О постанку имена села има више легенди.
По једној од њих, коју казује Градимир Б. Панајотовић Јурук, на малом брду Дел, на месту званом Саљин Камик, Турчин Саља правио је стреле и по њима је насеље добило име Стрелац.
Друга легенда казује да је у подножју брда Градишта било стрелиште још у доба Латина. Латини су на Градишту имали своју кастелу. Стрелиште се налазило на левој обали Валнишнице у Ливађу, недалеко од изласка из Клисуре. И данас се то место зове Бојино селиште (Стрелиште). Данас су на Бојином селишту „ДЗућина“ и Жике Тићиног (Гачковца) њиве. По казивању Чедомира Д. Пејчића, Гачковца (1914-1998) Латини су на Бојином селишту имали насеље и стрелиште на коме су се надметали у гађању стрелама, па је по томе и село добило име.
Деда Ваца (Јованче Глигоријевић (1848-1948) је причао Жики Гроздановићу, а Жика своме сину Драгиши да је Стрелац добио име по увежбавању латинских војника у гађању стрелама на Бајчевој Ливади.
Александар Миладиновић (Санда Виденов) казивао је да је од старих слушао причу како је у стара времена на Градишту седео један брат по имену Стрелвладија, а на Јасенов Делу други брат. Они су се споразумевали као индијанци преко велике ватре које су ложили на брдима. По брату Стрелвладији, насеље испод брда Градишта добило је име Стрелац.
Учитељ Славко Танчић Лаф је један од најбољих познавалаца сеоских прилика. Када је после ИИ светског рата преносио власништво плаца у Дрисне ( на Селишту између куће Бранимира Богдановића, пекара и куће Бошка Јовановића, црепара) Борисаву Димитријевићу дичковцу, причао је: “Стрелац је настао од прекоридчана које су Турци дотеривали и неке од њих стрељали. Место стрељања добило је име Бојно стрелиште.”Лаф”је казивао и то да се село Стрелац пре доласка Турака звало Дрисне, а да су због стрељања својих мештана, прекоридчање насеље назвали Стрелац.
Назив Дрисне одржао се до данашњих дана на изласку из села према засеоку Лалашевци и Масуровцима. На том потесу данас се налазе куће Бошка Т. Марковића, Бранче пекара, Борка Видиног и Богдана Лукића.
Када је реч о махалама оне су углавном настајале од сродничких породица. Има и дошљака из других фамилија, који су градили куће или су куповали старе куће од одсељеника неке сродничке породице.
По казивању Часлава А. Јевтића, из Лалешеваца, службеника Месне канцеларије у Стрелцу, на дан 23 септембра 1996. год. укупан број житеља села Стрелца био је 479., а септембра 1998. године, 459.
(Види списак домаћинстава у Прилогу).

Села у СФРЈ са истим или сличним нменима
Поред нашег села Стрелца у бившој СФР Југославији под именом Стрелац је и село у околини Новог Места (општина Шморјета) у Словенији. Село Стрелци је у околини Птуја (општина Марковци), Стрелец у околини Прелога (општина Мала Суботица) у Хрватској, Стрелечко у околини Сиска (општина Палањак), а у срезу Косовска Каменица на Косову село Стрелица. У Македонији је село Стрелци у околини Кичева.
/Статистика-попис становништва 1953., Бгд, 1959, А.С. Сигн.179/

Имена села у турско време
У турско време Црвена Јабука се звала Ума Гуска, Александровац-Везулин Чифлик, Валниш се изговарао Валуниш, Драгинац- Злокућани, Бабушница: Бабино село, Бабичинци, Алексино, Абдулино, Бабушинац и од 1890.г. Бабушница. Име Бабушинац је по месту рођења капетана Вранића, из околине Пожаревца, који је први ушао са војском у Алексино 14/15 децембра 1878.г.(По казивању Јове Манића Царевца из Драгинца , јуна 1993. у Јагодини и Вере Л. Станковић из Бабушнице)
“Лужница је припадала нахији Ашак Бучук”-Пир.зборник, бр.7., стр. 22, Др. Јован В. Ћирић.