У турско време Лужница је припадала Нишком санџаку. После ослобођења Пирот је постао окружни центар коме су припали новоформирани срезови: белопаланачки, височки, лужнички и нишавски.
Лужнички срез формиран је 14.маја 1878.год.*Тада су у оквиру среза била 65.села (Списак села). Лужничком срезу припадала и села до пиротске котлине.
По Феликсу Каницу, путописцу “Среска капетанија била је у кули Абдулах-бега у Бабушници, који није хтео да живи под српском влашћу, па је продао свој посед селу Бабушинцу (Бабушници) за симболичну цену 1.800. дуката и отишао у Азију”.
Средином 19.века Бабушница се звала Алексино, затим Бабичинци, Бабино село, Бабушинац и данас Бабушница. Село је припадало општини Сурачево. Бабушинац 1878.г. има 14 кућа, 17 породица, 81 житеља, мушких 38, женских 43, ожењених 11, удоваца 3 и пореских глава 17.
Прекоридска села: Црвена Јабука, Раков Дол, Радосин, Добровиш, Јабуковик, као и Врело и Свође ушла су у састав власотиначког среза**.
/*Отаxбина, књ. 5., св.20., Београд, 1880.год., стр.592/. **Исто, стр592-599
Црвена Јабука је од 1901.г. у саставу Лужничког среза.
У оквиру Србије формиран је био и Трнски срез, коме су припадала села: Искровци, Одоровци, Звонце, Ракита, Вучидел, , Куса Врана, Пресека, Јасенов Дел, Власе, Поганово, Горња Држина, Бањски Дол, Шушковица (Нашушковица), Беровица…
До фебруара 1879.г. после ослобађања од Турака Лужници су припадала и села:Костур, Расница, Смрдан, Суково, Суви Дол…
Нова административна подела и попис становништва били су фебруара 1879. г. :” Милан М. Обреновић ИВ по милости Божјој и вољи народној књаз српски на предлог Нашег министра унутрашњих дела, а по саслушању Нашег министарског савета, на основу члана 2. Закона од 17. Декембра 1878.год.* и докле се међународна нова граница не обележи Одредили смо и одређујемо простор и границе окрузима и срезовима и места за среске канцеларије у ослобођеном и присаједињеном Србији земљишту:
У пиротском округу
- Нишавски срез са канцеларијом у Пироту
- Височки срез са канцеларијом у Великој Лукањи
- Белопаланачки срез са седиштем у Белој Паланци
- Лужнички срез са седиштем у Лужници и да му припадају ова села:
| 1. Звонце | 28. Пресека |
| 2. Искровци | 29. Валниш |
| 3. Одоровци | 30. Ралин |
| 4. Јасенов Дел | 31. Бабушинац (данас Бабушница) |
| 5. Ракита | 32. Злокућани (данас Драгинац) |
| 6. Берово | 33. Студена |
| 7. Прача | 34. Стрелац (подвукао аутор) |
| 8. Драговита | 35. Камбелевац |
| 9. Искрвеница | 36. Мсуровци |
| 10. Горње Крњино | 37. Радињинци |
| 11. Доње Крњино | 38. Бердуј |
| 12. Шљивовик | 39. Љубе Ражда (данас Љуберађа) |
| 13. Стрижевац | 40. Грнчар |
| 14. Проваљеник | 41. Линово |
| 15. Извор | 42. Кукавица (Богдановац) |
| 16. Сурачево | 43. Завидинци |
| 17. Горчинци | 44. Дол |
| 18. Радошевац | 45. Брестов Дол |
| 19. Калуђерево | 46. Остатовица |
| 20. Вава | 47. Штрбовац |
| 21. Стол | 48. Мало Бојинци(М Боњинци) |
| 22. Сиња Глава | 49. Велико Бојинци(В.Боњинци) |
| 23. Кијовац (Кијевац) | 50. Мезграја |
| 24. Церев Дел | 51. Модра стена |
| 25. Куса Врана | 52. Братишевац |
| 26. Шушковица (Нашушковица) | 53. Ресник |
| 27. Берин Извор | 54. Бежиште |
Министар финансија Милан Обреновић с.р.
