Председници Месне заједнице од 01.08.1955. год : Јанко М. Јовановић, мутијинац, Арса Б. Ристић, Петар Д.Пејчић 1970., Борко Ристић (1975), Арса Б.Ристић, Града Јурук, Бранислав Ж. Панајотовић Бакс ( од 31. 03. 1988 –27.02.1993.), Петар Т. Љубић, од 27.02.1993.-22.03.1994., његов заменик Петар Пејчић, Љубиша Ранчић, а његов заменик Душан Б.Јовановић, из Ниша, Чедомир Ј. Раденковић, кувар, данас в. Д. Радован М.Танчић, шеф МК.

Напомена: Од 27. фебруара 1993. уместо термина Месна заједница је Савет месне заједнице.

Борко Ристић је и као председник МНО и као председник МЗ доста урадио за село.

Под његовим руководством Месна заједница је на седници од 12.јуна 1975.г. донела програм рада на изградњи моста на реци Мурговици.

Његовом заслугом преко Мурговице постављен је мост гвоздене конструкције, који је Борко допремио из Баната. Радови на монтажи моста обавили су осам радника МИН-а у периоду од 6.11. до 6.12. 1975.године /185. радних дана/. Месна заједница је према договору са представником МИН-а, платила трећину трошкова исхране, смештаја и огрева у Основној школи./ Предс.МЗ Борко Ристић:Допис МИН-у Нишу, 09.12.1975.г., допис код аутора./

Да би се изместила постојећа траса пута од куће Алексе Станковића Вуђе до моста, МЗ је упутила 10. 01.1976. год. допис Скупштини општ. Бабушница с молбом да општина на првој наредној седници донесе “Одлуку о утврђивању општедруштвеног интереса у циљу експропријације наведеног плацног земљишта Пејчић Д. Живојина из Стрелца” за нову трасу пута. Молба МЗ није усвојена, јер би се нарушила целина кућног плаца. Нова путна траса захтевала би рушење постојећих објеката за стоку, сточну храну и пољопривредне механизације. Нова траса би пролазила преко средине дворишта и одвојила кућу од бунара и осталих помоћних објеката.

Председник Савета месне заједнице села Раков Дола Божидар Тодоровић дописом* обавештава МЗ у Стрелцу да је пут Стрелац-Раков Дол, “од јаког невремена постао непроходан, а нарочито на мету зв. “Трнова Падина” код колибе Цветковић Александра, из Стрелца…затрпан и непроходан у дужини од око 20.метара…”Уједно се моли МЗ Стрелца да пут оспособи, јер “је главна саобраћајница за село Раков Дол, за снабдевање намирницама, а нарочито је потребан услучајевима преноса болесника…”

/ *Копија дописа бр.020, од 31.августа 1976.год, код аутора/

1974.г. Градимир Панајотовић, шеф МНО /Месне канцеларије/

За време мандата Градимира Јурука 23.02.1987.г.донет је план и програм активности МЗ за 1987. годину: Асфалтирање пута од Ливађе до центра села, довођење пијаће воде из планине, реконструкција елктричне мреже, припрема за отварање погона Р.О.”Текстилколора”, из Бабушнице, изградња моста прко Долине на путу за Масуровце, изградња шкарпе код моста на Мурговици и потпорног зида у Клисури, затим да се заврши зграда за вештачко осемењавање стоке, да се уреди гробље, поправи шупа на Крс(т), да се поправе сви локални путеви ради лакшег прикупљања летине, да се настави започета 1986 регулација реке Мурговице и засаде топола.

Остварење претходног плана и програма МЗ било је за време мандата Бранислава Ж Панајотовића Бакса од 31.марта 1988.до 27. фебруара 1993.год. Секретар је био Срђан П.Јовановић до 14.априла 1988, а после њега Петар Б.јовановић, учитељ. Благајник је био Зоран Г.Тодоровић Ћивик.

Осамнаестог фебруара 1989.г. почела је реконструкција електричне мреже из самодоприноса од 1986..

Одржан је збор мештана 13.августа 1991.г.у 20,30 на позив МЗ ради самодоприноса за асфалтирање пута од главног друма у Ливађу до Селишта и сампг Селишта.

Збору су присуствовали: председник општине из Бабушнице и народни посланик Др. Мирољуб Јовановић, претставник ПТТ-а и директор комуналног предузећа за путеве Богдан Ж. Цветковић.

Асфалтирање пута од Горњег Ливађа до Селишта урађено је крајем септембра и почетком октобра, а само Селиште асфалтирано је 04.10.1991.

Уговор о асфалтирању закључен је 13.09.1991.год. између Месне заједнице села и Фонда за локалне и некатегорисане путеве из Бабушнице. Месну заједницу заступао је Бранислав Панајотовић Бакс, а Фонд директор Богдан Цветковић. Месна заједница се обавезала да до 1.03.1992.год. уплати Фонду 360.000,оо динара.

