Петраћини

У селу су била двојица са именом Петрћија. Потомци незнају да ли је њихово крштено име Петраћија или је дошло од имена Петар.

Један од њих је живео на левој обали Мурговце, где је сада кућа потомка Најдена Ћирића и то је Здравковсћи Петраћија, а други је живео преко реке у подножју брда Градишта. Он је из Валниша. Своје имање у валнишком атару код Витановких воденица у Ливађу замени је за њиве у стрелачком атару. Супруга Петраћије из Валниша звала се Руса. Они нису имали децу па су усинили Велимира, сина Раке Стаменковића, из Цврчковске фамилије. Од усињења Велимира су мештани звали: Велимир Петраћин.

Петраћија и супруга Руса: Велимир (усињеник).

Велимир и супруга Мара(студенка): Љубомир, Нада, Славко, Загорка, Сава, Влатка, Градимир, Јорда, Јелена.

Љубомир и супруга Стојна(црвенојабучанка): Станул, Ђорђе.

Станул и супруга Загорка: Зоран, Драган.

Зоран и супруга Данијела(из Горњег Бријања): Александар, Ана-Марија. Породица слави светог Аранђела 21. новембра по нов.календару.

Драган и Нина(из Зајечара): Марко, Дуња. Породица слави св Николу 22..маја по н.к. Станул (војно лице) са породицом је живео у Зајечару од 1970-1993, а од 1993. године у Нишу. Данас синови са својим породицама живе одвојено у својим кућама.

Ђорђе и Борисавка: Срђан, Ивица-Ћоше.

Срђан и Словенка(влајња): Тања, Иван. Срђанова породица живи у Зајечару.

Ивица је момак, живи са родитељима у селу.

Нада је удата за Славка Игњатовића (Живанинога)

Славко и супруга Мира(ралинка): Радомирка, Петар, Мирко, Јован. Славко је по занату ковач. одсељени су непосредно после другог св.рата у Лесковац.

Радомирка је удата за Петра Б.Јовановића у Стрелцу.

Петар и супруга Вера Тричковић: Мишко, Ненад. Породица живи у Лесковцу.

Мирко и супруга Нена: Маријана, Маја, Андрија. Живе у Лесковцу.

Јован и супруга Јелена: Душанка, Душан. Живе у Лесковцу.

Загорка је удата за Лазара Ристића, ковача. Покојна је.

Сава и супруга Десанка Раденковић: Зорица, Драган. Одселили се у Зајечар.

Зорица је удата за Ненада: Пеђа, Мики.

Драган и супруга Гордана: Невена, Никола.

Влатка је удата за Уроша Д. Јевтића(Лалешевци)

Градимир и супруга Ружа(Илијинка): Радован (1950-1972), Олгица.

Олгица је удата за Љубишу, зајчарца: Сузана, Оливера.

Јорда је удата за грлиштанца: Тадија, живи у Зајечару. У дргом браку Јорда и Станко из Грлишта: Иван. Породица живи у Зајечару.

Јелена је удата за Петка у Бољевцу. Имају две кћерке.( Податке је дала Загорка,Станула, Момчиловић у Нишу 03.12..2.000.г, допунила Радомирка 18.12..2.000.год /телефоном/ )

Ристинци

Сећање Богдана С.Ристића да су од Димитрија Ристића.

Димитријеи супруга Стана(бердујка): Божидар, Милева, Сава, Добринка.

Божидар и супруга Стана(валнишка): Нада, Бора, Новка.

Нада је умрла као девојка.

Бора и супруга Душка: Бранко, Мики. Живе у Ћићевцу. Бора је био отправник возова.

Бранко и супруга: Горан и кћи?

Мики и супруга Душанка: син и кћи.

Новка је покојна.

Милева је удата за Будимира М. Панајотовића.

Сава и супруга Цвета: Драга, Богдан, Александар.

Драга је удата за Душана Златановића Ћукана, без порода су.

Богдан и супруга Надежда(јуручка): Зоран, момак.

Александар и супруга Десанка(Црногорка) живе у Подгорици. Александар је п.пуковник у пензији

Добринка је удата у Валнишу.

Борко Ристић и супруга Цака: Сотир, Стојан, Јелена, Рајко.

Сотир и супруга Љубица: Стојанка, Велимир, Мирко.

Стојанка је удата за Новицу Јурука.

Велимир и супруга Мирка(кћи Јове Ђувезинога): Зоран, Дејан.

Зоран и супруга Бисена: Марија(1992), Марко(1994)

Дејан је момак.

Сотир(Соћа)и друга супруга Влатка(Брејанка): Ружица. Удата и живи у Белој Реци код Бора.

Стојан и супруга Госпојинка(Јуручка): Драгољуб/ Драгомир/.

Драгољуб и супруга Новка(Пилиштарка): Божидар, Богдана. Одселили се у Вражогрнац. Драгољуб и Новка су покојни.

Божидар и супруга Најда /Љиља/ (кћи Славка Живанинога) имају сина и кћерку.

Богдана се удала Градимира(Божинца): Мирјана. Живе у Зајечару.

Јелена је удата за Светозара Петковића: Борисавка, Милица, Ђурга, Градимир.

(10.јула 2.000.г. у Стрелцу податке дао Богдан (Саве) Ристић.

Напомена: У Брејановој махали домаћинства: Градимира Стојановића, Воје Раденковића, Зарије Раденковића-Брејанци

 

Сабаковци

Потомци не знају порекло предака и назив фамилије. Многи саговорници су указивали аутору хронике да у фамилију Сабаковци спадају и потомци Дмитра и Ангелине, затим Донинци= Дујинци

У блиском сродству су: Марко, Синадин и Милан Перћин.

Марко: Алекса-Лека Марков

Алекса, прва супруга Калина(фам.Дојчиновци): Љубица

Љубица удата за Сотира Ристића

Алекса, друга супруга Цвета: Борисавка, Божидарка, Јелка.

Борисавка удата за Александра В.Миладиновића

Божидарка удата за студенца. Живе у Бору или Зајечару.

Јелка је умрла као девојка.

Живко Игњатовић: Синадин Живковић

Синадин(2.брак), супруга Стана(1.брак): Михаило(Микаил), Милева, Рада, Светозар, Коса.

Михаило, супруга Живана(фам.Балабанци): Зора, Јелена, Мика, Љубица, Славко

Зора, удата за Драгољуба Јосифиног

Јелена удата за Живка студенца

Мика удата за Будимира Б.Раденковића

Љубица удата за Душана С.Ранчића(фам.Стојини)

Славко М.Игњатовић, супруга Нада(фам.Петраћини): Љиљана, Живојин, Драгољуб-Гоша, и Чедомир.

Љиљана удата за Божидара Драгољубовог(фам.Ристинци) Одселили се у Вражогрнац.

Живојин, супруга Радмила(фам.Јуруци): Биљана живи у Зајечару

Драгољуб, супруга Горица(масуровка): Саша и Драгана

Чедомир, супруга Јелена(студенка): Драган

Славко у другом браку са супругом Надом(фам.Брејанци) нема децу.

Милева удата за Славка Танчића Лафа

Рада Синадинов одселио се са синовима у Речку(Неготинска Крајина)

Светозар-Тоза Синадинов……

Коса удата у Валнишу. Њен син пок. Градимир радио је на ВМА у Београду, а Часлав и кћи су у Пироту.

Милан Перћин, супруга Цана: Десимир (Декан Стари) и Зора.

Десимир М.Стојилковић(1904), супруга Стојанка(1900), Костина из Дрме: Добринка, Борисавка и Лоза.

Добринка удата за Звонимира Златковића. Настанили се у Барајеву-Лисићи код Београда.

Борисавка удата Десимира Миладиновића(Декана Млађег). Одсељени у Бачку

Лоза удата у фамилију Ђокића у Раљину. Одселил;и се у Бор или Зајечар.

За Десимира Стојилковића кажу да је био суров човек, а сиромашан. Између два светска рата био је граничар. За време бугарске окупације отворио је посластичарницу па је по њој добио и надимак “Декан Слаткар”. Посластичарницу је отворио у приземној кућици до пута, која се налазила на месту данашње школске капије на Селишту..

Љуба Вужда казује да је Десимир свога оца Милана ударио цепаницом тако јако да му је једно око излетело. Као партизан у позадини гањао је људе. Богољуба-Бубку из Јасичја тукао је што је купио њиву од његовог оца Милана. “Морамо сви да будемо једнаки”, била је његова омиљена парола. Тада је натерао Богољуба и Божидара Дл’кшинског да се главама туку као овнови, а он је уживајући узвикивао: “Урш, бац, бац ! Урш, бац, бац !”

 

Качаровци

Преци фамилије Качаровци по казивању Градимира Цветковића (1929) воде порекло из Македоније, незна из кога места. Његови стари причали су:

Деда Јанко “Качаровац” са породицом населио се прво у село Радосин. После неколико година прешли су у стрелачки атар, у Шабаницу према Црном Врху. Са собом су терали и стоку. Поред оваца и говеда имали су добре коње и пастухе. У Шабаници се налазила, а и данас постоји, баруштина у коју је упао један пастух, бранећи остале коње од медведа. Пастух се заглавио у баруштини и медведи су га појели, а остали коњи су се разбежали. Због честих напада дивљачи на стоку деда Јанко је напустио Шабаницу и настанио се ниже до места звано Манастир.

После неколико година боравка напустили су и то станиште и населили се у центру села где је касније подигнута приземна зграда старе општине. Ту су имали скромна пребивалишта у виду колибе покривене сламом.

Након Јанкове смрти његов син Ћитан (Китан Јанковић) преселио се преко реке Мурговице у Дел. Подигао је колибу за становање и стаје за стоку. Ту му се родио син Цветко кога је изучио терзијском занату, Довео му је мајстора из села Радошевца.

Неколико година Китан је са породицом боравио у Делу и једнога дана, близу реке Мурговице, направио је кућицу и покрио ћерамидом. Качаровске куће су и данас на стани,ту поред реке Мурговице.

Од деда Цветка породица се увећала. Данас су велика фамилија.

Према прикупљеним подацима Јанко је родоначелник фамилије.

Јанко: Китан Јанковић

Китан и Вела*: Цветко, Тодор, Стојна. Цветко је користио два презимена: Китановић и Јанковић.*мку (1900-1912), стр.152, т.бр.17

Цветко Китановић и Стана Ставрија, Чедомир, Јула, Косана, Таска, Десанка.

Ставрија Китановић (1880-1955) и Злата (1878-1969): Божидар, Александар, Мита, Параскева, Мара.

Божидар С. Цветковић (1900-1991) и Живадинка (1903-1975): Сава, Јорданка, Нада, Цветко. Живадинка је кћерка Косте и Живке Живковић из Ралина.

Сава и Вера живе у Нишу. Сава је пензионисани пуковник ЈНА.

Јорданка удата за Живојина Д.Пејчића, Гачковца

Нада удата за Душана С. Танчића, Варотинског

Цветко и Милица (кћерка Илије Антића): Гордана, Драгана

Гордана удата у Горчинцу. Живе у Бабушници

Александар С.Цветковић и Наталија: Мирко, Момир

Мирко и Ружа из Масуроваца: Витомир, Ђорђе, Миодраг

Витомир и Вера из Височке Ржане: Борислав, Маја. Живе у Пироту

Ђорђе и Љубица из Трњана: Иван, Марија. Живе у Пироту

Миодраг звани “Романија” и Негица из Калуђерева: Владан, Мирко. Живе у Бабушници

Момир и Нада (Даркова): Вера, Љиљана.

Момир, Нада и Вера живе у Пироту. Љиљана је учитељица у Нишу.

Мита и Душанка (ф.Мишинци): Лена, Рада.

Душанка се после погибије Мите на Градишту преудата у село Кијевац

Лена удата за Милована (ф.Синадинови). Одселили се у Речку(Негот.Крајина)

Рада удата за Божидара Б. Богдановића. Живе у Бабушници

Праскева (Ћева) удата за Бошка Т.Пауновића, Милојћинског.

Мара удата за Момира Брејанског

Чедомир Ц. Цветковић (1891-1955) и Љубица: Живојин

Живојин и Зорица: Градимир, Новица, Петар, Томислав, Богдан.

Градимир Цветковић и Радмила (кћи Крстине Здравковић): Момчило, Лазар.

Момчило и Љиљана (ф.Стојини): кћерка, Ивица

Лазар Китановић Гаша и Љиљана (ф.Станковци) : Јелена, Ненад. Породица живи у Бабушници.

Новица Ж.Цветковић се призетио код Милана Тодоровића-Нуце.

Новица и Зорица: Часлав

Часлав Н.Цветковић и Словена: Милена (+2ОО3), Марија. Настањени у Нишу.

Петар и Јелена (ф.Балабанци) : две кћерке. Једна удата у Нишу. Петар и Јелена живе у Бабушници.

Томислав Ж. Китановић и Гмитра (ф.Јанковци) : Драгица, Зоран.

Драгица удата за Јанка Н. Миладиновића. Живе у Бабушници.

Зоран Т. Китановић и Весна (ф.Јуруци): син и кћрка. Породица живи у Бабушници.

Богдан Ж. Цветковић и супруга Надица,(кћи Србе Манчића из Бабушнице): Горан, Др.Гордана. Горан се утопио у Нишави при превртању чамца (1999). Богдан са породицом живи у Бабушници.

Јула удата за Љубомира Раденковића, бившег председника општине

Косана удата у Валнишу за Живојина Руменинског

Таска удата за Живојина Јевтића

Десанка удата за брата Тозе Ранђеловског, који је погинуо у И св.рату

Деда Китан Јанковић причао је да су Римљани били велики мајстори за зидање. То потврђују остаци зидина на брду Градишту и римски бунар који су на својој њиви на Градишту открили Жика Наћин и његов син Љубисав. Деда Китан је казивао и како су Римљани довели воду на Градиште земљаним цевима из Шопе. О томе казује и Јанко Јовановић, Мутијинац да су са оцем Милорадом приликом орања њиве испод Шопе налазили остатке глинених цеви./Податке дао Градимир Ж. Цветковић/.