В. Јовановић с.р.
9.фебруара 1879. год.
у Нишу
/ * ЗБОРНИК Закона и уредаба изданих у књажевсву Србије од 1. новембра 1878. до 6. маја 1879.године, XXXИВ, Београд, 1879.год., страна 199./
Стрелац је у то време имао 130. кућа у којима је живело 522 становника мушког пола и 496 женског пола, укупно 1018. Пореских глава било је 222., а писмених само 9 мушког пола./ Отаxбина, књ. 5, св. 20, Бгд. 1880., М.Ракић/.
По административној подели Стрелац је био општинско место. У Стрелцу је била општинска власт од 1878 до 1955. године, када је Законом о проглашењу општина и срезова у НРС бр. 56. од 20. 07. 1955. укинута стрелачка општина и све надлежности преузела општина Бабушница. У селу је формирана Месна канцеларија као месна власт.
Из докумената кућних архива сазнајемо да је: 5. априла 1879.г. председник Суда стрелачке општине био Ранђел Стојановић, а чланови суда Ранча Глигоријевић и Илија Раденковић. У јесен 29.октобра исте године председник Суда био је Стојилко Стојановић, а чланови суда били су Танча Марјанов и Алекса Пејчић.
Стојилко Стојановић је са осталим председницима општинских судова среза лужничког био потписник рођенданског телеграма 10.08.1879.год. књазу Милану Обреновићу са седиштем у Нишу. (Пирот и срез нишавски 1801-1918, грађа, књига прва 1801-1803, Пирот,1981.г.. стр,430.. Сабрао и приредио Илија Николић).
Те 1879. године стрелачку општину чине: Стрелац, Масуровци, Радињинци и Бердуј са 368 пореских глава (АС, ВИИ, 51/ 1879)
Општински писар и стараоц основне школе 1882 године био је Рака Поповић Гачковац.
У току 1883. год. одборници стрелачке општине били су: Крста Раденковић, Илија Раденковић, Димитрије Ристић, Стојилко Тодоровић, Миленко Михаиловић, Стаменко Игњатовић, Коста Ћирић, Станоја Стојанов, Панта Танчић, а кмет Јованча Јанковић.
Почетком септембра 1883. године Адам Стаменковић је са положаја председника школског одбора изабран за председника општине (општинског суда).
(АС.МПс.Ф.XXXИИ, 13/1883) /А.С.МПс. Ф. X. 47/1004
Првог августа 1883. г. Срески начелник Свет. Ђ. Пантелијић извештава дописом бр.1807 Господина мнистра народне привреде да „у месецу јуну ове године није било прихода према закону о трошарини на дуван /АС МНП-П; П ф ВИ, р,9/
Председник општинског суда 1884. године био је Адам стаменковић, а чланови Гмитар Ристић и Стева Евтин ( Стеван Јевтић). Писар: Рака Поповић (гачковац)
Године 1894. председник опш.суда је Танасије (Танча) Ристић, гачковац, писар Тодор Ранчић
Познтији и виђенији стрелчани 1894.г.били су:
Хаxи Григорије Поповић, свештеник, Рака Поповић, трговац (Гачковац), Милан Ристић, свештеник (Гачковац), Коста Глигоријевић, свештеник (деда Вацин отац), Милош Т. Марјановић (Јевтинац), браћа: Алекса, председник општине и Танча шумар Пејчићи (Гачковци), Тодор Ранчић, општински писар, Таса Р. Сојановић, сеоски кмет, Цветко (Китана) Јанковић, Ранђел Ивановић, Ћира Ристић и његов син Коста Ћирић и други.
Календар са шематизмом Краљевине Србије за год.1889. Бгд:
Стр. 121.: Начелник треће класе у Лужници Јован Ђорђевић, а писар треће класе је Љубомир Анђелић
Стр. 126: Лужница без среског лекара. Окружни физикус за округ пиротски:Др. Јанко Сенкијевић.
