August 22, 2016

Novac

Prvi kovani novac izrađivali su Liđani u Maloj Aziji. Pre toga umesto plaćanja novcem bila je razmena dobara- trampa.

/ „1ooo zašto, 100 zato“ „Vuk Karadžić“, Bgd, 1980, str.436 /

Kada je u Skoplju 16.aprila 1346.g. kralj Stefan Dušan krunisan za cara za tu priliku iskovan je srebrni srpski dinar-krunidbeni dinar cara Dušana. Na njemu je bio kratak natpis „Stefan car“, starinskom ćirilicom

/ List „Beobanka“od 23.02.1998.g./

Jedan mletački dukat vredeo je 1431. godine 35, a 1590. g. 124 akči. Akča je sitan srebrni novac korišćen u Turskoj do 1687. g. kada je zamenjen monetom groš. Groš je imao veliku kupovnu moć.

/Stanimir Stavrov: Petrlaš, Dimitrovgrad 2000. g., str.357/

 

…Dinar kao osnovno platežno sredstvo uveden je 9. decembra 1802.g. /Radio Bgd, 9.12.2002.g./…

U doba Karađorđa jedan dukat vredeo je 12 groša. U Topoli je kovan novac imitacija novca turskog sultana Selima III (1789-1806). Sve do 1869. g. u opticaju je bio razni strani novac: turski, austrougarski, italijanski, belgijski, holandski i dr.

Srpski novac kovan je u Beču 1868. g., a pušten je u opticaj 1869.godine. A, prvi pokušaj štampanja papirnog novca 1876. g. nije uspeo. Odštampano je 1722 koma-da, ali nije pušten u opticaj. „Prva značajna emisija papirnog novca javlja se osnivanjem Narodne banke 1884. g. Izdata je novčanica od 100 dinara (u zlatnom važenju) i bila je u opticaju do 1914. godine“.

/„Politika“, 9. jun 2006. g., rubrika „Da li znate?“/

…U službenim novinama br.280 od 30 novembra 1931. g. objavljen je zakon o kovanju srebrnog novca od 10 i 20 dinara. Novac od 10 dinara imao je težinu 7 grama i prečnik  25 mm., a novac od 20 dinara  težinu 14 grama i prečnik 31. mm. Sadržaj srebra 500/1000, ostalo je legura. Na aversu je lik NJ.V.Kralja, a unaokolo natpis: Aleksandar I Kralj Jugoslavije. Na reversu je na sredini grb Kraljevine Jugoslavije. S leve strane od grba je broj 19, a sa desne strane grba broj 31. za oznaku godine. Ispod grba je upisana vrednost 10, odnosno 20 dinara. Na ivici obe monete su reckice.

Pojedinci koji su trgovali u tursko vreme imali su zlatnike stečene trgovinom.

David Petković za svoje zlato kupio je od Turčina čiflik u selu Blato kod Pirota i tamo naselio jedan deo svoje familije. Imao je četiri kćerke i sve ih udao u Strelcu. Prema kazivanjima meštana bogato ih je darivao zlatnicima napoleoni-ma, petlićima i niskama dukata (goleme i male žl’tice).

Posldnjih godina 20 veka nastala je manija tragača za zakopanim zlatom po brdima oko Strelca. Prekopan je vrh Gradišta Kale, vrh Kamika iza Zečje crkve, Saljin kamik na delu, potes Manastirište, Arbanaški Dol i dr. mesta.. Da li je nešto nađeno niko nezna.

This site is protected by wp-copyrightpro.com