НАПОМЕНА: У суседном прекоридском селу РаковДолу постојало је почетком 20.века 10.кућа фамилије Качаревци (СЕЗ, књ.18., стр.353.), / а има их и на Косову, -БМР/. Градимир Качаровац каже да потичу од једне фамилије.

Качаровци имају два презимена: Китановић и Цветковић. Славе св. Архангела Михаила 21.новембра по новом календару.

Тодор Китановић и Цана: Алекса, Ђорђе.

Алекса Т.Китановић Њања и Лепосава (Раћина из Лалешеваца.): Борисавка, Јаворка, Дрина, Звездана.

Борисавка се удавала три пута. Први пут у Радињинцу-није имала децу. Други пут се удала у Камбелевцу и добила кћерку. Супруг је себи одузео живот вешањем. Трећи пут се удала за Перу Шкрбана у Ралину.

Јаворка удата у Радињинцу. Супруг је напустио и отишао у Бор. Она се преудала у Радињинцу.

Дрина удата за Мирка Здравковића Каравиљћинога. Живели су у Бору, а данас као пензионери живе у Њањиној кући у Стрелцу.

Звездана удата за Мирка Мијалковића у Милћинској фамилији. Преудала се у Грлишту код Зајечара

Алексина друга жена је из Пресеке. После Алексине смрти вратила се у Пресеку. Са собом је однела сву поижњину и Алексино сандуче са кућном архивом.

Алекса је био трговац. Имао је и касапску радњу на Селишту, на Панајоткином плацу преко пута прве поставе Споменика.

Ђорђе Т.Китановић је погинуо у рату 1914. г. у 23-ој години живота /мку: 23/203/

Стојна, Китанова кћи удата за Алексу Дичковца.

*мкв.стр.16., тек.бр.10. :Тодор Китановић, син Китана Јанковића и Цане, венчао Цану, кћерку Станка и Радојке Крстић 1883.г., из фам. Вуждинци. Цанино право име Стана.

/ Казивали: Градмир Ж.Цветковић (1929), 7.јула 1997.год.-снимак на касети и Мирко Здравковић Каравиљћин, јуна 2.000./

Љуба Наћин је казивао јула 1998.г. да су Качаровци као и Љубини преци дошли из Црвене Јабуке у стрелачки атар Скрадњи Дел. Живели су као комшије у планини. Љуба као доказ о том насељу наводи налаз оловног противтега (ћијац) за паландзу или кантар, који је Момир Божинсћи нашао на том локалитету. Да је ту било насеље потврђује и назив места Ханиште, између Дубја и Крста.

 

Величкови-Наћини

Према казивању Љубисава Величковића-Љубе Наћинога њихови преци дошли су из Македоније, из околине Дебра, села код Скопља. О томе поузданих података нема, али то тумачење заснива на основу назива Дебарлија. Била су два брата Величко и Миладин. Миладина су звали Дебарлија по блузи коју је носио. Иста таква блуза носила се у околини Дебра, села код Скопља.

Прво њихово насеље било је у Црвеној Јабуци. Потом су прешли у стрелачки атар и населили се у планини, у Богословици. Из Богословице су сишли и населили се тамо где је кућа Раке Милинога у којој данас живи Бранимир Петровић са супругом Надом. И данас се место где је гумно, плевња и њива зове Величково. Ни овде се нису дуго задржали Љубини преци. Прешли су преко реке Мурговице и настанили се на брду Градишту.

Деда Величко је био сиромашан, али богат са децом. Имао је сина Ђуру и шест кћери. Да би се издржавали сина је запослио на деда Вациној црепани у Бајчевој ливади. Када су и остала деца ојачала, надничарила су да се прехране Тада су од Ђурине зараде почели да купују неке парцелице. На парцелици у селу подигли су кућу и сишли са Градишта. Горе су задржали колибу и појате за стоку. Силазак у село била је њихова последња сеоба.

У селу данас живи Величков праунук Љубисав са супругом Ђургом. Парцела носи назив Величково. Од тапије за ту парцелу Љубисав је као ђак основне школе направио авион и за то од оца Живадина добио добре батине.

Деда Величко је волео добро да пије. Пио је дирекно из бурета са дудком (цевчицом од конопља). Једном су га упитали како се осећа кад му дудка упадне у буре, а он је мирно одговорио: “Па, никако, не сећирам се, узнем си другу дудку“.

О њему постоји и ова анегдота: Деда Величко из Градишта потерао снопове овса на санкама у село. Са Градишта пут је водио према Студени, а потом низ Студенку реку до Стрелца. Један крај конопца, којим су везани снопови вукао се по земљи. У једном тренутку идући за санкама пијан, Величко је стао на конопац и пао. Жетеоцима који су наишли, лежећи рекао је: “Децо, обикаљајте далеко, по мене иде некакав ђавол и обори ме”. Тек кад је стигао у село приметио је да то није био никакав ђаво, већ крај од конопца.

 Величко Стојановић (мк:6/11/57) и Стана: Ђура, Вида, Ленка, Стевка, Савета, Роска, Наталија

Ђура и Милица (ф.Врндини): Добринка. Убрзо после порођаја Милица је умрла, а Ђура се оженио Наком ( 1875-1959), из Раков Дола, кћерком Јанковић Јанићија и Стане./Мат.књ.умрлих, стр.18., тек бр.9./.

Добринка удата за Живојина Димитријевића

Нака је из првог брака довела мушко дете. Умрло је у 5-ој години живота према мку

По Наки за домаћинство и данас кажу Наћини.

По казивању Никосаве-Косе кћерке Борка Крстинога Нака је била веома лепа жена. А, Ђура је имао обичај да каже: ” Моја Нака и кад не зготви убаву манxу, ја гледам у Наку и слатко ју покусам”.

Ђура и Нака: Ђурга, Живадин и Мара.

Ђурга удата за Ђорђа Пауновића (ф.Милојћинци).

Живадин и Зора (Раћина фам.):Љубисав, Радмила, Градимир.

Љубисав и Ђурга (ф. Јевтинци.): Лена и Вера.

Лена удата за Горана, проф., из Јелашнице. живе у Нишу. Имају Мишу и Сању

Вера и супруг Драган живе у Пироту. Имају два сина: Марјана и Игора

Радмила удата за Часлава Стефановића у Камбелевцу. Покојни син Зоран је живео у Белој Паланци.

Градимир је живео и радио у Пироту. За време Другог светског рата добио је високу температуру. Од тада не чује и не може да говори..Умро ујесен 2003.

Мара Ђурина кћерка удата за Стојана Ђ.Илића. Одселили се у Грлиште код Зајечара.

Вида, Величкова кћи удата за Стратимира-Траћију Ранчића у засеоку Дрма.

Ленка удата за Пејчу Адамовог у Мишинској фамилији.

Стевка удата за Богољуба Илијинског.

Савета удата за Јованчу Мутијинскога

Роска удата за Светозара Стаменковића, Цврчковца.

Наталија удата за Ивка Раденковића, Балабанског.

/ Податке дао Љуба Наћин, маја 1997. године/

(Ђура Величковић и Љуба из Љубераће, муж Даринке поп Ђурине сестре браћа?)

 

Ђусинци

Ђусинци потичу са Косова. Не зна се из ког су места. Милутин Миленковић, учитељ претпоставља да, по облику лица, потичу из Турске.

Најстарији за кога се зна да се доселио је Риста. Риста је имао сина Радосава. По њему потомци носе презиме Радосављевић. Једино Градимир син Петра и Јосифке презива се Стаменковић по прадеди Стаменку.

Живојин Костадиновић (1911), који живи у Пожаревцу казује да Ђусинци воде порекло из Црне Горе, а дошли су преко Косова. Фамилија је славила светог Аранђела у новембру.

РИСТА: Радос(л)ав.

Радос(л)ав Ристић: Стаменко, Станко, Миладин, Филип-Виља.

Стаменко Радосављевић и Јулија, мку: 152/14: ..?

Стаменко и Стана/1845-1902/-мку:133/6, из Раљина: Михаило, Василије.

Михаило (Микаил “венер”) и Јелена (ф. Јовановци): Петар, Боса, Драгиња, Мара.

Петар (“венер”) и Јосифка( ф. Мишинци): Браниславка, Љубица, Косана, Чедомир (1929-1991), Градимир, Душан.

Браниславка са породицом живи у Бору. Удата за Градимира Стојадиновића:(Лулин) Румена и Јован

Љубица живи у Зајечару

Косана је у Вражогрнцу.

Чедомир и Добринка (фам.Петковци): Радован, Божидар

Радован Ч. Радосављевић и Наталија (црногорка): Владимир, Виолета. Живе у Кули у Бачкој.

Божидар Ч. Радосављевић регистровао се јула 1998. године у Стрелцу са влајњом. Живе у Бору.

Градимир П. Стаменковић (1932) и Влатка (ф.Јоцићи): Милутин, Драган.

Милутин и Мира (личанка): Никола, Ивана. Живе у Београду

Драган и Снежана (из Нашушковице): Јелена, Марко. Живе у Бабушници

Јелена има сина Николу.

Душан П. Радосављевић и Јелица (из Слатине): Нена, Љиља. Живе у Слатини

Нена има синове: Душана и Александра

Љиља има једног сина

Боса Михаилова је умрла као девојка.

Драгиња Михаилова удата за Јована Крстића Дл’кшинца. Живели су у Бору.

Мара Михаилова удата за Будимира Марковића у фамилију Стамболијинци

/Податке дао Града Ђусак, авг. 1998/.

Василије Стаменка Радосављевић је погинуо у првом св.рату 1916.

Василије и Талија, из Студене: Рака, Владимир, Душанка, Цвета

Рака В. Радосављевић и Вера: Божидар, Јорданка, Зорица, Градимир, Петар, Живојин.

Божидар-Бошко Верин (1924-1997) и Косовка (ф.Манинци) нису имали децу. Божидар се женио и са Србијанком Дујинском.

Јорданка удата за Момира Божинског. Немају децу.

Зорица удата у Драгинцу, у Лужници.

Градимир Верин, супруга (Масуровка): Секул, Небојша, Снежана.

Секул и Гордана, из Црвене Јабуке: Далибор

Небојша и кћи Душана Рајниног имају три кћери.

Снежана удата у Нишу.

Петар Р.Радосављевић је војно лице живео је у Загребу, а данас у Нишу. Има сина.

Живојин је ожењен пироћанком. Имају сина и кћерку. Живе у Пироту.

По Ракиној супрузи Вери, потомке зову Верини. Раку су убили Бугари 1943.

Владимир В.Радосављевић и Лена (кћи Тихомира Пејчића Гачковца) одселили су се после 2. св.рата у Лесковац. Имају две кћерке: Божидарку и Доброславку.

Цвета удата за Јевту Крстића Дл’кшинца. Одселили се у Бор. Имају Најдена и Драгицу

Душанка удата за Божидара-Бођу Панајотовића

Цвета удата за Јевту Крстића Дл’кшинца

Станко Радосављевић и Стаменка: Станка и Милан=Милош

Станка удата 22. 01.1889. за Ђорђа Илијића, сина Илије и Милке Ристић МКВ 19/6

Милан и Стевка: Илија Радосављевић (1904-1964)-мку: 44/7

Илија и прва супруга(из Калуђерева): Десанка, Загорка, Рајна.

Десанка удата за……..?

Загорка удата за Велимира, Добросава Јевтића у Лалешевцима.

Рајна удата за Саву, Димитрије, Јевтића у Лалешевцима.

Илија и друга супруга Цвета (сестра Коде “Колара”): Градимир, Нада, Јелена, Будимир

Градимир и Јагодинка (Божинка): Петар, Јован, Верица.

Петар и прва супруга Смиља Пауновић(из Падине): Миле (види фамилију Вучинци)

Петар и Мерима (Ненћина), други брак Петров: Данијела.

Јован и Милена (босанка): Милена, Верица. Породица живи у Младенову(Бачка).

(Податке о Јовану дао: Слободан Игњатовић Крца 1.08.1997.)

Верица удата за Новицу, Александра,Ранчића (фамилија Глишинци).

Нада Илијина кћи удата за Новицу, Јове, Ранчића (фамилија Маринкови)

Јелена Илијина удата за Чедомира Величковића Ганиног

Будимир и Јелена: Славољуб

Славољуб и супруга Милена. Породица живи у Бабушници

Миладин Радосављевић: Благоје и кћерка…..?

Благоје је у Првом светском рату побегао у Бугарску као дечак За време Другог светског рата синовац Михаило га је довео у Стрелац где је и умро.

Кћерка Миладинова је живела у Звездану код Зајечара. Имала је сина Живка

Филип (Вилип, Виља) Р. Ристић и Милица, кћи Ристе Момчиловића из Лесковице: Влајко, Михаило (Микаил Виљин), Славко, Цвета, Димитрије (Мита Виљин), Љуба, Алекса. Филипу је други брак, а Милици први. Венчани су 20 априла 1879.г., он са 25.г., а она са 22 г.-мкв:1878-1879.

Влајко Ф.Радосвљевић је умро 4.јула 1910 године у 23-ој години живота

Михаило (1889-1959)-мку:14/1 и Косовка (из Грнчара) нису имали пород. Михаило је у селу био познат као “Микаил Брxа”. После И св. рата био је сеоски кмет.

Славко и Рада (из Лесковице): Славка (Цонка)

Славка (Цонка) удата за Ивана Глигоријевића. После ИИ св.рата одселили се у Рипањ код Београда.

Цвета удата за Живка Соколовића-мк: 50/12

Димитрије-Мита Виљин је приодан после Првог св.рата у фамилију Благојини за Драгу, удовицу, чији је супруг Лазар погинуо у рату 1914.године,

Мита(1893-1977) и Драга (1889-): Јелена, Ружа, Зора, Радмила-Мица, син

Јелена удата за Ивана Костадиновића.

Ружа удата за Десимира Стојилковића-Декана Старог.

Зора је умрла као девојка.