Окружни марвени лекар за округ пиротски: Радомир Арнаутовић лекар прве класе
Стр.211: Порески надзорник 4. класе у Срезу лужничком Милош Тодоровић
Стр. 258: Панађур у Пироту 15. августа по старом календару шест дана.
Схематизам Краљевине Србије с календаром за 1893. г., Бгд:
Стр.172: Царинарница (Ђумрук) на дашчаном кладенцу, цариник 4. класе Лазар Николић
Стр.190: Среска кућа у Бабушници. Начелник 3. класе Димитрије ристић, писар 2. класе Љубомир Анђелић.
Дужност председника општинског суда (председнка општине) 1896. године вршио је Мијалко Андрејић. Чланови суда били су Јован Божић и Станко Петровић. Писар је био Славко С.Поповић.
Председнок општине био је и Цветко Матејић, напредњак, из села Пресеке. За њега кажу да је био строг и педантан. Тражио је да се у кућама одржава хигијена и кажњавао оне који га нису слушали.
Председник општине (опшинског суда) 1900. г. био је Аранђел Маринковић. Чланови суда били су: Миладин Матејић и Стамен Милосављевић. Општински писар био је Тодор М. Ранчић. Он је био писар 1901. и 1902.г../ Из Матичних књига Мес.канц.-Стрелац/ Из једног купопродајног документа од 7.маја 1902.г. види се да је председник општине и даље Аранђел Маринковић, а чланови Миладин Матејић и Стамен Милосављевић.
Лекар нишавског и лужничког среза 1903.г. био је Др. Илија Јовановић са седиштем у Пироту.
И 1904.г. председник општинског суда у Стрелцу је Аранђел Маринковић, а деловођа Зарије Марковић. Писар је Таса Р Стојановић /погинуо је 1915 од Бугара/, који је пре првог св. рата био деловођа у Црвеној Јабуци.
1906.г благајници су били М. Нешић и Ђорђе Ј. Поповоћ (деда Вацин). Ђорђе је био благајник и 1907 и 1908.г.
Председник општинског суда 1907.г. био је Алекса Пејчић Гачковац, а судије Ђорђе Ј. Поповић и Таса Р. Стојановић, деловођа Н. Глигоријевић, а архивар К. Станковић.
Те године Министар Унутрашњих Дела Стојан М. Протић 26. маја извештава Народну скупштину с молбом на решење П. Бр. 7102 следеће: Становници Царевог Дола (Церевдела) на збору „изјавили жељу да се одвоје од своје садање општине столске у срезу лужничком, округу пиротском и споје са општином камичком у истом округу, срезу нишавском.
/ЦXXXИИ редовни састанак Народне Скупштине , књ. ВИИ , одржан 1.јуна 1907.г., стр. 3929 /
Председник опш. суда 1910. г. Алекса Пеичић, деловођа Љубомир М.Ристић, кметови Адам стаменковић, из Стрелца и Коста Павловић из ралина. Кметови су боли неписмени.
Алекса Пејчић, предсдник општине стрелачке убијен је 12/24 децембра 1912.г.Убио га Благоје Божинсћи, тамњомалац код Даринке Дацине / АС,МУД, П. ИИ, 1912, ф.36,ред178./
Фасцикла празна. Деловодна нумера 20.603 и 20.648.
Године 1908/09. благајник стрелачке општине је Ђорђе Ј.Поповић /Ђорђе Вацин/.
А, за време бугарске окупације у Првом светском рату, председник општине био је Станко Адамов, из Попове махале, а секретар и благајник Драгомир Крстин, из Мишчеве махале. Драгомира је заменио Илија из Звонца.
У току 1912. године благајник општине је М. Нешић
За време бугарске окупације 1916 и 1917.г као благајник општине радио је Драгомир Кр6стев, (Раденковић)
У периоду од 1919-1924. г. Председник општинског суда је В .Глигоријевић, из Стрелца, а благајник П. Видојевић, из Валниша. Члан општинског суда био је Димитрије Јевтић 1921. и једно време замењивао председника суда. Писар је био Ђорђе Поповић (Вацин), а деловођа Тодор Ранчић. Чланови суда били су: Ранђел Величковић и Лепоје Ђокић
Претседник општине 1922.и 1923 г. је Драгомир А. Пејчић. Срески начелник је Ж. Манојловић
Тада је Начелник среза био Ж. Манојловић.
