lužnički srez liberal Viden Stanković. Izabrani poslanici nisu ni ušli u skupštinu, jer je izvršen prevrat. Svrgnuta je dinastija Obrenovića, a doveden Petar Prvi Karađorđević, 29 maja 1903. godine. Kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga ubijeni su.

Narodno predstavništvo je 2 juna 1903. godine izabralo novog kralja i vratilo ustav iz 1888. godine.

(Godine 1906 Stojan Novaković obnavlja Naprednu stranku).

Liberalna stranka je od 1904. dobila novo ime: Nacionalna-narodna liberalna stranka.

Kralj Petar Karađorđević Prvi posetio je Pirot 18 avgusta 1903 god., uoči izbora od 8 septembra 1903.god. Mnogi su u to vreme govorili da ta poseta nije bila slučajna.

Na ovim izborima u okrugu pirotskom pored ostalih kandidata izabran je i Marjan Veljković, iz Masurovaca, jedan od osnivača Samostale radikalne partije.

Na ovim izborima naprednjaci su pretrpeli veliki poraz. Nastali su veliki politički sukobi. Žrtva tih političkih sukoba i trvenja bio je narodni poslanik Marjan Veljković.

Jedanaestog septembra 1903. godine Marjan Veljković je boravio u selu Strelcu i predveče na konju krenuo kući. Nije ni slutio šta ga čeka. Da je znao verovatno bi prenoćio u Strelcu ili krenuo kući drugim putem.

Iznad strelačkog zaseoka Laleševci, u mestu zvanom Stranje sačekali su ga zaverenici. Put je vodio kroz cerovu šumu. Pre nego što je sa konjem izašao na prevoj u sredini šume, priča se i danas u Strelcu, jedan od zaverenika izašao je ispred konja, uhvatio uzdu i rekao: “E, pa gazda Marjane, da ti čestitam izbor za poslanika”. U tom trenutku drugi zaverenik je pucao iz lovačke puške pravo u glavu. Tako je Marjan mučki ubijen iz zasede samo tri dana od izbora za narodnog poslanika.

Osumnjičeni za ubistvo su odmah pohvatani i osuđeni.

Učesnici u zaveri bili su: Panta Drobnjak, advokat i okružni načelnik u Pirotu, Aleksa Zlatanović Brka, Stevan Milenković Bik, Stevan Jevtić, Petko Stojanović, Todor Rančić i Andon Ristić, iz Strelca, Filip Stanković iz Studene, Stojan Zdravković i Petar Darda iz Kambelevca i Denča Pešić iz Ralina. Osuđeni su od 6-20 god. robije. Poslednja dvojica oslobođeni su optužbe. Po kazivanju Andonovog unuka Arse B. Ristića strelčani su osuđeni na po 6. god. zatvora.

U policijskom glasniku br.38. od 27.septembra 1903.g. na strani 300. povodom ubistva Marjana piše: ..”.Noću između 11. i 12. septembra oko 8 i 9 sati Marjan Veljković iz Masurovca, sreza lužničkog, izabrani poslanik, poginuo je od nepoznatog zlikovca u ataru sela Strelca. Istraga je najživlje preuzeta. Odmah je i načalnik okružni otišao na mesto događaja”.

Smrću Marjana Veljkovića ostalo je upražnjeno poslaničko mesto u skupštini. Radi izbora drugog poslanika raspisani su naknadni izbori 2 novembra 1903. god., na kojima je izabran Marjanov brat Jevta Veljković, zemljoradnik iz Masurovaca. Na desetom redovnom zasedanju N.S. 20.novembra 1903.g. podneo je N.S. poslaničko punomoćije, a na 11-oj redovnoj skupštini položio je zakletvu /Stenogr.beleške Narodne skupštine, str. 152 i 161/

I na izborima 10 jula 1905 g. u Lužnici je izabran Jevta Veljković. On je biran za narodnog poslanika i na izborima 11 juna 1906*. i 18 maja 1908. godine / *171., N. S. f .1. , r. 25/1906, list 14./