Радмила-Мица(1925-1999) удата за Бошка Деура, босанца, првоборца. Мица је као партизанка у првој борби код Братишевца изгубила леву руку. Живела је у Београду. Нема децу.

Митин син је умро као дете у истој недељи када и син Таке “Куцине”

Мита Виљин и Драга живели су заједно до 1938.годин, а онда се Мита вратио у свој дом.

После ИИ св.рата Мита се оженио Антицом. кћерком Светислава-Тиле Ристића, општинског пандура. Из тога брака су: Секул и Зоран.

Секул и Борисавка (кћи Жике Благојинога): Јелена.

Зоран ”Карча” је момак.

Љуба Ф. Радосављевић је у Првом светском рату умро од тифуса.

Алекса Ф. Радосављевић је погинуо 1915. године.

Михаило, Милош, Славко и Мита славили су св. Николу, 19.децембра по новом календару. Градимир Стаменковић Ђусак слави св. Архангела Михаила 21.11. по новом календару.

/Податке дао Градимир П.Стаменковић 24.09.2.000.

 

Дојчиновци

Назив фамилије потиче од Дојчина. Потомци претпостављају да су њихови преци дошли у Стрелац из Градског( бивши Власотиначки срез), јер тамо имају рођаке. Имају рођаке и у Бердују.

Прво њихово насеље било је у потесу Манастир, а онда су сишли код данашњих Брејанских кућа. Дојчиновићи и данас имају тамо једну парцелу. Одатле се Велимир призетио код Стевана Стојановића Цврчковског у подножју Градишта, где се Валнишница улива у Мурговицу. Стеван је познат по надимку “Целесија”.

Дојчин Павунковић у књигама забележен Доичин, користио је два презимена: Павунковић и Милосављевић.

Доичин Павунковић и Вела(1829-1889-МКУ41/24): Станко, Пејча, Димитрије.

Станко Доичиновић (1855) и Миленија Савић (1856) кћи Саве ковача из Студене: Светозар (1881-1883) и Душан(1891-?). Станко и Миленија венчани 10.02. 1880.г.

Душан и Стана (1907): Радмила, Дара, Душица

Радмила Дојчиновић (1926)

Дара удата за Милета Костића у Пироту

Душица удата за Александра из Студене.

Душан је служио у жандармерији. Последње његово службовање било је у Пироту. После његове смрти супруга Стана се преуда за неког попа.

После другог светског Станко је продао кућу и одселио се у Пирот. Станкова кућа је растурена и пренета за задружну зграду, коју су партизани запалили 19/20 маја 1943.године.

Драган Л. Дојчиновић је казивао 8.августа 2.000.г. како је Станко био опасан човек. Увек је био спреман да бије било кога ко му прелази преко имовине. “Ни змија није смела да прође преко његове њиве”, казивао је Драган.

Потомци више памте Пејчу Дојчиновића (1863-?). Рођен је у Ограњи код Брејанске фамилије.

Пејча и Стојна Петковић: Лепосава, Велимир, Вида, Рака, Милица, Божидар-Бошко. (Стојна је из Курејинске фамилије, из Радињинца, кћи Стојана и Станојке Петковић).

Велимир П. Дојчиновић (1900) и Наталија (1896): Славко, Цвета, Лазар, Јова

Славко и Мира (кћерка Богољуба, ковача): Загорка, Вера, Коса, Божидар, Ратко.

Загорка удата за Драгишу (Нацка) Милојевића из Студене /Градиште/ Породица живи у Бору. Драгиша је син Алексе и Добринке са Градишта.

Вера удата за Часлава А. Јевтића, службеника Месне канцеларије у Стрелцу. Живе у засеоку Лалешевци.

Коса удата за Ратка Чокића, из Коваћевца код Младеновца. Живе у Младеновцу.

Божидар и Каменка, из Кијевца: Далиборка, Виолета.

Далиборка удата за Жарка. Живе у Обреновцу.

Виолета удата за Владицу из Камика. Живе у Пироту.

Ратко је момак. Ради у стрелачкој пошти.

Цвета удата за Александра Јовановића (ф.Мутијинци)

Јован (1920-1937)

Лазар и Ђурга: Драган “Кића”, Бранимир, Снежана, Горица, Јасмина, Раде.

Драган, момак живи и ради у Челареву (Бачка)

Бранимир и Мирјана из Босне: Синиша, Данијела. Избегли су из Словеније у току последњег рата деведсетих година. Извесно време живели су у Стрелцу. Сада живе у Бачкој Паланци.

Снежана неудата. Избеглица из Словеније.

Горица удата за Жарка Николића у Калуђереву. Живе у Бабушници. Кћерке: Жаклина, Сања.

Јасмина је побегла из Загреба са децом Ненадом и Горданом, ученицима. Била је удата за Ивана Долинара из Метлике (Хрватска)

Раде живи у Љубљани, ради у “Меркатору”

Кућа Лазара Дојчиновића је без житеља. Лазар је умро, а супруга Ђурга се са децом: Бранимиром, Снежаном и Јасмином одселила у Бачку Паланку

После 2.св.рата Велимир Дојчиновић, удовац оженио је Рајну, супругу пок.Ранђела П.Ћирића

Потомци Велимира Дојчиновића славе св.Георгија-Ђурђиц 16.новембра по новом календару.

Божидар-Бошко П. Дојчиновић и Вукосава (ф.Ћерћези): Бранисавка. Бранисавка удата за Градимира С.Димитријевића Гољу. Живе у Бошковој кући

Божидар Дојчиновић славио је св.Николу, а његова кћи Бранисавка и зет Градимир славе св.Јована 20.јануара по новом календару.

Вида Пејчина кћи удата за Студенца. После смрти супруга преудала се за Јанка Стојковића. Одселили се у Големо село код Врања.

Рака Пејчина удата у Студени.

Милица удата за Алексу Марковога. Одселили се у Врање

Димитрије Дојчинов син је као момак отишао у Бугарску у Видински крај и настанио се у селу Извору. Године 1920. дошао је и свој део имања предао синовцу Велимиру.

Имање Дојчиновића било је у потесу Манастир, а Скрадњи Дел је мираз. Између Волове главе и Богословице је шума. У Орљаку су шуме и њиве око 4.ха. Станков сливник (шљивар) је у Орљаку.

У потесу Манастир Дојчиновске њиве граниче се са њивама Вуждинске фамилије

За време поплаве другог дана св.Тројице 1939.г. вода је однела испод Градишта куће: Велимира Дојчиновића, велике Миладиновић, , Микље Миладиновића и Мирка Стојановића Мурџе поред бунара.

/Податке дали: Ђурга, Снежана и Раде-Дојчиновићи јула 1998/.

Анегдота:

Враћајући се једном из Ливађа Милева, деда Вацина унука види како у Мурговици дете у мушкој одећи пере веш. Приђе му ближе и упита:

-Чијо си, бре дете?

-Нес’м ја бре, нело мори, одговорила је Цвета Вељина кћерка. Тада је Милева одложила своје ствари и узела те детету опрала веш. /Казивале: Цвета 1988., Милева 1989. и Милунка Вацина 9.04.2000./

 

Дичковци( пребацити овај фајл у ф.Николинци)

По казивању Јанаћка Димитријевића (1922): Дичковци, Николинци, Xамћини, Костини, Поћерци и Траћијини потичу од једног претка. Једна је то фамилија

“Димитрије и Ранча су браћа. Њихов отац је вероватно Никола”, казује Јанаћко

Дичковци носе презиме Димитријевић по Димитрију Николићу.

Димитрије: Алекса и Влајко Николићи.

Алекса је једно време служио у жандармерији, а после се вратио на имање и био добар домаћин. Чувао је добре волове са којима је по цео дан орао. Био је строг и вредан. Уосталом дичковци су сви добри радници. Снаху Косу је тукао једном што није отишла прво да окопа кукуруз у Долини па после да пере косу.

Алекса Николић и Стојна (ф.Качаровци): Драгослав, Борко и Станоје

До деобе живели су у задрузи 28 чланова. Када им је отац Алекса умро, од запаљења слепог црева, сви су у кући слушали Драгослава, најстаријег члана. Стара кућа у којој су живели била је до Мурговице, а после деобе су се померили навише.

Кућу и њиву у Долини Димитрије је купио од Алексе Златановића Брке, оца Владе Пашића. У тој кући су до 1939.год. седели цигани, мајстори за сврдлове. Чувен је био мајстор Куја код кога је Борко А. Димитријевић изучио ковачки занат.

Драгослав Димитријевић и Никосава (ф.Глишинци): Ружа (1919.), Јанаћко( 1922), Александар(1924), Мара ( 1926) и Марија (близнакиње), (Ђурга 1929), Божидар (1932). Према матичној књизи Ружа је рођена 18.09.1920.

Ружа удата за Светислава Петровића у Раљину.

Јаначко и Божидарка /ф. ДЗандзилци/: Чедомир, Драган. Јанаћко је печалбар од 1934.год. Био је повремени радник у Борском руднику, а од половине 1941. год. стални радник. Почетком новембра 1944.год. мобилисан је у партизане. Од децембра 1945.год. био је у КНОЈ-у пуних три године.

Чедомир и Верица (из Раков Дола): Ненад, Милена.

Чедомир је печалбар и електричарски радник. Извесно време радио је у бившем СССР-у, у Казахстану.

Ненад је смртно страдао 15.08. 2.003 у потесу Ливађе, изнад Витановских воденица при сечењу церике.

Драган и Драгана: Ивана, Ана. Драган је службеник поште у Београду.

Александар се призетио у Раљину за Цвету. Имају: Наду, Загорку и сина Милоша, службеника у АТП Пирот, Аутобуска станица у Бабушници.

Мара удата за Томислава Милошевића Чуљу у Валнишу. Живе у Пироту. Имају сина Ратка.

Марија удата у Раљину за Александра Јевтића. милиционара. Живе у Пироту као пензионери. Имају сина Драгана.

Ђурга удата за Момчила Пејчића у Милаћини у Валнишу. Живе у Бору. Имају две кћери: Словенку и Јагоду.

Божидар се призетио у Валнишу у Витановској фамилији. Са супругом Цветом имају кћерку Радицу, која живи у Нишу.

Божидар у другом браку са Милицом из Студене живи у Зајечару.

/Податке дали: Чеда Димитријевић, Зебец 2.08.2.000. и Јанаћко његов отац 5.10.2000. у Стрелцу/.

Борко Димитријевић(1902-1973) ковач и Добринка, Ђувезина кћи: Јана и Јанко близанци, Борисав

Јанко Димитријевић (1934) и Добрица: Драган, дипл. правник Живели су у Бору. Сада живе у Нишу.

Јана удата за Ставрију Пауновића (ф.Милојћинци): Анђелка, Горица. Обе кћерке живе у Зајечару.

Анђелка удата за Македонца. Имају сина Милоша.

Горица удата за Врањанца.

Борисав(1937), ћурчија и Ђурга: Бранислав

Бранислав и Љиља (Ганина унука): Александра, Александар. Живе у Ћуприји.

Станоје Димитријевић и Севета (ф.Гаљинци у Камбелевцу): Стојан и Стојанка-Цока (близанци).

Стојан и Смиља (ф.Глишинци): Горица, Стојанка, живе у Нишу.

Стојанка Станојина кћи и Петар из Пресеке, живе у Француској. Имају две кћерке.

Севета, удова се после другог светског рата преудала за Влајка Ранчића (Цониног).

Влајко Д. Николић и Ката (Даринка): Живојин (1909-1979)-мку:119/5, Тодор, Стевка.

Живојин (1909-1979) и Добринка: Загорка, Градимир, Бранимир, Душан.

Загорка удата у Камбелевцу за Гојка шустера. Имају Раду и Смиљу. У другом браку у Камбелевцу са Томиславом Видановићем: Драган и Драгица близанци.

Градимир и Мила (сестра Ђоке шнајдера): Вела, Нада. Живе у Неготину.

Вела је просветни радник., живи у селу Градац код Крагујевца, а Нада уметник.

Бранимир и Зора (камбелевка) : Ђорђе, Драган.

Ђорђе и Љиљана (студенка): Весна, Драгана.

Драган Бранимиров и Олгица, из Лесковца: Ана, Владимир. Живе у Лесковцу. Бранимир и синови славе св. Архангела Михаила у новембру.

Душан и Драгица: Миле, дипл. правник, Славица. Живе у Бору.

Тодор и Десанка (из Масуроваца): Цвета, Милутин, Зора.

Цвета удата у Валнишу за Николу Пејчића (ф. Пејчинци). Имају синове Александра и Војислава. Обојица живе у Бабушници.

Милутин и Цвета (кћи Ђоке Милојћинскога): Божидар

После развода Цвета се са сином и својим родитељима одселила у Зајечар. Божидар је шофер у Зајечару, ожењен и има кћерку Ану.

Милутин и Јосифка (ф.Поћерци): Родољуб.

Родољуб живи у Бабушници. Из другог брака има две кћерке.

Зора удата за Божидара В.Ранчића

Стевка Влајкова удата за Светолика Мијалковића.

Дичковци славе св.Архангела Михаила у новембру. Кад су се поделили Драгослав је узео за славу св.Јована 20.јануара по новом календару, а Борко Стеванов дан, трећи дан Божића.

Јанаћко казује да су се Николинци настанили у Стрелцу пре Качароваца. Када су Николинци дошли, у потесу Задеље било је језеро. И данас је то подводно земљиште, а између Задеља и Дрме је клизиште, због кога је друм добио кривину.

Првобитна насеља у стрелачком атару била су у планини на потесима: Богословица, Гарина, Секулица, Шабаница.

Интересантно је напоменути да су три брата у Дичковској фамилији: Драгослав, Борко и Станоје добили близанце, да Јаначко, Ружа, Цвета и Божидар користе штапове као ортопедска помагала. У фамилији има три Ане и три Драгана.