Планирано је да се адаптира фиск.сала Дома културе(који никад није радио), за погон “Текстилколора”, из Бабушнице, који ће запослити 50.радница. Пробна производња планирана је за пролеће 1990.год. Директор “Текстилколора” био је Љубиша Ћирић, из Драгинца.

Погон “Текстилколора” почео је са радом у реконструисаној сали бившег Дома културе 23.јула 1991.године. Овом погоном покушано је да се на селу задржи млада радна снага, но то није уродило плодом, јер су доведене раднице и из других села. Било их је десетак. Погон је живео кратко време, јер је наступила хиперинфлација. Погон је затворен, а после извесног времена машине су демонтиране и отеране у Бабушницу.

Постојала је Скупштина Месне заједнице, која је имала Савет МЗ, као извршно тело. Од 27. 02. 1993. је само Савет МЗ. Бирачи су бирали делегате у Скупштину МЗ.. Делегати бирају председника, заменика предс. , благајника и секретара. Секретар не мора да буде делегат.

Месна заједница је на седници 27.јануара 1993. основала црквени одбор за реновирање цркве и звонаре. Милутин Б. Момчиловић је самоиницијативно реновирао црквени бунар, па је изабран за председника црквеног одбора. Чланови одбора су: Радован Ђ.Ристић, благајник, Градимир Панајотовић Јурук, бивши шеф Месне канцеларије, Власта Аранђеловић, Владимир Станковић, Стојан Тошић, Урош Јевтић, Петар Пејчић и Видојко Пауновић.

Овај одбор је неактиван и мало се урадило на обнови цркве. Највећи терет око обнављања понео је сам председник Милутин.

Од 31. делегата 27.фебруара 1993., за председник МЗ изабран је Петар Љубић, а за заменика Петар Пејчић, секретар школе и председник СПС-а.

По ослобођењу од фашизма сеоски кулуци како су се звали у Краљевини Југославији названи су добровољни рад. Добровољно се радило на обнављању сеоских путева, добровољно се одлазило на радне акције локалног, републичког и савезног значаја. Каснијих година се поред „добровољног“ рада заводи и самодопринос. Тако је 1975 и 1977. г. расисан самодопринос за изградњу моста на Мурговици. Допринос за изградњу Здравствене станице био је 1979. г., за реконструкцију електричне мреже 1988.г., за довод воде из Гарине (Горњи Прибој) 17. јануара 1989. године, а за асфалтирање пута кроз Ливађе и у центру села 1991. године.

Код реконструкције електричне мреже мештани су за постављање бетонских стубова куповали и по гајбу пива.

Уговор о здравој пијаћој води у селу склопљен је 10.августа 1992. године.

!995. председник МЗ био је Љубиша Н.Ранчић из Стрелца, настањен у Бабушници, његов заменик Душан јовановић, из Стрелца настањен у Нишу.

Чедомир Пејчић и Живојин Алексић у шали су говорили 13. 09. 1995. да село има увозну владу.

Савет месне заједнице од 19. априла 1997. г.

Петар Т. Љубић, председник

Зоран Ч. Цветковић, заменик, а чланови су.

Ивица М. Цветковић, Радован М. Танчић, Живојин С. Цветковић, Милутин Т. Димитријевић, Дејан ристић, Богдан Ж. Цветковиж, Радован Ђ. Ристић, Бранислав Ж. Панајотовић, и Љубиша Н. Ранчић.

 

Избор „кмета“

На састанку МЗ без кворума 21. августа 2002. год. увече у МК за „кмета“, председника МЗ изабран је Радован М.Танчић Раца, шеф МК. Заменици су: Петар Т. Љубић и Бранислав Панајотовић Бакс. Састанку је присуствовао и Зоран Ч. Ранђеловић, коме је Раца оспоравао присуство и дискусију, због наводне пријаве боравка у Бабучници. Када је Зоран извадио личну карту и пружио Раци да се увери да није пријављен у Бабушници, Раца му је изнервиран бацио личну карту на под и не погледавши у њу.

……………….

У послератном периоду сеоски одбор друштва Црвеног крста сачињавали су:

Будимир/Буxа/ Раденковић, из Тамње махале, председник

Чедомир Марковић, секретар

Александар Ж.Раденковић /Санда Аxијин/, благајник, а касније:

 

Списак чланова општинског одбора друштва Црвеног крста општине стрелачке после ослобођења 1945.:

Будимир Момчиловић, претседник, из Стрелца

Чедомир К. Нешић, потпредседник, из Масуроваца

Градимир М. Алексић, секретар, из Стрелца

Чедомир С. Станковић, благајник, из Ралина

Драгољуб Мијалковић, Милћинац, члан, из Стрелца

Тодор В. Димитријевић, члан, из Стрелца

Ђура В. Ђокић, члан, из Ралина.

Председник општине био је С. Ранчић