Године 1924. Стрелачка општина* је имала 541. дом и 3.574 становника. Седиште општине је у Стрелцу. По селима то је изгледало овако:
Село Број домова Број становника
Стрелац 193 1.213
Масуровац 26 186
Ралин 67 496
Валниш 72 521
Студена 167 1.065
Пресека 16 93
Сеоски кмет 1924.год. био је Тодор Љубић, председник општинског суда Влајко Станковић, а чланови општ. суда: Јевта Манић, Ђорђе Раденковић, Славко Ж. Поповић и Јован Радојић. Деловођа је био Тодор М.Ранчић, благајник П. Видојевић.
Одборници су били: Михаило радосављевић, Мича Ристић, Живко Соколовић, Рака Петровић, Тодор Глигоријевић, Милован Јовановић, Влајко Станковић, Тодор Илић, Јованча Филиповић, Стеван Г. Ђорђевић, , Димитрије Милић, Цветко Милосављевић, Младен тричковић
Началник среза Мил. Танасијевић*
(* Тапија за Гуштерицу)
Срез Лужнички су тада сачињавале следеће општине: Бабушничка, Беловодска, Богдановачка, Великобоњинска, Горњокрњинска, Звоначка, Љуберађска, Раковдолска, Столска, Стрелачка и Црвенојабучка са укупно 52 села.
Бабушница као среско место имала је само 42 дома и 434 становника.
Пошта је била у Бабушници, у седишту среске власти
/* Архив Југославије: Министарство просвете КСХС. Речник места, Бгд., 1925., стр. 204./
Поглавар среза 1925. г. М.Ј.Панајотовић. Тодор Љубић кмет села и члан општ.суда. Влајко Станковић предс. опш. суда, Ђорђе Раденковић члан општ.суда, а Радисав Љубић „сеоски адвокат“. !925 и 1926. Ђорђе Вацин и даље деловођа општине. Чланови општ. Суда Ђорђе костадиновић, Стеван Станковоћ, и Владимир Станковић
Од 1926-1932 у општини је радио и Светомир-Тома Т. Љубић, који је преузимао поштанске пошиљке у пошти уз потпис и преко пандура достављао мештанима.
Године 1926. и даље је деловођа општине Ђорђе Вацин.
Године 1928. Стрелац је имао 1.232 становника. За 4.године увећао се за 19 становника. Драгомир А.Пејчић (Мирко Гачков) је поново био председник општинског суда, секретар Сава Стојановић, а благајник општине Славко Ж. Поповић. Књиговођа је Ђорђе Ј.Поповић (Вацин) до 1930. маја месеца. Заменио га је Љуба Станковић Ћата. Мирко је био председник општине све до 1936.г када су демократе изгубиле на изборима и радикали дошли на власт.Провер.год. Чланови Општинског суда били су: Стеван Аранђеловић, Сотир Спасић, Благоје Марковић
Секретар општинског суда 1930 .г. и деловођа је Сава Стојановић.
Од 1930-1941. општински писар, касније књиговођа био је Љубомир С.Станковић /Љуба Ћата/.
Чланови општ.суда 1931. су Стеван Ћирић Денчин и Петко Ристић, (Петко Андонов), ћурчија, а деловођа Сава Стојановић.
1932.г. чланови општ.суда су Стеван Аранђеловић (кмет у Стрелцу) и Сотир Спасић (кмет у Масуровцима). Деловођа је и даље Сава Стојановић, из Дучевца. А, Драгољуб Вељковић /Драшко Будурац/ био је 1934. г. благајник за порез и прирез. Чланови општинског суда 1935 и 1936 год. су поново Стеван Денчин и Петко Андонов. Стеван Денчин (Ћирић) је био и старешина села. 19.јуна 1935.г. водио лицитацију траве у гробљу. Благајник је и даље био Драшко Вељковић, из Масуроваца.