 

Крајинци

Према казивању Мирка Д.Јовановића Крајинци су се доселили у стрелачки атар из Бердуја. Прво пребивалиште било им је на Селишту на простору где се данас налазе куће Граде Крајинског, кућа и плевња Нацка Добринога и кућа Борка Видинога. Њихови потомци су прешли у засеок Лалешевци. Куће су им на изласку из засеока према Масуровцу у којима живе потомци Ранђела и Михаила.

А, према казивању Векослава Д. Јевтића, Крајинци су дошли из Неготинске Крајине. тамо су учинили неки зулум па су побегли и прво се настанили у Лалешевском атару иза брега у Рупе. Када су ојачали куповали су парцеле у селу и на њима градили куће. Преселили су се и спавали у кућама, а преко дана одлазили у Лалешевце где су биле колибе и стаје са стоком.

Њихово имање било је од реке Равне све до Долине -Ровине (Дрисне) испод Милћинских кућа. Данас Крајинци у селу имају само једну парцелу подељену између браће Будимира и Милорада. Налази се између куће Лазара-Гаше Качаровца и куће пок. Нацка Добринога, албатина.

Будимиров син Градимир подигао је 1985.г. нову кућу зидару до куће Нацка Добринога. На својој деоници Милорадов син Драган, из Бора почео је деведесетих година у доба инфлације да зида велику кућу и прекинуо радове. Цела та парцела(обе деонице) зове се Мирћино по Мирки супрузи Михаила Крајинског.

Кућа Лазара Китановића Гаше са окућницом и баштом је на Бонћином. Купљена је од Чедомира Љ.Станковића, учитеља, а Чедомир је купио од Чедомира Манчића, из Студене, Бонћиног зета, који је у њој живео. Кућа на брегу, њива изнад ње и шљивар до реке Равне је такође Бонћино. У тој кући су живела Бонкина кћи Јоса са супругом Велимиром, родом из Грнчара. Нису имали децу па је кућу са шљиваром наследио Јосин сестрић Новица Манчић, а њиву Предраг Љубин, из Тамње махале, бивши Јосин усињеник. Бонка је родом из Ралина, удата за Петка Стојановића из Крајинске фамилије.

Мирко Д.Јовановић наводи да су Михаило и Ранђел браћа.

По прецима Јовану и Миленку потомци се презивају Јовановић и Миленковић

Јован: Стојан, Миленко

Стојан: Ранђел, Петко

Ранђел Јовановић и Јелена: Добросав, Ранча, Сада, Лепосава, Мара.

Добросав момак је приодан код Цвете, супруге пок. Станомира Гроздановског и затекао двоје деце: Бранисавку девојчицу и мушко дете у колевци. “Добросав их је малтретирао и тукао те су као деца умрла, све то због имовине”, казивала је Лозинка Панић, удата Раденковић (15.10.2003 у Стрелцу)

Добросав и Цвета (кћи Мите Јоцића-Вецини): Мирко, Драгиња, Загорка, Перса, Рада, Славко

Мирко Д. Јовановић и Јана (ф.Пејчинци, из Валниша): Зорица, Мирјана, Радован и Радица близанци, Милица.

Зорица удата у Дучевцу

Мирјана удата у Радињинцу.

Радован је у Зајечару. Ради у стаклари.

Радица је, такође, у Зајечару удата за Ратка Раденковића сина Мирка “Шарка”(ф.Божинци)

Милица удата у Драгинцу, али већ 20 година са супругом живе и раде у Швајцарској

Драгиња удата у Раљину

Загорка се није удавала, живела је у родној кући.

Перса…

Рада удата за Александра Ранчића (ф.Глишинци) Живели су изнад Попове мале у планини у Лијач, а данас живе у селу

Славко (1929) је умро по одсузењу војног рока у ЈНА (Казивала Лозинка Панић)

/Податке је дао Мирко Крајинсћи 21.09.1997.год. у Стрелцу/.

После погибије Добросава, Цвета се преудала 1942 за Зарију у Масуровцима и родила сина Миливоја, угоститељског радника у Београду.

Добра Крајинсћи је истерао оца Ранђела. Прихватио га Добросав Јевтић, звани Бала, да га чува за једну њиву.

На тој њиви за време ИИ св.рата посвађају се Добросав Крајинсћи и Мирко, Балин син. Добросав нареди сину Славку да бије Мирка. Мирко се бранио, а када је и Добросав притекао сину у помоћ, Мирко дохвати секирицу да се брани. Једним незгодним замахом удари Добру секирицом у главу и убије га. Бугарска власт Мирка осуди на робију, али је убрзо пуштен, уз образложење да је дело учињено у самоодбрани.

Ранча се одселио негде код Лесковца

Сада је живео у Љуберађи

Лепосава удата за Стевана Јовановића Газду

Мара..?

Петко Стојанов син се оженио са Бонком из Ралина и по њој су их назвали Бонћини, а крајинска парцела на којој су имали кућу Бонћино.

Петко Стојановић и Бонка: Јевросима (Јевра), Јосифка (Јоса)

Јевросима удата за Чедомира Манчића, из Студене. Живели су у селу Стрелцу поред реке Равне. Јевросиму је за време окупације испред куће убио бугарски официр 1943. Педесетих година 20.века породица се преселила на Градиште (студенски атар)

Чедомир и Јевросима: Јорданка, Косара, Загорка, Чедомирка,Новица

Јорданка удата за Велимира у Камбелевцу

Косара удата за Новицу у Љуберађи. Живели су у Ћуприји

Загорка удата за Новицу из Сурачева. Живели су у Пироту

Чедомирка удата за Славка Костадиновића у Стрелцу

Новица Ч.Манчић(1930) и Радмила Илић: Јован, Словенка,Божидар

Јован је умро као момак, печалбар у Новом Саду

Словенка је у Немачкој

Божидар и Дуда: Драгана. Живе у Новом Саду

Чедомир Манчић син Благоја и Цане Манчић, из Студене трговао је стоком, а повремено је клао стоку и продавао месо у Стрелцу. Имао је дведесетак крава и око 80 оваца.Стоку су му чували Чедомир Живковић и Бошко Дојчиновић, из Стрелца и Влада из Бериног Извора.

Јоса удата за Велимира Милошевића из Грнчара. Велимир је приодан(призетко). Били су без порода па су после 2.св.рата усинили Прадрага Љубиног из Тамње мале (Брејанске мале). Споразумом су се разишли, а после смрти Велимира и Јосе, кућу и помоћне зграде са окућницом наследио је Јосин сестрић Новица Манчић, а њиву са шљиваром до Равне Предраг Љубин.

Градимир Б.Миленковић наводи да су крајинску имовину делили Стојан и Миленко. Он памти деду Михаила, али не памти име прве Михаилове супруге.

Миленко Јовановић и Јелица: Јула, Михаило

Јула (1888) удата за Драгомира К.Раденковића (1886)

Михаило Јовановић и Мирка (други брак обоје), удовица из Тамње махале: Будимир,Милорад.

Будимир М.Јовановић и Јелена (сестра Коде Колара): Ђорђе,Градимир. Будимир је свирао у кланета ( кларинет).

Ђорђе Б.Миленковић и Коса: Гордана,Зоран. Живе у Бору.

Градимир Б. Миленковић и Ружа (Ћерћеска) живе у селу. Љубинка,Радован

Љубинка удата за Миодрага Васиљевића, из Извора код Сврљига.Живе у Бору.

Радован и Вера (Радињинка):Јелена,Марко. Живе у Бору

Милорад М. Јовановић и Мара (кћи Димитрија Јевтића) :Мирослава, Драган

Мирослава удата за Стојана Ј.Крстића. Живе у Бору.

Драган Јовановић и ? из Неготинске Крајине имају кћерку. Живе у Бору

 

Балабанци

 

Памћење потомака ове фамилије је од два брата Петра и Ивана. Судећи по њиховом презимену Раденковић, верују да је Раденко отац Петров и Иванов. Потомци незнају зашто имају надимак “Балабанци” и од када потиче.

Раденко: Петар, Иван

Петар Раденковић: Ранђел, Стана

Ранђел Петровић и Стана: Михаило Петровић. (Снаха и свекрва са истим именом)

Михаило и Наталија (1888-1959- мку:16/4-ф.Костадиновци): Станул (1920-1993)

Станул Петровић и Коса: Јелена, Зорица, Александар

Јелена удата за Петра Ж.Цветковића. Живе у Бабушници

Зорица удата за Ратка “Црногорца” у Горчинцу. Њихова деца: Љубиша у Алексинцу и Славиша у Бабушници

Александар ” Аца Пеповић” и Росица (из Сурачева): Дејан, Наташа. Нстањени су у Београду. Наташа удата за далматинца Горана Јовичевића.Њихова деца: Милица, Анђела

Стана Петрова кћи удата за Цветка Мутијинског

Иван Раденковић и Стана (1865-1890): Сима, умро у шестој години 1886. од кашља. Стана умрла 1890. од врућице.

Иван Раденковић и друга супруга Јованка: Мара, Руса, Ивко и Живана (близанци)

Мара удата за Ђорђа Костића Големог ( ф.Мишинци)

Руса удата за Мичу Јуручког.

Живана је кратко време била удата за Борка Крстинога, а потом се удала за Михаила, Синадина, Живковића

Ивко Ивановић-Раденковић и Наталија (1880-1947-ф.Наћини): Бранимир (1904-1982).

Бранимир И. Раденковић и Ђурга (ф.Станковци) : Борисавка, Радмила.

Борисавка (први брак са кројачем Ђорђем Ристићем): Радован.

Борисавка (други брак са Александром В.Јанковићем (умро јула 1989): Милица. Призетени су били обојица.

Радован је у селу, а Милица удата за Видојка и живе у Бабушници

Радмила Ивкова удата за Добривоја-Најдена-Нацка(1927-1999) Мијалковића, поткивача, унука Алексе Ђ. Поповића, учитеља.

Бранимир Ивков је био главни кувар у Борском руднику од 1930-1941. године. Био је један од покретача да печалбари, радници у Борском руднику купе звоно за стрелачку цркву. Под његовом пратњом звоно је дотерано у Стрелац 1934. године

Напомена: Борисав-Борча из Лешја (Ливађе), Ивко Балабансћи и Микаил Балабансћи су једна фамилија. Плацеви су им један до другог на Селишту. Претпотавља се да је Борчин предак Величко, Раденков брат.

/ Казивале:Бора и Радмила, Ивкове кћерке, јуна и јула 1998.г. и “Аца Пеповић” 16..12.1999./

 

Цврчковци

 

Према казивању Ивана Костадиновића назив фамилије потиче од Јована, “из турско време”. У то време вршидба је морала да се обави прво за Турчина, а потом раја врше за себе. Једног лета за време вршидбе за Турчина на Раскрсју, Јован је једном ногом стајао на стожету, другом је замахивао и правио кругове са цврчком* у руци и терао волове у вра. Тада га Турчин назове Јован “цврчко.” Од тада су Јованови потомци Цврчковци./ *Чвркало-цврчко од бурјана/. Први Цврчковци дошли су из Сврљига или његове околине.

Прве њихове куће, према казивању више мештана, биле су на равништу где се данас налази кућа пок. Стевана Дујинског. Када су настале братске деобе, постепено су се преселили на простору где су и данас у Рајној реци.

Од улива реке Валнишнице у Мурговицу узводно су биле куће: Стевана Цврчовског (данас Дојчиновска), Владимира Цврчковског, гајдаша, Ђорђа Велићиног, и Ђорђа Цврчковског, који се одселио у Прекопчелицу.

Памћење датира од Јована.

Јован: Стаменко, Миладин, Милош, Стојан, и 4.кћери.

Стаменко Јовановић и Станка: Рака, Тодор, познатији као Тодораћија, Лепосава/1882-1886/, Милан (умро у трећем месецу 5.08.1891.

Рака Јовановић-Стаменковић и Стана: Живојин, Велимир, Драгомир “Домаћин” Михаило, Драгиња, Вида и Јоска

Живојин се женио три пута. У 42-ој години умрла му је трећа супруга и више се није женио. Живео је 80.година.

Живојин и прва супруга Вида: Божидар (Бошко шнајдер), Богољуб (Бођа).

Бошко Јовановић и Рајна (ф.Љубинци): Чедомир, Александар, Верослава, Душан.

Чедомир, Александар и Душан са породицама живе у Нишу

Верослава удата за Новицу Ранчића (ф.Стојини)

Богољуб (Бођа) је живео у Београду. Био жандар на Дедињу.

Велимира је усинио Петраћија (Петар), који није имао децу /види фамиљу Петраћини/

Драгомир Стаменковић “Домаћин” (1902-1978.) и Петра (из Калне): Нада, Драгољуб, Добринка, Стојан и Александар.      мку:112/1

Нада удата за Бранимира Д. Петровића

Драгољуб настањен у Ченеју (Војводина). Са супругом швабицом има кћерку. У дргом браку са Загорком из Големе шибе нема децу

Добринка удата за Најдена Ћирића (ф.Здравковци-Петраћини)

Стојан и Спаса (из Големе шибе): Слађана, ? . Живе у Новом Саду.

Александар и Николија, из Црвене Јабуке, без деце. Александар ради у “Грађевинар”-у, у Нишу

Драгомир “Домћин”се оженио под старе дане. Супруга Петра је из Калне, власотиначке. Била је српкиња, а усвојио је неки Тренча Бугарин. /Казивање Љубе Вужде 20.маја 1996./.

Душан А. Миладиновић казује да је Драгомир себи одузео живот 1978.г , због неизлечиве болести. /Душаново казивање 10.02.2002 у Стрелцу)

Михаило Стаменковић и Милева: Бранимир, Руска, Јорда, Градимир-Гиле.

Бранимир Стаменковић (1920-1937), зидар умро у Бановинској болници у Зајечару и тамо сахрањен.

Руска удата у Бору.

Јорда удата за Бранимира (Биска) Здравковића. Настањени у Бору.

Градимир-Гиле Стаменковић Метереолог и Марушка, из Студене (ф.Кракљинци): Мирјана, Милован.