Iz knjige pete Stenografske beleške redovnog saziva Narodne skupštine 1906. izdvojili smo iz rasprave o policijskoj vlasti reči radikala profesora pirotske gimnazije Velje Vukićevića: „ Mi tamo (u pirotskom okrugu-prim.autora) nemamo muke i petljavine, jer je narod tamošnji i pošten i vredan, a nema nikad da izmišlja i stvara razne smicalice… Hadžić je pomenuo strelačku opštinu. U toj opštini bio je predsednik Miloš Marjanović. Kad su bili samostalčci na vladi, onda je Jevta, ondašnji i sadašnji poslanik“…/ Stenogr.beleške H:S: 1906., str.2007/

Sa CXXI redovnog sastanka NS od 19-III- 1907.g. izdvajamo:

Živojin Hadžić (radikal-BMR):..”Narod okruga pirotskog ide u Vlašku, a jednim delom u Bugarsku u pečalbu zato što nije u stanju da se na svom zemljištu ishrani… Ide u tuđinu, u pečalbu da državnu porezu plati…”

Oko 6.000 pasoša se izdaje za Vlašku i Bugarsku”./str.3636/

“Još pre izbora, dakle u junu mesecu uhapšena je cela opštinska uprava opštine strelačke u okrugu pirotskom. Pošto su mesec dana bili u zatvoru, pušteni su na jemstvo, ali i dalje ni do danas i posle 10 meseci nisu sprovedeni sudu. Znači: Ili Ministar nije naredio, ili načelnik sreski ne ferma naredbe Ministra unutrašnjih dela”.

Sledeći izbori održani su 1.,7.,8. i 15. aprila i 23.09.1912 i 2. 03. 1914.*. g. za skupštinski period 1912-1915. godine.

Na ovim izborima pobedili su radikali Velja Vukićević, prof. iz Pirota i Nikola Popović, predsednik opštine Veliko Bonjince. /*N.S. f1. r.10./1912./ i Nar.skupština 1912., str,2. /

Zakazani izbori za 1 avgust 1914. god. nisu održani. Srbija je ratovala i branila svoju slobodu i državu. Lužnica sa pirotskim okrugom izgubila je slobodu ujesen 1915. godine.

 

 

TABELARNI PREGLED

Opština strelačka:

  godina

 

1903. 1905. 1906. 1908.
Broj birača 713 736 789 799
Broj glasača 259 253 282 270
Radikali 11 15 71 31
Samostalni radikali 140 114 97 105
Narodnjaci 66 112 97  
Naprednjaci 42 12 17 134*

Napomena: Naprednjaci i narodnjaci 1908. imali su zajedničku listu.

/* Statistički pregled, str.52/

 

Na izborima za Ustavotvornu skupštinu Kraljevine SHS, 28.novembra 1920. godine na kandidatskoj listi iz sreza Lužničkog bili su:

Radikalna stranka-Aleksa Ž. Popović, zeljodelac iz Striževca

Demokratska stranka Lazar Stanković, trgovac, iz Babušnice i

Zemljoradnička lista Kosta V. Popović, zeljoradnik iz Bratiševca

Izabrani su za narodne poslanike:

Velja Vukićević, profesor u penziji iz Beograda, radikal

Dr. Dušan Stevčić, lekar iz Bele Palanke, demokrata

Života Milojković, urednik radničkih novina, iz Beograda, komunista.

Dr. Dragutin Vladisavljević, lekar iz Beograda, komunista.

 

U strelačkoj opštini od 828 upisanih birača glasalo je 539. Od toga za:

Radikale                     73 glasa

Demokrate                   323

Komuniste                  61

Zemljoradnike             82

/Statistički pregled, Bgd, 1921, br. 9 (okrug pirotski)

Predsednik Ustavotvorne skupštine bio je Dr Ivan Ribar, onaj isti koji je bio i 1946. U pirotskom okrugu najviše glasova dobili su komunisti 5.670, demokrate 4894, radikali 3.202 i zemljoradnička stranka 935. Najveći broj mandata u skupštini dobili su: Jugoslovenska demokratska stranka 92, zatim Narodna radikalna stranka 91 i Komunistička partija 58. /Istorija države i prava, str.183/

 

Strelačka opština tada je imala 828 glasača. Glasalo je 539.

Za Velimira Vukićevića, radikala glasalo 73, za Dr.Dušana Stevčića demokratu 323, za Životu Manojlovića, komunistu 61 i za Todora Pešića, zemljoradničku listu 82 glasača.