/ Убацити фотокопију Наредбе кмету 31.01.1935.. пртс.оп.управе, Драг.Пејчић/.
Прдседник општине Мирко (Драгомир) Пејчић гачковац био је до 1937. г.Књиговођа је био Богдан Стефановић из Мезграје.
Мирко Гачков 26.08.1937.тражи уверење од општинске управе о дуговању те управе њему као бившем председнику (плату-награду) и о дуговању те управе њему за стан поштанског чиновнока и поште.(податак из кућне архиве Раке Поповића)
Од 1936-1941. г., тачније до слома Краљевине Југославије априла 1941. у општини су радили: Љуба Р. Раденковић, председник, Борисав К. Раденковић, благајник, Љубомир Станковић Ћата, деловођа и писар Живојин (Жикица) Живковић, из Ралина. Пандури су били Рака Крстић Врндин и Светислав-Тила Ристић Рабужчија. Биров је био Драгомир Крстић Врндин, који је имао најјачи и најчистији глас тако да су могле чути и најудаљеније куће када се огласи са Чуке.
Селсћи кмет 1938.године је Михаило Радосављевић Брџа. Те године је нишки владика посетио Стрелац.
Велимир Момчиловић је од општине био задужен 1940. године да од мештана, на име утрине, убира новац.
……………………………
Крајем тридесетих годинау селу је уторником био пијачни дан на простору где је данас бивши “Текстилколор”, између Гачковског плаца и баба Совине (Јоцића) куће до пута. Продавала се, куповала и трампила, углавном ситна и крупна стока.
…………………………………
За време окупације у другом светском рату од средине маја 1941. па до првог партизанског напада на окупаторску власт 19/ 20 маја 1943. године, комплетна администрација водила се на бугарском језику. Општински кмет Иван Стојанов и секретар Трајко Манојлов били су из Бугарске. Кмет омален човек са великим стомаком био је германофил, а секретар Трајко русофил и веома добар човек. Трајко је становао је код Мише Алексића на спрату..
Општинску управу под принудом предали су бивши службеници општине: Љуба председник, Борко благајник, Љуба деловођа и Жика писар. Љуба дел;овођа је радио са њима у општини од првог дана. Једно време је радио и у Раков Долу. Жику писара из Ралина су августа месеца 1941. довели да ради за њих. У почетку су радили у старој приземној општинској згради, а почетком септембра 1941. преселили су се у задружну зграду на спрату. У старој општинској згради су Бугари отворили Прогимназију, која је била кратког века. Четири бугарска полицајца њихов старшија сместили су се у бившу жандармеријску станицу, у кући Мирка Стојановића Мурџе. Сељаци су били приморани да прихвате бугарско поданство. Они који нису прихватили, морали су да иду преко демаркационе линије у Недићеву Србију. Од полицајаца били су: Цветан, старшија, Боња, Влада из Босилеграда, Стојан из Ћустендила…
Да би нас убедили да смо Бугари, довели су своје учитеље да држе наставу на бугарском језику и причају како смо као Бугари окупирани од Србије.. У Пироту су покренули су и новински лист “Б’лгарски запад” како би уверили окупирана села да су то бугарски западни крајеви. Поред пропаганде преко новина: Зора, Зарја, Утро и Б’лгарски запад, покренули су изградњу пута Стрелац-Љуберађа, у подножју Камика. Пут је просечен кулуком до Насине воденице.Да би нас што пре придобили, одобравали су отварање бакалница. У кратком року у Стрелцу је отворено шест бакалница и једна слаткарна (посластичарница), поред задружне бакалнице и бакалнице Мирка „Мурџе“. Продавнице су биле снабдевене са свим потребним артиклима за село. Бугарске цигатерте биле су: Мелник, Сл’нце, Арда, Златна арда…
Бугарска општинска управа радила је до напада партизана 19/20 маја 1943. год. Том приликом су партизани запалили зграду са архивом. До тада су уопштини радили: бугарски кмет и секрертар, Љуба Ћата, из Стрелца, Алекса Златановић, из Студене, Никола Митић, из Звонца, Жика писар из Ралина, биров и пандур Тила из Стрелца.