Мирјана удата за Зорана Д.Јоцића, Милован је момак

Драгиња Ракина кћи удата за Лазара Љубића

Вида Ракина кћи удата за Милорада-Рада Синадиновог

Јоска удата за Станомира Панајотовића. После Станимирове погибије од партизана, јоска се преудала за Милисава Мијалковића

Тодор (Тодораћија) Јовановић (Стаменковић) и Станка: Јула, Благоје, Светозар, Ђорђе “Сингер”, Даринка. Тодораћија је једно време између два св.рата био сеоски кмет.

Јула (1884-1888)

Благоје и Злата (студенка): Владимир, Драгољуб, Нада, Љуба, Загорка.

Владимир Б.Стаменковић и прва супруга Зора (ф.Петковци): Стојан, Десанка.

Стојан и Дика: Љиљана. Дика је радила код Драгољуба Ранђеловића.

Владимир се са породицом одселио у Корман. Са собом је одвео и оца Благоја.

Десанка (1925-1995), умрла у Нишу

Владимир и Стевка из Ралина: Зорица, Мирјана. Стевка је из првог брака довела кћерку Јелку.

Драгољуб и Добринка (ф.Стојини): ? /кћи/, Мирко. Драгољуб се са кћерком одселио у Свође. Био је ћурчија и свирао гајде.

Мирко Д.Стаменковић је живео у Обреновцу као содаxија. Има две кћери.

Нада Б. Стаменковић удата за Љубисава Мијалковића

Љуба ожењен живео је у Свођу. Супруга му је из Малог Боњинца. Имају сина инж. Синишу Стаменковића. Љуба је умро на Умци код Београда.

Загорка Благојина је била удата за Божидара Манића у Бору. Преудала се у Трњане код Алексинца.

Светозар (1885-1960) и Роска: Крстина, Јелена, Лазар, Душанка, Лоза и Бранислав, стругар. У мк: 23/4 и 101/14 уписано Светозар и жена Крстина)??!!

Крстина удата за Радивоја Здравковића.

Јелена удата за Будимира Раденковића (ф.Божинци).

Лазар и Миросава: Радован и Добривоје.

Радован и Љубка: Зоран.

Зоран и Тања, из Студене, из засеока Голема Шиба: Никола и Милана. Радован са породицом живи у Бору.

Добривоје и Љиља (кћи Звонимира Златковића): Слађана, Тамара. Живе у Марковцу.

Душанка удата за Богољуба Љ.Раденковића.

Лоза удата за Стојана Златковића.

Бранислав-Браниско Стаменковић, стругар и Савка живе у Стрелцу на старом Стаменковом плацу, Јездин габрак. Њихова кћерка Мерима живи у Зајечару, а син Бошко, столар са супругом и сином Дејаном у Бабушници.

Бранислав је са стругаром радио од 1960 до 1982 године

Благоје Т. Јовановић и Костадинка: Светомир, Лазар

мку:160/46. Костадинка(1876-1936), мку:стр.

Лазар Костадинћин био жандар у Белом двору на Дедињу до II св.рата

Ђорђе Т.Стаменковић Сингер и Лепосава, из Бабушнице: Предраг, Александар, Божидар, Рашко, Мира, Олга, Даница. Синови попут оца имају надимак “Сингер” и презиме Стаменковић.

Предраг и Ружа, из Србобрана: Тамара и син. Живе у Бабушници.

Александар, судија и Вера (Настина):две кћери. Живе у Нишу.

Божидар и супруга ? , живе у Нишу.

Рашко са породицом живи у Нишу. Судија је Привредног суда.

Мира..?

Олга..?

Даница..?

Ђорђе “Сингер” је почетком 1945. год. посетио сина Предрага, борца НОБ, на Романији. При повратку успут је ожеднео и напио се затроване бунарске воде. Умро је у Нишу.

Даринка Тодорова кћи..?

Лепосава Стаменкова (1882-1886)

 

Виденови

Миладин Јовановић (Јованов син): Димитрије

Димитрије (1863-1903) М. Виденовић и Велика: Виден, Ђорђе, Будимка

Виден Миладиновић (-1892)-мку: 52/27 и Марија и Здравковић: Драга (1888-1891), Михаил (+23.05.1892) умро од великог кашља у осмом месецу, Љубица умрла у трећој години од великог кашља (+7.01.1893)

Виденова жена Марија умрла је 13. октобра 1891. год. у 26-ој години живота. После њене смрти и изгубљене деце, Виден се оженио са Станком Глигоревић, из студене. Вебчани су 6. фебруара 1894.године / мкв: 32/13 /

Виден Миладиновић и Станка (1896-?): Владимир, Живојин

Владимир и Роска (из Берин Извора): Александар, Момир и Дрина

Александар и Борисавка: Душан

Душан и Драгица (ф.Дујинци-Доници): Игор, омл.првак света у шаху. Душан и Драгица су настањени у Нишкој бањи

Игор ожењен Ана Маријом Батсари, шахисткињом из Грчке. Венчани су у Грчкој, а главно весеље је обављено у ЕИ Ниш. Игор и Ана живе у Кавали, у Грчкој.

Момир се призетио за Мицу у Речки.

Дрина удата за Воју Раденковића (ф.Брејанци)

Живојин В.Миладиновић и Роска: Крстина, Десимир (“Декан Млађи”), Бошко, Бора…

Крстина удата за Крсту Илића, грнчара и бившег председника МНО

Десимир Ж. Миладиновић Декан млађи (1922-1951) и Борка (кћи “Декана Старог”) имају сина. Колонизирали су у Оxацима после ИИ св.рата. Десимир је умро је од ратних последица у новосадској болници 1951.

Бошко Миладиновић се призетио у Злоту. Нема децу. Затекао је два детета.

Бора Миладиновић је живео у Оxацима. Умро је 1981. Оставио је три детета. Девојчица Љиљана се утопила.

Роска се после смрти супруга Живојина преудала за Љубомира Раденковића, бившег претседника општине у Стрелцу.

 

Велићини

Ово је новонастала фамилија од Ђорђа Д.Миладиновића Цврчковца и његове супруге Велике. Велика је кћерка Мите Јоцића (Вецини)и Спасе-мку:20/10/1951.

Ђорђе, Димитрија, Миладиновић и Велика нису имали децу, па су усвојили Мирка Вас. Љубића. По супрузи Велики, потомци носе назив Велићини.

Усвојени Мирко прихватио је презиме Миладиновић

Мирко Миладиновић (1903-1990) и Цана (из Црвене јабуке): Радосав (Рада), Новица, Љубица, Драгољуб

Рада и Витомирка (из Валниша): Смиља, Словенка, Живојин

Смиља удата за Славка, сина Саве “Xевгала”. Настањени у Сремчици – Београд

Словенка удата у селу Држина код Пирота.

Живојин и Цака (из Стола): Александра, Јелена. Живе у Гњилану код Пирота.

Новица и Косана (кћи Велимира ћурчије): Мирјана, Јанко

Мирјана удата за Бобана (из Студене), војно лице. Живе у Нишу.

Јанко Н.Миладиновић, столар и Драгица (ф.Качаровци): Ивана, Иван. Од 1980. г. настањени у Бабушници

Љубица удата за Чедомира Д.Ранђеловића

Драгољуб и Вера (ф.Мутијинци): Драган, Олгица

Драган и Виолета: Жаклина, Марко

Олгица удата за Горана из Дола. Живе у Бабушници

Цела фамилија презива се Миладиновић и сви славе св.Николу 19-ог децембра.

Радосав-Рада казује: “Јован је родоначелник цврчковске фамилије. У 19. веку чума је харала по селу и многе животе однела. Јован је преживео у Земуници близу данашње куће пок.Лазара Дојчиновића. Нико није хтео да га оболелог прими. Успео је да преживи, казивао нам је његов унук деда Ђорђе…

Миладин син Јованов печалбарио је као дунђерин у Зајечару и Нишу у турско време. Када су обнављали Ниш после ратовања, почетком лета Миладин је хтео да напусти посао и оде у село да коси ливаде. Турчин га као одличног мајстора није пустио, већ је послао аб’р сеоском старешини у Стрелцу да скупи сељаке и окосе Миладинове ливаде око 15.ха. у једном потесу званом Скрадњи Дел…

Скрадњи Дел је Цврчковско имање. Стевана Цврчковског имање није дељено. Њега је наследио зет Велимир Дојчиновић, а имање у Богословици је продао…

Данашња кућа Бошка Дојчиновића била је својина Владе петковскога. До Бошковог плаца био је мали плац фамилије Ристинци. Њега је купио Ђорђе Миладиновић и на њему су живели Мирко Велићин и Радосав-Рада

Будимка Д.Миладиновић удата за Петра Адамовића (фам.Станковци).

 

Милош Јовановић (Јованов син): Ђорђе, назван Бл’нзогрудоња

Ђорђе (Бл’нзогрудоња) се одселио 1925. у Прекопчелицу код Лебана. Продао је имање у планини у потесу Манастир, да му се син Михаило-Микља не би вратио у Стрелац. Микља се ипак вратио и живео у селу све до другог дана св.Тројице 1939. год. када му је река Мурговица однела кућу. Микља се тада дефинитивно одселио код оца и браће у Прекопчелицу.

Ђорђе и Стојна: Михаило (Микља), Александар, Владимир.

Микља и Драгиња: Градимир, Желимир, Драгољуб, Миросавка.

Драгиња и њена кћерка Миросавка су погинуле 1943.год. када су Немци-Бугари минобацачима гранатирали њихову кућу, јер су обавештени да се у кући налазе партизани из Стрелца Александар Н.Ранчић (Санда Колар) и Десимир Виденов (Декан Млађи). Партизани су се спасили бекством.

Градимир….

Желимир….

Драгољуб…

Миросавка…

Ђорђе је у селу познат по томе што је са Стеваном Кардашом посетио владику у Нишу, после првог св. рата.

Стојан Јовановић (Јованов син): Стеван Цврчковски Целесија. Кућа Стеванова је испод Градишта при утоку Валнишнице у Мурговицу. Данас је то Дојчиновско.

Стеван Јовановић и Софијанка (Софка): Стана, Наталија, Добринка.

Стана је живела само 15.дана / МКУ 76/14 /

Наталија удата за Велимира Дојчиновића (призетио се). Види фамилију Дојчиновци, стр. ?.

Добринка удата за Николу у фам. ДЗандзилци. После Николине смрти преудала се за Светомира Цветковића Батинца

/Податке дао Раде Стаменковић, Цврчковац, септембра 1997. год. у Стрелцу и Љуба Вужда из Стрелца. О Јовану Цврчковцу, казивао је Иван Костадиновић. септембра 1997. год. у Стрелцу. Велики број података о Цврчковцима дао је Бранислав Стаменковић Цврчковац, августа1998 и ауторово памћење. О Миладину и његовим потомцима казивао Радосав-Рада 2.08.2.000.г.у Стрелцу/настањен у Пироту/ и Драгољуб-Гоца лета 2.002.г. О Ђорђу “Бл’нзогрудоњи” казивао Драган Дојчиновић Кића, а о Ђорђу Илијинском је казивао Љуба Вужда 1997/.

 

Милћинци ( Брејанова мала)

Милћинци и Илијинци (Брејанова мала) потичу од једног претка. Вероватно од Илије. Потомци памте од Ристе и Сокола.

Риста Илијић: Цветко Ристић

Цветко: Пејча и Илија. Презивали се Илијић и Ристић.

Илија Ристић је био општински одборник седам година. Његова супруга се звала Милка и по њој су добили назив Милћинци.

Илија Ристић и Милка: Ђорђе, Сокол, Димитрије-Мита и Никола-Николча

Ђорђе Илијић и Станка (донели је на тарги): Круна, Љубомир, Зорка(Зора) и Љубица. Неки чланови фамилије скратили су презиме од Илијић и Илић

Круна удата за Михаила Јурука

Љубомир Илић (1892-1975)- и Милица: Крста, Васка, Јелена, Радмила. -мку:92/16

Крста Илић (1916-1982) и Крстина: Душан, Арса. Славе св. Архангела Михаила 21.новембра

Душан К.Илић и Гордана (студенка): Мирко, Небојша. Живе у Грлишту код Зајечара.

Арса К.Ристић и Лепосава (из Доњег Крњина): Зоран. Зоран је ожењен Силваном из Радосина. Породица је настањена у Бабушници.

Васка удата за Драгомира Глигоријевића. Настањени у Рипњу код Београда.

Јелена удата у Студени.

Радмила удата за Новицу Манчића. Живе на Градишту.

Зорка (Зора) Ђ.Илијић (1905-1998) удата за Стојана Цветковића Ћерћеза

Љубица удата за Илију Николића (Ненћин). Умрла је са дететом после порођаја

Сокол Илијић се одселио 1925. године у Прекопчелицу код Лебана Са Ђорђем Цврчковцем је купио црквено имање у Прекопчелици, поделили су га на равне делове и настанили се. Плац у Стрелцу продао је Видену Миладиновићу.

Сокол и Елена (Јелена) (1862-1890) :Даринка (1885) живела три дана, Рака (дете) умро 12.марта 1886.год., Тодор, Јелена (умрла од грознице у 28-ој години.

/Тодор Илијић и Руса: Зорка, умрла у трећој години/

Тодор и Даринка: Љубомир, Велимир, Алекса, Славко, Јован, Воја, Риста. Љубомир, Велимир и Алекса рођени су у Стрелцу.

Љубомир Соколовић (1902–1978.), ћурчија и Лепосава (ф.Божинци): Јелена

Велимир Соколовић….

Алекса Соколовић је у Стрелцу био терзија и шио одећу од сукна, а у Прекопчелици је био ћурчија. Код Алексе је Љуба Станковић Вужда радио ћурчијски занат четири године, до рата почетком априла 1941.године. За време рата Алексу су заклали партизани, казивао нам је Љуба “Вужда”. Алекса је Душана Ранчића (Станћијиног), кројача народног одела одвео у Лебане. Душан је са породицом 1941.г.прешао у Лесковац

Славко Т. Соколовић био је пољопривредник

Јован Т. Соколовић био је кројач и кафеџија. Жена му је из Студене

Воја Соколовић, пољопривредник. Због шљиве брату Славку је одсекао главу. Живи у Железнику.

