Први ковани новац израђивали су Лиђани у Малој Азији. Пре тога уместо плаћања новцем била је размена добара- трампа.

/ „1ооо зашто, 100 зато“ „Вук Караџић“, Бгд, 1980, стр.436 /

Када је у Скопљу 16.априла 1346.г. краљ Стефан Душан крунисан за цара за ту прилику искован је сребрни српски динар-крунидбени динар цара Душана. На њему је био кратак натпис „Стефан цар“, старинском ћирилицом

/ Лист „Беобанка“од 23.02.1998.г./

Један млетачки дукат вредео је 1431. године 35, а 1590. г. 124 акчи. Акча је ситан сребрни новац коришћен у Турској до 1687. г. када је замењен монетом грош. Грош је имао велику куповну моћ.

/Станимир Ставров: Петрлаш, Димитровград 2000. г., стр.357/

 

…Динар као основно платежно средство уведен је 9. децембра 1802.г. /Радио Бгд, 9.12.2002.г./…

У доба Карађорђа један дукат вредео је 12 гроша. У Тополи је кован новац имитација новца турског султана Селима III (1789-1806). Све до 1869. г. у оптицају је био разни страни новац: турски, аустроугарски, италијански, белгијски, холандски и др.

Српски новац кован је у Бечу 1868. г., а пуштен је у оптицај 1869.године. А, први покушај штампања папирног новца 1876. г. није успео. Одштампано је 1722 кома-да, али није пуштен у оптицај. „Прва значајна емисија папирног новца јавља се оснивањем Народне банке 1884. г. Издата је новчаница од 100 динара (у златном важењу) и била је у оптицају до 1914. године“.

/„Политика“, 9. јун 2006. г., рубрика „Да ли знате?“/

…У службеним новинама бр.280 од 30 новембра 1931. г. објављен је закон о ковању сребрног новца од 10 и 20 динара. Новац од 10 динара имао је тежину 7 грама и пречник  25 мм., а новац од 20 динара  тежину 14 грама и пречник 31. мм. Садржај сребра 500/1000, остало је легура. На аверсу је лик Њ.В.Краља, а унаоколо натпис: Александар И Краљ Југославије. На реверсу је на средини грб Краљевине Југославије. С леве стране од грба је број 19, а са десне стране грба број 31. за ознаку године. Испод грба је уписана вредност 10, односно 20 динара. На ивици обе монете су рецкице.

Појединци који су трговали у турско време имали су златнике стечене трговином.

Давид Петковић за своје злато купио је од Турчина чифлик у селу Блато код Пирота и тамо населио један део своје фамилије. Имао је четири кћерке и све их удао у Стрелцу. Према казивањима мештана богато их је даривао златницима наполеони-ма, петлићима и нискама дуката (големе и мале жл’тице).

Послдњих година 20 века настала је манија трагача за закопаним златом по брдима око Стрелца. Прекопан је врх Градишта Кале, врх Камика иза Зечје цркве, Саљин камик на делу, потес Манастириште, Арбанашки Дол и др. места.. Да ли је нешто нађено нико незна.