Поред притисака на разне начине да бугаризују мештане, кмет је био познат и по глобама на перфидан начин. Измислио је да једном месечно врши преглед коња тако што би сео испред Гачковске кафане, а сваки ко је имао коња морао је да га проведе поред кмета и остави по 30. лева на столу испред кмета. Сутрдан би “службено отпутовао” у родно место у Бугарску, да однесе опљачкани новац.
У почетку било је само четири бугарска полицајца у станици (учасок) и два општинска:Стојан Генчев из Ћустедила и Влада из Босиљграда. У партизанском нападу погинуо је Влада из Босиљграда и још један полицајац, а Стојан је био лакше рањен у руку. Кмет је спавао у општинској управи. Њега су спасили сељаци стражари, дочекавши га у ћебе при искакању кроз прозор.
После напада стрелачка општина је пребачена у Камбелевац под управом бугарског кмета из столске општине. Столски кмет је био веома опор човек, гори него стрелачки Иван. Нико није веровао да ће код бугарског кмета Ивана да проради савест. Међутим, приликом давања изјаве у Бабушници пред истражним органима о партизанском нападу, Иван је бранио стрелчане од оптужбе да дању ору и копају, а ноћу нападају бугарске општине :”Хората несу нападали, онова је оружана војска”. Тако се одужио стрелчанима што су му спасили живот.
По ослобођењу Лужнице у септембру 1944.г. успостављена је народна власт. За предсенике и секретаре НОО (Народно-ослободилачких одбора) и за одборнике постављани су поверљиви и проверени другови, најчешће само са основном школом. Било је и неписмених. По мишљењу чланова КП (Комун.партије) писмени људи су тада били сумњиви и многи су били под присмотром. Против “народних власти” и њихових претставника није се смела чути ни добронамерна критика. Најлакше је тада било етикетирати оне који нису по вољи у саботере. Таквима је следио по кратком поступку суд и затвор или принудни рад, најчешће туцање камена на путевима или сеча дрвета на албанској граници изнад Ђаковице.. Уколико би неко био пристојно обучен “по господсћи” и још са шеширом на глави, етикетиран је као господин, капиталиста, антикомуниста. Морали смо сви да будемо једнаки, да сви мислимо исто, па да се не разликујемо ни по одевању. Нажалост пракса је показала да су “другови” веома брзо почели да се одвајају. Први су се одвојили официрски кадрови по специјалним мензама и имали специјално снабдевање из посебних магацина. После њих почело је одвајање пртставника народне власти. Посебно се то одразило после резолуције Инфомбироа.
Бабушница је била среско место . За председника Среског НОО постављен је Чедомир Митровић Мрдач, земљорадник из Студене, а за председника Среског НО суда Милисав Андрејић, земљорадник такође из Студене. У то време по канцеларијама су седели “другови”под капама и наоружани, јер се још водио рат за ослобођење целе бивше Краљевине Југославије.
Секретар Месног народно-ослободилачког одбора (МНОО) у селу био је Арса Б. Ристић, као најповерљивија личност по његовом казивању. Преко њега су ишла сва општинска документа. Председник МНОО био је Тоза Благојин (Светозар Б. Ранчић), популарни “Тоза шеф”.
Касније Тоза постаје претседник за регион, а подпретседник Чедомир Пејчић Гачковац.
У Стрелцу за председника опшинског суда 1945.г. постављен је Мирко А. Пејчић Гачковац (1885-13.05.1953)
Претседник Месног народног одбора /МНО/ у 1946-ој години уместо “Тозе шефа” постављен је Радивоје Здравковић, а секретар Стојан Станковић. Матичар је био Александар Ђ. Стојковић. У току године Александар је постављен за секретара, а за матичара и деловођу Стојан „Акало“.
Председник СНО био је Д. Стојилковић, заплањац, а секретар Бошко Богдановић, раковац.