Prvi jugoslovenski ustav-Vidovdanski donet je 28.juna 1921.g.. Njime je komunistička partija oterana u ilegalu /Istorija države i prava, str,162./

Kandidati* za narodne poslanike na izborima u Kraljevini SHS održanih 18. marta 1923.g. bili su dole navedeni kandidati. Evo i podataka kako su u Strelcu i Studeni glasali za pojedine kandisate:

Strelac                      Studena

Velja Vukićević, radikal……………………………    337                   287

Milan Nikolić, dem.disident…………………….      58                    121  Milan Komadinić, zemlj. disident………………    180                       117

Dr. Dušan Stevčić, demokrata………………………    11                   12

Svetozar Lazarević, nezav.radn.partija…………     1                      6

Todor Pešić, zemljoradn.partija…………………..    86                   27

/*Statistika izbora narodnih poslanika Kraljevine SHS, održanih 18.03. 1923.g., str.41/

Narodni poslanici za pirotski okrugizabrani 18. 03. 1923 godine**:

Velja Vukićević, ministar

Đorđe Ćirić, profesor

Mita Ćirković, opšt. delovođa, članovi narodne radikalne stranke.

/**Isto: str.146./

Osmog februara 1925. godine u Strelcu je od 475 birača glasalo 363. Za pirotski okrug izabrani su:

Velja Vukičević, ministar na raspolaganju, radikal

Đorđe Ćirić, profesor, radikal i

Milan Nikolić, advokat, demokrata

/ Isto, str. 152/

Strelački birači glasali su ovako: 8.02.1925:

Za Milana Nikolića …………………………………138

Velju Vukićevića ………………………………….130

Todora Ž. Pešića , zemlj.stranka…………….90

Filipa Filipovića, nezav.radn.partija… 2

Jovana Đ. Jovanovića, radik.disident ……. –

Jordana H. Vidakovića, samost.demokrata.. 3

/Statist., str. 32/

 

Na izborima 11.09. 1927. g. Strelac je omao 509 birača. Glasalo je 325.

Za Dr. Milana Đ. Popovića, zemlj.stranka glasalo je ……..50 glasača

Vasa J. Krstić, nezav. radikal nije dobio ni jedan glas

Velja Vukićević, radikal dobio je ………………………………….131 glas

Dr. Dušan Stevčić, demokrata dobio je …………………………..143 glasa

Svetozar Misirčić, radikal dobio je ……………………………….. 1 glas

 

  1. ???
  2. osmog jedanaestog…

 

  1. novembra 1920. formirana j Mesna organizacija Demokratske stranke „samostalci“ u Babušnici od bivših članova Liberala i ostataka naprednjačke stranke. Na čelu su bili Aleksandar Stanković, učitelj i Lazar Stanković, trgovac./Đ.Z. Hronologija Lužnice, str. 93. rukopis; Dragoljub Z. Mirčetić: Hronologija niškog regiona 1919-1945/

Aleksandar Stanković učitelj iz Babušnice, demokrata, solunac i podpukovnik izabran je za narodnog poslanika u Lužnici 1934.godine

 

Godine 1935. izbori su održani 5.maja. Iz Lužnice je izabran demokrata Aleksndar Stanković, učitelj u penziji, a izgubili su: Velimir J. Marinković, učitelj iz Modre Stene, radikal, Ljubomir D. Petković, agronom, rodom iz Crvene Jabuke, zemljoradnička stranka i Lazar Đ. Stanković, trgovac iz Babušnice, demokrata

U Strelcu je bilo 557 birača, a glasalo je 443. od toga za radikala Velju 276, a za demokratu Acu 160.            /Statistika izbora nar, posl. , 5.maja 1935., str.187./

 

Tabelarni pregled za strelačku opštinu:

Godina 1920     1921    1923     1925    1927    1931    1935

Broj birača        437      –        –                   475    509     520     557

Broj glasača       294      –             337   363     325     391     443

 

Rad. stranka         30          58       130      131     128     276

Dem. stranka        172        111   138        143     263      160

Komunistička      22         –

Zemljoradnička     70        –         86          90   50

 

Na izborima 1938.god. za narodnog poslanika u lužničkom sreziu izabran je Velja Marinković učitelj iz Modre Stene, radikal.