Риста Т. Соколовић је остао у Стрелцу

Димитрије-Мита Илијић…

Никола-Николча Илијић …

Мештани памте да су браћа Димитрије и Никола живели у слози и нису делили имовину.

/Станко Соколовић (1843-1898)- МКУ-76/5/ ; 2.књ.венч.-19/6 / / ?

/Пејчу ставити пре Илије/.Према прикупљеним подацима Пејча се женио три пута

Пејча Илијић и Тодора: Јула (1883-1977) удата за Харалампију Станковића (Раћиног) у Лалешевцима /мку:107/14 /

Пејча Илијић (други брак) и Стојна: Алекса, Миодраг, Богољуб, (Владимир) и Стојанка /удата за Тошу Малчинога/

Алекса се са женом Параскевом одавно одселио у Остружницу. Немају децу

Миодраг Илић је погинуо у Првом св.рату. Са супругом Даринком имали су сина Саву

Сава Илић и Наталија (Николија): Стојан, Бранимир, Мирко, Нада, Грана и сестра..?

Стојан, Бранимир и Мирко настањени су у Зајечару.

Стојан и Вида (студенка): Бојана

Бранимир и Гордана: кћерка

Мирко и Косара: син

Нада је у Кавадарцима (Македонија)

Гранина сестра удата за Раковдолца. Живе у Пожаревцу

Богољуб Илић и Ћева: Стеван, Милица

Стеван и Цвета одселили се 1950.год. у селу Чубра (Неготинска Крајина). Њихов је син Раде.

Милица је завршила у Топоници код Ниша.

Пејча Илијић и Босиљка: Владимир (1897-1966) мку: 50/5

Владимир и Живадинка: Загорка, Косана и Зора

Загорка удата за Никодију Донинског

Косана удата у Радошевцу

Зора удата за Градимира Б.Ивановића-Ристића у Големој Шиби

Димитрије Илијинсћи: Ђорђе

Ђорђе Илијинсћи и Роска (ф.Пилиштари): Велко, Стојан, Јорданка, Ружа.

Велко Ђ.Илијић и Стојана: Петар, Божидар, Ратка и Мира

Петар В.Илић и Стојна (из Зајечара): Бисерка и Небојша

Бисерка удата за Властимира, имају сина и кћерку

Небојша и супруга из Сумраковца имају два детета.

Божидар В.Илић и Аница: кћерка (живи у Нишу), а син Божидар и мајка Аница су у Грлишту.

Ратка удата за Александра (ф.Божинци): кћерка удата за муслимана и живе у Америци, а син је у Зрењанину. И Ратка је отишла у Америку.

Мира удата за Петра, настањеног у Зајечару. Син Зоран несрећно погинуо и оставио два детета. Мира трагично изгубила живот испод воза.

Стојан Ђ.Илић и Мара (Наћина) одселили се у Грлиште. Деца: Слободан(Данко), Мирко, Загорка и Драгица

Данко и Нада (кћи Мирка Стојинога): Јасмина

Мирко и Драгица (кћи Мирка Манића): Миле.

Загорка има два сина

Драгица удата у Јаковцу (околина Зајечара)

Јорданка кћи Ђорђа Илића удата за Петра Стојановића Цукија у Стрелцу

Ружа удата за Градимира В.Момчиловића (ф.Петраћини). Настањени у Зајечару.

Напомена: Ђорђе се после смрти супруге Роске одселио са синовима у Грлиште код Зајечара

Илијинске куће су биле на простору где су да нас куће: Најдена Ћирића, Мирка Ристића Чипака, и Ранђела, који је усинио Љубу бившег председника

 

Златан, самозвани калуђер је из Милћинске Тамњомалске фамилије. Био је сиромах. Чувао је само једну козу. Једне ноћи сањао је да он треба да обнови манастир у потесу Манастир, у планини, који према предању потиче још из доба Римљана. Када је спремио грађу у сну му јаве да он као православац не може да обнови католичку богомољу. Због тога је Златко манастир у виду мале бараке само одржавао и у њега уносио православне иконе.

Грађа коју је Златан припремио за обнову манастира искоришћена је за стару општину одмах по ослобођењу од Турака 1878.године.

Око манастира се сваке године о св.Јовану Биљоберу окупљало много народа из Стрелца и суседних села. Подсећало је на један мали сабор.

Неколико жена које су често долазиле у манастир мештани су звали манастирће. Оне су палиле свеће и молиле се Богу на један чудан начин: клечале су и молиле се, чупале косу, ломиле се, мучиле се. Поједине су падале у транс. Најчешће је долазило њих девет. Међу њима била је Косана, супруга Тодора Милојћинског и кћерка Богољуба ковача.

Барака-манастир са иконама и другим обредним предметима, изгорела је после ИИ св. рата немарношћу манастирке Богољубове кћерке. Она је запалила свеће и оставила отворена врата, која су се затварала обичном резом. Како је дувао јак ветар, а богомољка била у трансу са молитвама, пламен свећа је захватио лако запаљив материјал и букнуо је пожар.

Богомољка је успела да изађе из бараке-манастира и спаси се. Барака је изгорела до темеља и све што је било у њој. Данас као успомена да је постојала богомоља, стоји пола клепала у једном клену, које је служило за позив окупљенима на молитву.

Нико од мештана незна да одговори на питање како се на овом простору кроз неколико векова одржала богомоља из римског доба..

“Златан је био самозвани калуђер. Користио је окупљање народа сваке године 7.јула те правио меану и продавао пиће, казивао нам је Бранислав Стаменковић, стругар, понат у селу као Браниско Цврчковац / 21.07.2.000., на Прокопије у Тамњој мали/

Златанова кћерка Лепосава удата је за Чедомира Ристинског. Нису имали децу па су усвојили Ђуру из Студене. Ђура се оженио Даницом, кћерком Јове Илића, шнајдера из Божинске фамилије. Имају сина Бозидара официра Југословенске војске.

Златан је имао и сина Стевана

(Податке о манастиру дали Љуба Вужда 1997.године. /Снимљено на касети/ и Зора Златковић 12.06.1997)

 

Вуждинци

Потомак Љубомир М.Станковић Вужда (1918) зна за прадеду Крсту.

Крста: Станко Крстић. Станкови потомци и данас носе презиме Станковић.

Станко и Радојћа (из Раков Дола): Милан, Стана (Цана), Михаило, Ката.

Милан и Ленка Јанковић, из Ралина (ф. Арнаути): Коса, Алекса, Таса, Јоска, Нада, Зора, Сара, Љубомир.

Коса удата за Ђуру, Траћијиног брата у Дрми (засеок). После Ђурине смрти преудала се за Стојана Игњатовића у Валнишу. Са Ђуром је имала двоје деце.

Алекса М.Станковић Вужда (1900-1971) и Душанка (ф.Глишинци) : Славко, Предраг, Мирко, Загорка, Градимир, Ратко.

Славко је шофер, пензионер у Бору. Он је највреднији у фамилији Вуждинци.

Предраг је такође био шофер.

Мирко је аутомеханичар. Радио је у Бору. Жена му је швабица. У Бору је радионицу опремио машинама и алатима из Немачке. Са супругом данас живи у Немачкој. Имају кћерку и сина.

Мирков син и прва супруга имају двоје деце. Са првом супругом се развео. По други пут се оженио и са породицом отишао у Шпанију. Тамо је купио кућу.

Загорка удата за …..

Градимир је био велики мајстор. Што му очи виде, руке направе. Женио се више пута. Није се венчавао. Оставио је троје деце. Погинуо је од неоткривених убица.

Ратко је најмлађи. И он је аутомеханичар. Живи у Бору. Има две кћери

Таса је умро као ђак основне школе

Јоска умрла од запаљења плућа

Нада и Зора умрле од колере, као и њихов отац Милан

Сара удата за Саву Ч.Ранчића у Поповој мали

Љубомир (1918) и Љубинка-Бина Јанковић: две кћери Обе су школоване и са породицама живе у Нишу.

Према казивању Љубе Вужде његова баба Радојћа кривила је (храмљала) једном ногом од рођења. Потиче из богатије фамилије. Деда Станко је из сиромашне фамилије, нерадник. Волео је много да пије. Продавао је за пиће све што се могло продати. Зато је син Милан побегао од сиротиње у граничаре.

Прва служба му је била у Белој Води, а после је премештен на Црни Врх, изнад села. Био је добар радник, озбиљан и најбољи човек из Вуждинске фамилије. Ленка је из Ралина из Јнковићеве фамилије и часне породице. Презивала се Крстић. Њихову фамилију називају “Арнаути”, а зашто Љуба незна.

“Мој брат Лека је имао дрносану нарав” каже Љуба. Још као дете је био несташан, али одличан ђак. Волео је да чита књиге и као зрео човек. Бавио се зидарским занатом и био један од најбољих мајстора за зидање каменом. Правио је комплетне куће. Бавио се и ловом. Волео је кафану и картање.

Стана (Цана), Миланова сестра, удата за Тодора Китановића

Михаило Станковић и Младена: Мира /(1895-1977); удата Петковић/

Ката удата за Ђорђа Стојковића “, званог Контрола”

Ђорђе је супругу Кату отерао да би се оженио другом “лепшом” женом. Она је од тада ментално посрнула Стално је шетала по селу и кога сретне љуби га у руку, како одрасле, тако и малу децу. На левој руци носила је крошњу или цедило. Када наиђе на усамљено дрво или бандеру, око њих пребацује из руке у руку крошњу или цедило. Била је мирна.

Податке је дао Љуба Вужда: 11.августа 1996 и 17.јула 1997.године у Стрелцу.

 

Јовановци

Потомак Радомир В.Манић (1920) зна да је неки Гмида имао сина Јована. И њега сматра за родоначелника фамилије. Јован је имао седам синова. Радомир зна само имена четворице. Кућа им је била на Селишту, где је данас кућа Мирка Гачковога, односно Пере Д. Пејчића, учитеља, А гумно је било на месту данашње воденице Тодора Марковића, црепара. Јованова воденица је била на Мурговици одмах испод последње кривине пута у подножју Сипа. Према казивањима Јован је увек јахао белог коња.

У ову фамилију спадају домаћинства: Андрејиних, Стеве Јовановића Газде, Ђоре Ристића…

Код Андрејиних потомака памћење почиње од Андреје Манића. Андреја је вероватно син Мана судећи по презимену.

Јован: Мана, Стојилко, Риста, Славко…

Мана Јовановић и Јованка (1831-1881): Андреја, Велика-Вела, Џурка, Станка (Стевка)

Xурка је побегла у Лесковицу (побегуља)

Андреја Манић и Јованка (из Радињинца): Јелена (1870-1958)- мку:8/2, Наста* *мку: 10/6 /1958, Влајко, Славко, (Танча?), Вида

Јелена је удата за Михаила Радосављевића Венера у ф. Ђусинци

Наста (побегуља) удата за Михаила А. Станковића у ф. Станковци

Влајко Андрејић и Јеленка: Зора, Јорданка, Тихомир, Цвета, Тодор, Станија.

Зора умрла као дете

Јорданка удата за Славка Благојевића у ф. Батинци

Тихомир Андрејић (1910-1988) и Мара: Стојана -Стана-Цана)

Стојана-Стана удата за Драгољуба Мијалковића, поткивача

Цвета удата за Александра Благојевића у Јасичју. Умрла млада без деце.

Тодор умро као дете

Станија удата за Милорада Цветковића (ф.Ћерћези)

Кћерку Јеленку и сина Милана удова Цвета из Ралина довела је када се поженила за Крсту Раденковога, удовца из Мишче махале.

Милан се призетио у Раљину (приодан). Оженио се миразxиком Даринком: Богољуб, Љуба, Живка, Тала (удата у Камбелевцу)

Богољуб се одселио у Житковац.

Љуба, удата за Милу у махали Трешњино дрво у Ралину.

Живка, била удата за Стању Ђенића у Ралину. Преудала се као распуштеница за удовца Љубомира Антића (Младенинога) у Стрелцу. После Љубине смрти отишла је у Бор код кћерке из првог брака.

Трећа кћерка Тала је била удата у Камбелевцу. Одавно су напустили Камбелевац.

/ О Јеленки и њеној деци из првог брака казивала је Коса Божина (Ристић из Мишче мале, 16.05.1993.).

Влајко и Лепосава-Понда (други брак обоје): Радомир, Радисав, Мирко звани “Ја Газда”. Лепосава је из првог брака, довела кћерку Крсјану. Понда је сестра Борчина из потеса Ливађе. Влајко као добар домаћин купи пасторки Крсјани жл’тице (велике дукате), а она их поклони момку Бојку Ивановићу, учитељу (ф.Вучинци) на Сипу, када ге је одпратила да иде на пут.

Нека баба Руса се удавала у Ралин. Када јој је муж погинуо преудала се у Мишчу малу у Стрелац.

Динча Јоцић (?-1910) и Руса: Михајло, Божидар, Ленка

Михајло и Лепосава (Понда): Крсјана

Крсјана је удата за Драгомира Стојковића из Валниша

Михаило и Божидар су погинули у Првом св. рату

Ленка је удата за Стевана Ристића. Мајка је Тозе “Жуметаће”

Лепосава-Понда и супруг Михајло Русин син у Долини имали су кућу измећу куће Стевана Миленковића Гуђиног и Крсте Раденковића. Парцела је тачно преко пута гумна Часлава Пауновића Милојћара. Ту парцелу и данас користе Влајкови потомци, јер је Крсјана наследила и очеву и стричеву имовину.

Радомир Манић и Загорка (фам.Ранђеловци): Нада

Нада удата за Радисава (сада покојног) у фамилију Ђоричинци.

Радисав Манић, полицајац у Винчи крај (Београда) са Олгом црногорком имају: Ненада, Светлану, Љиљу.

Мирко Манић (“Ја газда”) /1930-1998/ и Зора (ф.Костадиновци): Радул, Божидар, Драгица.