Прдседник Црвеног крста за 1949.г.био је Велимир Момчиловић, а секретар Стојан Станковић Акало
Секретар МНО /Месног народног одбора/ био је Душан Игњатовић, из Масуроваца, председник Крста Илић.
- г. председник МНО био је Крста Илић, грнчар из Тамње махале, а секретар Александар Ранчић /Санда Колар/, из Мишчеве махале.
- од новембра до 1. марта 1950.г. матичар је био Стојан Ђ.Станковић /Стојан Акало/. Стојан је радио у МНО , 1945 и 1946.г.
Осмог јануара 1949. г???. формиране су општине. За првог председника постављен је Богољуб Ристић /Андонов/, ковач, а за првог секретара Душан Игњатовић из Масуроваца. Исте године после њега Крста Илић, грнчар био је председник. Секретар је био Новица Илић, ралинац из Дрме.’Дрма место, ставити у фусноти.
1950.г. председник МНО био је Сава В.Момчиловић, а после њега 1951. Борко Ристић (1920-1997) /Борко Видин/, а секретар Сава Момчиловић, Душан Игњатовић, па Б.Костић из Валниша. Тада су радили у МНО Тома Ранчић /Глишинац/ и Града Јурук. Борко је за МНО набавио: зидни сат, столове и столице, бокал за воду са чашама, мастионице, 4-5 столова са шах гарнитуром. За свој рад Борко је 1955. г. добио јавно признање. Одликован је Орденомзаслуге за народ са сребрном звездом./Борково казивање аутору књиге август-октобар 1996.г./.
У тим годинама су сељаци од МНО добијали решења којима се обавезују када ће у току године и колико млека да испоручују Задрузи колико стоке живе мере. Тако је према решењу за 1950 г. Чеомир Милошевић био обавезан да у фебруару испоручи стоку живе мере 100 кг. и по 25 кг. млека у мају и јуну.
Од начелника за привреду и финансије из Бабушнице добијала су се решења за сечу шуме за стоку под одређеним условима и одређену количину. Месне власти су издавале решења за напасање овацау планини на друштвеној својини..
Преко Месних народних одбора издавана су решења и за принудну наплату пореза према попису надлежних. Чедомиру Милошевићу су за наплату пореза пописали вепра црне длаке тежине око 80 кг. / Из кућне архиве/
25.09.1951.г. Димитрије Радуловић је командир станице милиције у Стрелцу.
Анегдота.
Радисав Љубић, познати “сеоски адвокат” позајмио је новац од бојаxије Драгољуба, из Грнчара, који је становао и радио у кући Борка Видинога у Стрелцу. Радисав је Драгољубу дао уредну признаницу, али без датума. У признаници је написано да ће паре вратити друге недеље./Казивање Борка Видинога/
1949.г 01.08., (или 8.01.) од МНО –а формиране су Општине. Први секретар општине био је Душан Б.Игњатовић, из Масуроваца. После њега секретар је био Градимир Панајотовић /Јурук/., из Стрелца, казује Града Јурук.
Председници МНО: Тоза Ранчић Шеф, Радивоје Здравковић, Крста Илић
Председници општине 1950.: Богољуб Ристић (Андонов)до 30.12.1950., секретар Бранимир костић из валниша, матичар Града Панајотовић од 18.10.-22.12.1950. До 18.10. 1950. матичар је био Ч. Стојановић из Валниша и од 22.12.1950. Одборници:Александар Ранчић, Драгољуб Гога и Већа ћурчија. Борко Ристић… Први секретар општине био је Душан Игњатовић, каснији путар, из Масуроваца. После њега био је
Града Јурук.
!951. године председник општине је Борисав-Борко Ристић
Секретар Душан Игњатовић, из Масуроваца
Благајник Светомир-Тома Ранчић
Службеник Градимир Панајотовић Јурук
Матичар и војни референт Борисав-Бора Јанковић
Служитељ Светислав-Тила Ристић
Биров Славко Радосављевић Виљин
Пољак Драгомир Крстић Врндин
/Казивао: Бора Јанковић 26.06. 1997.г./
у нар.одбору општ. радио је Сава Момчиловић (Петраћин). Председник Народног одбора општине стрелачке је Борко Ристић, секретар Д. Игњатовић из Масуроваца, матичар Бора Јанковић до априла 1952.
