August 22, 2016

Porodica i zadruga

U razgovorima o bilo kojoj temi reč porodica retko se čuje. Ukoliko se i pomene neka porodica, ne pominje s po glavi porodice, nego po imenu ili nadimku predaka. Na primer: za porodicu Predraga S.Aleksića kažu Vacini, Petra D. Pejčića Gačkovci, Vidojka i Časlava Paunovića Milojćari, Ljubomira M. Stankovića Vuždini, Bogdana N. lukića DZućini i t d. Često se po imenu pretka ili po nadimku zove cela familija. Evo primera: Raćini, Jevtinci, Kačarovci, Ljubinci, Juruci, radenkovci i td.

Na čelu patrijarhalne porodice ili zadruge je muška glava., ali ima i primera da odlučuje ženska glava. Porodicu čine muž i žena sa decom. Kada deca odrastu i osnuju svoje porodice, a ostanu u zajednici sa roditeljima čine zadrugu.

Do pedesetih godina prošloga veka u Strelcu je bilo nekoliko porodičnih zadruga. U zaseoku Laleševci: Raćini, 24 člana u kući, Miloševi 23, Jevtinci (Dimitrijini) preko 18 članova, Juruci (Mičini) oko 30…

Kada je došlo vreme da se podele, osnovana su nova domaćinstva. Nestala su velika gazdinstva i stvoreni sitno sopstvenički posedi. Poslednje deobe Zadruga desile su se u novoj Jugoslaviji pod komunističkim režimom. Nastupili su novi društveni odnosi i nov pogled na život.

Iako su po ugldu na SSSR jugoslovenski komunisti pokušali da stvore seljačke radne zadruge, i krupna poljoprivredna dobra, planovi su propali naročito na stvaranju seljačkih radnih zadruga u brdskoplaninskim predelima, u Srbiji. Nasilnim duzimanjem zemlje u Vojvodini stvorena su Poljoprivredna dobra, koja su se održala sve do dolaska na vlast „zapade demokratije“.

Još u toku NOB propagirana je ravnopravnost i jednakost u društvu. Ta propaganda je praktično razbila porodično gnezdo, osnovnu ćeliju društva. Mladi naraštaji to shvataju bukvalno i hoće ravnopravnost u svemu u porodici. Sve manje poštuju i slušaju roditelje i starije osobe, koji ostaju bez reči posebno ako su mladi postali članovi SKOJ-a i KP-e.

U državnim i društvenim ustanovama uvedeno je oslovljavanje: druže i drugarice. Odnos u društvu i oslovljavanje nisu mimoišli ni ustanove osnovnog i srednjeg obrazovanja, a što je tragično i žalosno uvedeno je i u pretškolskim ustanovama-vrtićima.

Najstariji član porodične zadruge, starešina zvao se stareja..Stareju su svi članovi zadruge slušali bez pogovora. U zadruzi je vladalo običajno pravo, koje si svi članovi poštovali. Mlađi su slušali i poštovali starije.

Posle smrti starešine zadruge, ulogu preuzima najstariji brat ili sin. U zadruzi se tačno zna ko i kada šta radi. Raspored rada za naredni dan dobija se posle večere kada su svi ukućani na okupu. Obroci su zajednički za sve ukućane. Deca su imala posebno mesto uz trpezu na tronoškama. Stareji se podnosi izveštaj o obavljenim i neobavljenim poslovima u toku dana. Za neobavljene poslove mora da se obrazloži zašto nisu obavljeni. Stareja po svojoj proceni prihvata obrazloženje ili odbija sa upućenim prekorima.

Žene su imale svoj deo posla u kući i u polju. One su podređene muževima. Po nedelju dana jedna je reduša-nedeljuša po unapred utvrđenom redosledu. Reduša u toku svoje nedelje brine da za sve članove zadruge obezbedi po tri obroka dnevno. Ručno mesi hleb, peče ga u crepnjama (crepuljama) i kuva jela u zemljanim sudovima-grncima na ognjištu. Njihov život na selu nije nimalo lak. Pored poslova u kući, rade i na njivama sve poljoprivredne poslove. Motikom okopavaju kukuruz, srpom žanju žito, ručno pleve žita da ne urastu (da ne zarastu u travu), skupljaju šljive, hrane stoku i živinu, sade povrće, okopavaju i navodnjavaju (pliskaju) gradine, skupljaju seno, pletu, predu, tkaju i pored svega su majke: rađaju, čuvaju i podižu decu. One nemaju određeno radno vreme.

Prema uzrastu i deca imaju udela u radu. Pojedini odrasli članovi imali su stalna zaduženja: ovčari, kozari, govedari, pečalbari…

U sezoni velikih poslova, sposobni zadrugari ustaju sabajle “pred zoru dok još ne s’vne i rabote dok se ne st’vni.” U kući ostaju reduša, stari nemoćni i sitna deca.

Do deobe najčešće dolazi zbog neslaganja, netrpeljivosti između jetrva. Zato narod, verovatno iz životnog iskustva, priča da se dva brata nikad ne bi podelila da su ostali neženje.

Danas u selu velikih porodica, zadruga nema. Redak je slučaj da su dva brata u zajedničkom domaćinstvu. Prema autorovom popiisu žitelja Strelca 23 septembra 1996, uz veliku i nesebičnu pomoć Časlava A. Jevtića, službenika Mesne kancelarije i šefa M. K. Radovana M. Tančića, samo jedno domaćinstvo ima 7 (sedam) članova. U njemu žive dva brata sa roditeljima, ali samo je jedan oženjen. Sa 6 (šest) članova ima 5 (pet) porodica, a sa 5 (pet) članova 7 (sedam). Deset porodica ima po četiri člana u kući. Dvadeset i devet porodica je sa tri člana. Najveći broj porodica 110 (sto deset) je samo sa dva člana, a u 58 kuća živi po jedan član. Domaćinstva su uglavnom staračka i selo polako nestaje. U tursko vreme i kasnije sve do pedesetih godina 20 veka Strelac je imao najveći broj žitelja u Lužnici i najviše učenih.

 

31.XII 1900. g. Broj porodičnih zadruga u Strelcu 31.XII. 1900.g.:

 

od 1-5 članova…………………….69

od 6-10   „        …………………….79

od 11-15  „       …………………….24

od 16-20 članova …………………-

od 21-25    „       ——————2

do 15. godina bilo je muških 266, ženskih 219, ukupno 585

od 16-45 g. bilo je muških 241, ženskih 240, ukupno 481

od 46-70 g. bilo je muških 102, ženskih 85, ukupno 187

od 70 na više bilo je muških 16, ženskih 10, ukupno 26

 

Ukupno stanovnika: 1279

/Statistika Kraljevine Srbije, knj. XXIII, g.1903., str.368 i popisu od 31. -XII -1900 g./,

a na strani 370: oženjenih 236, udovaca 41, razvedenih nema.

Da ne bi bilo bruke razvodi brakova bili su retki. U razvodu glavnu ulogu imala je crkva.. Prema podnetim molbama o razvodu je odlučivao je Duhovni sud u Nišu.

This site is protected by wp-copyrightpro.com