Радул и Божидар са породицама живе у Вражогрнцу, а Драгица у Грлишту код Зајечара.

Танча Андрејић 1855-?) и Јелена Панић (1865-1890).

Јелена А. Андрејић удата у Ђусинску фамилију за Михаила “Венера”.

Вида је побегла за Радомира Стојановића, бомбонxију из Радињинца.

Наста је побегла за Михаила А. Станковића у ф.Станковци

Славко Ј. Јовановић је погинуо 1913. од Бугара у Кочане у Македонији. Његова супруга Милка преудала се за Ђору из Ралина и с њим родила 4.сина: Драгољуба, свирача и још тројицу.

Јаначко Андрејић (1860-1890), мку:70/199 ???

Радомир Манић казује да су поп Коста и Мана браћа, у неком сродству.

/Део Андрејиног имања узет је за изградњу цркве/

Стојилко Јовановић: Стеван Стојилков

Памћење потомака Стеве Јовановића Газде није даље од Стеве.

Стеван Јовановић Газда и Стана: Јосифка, Драгиња, Стевка

За Јосифку се призетио Александар (Сада) Адамовић, Мишинац. Њихова деца су: Станоја, Борисавка, Божидарка, Војислав.

Станоје Адамовић и Стојанка: Божидар, Радмила, Драгица, Јовка

Божидар и Емилија (са Косова): Снежана. Божидар је био шофер ГСП–а у Београду. Умро је 1982 године. Снежана је удата за пироћанца и живе у Реснику код Београда.

Радмила удата за Томислава Обрадовића из Старог села код Велике Плане. Имају сина Вељка и кћерку Весну. Весна има сина Александра и кћерку Александру. Радмила, удовица живи у Великој Плани.

Драгица била удата за Љубчета Обрадовића и с њим има сина Драгана. У другом браку са Алексом Јовановићем, из Старог села имају сина Бојана.

Јовка (Станојина кћи) удата за свештеника Сретена Вељковића Чеју, из лужничког Ресника. Имају кћерку Весну, текст.техн. удату за Зорана Илића и сина Миодрага студента Више пољ.школе у Прокупљу.

Борисавку и Божидарку (девојке) су убили Бугари 5.маја 1943 године код колибе у месту Страње где су чувале овце. Борисавку су убацили у запаљену колибу.

Војислав А.Адамовић се одселио у Шумадију

Драгиња (1893- ?) удата за Радисава Аранђеловића, из Валниша док је био ђак четврте године Призренске богословије. Живели су у породичној кући на Белој Води. Тамо су и сахрањени

Стевка је удата за Никодију С.Поповића, деда Вациног унука. Нису имали децу. После другог св.рата развели се. Стевка је прешла да живи у Белој Води код сестре Драгиње, попадије. После сестрине смрти вратила се у Стрелац и веома бедно живела код братанца Станоја на појати у потесу Страње.

Стеван Јовановић Газда и Лепосава ( 1890-1956)*: Коса (1905-1983), мку: 20/4 Лепосава је кћерка Ранђела Јовановића и Јелене (ф.Крајинци)*(мку: 63/15 /1956)

 

Тодорћини

Риста Јовановић: Ђора, Јека.

Потомак Ђоре Ристића, Цветко Т.Ристић памти од деда Ђоре. Ђорина сестра Јека је удата за Ђорђа Благојевића (ф.Батинци)

Ђора Ристић и Цана (из Раков Дола): Тихомир, Владимир, Коса

Тихомир и Тодорка: Цветко (јединац)

Цветко Ристић и Мирославка (ф.Ранђеловци): Чедомир, Цвета, Ковиљка

Чедомир и Борисавка (ф.Јетинци): Зоран, Шумдинка. Живе у Бабушници

Зоран и Зорица (из Сурачева): Владимир

Шумадинка удата за Мирка Д.Мијалковића. Живе у Бабушници

Цвета удата за Александра Станковића

Ковиљка удата за Мирка Б.Ристића (ф.Xамћини)

Владимир Ђ. Ристић Бијак и Видосава /1890-1937/(ф.Борићинци): Јордан, Јелена

Јордан(1920-1993) и Витомирка (Гогина сестра): 0

Јелена удата за Борисава Ђ.Адамовића

После смрти Видосаве, Владимир је узео удовицу Наталију (1886-1964), супругу Стевана Костадиновића-мку:41/1

Коса Ђорина кћи удата у Валнишу. Њен син Арса ожењен Душанком (ф.Рајковци)

 

Борићинци

Назив Борићинци настао је по Стаменковој жени Борики

Чедомир Б. Ракић је казивао да су: Борићинци, Коцини и Стамболијинци једна фамилија.

Апостол по коме се презивају Апостоловић дошао је за време Турака из Метохије и настанио се код данашњих Ћерћеских кућа. На данашњем станишту су им биле појате  (Стојан Апостоловић).

Стаменко Апостоловић (1814-1889) и Борика (1824-1889): Груја, Никола, Нена, Јаначко, Јеленко и још два брата.

Груја и Ана (ралинка): Лазар, Видосава, Зора, Љуба

Лазар и Стојанка (из Радосина): Петар, Јелена, Ставрија, Надезда, Чедомир, Радован, Градимир

Петар и Даница (Босанка): Даринка, Слободан (Љубисав). Породица настањена у Бору

Даринка удата у Држини код Пирота. Живели су у Бору. Имају Предрага и Николу

Предраг и жена из Жагубице: Стефан

Слободан (Љубисав) и Славица из Бора: Петар, Владимир

Јелена Лазарова кћи удата за Анту Хрвата (+)

Ставрија и Милка из Суња настањени у Алекси Шантићу код Сомбора

Надежда удата за Михаља Мађара: Јулишка, Михаљ

Чедомир и Борка (Босанка): Јелена. Боркин деда је Петар Кочић, књизевник

Радован и Милка из Гајтана код Лесковца: О

Градимир и Милка (Босанка): Драгољуб, Славољуб

Видосава Грујина удата за Владимира Ђ. Ристића Бијака

Зора удата за Богосава-Бођу Адамовића Лису.

Љуба Грујин погинуо у И св.рату код Приштине

Никола С.Апостоловић и Латинка, из Студене: Михаило (Мича) /1882-1957/, Славко, Даринка, Светозар-Тоза

Михаило момак оженио је удову Светозара Т.Ранчића, Љубицу. Љубициног сина из првог брака Драгомира (Драга Пењага) усвојио је и преписао му целокупну имовину.

Славко је погинуо у балканском рату

Даринка удата за Мирка М. Мијалковића

Светозар и Селена: Мира, Момчило, Добринка, Стојан.

Мира удата за Градимира Стојановића Брејанца.

Момчило и Гордана (ф.Станковци): Љиљана, Весна (обе удате у Лапову). Настањени у месту Градац код Баточине

Добринка живи у Баточини. Удата за Црвенојабучанина

Стојан у Бору, рођен 1943.Супруга Веселка Македонка пок.

Селена је била ниског раста, али отресита жена и одличан xамбас

Стари стрелчани причају да је између браће Грује и Николе био високи плот, па су се гледали кроз плот. /Податке дао Радиовоје Адамовић Жука, јуна 1997/.

Нена ?

Јаначко..?

Јеленко и Софијанка (Сова). После Јеленкове смрти Сова се преудала за Тодора Марковића Прдљинског

 

Костадиновци

Костадиновци, Ђоричинци, Ћерћези, Станковци и Стојичићи (од Стојице) Ћерћези потичу од једног претка. По казивању Живојина Костадиновића (1912) воде порекло са Косова, али незна из кога места. Костадиновци се по Костадину презивају Костадиновић сем Чедомира Градимировог, који се презива Станковић

Костадин Ђорић и Радојка: Стаменко, Тодор, Мијалко, Јоца звани Инђилиз.

Стаменко Костадиновић и Свиленка:Ђорђе, Ранђел, Радисав, Стеван, Наталија.

Ђорђе Костадиновић (1870-1948) и прва супруга Крсјана: Зорка, Роса.

Зорка удата за Поту Адамовића

Роса удата за Богољуба Ристића, ковача.

Ђорђе и друга супруга Драгојћа, из Раков Дола: Иван, Славко.

(Драгојћин супруг је погинуо у првом св.рату. У Раков Долу је оставила синове: Симу и Никодија. Никодије се одселио у Петријево код Смедерева. Кћерку Љубицу од годину дана донела је у Стрелац. Кад је одрасла удата је за Јордана Ђорића ).

Иван Ђ. Костадиновић (1917-1996) и супруга Јелена (1917.-1996.): Мирослав-Мирча (1937.), Петар (1938.-1991.), Нада

Мирча и Мира (ф.Вучинци): Оливера, Бојка.

Оливера са породицом живи и ради у Нишу. Завршила је правни факултет. Има сина.

Бојка са породицом живи и ради у Алексинцу. Завршила је Вишу пољопривредну школу у Прокупљу.”Обе сам школовао печалбарством”, каже отац Мирослав-Мирча, пољопривредник и печалбар (24.04.1998).

Петар, правник (1938-1991) је живео и радио у Београду у коме је и умро. Са супругом Ленком (македонком) имају две кћери: Радмилу (геодета) и Марију (правник)

Нада удата настањена у Пироту

Славко Костадиновић и Загорка из Црвене Јабуке: Радован, Љубинка , Шумадинка

Радован и супруга Стојана (из Лалинца код Ниша): Ана, Александра. Живе у Земуну

Љубинка живи у Београду

Шумадинка удата за Живорада из Тешице код Алексинца

Славко и друга супруга Чедомирка Манчић: Драган, Бранка

Драган и Вера (кћи Гаше Благојевића): Лела, Јелена. Живе у Звечки код Обреновца

Бранка удата за Богољуба из Камбелевца. Живе у Звечки. Богољуб ради у Русији као грађевински радник. /Податке дала Чедомирка Костадиновић-Манчић, јуна 2.001./

Ранђел (1870-1963) и Стојанка (1871-1936) : Живојин, /Петар, син Ранђела Костадиновића??!! /

Живојин Р.Костадиновић и супруга Мара (ф.Поћерци): Милорад (1935), Градимир (1938.), Петар (1942.) и Ненад (1950.)

Милорад и супруга Милованка-Славда (кћерка Бошка Маље) живе у Стрелцу. Имају два сина: Љубишу (1955.), (грађевински техничар) и Радована (1958.), наставника.

Љубиша и супруга Гордана: Милош, Јелена. Живе у Димитровграду (бивши Цариброд).

Радован и Милодара живе у Борчи код Београда.

Градимир и Ружа (кћи Ђорђа Јевтића) живе у Пожаревцу. Њихова кћи Горица је учитељица.Градимир ради у предузећу за путеве.

Петар и Гордана (ф. Раћини) живе у Пожаревцу. Петар ради у пошти. Њихова деца су: Верица и Бојкица.

Верица ради у пошти у Пожаревцу. Удата је за Љубу босанца и имају Ненада и Ивана, ученике.

Бојкица такође ради у пошти. Њен супруг је Небојша, пореклом врањанац. Њихова деца: Александра и Милош

Ненад је заставник са службом у Подгорици (Црна Гора). Супруга Снежана је пожаревљанка. Њихова деца: Дејан и Саша.

Радисав и Пена: Градимир Костадиновић. Радисав је погинуо у рату 1913. године. Пена је умрла другог јуна исте године од богиња.

Градимир (1911-?) и Загорка: Даница, Чедомир

Даница удата за Часлава Пауновића (фам.Милојћинци).

Чедомир Г.Стаменковић и Стана (1930-2.002) (праунука Хаxи Григорија, свешт., по мајци) : Ружица, Зоран. Живе у Бабушници.

Ружица удата за Радета Ранђеловића, из Лесковца. Имају два сина: Александра и Милана

Стеван и Наталија: Драгомир, Стојан, Никодије (сва тројица се одселила у Вражогрнац код Зајечара), Добрика удата у Валнишу, Цвета удата за Момира у Ломје (стрелачки атар), Зора удата за Мирка Манића (“Ја газда”)

После Стеванове смрти Наталија се преудала за Владу “Бијака” у Реповишту (место у стрелачком атару).

Наталија (Стаменкова кћи) удата за Михаила Петровића (ф.Балабанци).

Тодор-Тоша Костадиновић призетио се у Ћивичку фамилију у Мишчој махали./Види под ф.Ћивици/

Мијалко Костадиновић ( 1830-1905) и Стојанка: Антанасије

Антанасије Мијалковић и Јованка (из Студене) венчани 1882. Кумовао поп Таса, стрелчанин, парох горчински.

Мијалко и друга супруга Петра, бивша супруга пок.Момчила Миленковића. Венчани 1890.године. Петрини родитељи: Марица и Игњат Марковић /Књ.венч.,стр.69, т.бр.6/1890-у МК/

Јоца звани Инђилиз, абаxија: Станија, удата за Раку у Лалешевцима.

Костадиновци су славили св.Архангела Михаила у новембру.

Казивање Жике Костадиновића(1912.) 04.јануара 1998.г у Пожаревцу:

“Рођен сам 1912. године у Стрелцу, бивши срез Лужнички, данас општина Бабушница. Доселио сам се код сина Петра у Пожаревац, пре 5-6 година. Син ми ради у пошти као чувар.

Отац ми је причао да су његови предци Срби дошли са Косова.Дошли су у данашњу Попову малу и нашли земљу без домаћинства, необрађену. Није била ничија. Ту су се населили и умножавали, па су почели да се деле. Тако су од једне фами.лије која се доселила, настале четири фамилије: Ђорићи, Костадиновићи, Станковићи и Стојичићи (од Стојице) -Ћерћези. И данас су сви у комшилуку.

Ђорићи су славили светог Николу у децембру, Костадиновићи св. Ранђела у новембру, Станковци исто, Ћерћези св. Николу. После деобе породице су узимале и друге свеце за славу. Моја слава је св.Јован 20.јануара. Браћа Иван и Славко славе св. Ранђела заједно.

Место где је била наша воденица и данас се зове Селиште, изнад Ливадице уз Равну. Пре наше била је деда Велкова, па Јовановска и Станковска изнад наше. По причању мојих предака на том Селишту живели су давно Латини.