Месни народни одбор, председник до јуна 1955. Борко Ристић. Наставља Града Јурук. Одборник за склапање бракова је Већа ћурчија.
Законом о проглашењу општина и срезова бр.56/20 од 20 јула 1955. године укинута је стрелачка општина, која је постојала од 1878-1955. Бабушница је од среског места постала општински центар. У селима формирају се Месне канцеларије. За шефа МК у Стрелцу постављен је Градимир Панајотовић Јурук (јули 1955-лета 1983). После њега била је Виолета Ранчић од 1.09.1983-сред. 12. 1992). Јовица Љубић из Бабушнице замењивао је шефа МК од 21.03.1988-21.09.1988. Радован М.Танчић Раца је ншеф МК од априла 1993. (2.003).
Стрелачкој општини припојене су општине Црвенојабучка и Раковдолска.
Лугар-шумар после рата био је Павле из студене, а од 1958. лугар у сеоским шумама био је Раде Пејчић.
/ Од 1.08.1949-1955 су општине, а онда су срезови постали општине, а општине месне канцеларије/
Одборник већа произвођача Народног одбора у Бабушници, из села је Чеда Гачковац. Претседник Народне општине у Бабушници је Десимир Вацић, из Сурачева.
Стрелачка општина обухватала је и села Валниш, Масуровци и Раљин.
Матичари су били: Александар Стојковић 1946. године. Душан Б.Игњатовић, из Масуроваца од 01.01.1947-31.03.1947. Чедомир Стојановић, из Валниша од 01.04.1947-01.12.1947. Светомир(Тома) Љубић, из Стрелца 1948.г до21.10.1948. Стојан (Акало) Ђ.Станковић од 21.10.1948 до 21.02.1950. Чедомир Стојановић од 28.02.1950-17.10.1950. Градимир Панајотовић Јурук од 24.10.1950-22.10.1950. Бора Јанковић од 1952(?)—06.11.1956. Бора после тога одлази за шефа МК у Раков Долу. Радио је годину ипо дана, а затим је био шеф МК у Студени до пензионисања 1963.године. ………
1951.г.претседник општине био је Борко Ристић, секретар Душан Игњатовић, из Масуроваца, благајник Светомир-Тома Ранчић, Градимир Панајотовић, матичар, и војни референт Бора Јанковић. Служитељ је био Светислав-Тила Ристић, биров Славко Виљин, а пољак Драгомир Крстић /Казивао Бора Јанковић, 26.06.1997.г.у Лалешевцима/. Прво Борино запослење било је у среском Комитету партије, а потом је био у бабушничкој општини порески извршитељ.
- председник Борко ристић, секретар Душан игњатовић, матичар Бора јанковић, а 1954. секретар Града јурук, матичар Бора Јанковић.
Председник народног одбора (комуне) у Звонцу био је 1957. Бошко Миленковић Бик из Стрелца.
На свим званичним документима на крају је стајало и септембра 1956.год.: Смрт фашизму-Слобода народу!
Председник НО у Бабушници био је 1960. Мирко Златановић из Раков Дола.
Председник опш.скупштине у Бабушници 1963. био је Велимир Ђорђевић из Извора.
У 1960-ој г. за матично подручје МК Стрелац: Стрелац, Валниш, Раљин, и Масуровци при склапању бракова општинска скупштина Бабушнице 29.јануара одредила је одборнике Ристић Арсу, из Стрелца и Младеновић Божидара, из Валниша….
А на седници 03.06.1963.г. Скупштина је именовала за матично подручје Месне канцеларије у Стрелцу (Стрелац, Валниш, Ралин и Масуровци) одборнике: Петра Б. Јовановића, учитеља, из Стрелца, Лазара Маринковића, из Ралина и Тихомира Спасића, из Д.Крњина, агронома Зем.задруге у Стрелцу.
Предраг Љ. Раденковић, одборник, Петар Д.Пејчић, одборник за село.