August 22, 2016

Odnosi među srodnicima

Deda i baba pored srodstva poštovani su i kao starešine porodice. Njihova reč bila je zakon za sve članove porodice ili zadruge. Često se njihova reč uvažavala i u familiji.

Najstariji sin starešine porodice uvažavan je i kao budući starešina posle očeve smrti. Mlađe jetrve su po pravilu slušale najstariju, a sve su bez pogovora slušale muževe. Tako je bilo i kod dece. Najstarije dete u kući slušala su sva mlađa deca i zvala ga baja ili bata ako je muško, a dada ili doda ako je žensko. U 15-oj godini žensko čeljade nije više dete, nego devojče. Devojče se zove do punoletstva i od tada je devojća. Devojka je sve do udaje kada dobije nov naziv mlada nevesta, skraćeno nevesta ili mlada i tako se oslovljava godinu dana od dana udaje, a momak je mladoženja za isto vreme.

Muškarac u svojoj 17-oj godini nije više dete ili detišnjak kako meštani vole da kažu, nego je postao momče i u selu ozbiljan kandidat za ženidbu iako nije regulisalo vojni rok.

U nevezanom razgovoru žene vole da pomenu ime momka, koji im se dopada za zeta pa kažu:

”Ej, Žika Vacin se zamomčil” Ako su više puniletnih devojaka na okupu: Devojće se zbrale, a za mlađe od 18. g.: Devojčetija se zbrala. Muška deca su dečišta, a starija od 17. g. momčetija, momci.

A, kada je u pitanju udadba i ženidba i za i momka i devojku kaže se: ženi se. Reč udaja se ne čuje, nego se kaže: “Zora Borkova se oženila za Dobrosava Rajkovskog u Valniš, Kosa se oženila za Božu u Nikolinci, u Mišču malu. Žola gačkovsći oženil Jordanku kačarovsku Čala učitelj oženil Boku učiteljicu.

Ako se devojka uda u bogatije domaćinstvo strelčani kažu ubavo se udomila. “Zagorćina čerka se udomila u Aleksandrovac za Vlatćinog sina.” Brančina i Cvetina čerka iz Padinu (kraj u strelačkom ataru) udomila se u poljeto u Vojnegovac (poljeto je naziv za pirotsku kotlinu). Jordanka Garina se udomila u Draginac, u Lužnicu.

Deca i odrasli oca zovu tata, a majku nana ili mama. Za decu kažu: sinovi i čerće (kćeri) Stric se oslovljava čiča, a strina strinka. Pri dozivanju kažu: “Strinće, jela ovam, dojdi ovam”. Najstariji stric je stari bašta ili stari tata, a njegova supruga stara majća ili stara nana. Majčin brat je ujća (ujak), njegova supruga ujna. Očeva ili majčina sestra je tetka, a njen suprug tetin-teča. Ženine sestre njenom mužu su svastike, a muževljeve sestre ženi z’lve (zaove). Suprugu je ženin brat šurak, a šurakova supruga šurnjaja. Supružnici dve rođene sestre su badževi (pašenozi). U porodici sa dva brata, mlađi je dever snajki. Zetu je suprugin otac, deda (tast), a majka, baba (tašta). Za ostale srodnike strelčani imaju sledeće nazive: bratanac, bratanica, sestričina, sestrić, jetrve (žene od dva ili više brata), brat od ujću, sestra od ujću, brat od čiču, sestra od čiču, brat od tetku, sestra od tetku, kum i kumica, kumašin i kumača ( kumašin je krštena osoba, a kumača njegova supruga).

 

Nazivi po porodičnom stablu: otac, sin unuk, praunuk, čukununuk i bela pčela. Za starije generacije ako opet pođemo od oca: otac, deda, pradeda, čukundeda, navrndeda, askurđel, kunđel, kurlebalo i surdukov.

Čukundeda je pradedov otac, dedov deda i očev pradeda

Navrndeda je čukundedov otac, pradedov deda itd.

Askurđel je čukundedov deda, pradedov otac itd

Kunđel je čukundedov praded…

Kurlebalo je čukundedov čukundeda…

Sakurdov je otac čukundedovog čukundede…

Čukun-prefiks-pra-nastao je od latinske reči secundus, što znači: drugi, sledeći za jedan stepen dalje.

Navrnded je ustvari navr(h) ded

Askurđel je sakunded (secundus) ded

Kurlebalo bez objašnjenja

Nazivi su zabeleženi u 18. veku u Vojvodini

Nevesta novi član mladoženjine porodice daje posebna imena deverima, zaovama, njihovoj deci i bližoj rodbini Novim imenima ih zove samo mlada i to dok je živa. Imena su: Ubavenko, Vojvoda, Barjaktar, Ubavica, Pisar, Golub, Seja, Seka, Golubica, Dever, Car, Plovdina…

Sve do početka 20-ih godina prošlog veka retko je muž svoju ženu zvao po imenu. Ako mu nešto treba zove je: Mori, jela ovam, dojdi ovamo, nešto da ti kažem. A, žena samo glasno pita: Ma, kude li se denu mojvi čovek?

Kada se rodi prvo unuče oslovljavaju se babo i dedo. Između dva svetska rata počelo je slobodno oslovljavanje po imenima. Posle Drugog svetskog rata muž i žena se oslovljavaju samo po imenima ili nadimcima. Neveste su prestale da daju posebna imena. Mnogi su se običaji izgubili pa i ovaj.

This site is protected by wp-copyrightpro.com