 

* * *

Glasanje 20.decembra 1992. godine.

Meštani odlaze na glasanje svečano obučeni. Nepismenima i starijim osobama koji dobro ne vide, kandidate na glasačkim listićima zaokružuju članovi porodice, rođaci ili prijatelji. Ako ih neko slučajno upita za koga su glasali, neznaju, upućuju ga da upita onoga ko je umesto njih zaokružio kandidate.

Mnogi javno pričaju da će glasati za Miloševića, jer je demokrata i čuva Srbiju. Neće da glasaju za Panića, jer će on kako su obavešteni preko prvog kanala televizije da proda Srbiju.

Za prazne rafove u četiri prodavnice i zašto nema životnih namirnica: brašno, ulje, šećer, stočna hrana i drugo, okrivljuju strane države.

Nada kćerka Dobrosava Milinoga kazuje da je glasala za vojsku zato što je vojska čuva. Za opoziju ne glasa iz inata. Oni samo grde SPS, a članovi SPS-a nikoga ne vređaju.

Kosa Božina (1912) kazuje da je glasala za Slobodana Miloševića po naređenju sina Mirka, a Nada, snaha Boška Markovića je poslušala jetrvu Radu, učiteljicu da glasa za Miloševića. Radin suprug Petar je direktor škole u selu.

Petar Pejčić, sekretar škole je radostan što je Milošević Slobodan, kandidat za predsednika republike dobio najviše glasova. Za odbornika sela u Skupštni opštine Babušnica ubedljivo je pobedio Radovan Ristić Rile (SPS) ispred opozicionih kndidata Branimira A.Stankovića Baje, nastavnika i Zorana Ranđelovića.

* * *

Predizborni sastanak Osnovne organizacije SPS-a u Strelcu održan je 26. setpembra 1996.godine u 19.30 na spratu stare zadružne zgrade. Predsedavao je predsednik Mesne organizacije SPS-a Petar D.Pejčić, učitelj i sekretar škole u penziji.

Pored članova SPS-a sastanku su prisustvovali: predsednik babušničke opštine Zoran Spasić, Bogdan Ž.Cvetković, direktor fonda za puteve u Babušnici i Dušan B.Jovanović, iz Niša, zamenik predsednika strelačke Mesne zajednice Zapisničar je bio Radovan-Raca M.Tančić, šef Mesne kancelarije. Dnevni red sastanka bio je:

Upoznavanje sa izbornom dokumentacijom za izbor saveznih poslanika u veću građana savezne skupštine i odbornike za skupštinu opštine u Babušnici.

Predlaganje kandidata za odbornike u skupštini opštine u Babušnici.

Formiranje izbornog štaba.

Predlaganje kandidata za birački odbor.

Tekuća pitanja.

 

  1. septembra Mala Gospojina-Roždestvo Presvete Bogorodice po novom kalendaru. Hrišćanskih praznika koga vernici poštuju. Da li je to namerno ili ne 21.09.1997.g. su i izbori za narodne poslanike i pretsednika republike Jugoslavije.

U Strelcu glasačko mesto je u prostoriji školske menze. Predsednik glasačke komisije je Dejan Ristić, tamnjomalac (SPS), a njeni članovi: Dragan M.Pejčić Beli (SPS), Vesna Đ. Dimitrijević (SPS), Čedomir J.Radenković, školski kuvar (JUL), Zoran Cvetković, opozicija, Miroslav I. Kostadinović, radikal, Dragomir-Gaša Pejčić (JUL) Prisutni su: Aleksandar Miladinović Videnov, ispred radikala i Vladimir Stanković, krojač, ispred SPO.

Glasačka komisija za glasanje u kućama, van biračkog mesta, su:

Aleksandar Miladinović, pčelar

Vladimir Stanković, krojač

Dragan Pejčić Beli i

Zoran Cvetković

 

Ukupno je birača ………..458

Glasalo je……………………367

Nevažećih listića……….21

 

Dobijeni glasovi po strankama:

SPS, JUL, Nova Demokratija, Slobodan Milošević………………………….  185

Srpska radikalna stranka Dr. Vojislav Šešelj………………………………….  111

SPO Vuk Drašković……………………………………………………………………………   30

Nova Komunist. partija, Branko Kitanović………………………………………..    6

Ostale stranke dobile su u Strelcu zanemarljiv broj glasova.Tri stranke nisu dobile nijedan glas.

 

Za predsednika SR Jugoslavije bilo je 17 kandidata. Šest kandidata nije dobilo nijedan glas. Najviše su dobili Zoran Lilić, Vojislav Šešelj i Vuk Drašković. Ostali su dobili zanemarljiv broj glasova.

Rezultat glasanja:

 

Zoran Lilić, SPS, JUL, Nova Demokratija               183 glasa

Vojislav Šešelj, Srpska radik. stranka                   105 glasova

Vuk Drašković, SPO                                 32 glasa

 

Na ponovljenim izborima 05.10.1997.g. za predsednika SR Jugoslavije rezultati glasanja u Strelcu:

 

ukupan broj birača                             458.

glasalo je                                            352.

 

Za Zorana Lilića                                208.

Za Vojislava Šešelja                        135.

Nevažećih listića                                9.

U Strelcu je dobio Zoran Lilić. Isto veče je pretsednik SPS-a Petar Pejčić Gačkovac, telefonom izvestio nadležne u Babušnici.

Na pitanje autora ove hronike odkuda broj birača u selu 458 (četiristotine pedeset i osam), kada je prema popisu krajem septembra 1996.god. u selu bilo ukupno 409. stanovnika, nije mogao da odgovori. /Zabeleženo 5.10.1997.g. u Strelcu/

 

Izbori 6.septembra 2.000. g. Kandidati za predsednika republike:

Miodrag Vidojković, advokat iz beograda

Dr.Vojislav Koštunica, pravnik iz Beograda-DSS

Slobodan Milošević, pravnik-SPS

Vojislav Mihajlović –SPO

Tomislav Nikolić-SRS

Dobio je Slobodan Milošević SPS-Jul-Nova Demokratija. Ispostavilo se da je dobio krađom glasova, pa je revolucijom bez krvi 5,10.2000.g.srušen i javno preko televizije priznao V.Koštunici na izbor za predsednika SRJ.

 

Izbori za predsednika republike Srbije 29.09.2002.godine u Strelcu.

 

Predsednik izborne komisije je Tomislav B.Stanković, iz Babušnice

Članovi komisije su: Zoran G.Todorović Ćivik, službenik iz Babušnice, Nevenka Č.Marjanović, nastavnica u penziji, iz Strelca, Časlav M.Todorović, učitelj u penziji, iz Strelca i Mile Č.Antić, dućanxija, iz Strelca.

Posmatrači su: Dušan M.Radenković Brejanac, iz Strelca, ispred SPS-a, Bratislav Bata P.Jovanović, učitelj u Vavi, ipred “Najbolje za Srbiju” /Labus/, Saša Matić, iz Draginca, ispred DSS-a /Koštunica/, Nikola Đurić, iz Babušnice ispred DSS-a, Saša Z.Cvetković, iz Strelca, ispred “GG društvo slobodnih građana” /Radenović/ i Slađan Č.Radenković za Labusa.

Ukupan broj birača u prvom krugu:………………381

Izašlo na izbore ……………………………………….226

Važećih listića………………………………………….217

Nevažećih…………………………………………………..  9

Glasalo je za: Vojislava Koštunicu…………….48

Vojislava Šešelja……………….84

Miroljuba Labusa…………………29

Vuka Draškovića…………………. 4

Batu Živojinovića……………….11

Branislava Ivkovića……………. 2

Laloševića……………………………0

Pavkovića…………………………… 33

Borislava Pelevića………………. 6

Radenovića……………………………..0

Vuk Obradović………………………..0

 

U drugom krugu 13.oktobra 2.002.god kandidati su bili Vojislav Koštunica i Miroljub Labus.

Ukupan broj birača……………………………………..381

Izašlo na izbore………………………………………..199

Važećih listića………………………………………….192

Nevažećih…………………………………………………..7

Glasalo je za:  Vojislava Koštunicu………………160

Miroljuba Labusa…………………..32

/ Podatke dala Ivana Č. Radenković, član CESID-a/, 6.novembra 2002.god./

 

This site is protected by wp-copyrightpro.com