Времена су била тешка и моји преци Срби морали су да беже од Турака, као данас што Срби беже од Шиптара. Живели су више од сточарства. Бавили се и земљорадњом. Орало се ралицом све до 1925/26.године. Онда се појавише плугови са гвозденим раоником. Остало је све дрвено. После Другог св рата дођоше и гвоздени плугови”.

/Податке за Костадиновску фамилију дали су Живојин Костадиновић у Пожаревцу, 04.јануара 1998., његов син Милорад маја 1997. у Стрелцу и Иван Костадиновић у Стрелцу септембра 1997.год/.

 

ДЗандзилци

Прве њихове куће према, досадашњем сазнању, биле су у близини данашње куће пок.Властимира Н.Тошића. Насеобина се звала Батина мала. По казивању Ђорђа Адамовића Малог, место се звало Манастириште, наводи Стојан Апостоловић

Памћење потомка Стојана Н.Тошића (1942) почиње од Тоше по коме се презивају Тошић, а друге породице се презивају Раденковић.

Тоша : Влајко, Станоје.

Влајко: Никола (1912-  ), Милутин (1909-  ), Славко

Никола и Стана /1903-1935) (ф.Раденковци): Нада, Властимир.

Нада удата за Божидара “Штрбљу” у Радињинце

Властимир и Станимирка: Слободан.

Слободан и Зорица (ф.Глишинци):Јелена, Александра.

Никола се после Станине смрти оженио Добринком

Никола и Добринка (ф.Цврчковци): Стојан Чедомир

Стојан и Крстина-Кина: Верица, Секул, Биљана.

Верица удата за Славољуба Живковића Дујинца Имају сина Горана и кћерку Снежану Живе у Зајечару

Секул и Душица (Влајња): син. Породица живи у Оснићу (Негот Крајина).

Биљана је са родитељима у Стрелцу

Чедомир има два сина Мирослава и Горана.

Добринка се после смрти супруга Николе преудала за Светомира Цветковића Батинца у Пес’к

Милутин и Цвета (из Црвене Јабуке): Божидарка, Загорка, Петар

Божидарка удата за Јанаћка Димитријевића

Загорка удата за Светолика Божинца: Секул, Деско. настањени у Речкој.

Петар(1935–авг.1958) се као момак утопио у Сави. Био је поштански службеник у Београду. / Снимак са сахране/.

Славко Влајков је као момак погинуо у Другом св. рату у Краљеву. Био је жандар на Дедињу у Белом Двору.

Станоје Тошин као момак погинуо у Првом светском рату 1917.године.

По казивању Часлава А. Поповића (Чала Аxијин) из ДЗандзилске фамилије је и Живојин Раденковић Влацег. Његов отац је Мита ДЗандзилсћи

Мита Раденковић и Ката: Живојин, Алекса, Лепосава, Костадинка.

Живојин М.Раденковић, поткивач и Лепосава кћи Мите Хаxије: Александар, Јорданка.

Александар (1910-1989) и Драга (ф.Јевтинци): Часлав, Вера, Станимирка, Зора. Станимирку од малена зову Смиља.

Часлав А.Поповић и Лоза (кћи Славка Ђ. Благојевића): Дана, Љиљана.

Дана и Момчило, аутомеханичар: Дејан, маш. техничар, Саша, аутомеханичар. Дана је васпитачица у Бору

Љиљана и Љубиша, електротехничар: Владимир, ученик електро-техничке школе и Гордана гимназијалка. Љиљана је економиста у Зајечару.

Вера и супруг Божидар : Др Смиља, Зоран (медицински техничар). Породица је настањена у Нишу.

Др. Смиља, супруг Винко, правник: Марија, Јелена

Зоран (Верин) и Милованка: Тијана

Станимирка (Смиља) и Слободан, грађевинац:Јовица, Драгана

Јовица, аутопревозник, супруга Снежана (ради у ЕИ-Ниш): Драгана, Милутин

Зора, текстилни техничар, супруг Миодраг, инж.ХТЗ у Пироту: Дејан, екон. и Данијела, економиста.

Јорданка Живојнова удата за Живка у Камбелевцу. Њихова деца су: Љубинка. Петар,Вера, Зора.

Љубинка куварица у Звоначкој Бањи,

Петар проф. и Дана: Бобан, Милан. Живе у Алексинцу

Вера шнајдерка. Деца: Весна и Гора. Верин супруг Слободан је погинуо у Алексиначким рудницима.

Зора удата за аутомеханичара (аутопревозника). Имају две кћери. Живе у Доњој Коритници.

После смрти супруге Лепосаве, Живојин Влацег се оженио Стевком из Масуроваца, из фамилије Буљубашинци.

Живојин М.Раденковић и Стевка: Љубица, Ратко, Бранимир, Петар, Војислав

Љубица удата за Милутина Станковића (Владин) у Лалешевцима

Ратко војни пензионер, супруга црногорка. Живе у Аранђеловцу -Нишу).

Бранимир и Славица су у Стрелцу: Јасмина

Јасмина удата за Драгана Ж.Живковића, из Раљина. Живе у Бабушници.

Петар (1930-1994) и Лоза (ф. Гроздановци): Милица, Цвета.

Милица удата за Живојина Адамовића, из Раљина. Живе у Бабушници.

Цвета удата за Славољуба из Радињинца. Живе у Калуђерици код Београда.

Војислав је умро као момак (срчани болесник).

Поред земљорадње Живојин се бавио и поткивачким занатом. Занат је учио у Вратарници код Зајечара. Са Владом Пашићем и Бошком Дојчиновићем били су слуге код Мите поп Григоријиног сина. Касније су Живојин и Влада постали Митини зетови.

Лепосава, Аxијина кћерка, прва Живојнова супруга пре смрти је молила супруга да јој унучад од сина Александра узму презиме Поповић и наставе Аxијину лозу пошто Аxија није имао мушке потомке. Умрла је 24.10.1920.г*. од запаљења плућа. Супруг Живојин је испунио њену жељу. Син Александар је добио надимак Аxијин (Санда Аxијин) и његова породица Аxијини и презиме Поповић

/Мку: 17/27/ Месна кнц.у стрелцу/

Алекса М.Раденковић и Јулијана Маринковић, из Студене: Мирко, Божидар-Бошко, Вида.

Мирко и Нада нису имали децу. Пошто је његовом брату Божидару умрла жена и оставила два мала детета “на сису”, Мирко и Нада усвоје једно дете (друго је умрло). Убрзо после усвајања умрло је и усвојено дете.

Мирко и Нада су касније усвојили Смиљу, кћерку Мирковог брата по мајци Бранислава-Биска из Падине. Ни са Смиљом нису имали срећу. Погинула је у 26-ој години, у саобраћајној несрећи приликом слетања аутобуса АТП из Пирота у Сићевачкој клисури 10.јануара 1973.године. Смиља је била удата за Перу Радосављевића. Имају сина Милета који живи у Бољевцу, а ради у Бору.

Мирко и Божидар су се одселили пре другог светског рата у Грлиште код Зајечара.

Мирко и супруга Нада вратили су се у Стрелац после другог светског рата, у Падину.

Божидар /приодан/ и Витомирка (ф.Ранђеловци) живели су у Грлишту до Витомиркине смрти. После њене смрти преселио у Бор и 1947. оженио Радмилом Живковић, из Слатине. Живели су у Слатини.

Божидар је умро и сахрањен је у Грлишту.

Божидар и Витомирка: Милунка. Милунка живи у Слатини као удовица.

Вида се удала за Саву из Валниша.

Лепосава “Поћа” кћи Мите ДЗандзилца удата за Драгомира Стаменковића (ф. Николинци). По њој је домаћинство добило надимак Поћерци.

За Костадинку потомци незнају ништа.

Славе св.Николу 19.децембра по новом календару.

Доњи текст пренети у одељак СЛУГЕ

Од слугу који су били код Мите поп Григоријиног, Влада Пашић је био најлукавији. Једнога дана је везао канте коњу за реп и због тога су сви добили батине.

Мита је био строг као и његов отац поп Григорије, па је често тукао слуге кад полазе на посао да не направе неку штету. Говорио је: “Букова главо води рачуна да не направиш штету”. Али, зато кад направе штету није их кажњавао.

О постанку имена села Стрелца Чала Аxијин казује да је слушао причу да су у селу били најбољи мајстори за стреле и да су Стрелац звали Мали Стамбол.

Горњи текст пребацити у казивања

 

Јовановци

Јован-Јоца јахао је белог коња. Дл’бока Падина била је Јованова и дао је Дујинцу за јелек. Јовановци су мали воденицу испод саме кривине пута уз Сип на Мурговици. Крајинци су им узели воду за њихову воденицу

Памћење потомака је од Стеве, који је користио два презимена: Костић и Јовановић

Породица Стевана Јовановица”Газде” припада фамилији Јовановци.

Стеван Јовановић и Стана: Јосифка, Драгиња, Стевка.

За Јосифку се призетио Александар, из Мишинске фамилије. Њихова деца су: Станоја, Борисавка, Божидарка, Војислав

Станоја А.Адамовић и Стојанка (из Ралина) : Божидар, Радмила, Драгица, Јовка

Божидар и Емилија (са Косова) : Снежана. Божидар је био шофер ГСП-а у Београду. Умро је 1982. Снежана је удата за пироћанца. Настањени су у Реснику код Београда

Радмила удата за Томислава Обрадовића, из Старог села код Велике Плане. Живи као удовица у Великој Плани. Деца: Вељко и Весна.

Драгица удата за Алексу Јовановића, из Старог села. Имају сина Бојана. Драгица из првог брака са Љубчетом Обрадовићем има сина Драгана.

Јовка удата за Сретена Вељковића Чеју, свештеника из Ресника (Лужничког). Имају кћерку Весну удату за Зорана Илића и сина Миодрага, студента.

Борисавка (22 год.) и Божидарка (20 год.) убијене су од Бугара 13.маја 1943 год. код колибе у месту Страње или 5.маја 1944

Војислав А.Адамовић и Тодора (из Валниша) : Раде и Јела Настањени су у Старом селу код Покајнице

Драгиња Стевина удата 24.јула 1921.год*. за Радисава Ранђеловића, из Валниша ђака четврте године Призренске богословије. Сахрањени су у Белој Води (Лужница). Имају породичну кућу у Белој Води */мкв од 1879-1922, стр.112, тек.бр. 35/

Радисав, свешт. и Драгиња: Нада, Мирко, Смиља, Видосава, Љубинка.

Нада удата за Благоја из Власотинца, имају кћерку Јелену. Живе у Младеновцу.

Мирко и Надица имају Нинославу. Живе у Београду

Смиља удата за Обрада из Херцег Новог. Имају сина Дејана, а Дејан кћеркицу Драгу. Живе у Београду

Видосава -Гица удата за Намика из Херцеговине. Имају сина Срђана. Живе у Београду

Љубинка ради у Београду

Стевка Стевина је била удата за Коду-Никодија Поповића (деда Вациног унука). Нису имали децу. Развели су се после Другог св. рата.

После развода Стевка је напустила деда Вацин дом и отишла на Белу Воду код сестре Драгиње. Тамо је живела све до сестрине смрти, а онда се вратила у Стрелац. Живела је веома бедно код братанца Станоја на појати у потесу Страње, између Стрелца и Валниша.

 

Прдљинци

Породица добила назив давно по некој невести која је за време венчања у цркви “пустла ветар”

Доселили су се из Царевог Дела (Дола), данашњег Церевдела. Памћење их води до Јована Марковића

Јован Марковић и Стана: Јованка, Ранђел (Рака), Велика, Тодор (1875-1967);(1887-1967)-мку:52/3

Јованка удата за Благоја Стаменковићс у ф. Мишинци

Ранђел (Рака) Јовановић (1869-1942.) и Стана (Станћија), венчани су 1890. Венчали су их свештеници отац и син: Коста Глигоријевић и Антанасије К. Поповић. Кум је био Станко, деда Бошка Пауновића Маље.

Стана је кћерка Јована и Цвете Тодоровић, из Црвене Јабуке. У браку са Раком нису имали децу.

Друга Ракина супруга је из засеока Лалешевци, из фамилије Крајинци. Ни са њом Рака није имао децу.

Велика удата за Алексу Нешића, чија је кућа била испод Камика у “Баба Велишино”, чија се унука Радмила удала за Чедомира Пејчића у ф. Гачковци

Тодор Марковић (1887-1967) и Софијанка: Живка, Станимирка, Божидар-Бошко.

Софијанка-Сова била је супруга Јеленка Борићинског. После Јеленкове смрти удала се за Тодора Ј.Марковића. Потомци причају да је имала велико имање и да су њени претходни супрузи умирали. Зато Тодор Љубић, удовац није смео да је ожени да не би убрзо умро и он. Тодор Марковић се није плашио мречке и оженио је.

Живка удата у Љуберађи за Владимира Јовановића, сина Влајка званог “Шљама”.

Станимирка умрла као девојчица

Бошко и Нада (ф. Раденковци): Десанка, Петар, Вера, Новица.

Десанка удата за Градимира Тодоровића Ћивика.

Петар и Радомирка-Рада, из Лесковца (фам.Петраћини из Стрелца): Срђан, Братислав-Бата.

Срђан и Бранкица (из Александровца): Нена. Породица је настањена у Бабушници.

Братислав-Бата и Наташа (из Сурачева): Петар.

Вера (1931-1996) се није удавала.

Новица и Нада (ф.Денчини): Бранкица, Биљана.

Бранкица удата за Милета Андоновића из Проваљеника. Живе и раде у Бабушници. Имају сина Николу и кћерку Јелену.

Биљана удата за Драгана Лазића, грађевинског инжењера, из Београда. Имају две кћеркице: Јовану и Николету. Живе у Београду.

НАПОМЕНА: Баба Совин отац звао се Јован. Он је имао брата Матеју, који је посадио јасен код стрелачке цркве када је Стева Станковић Кардаш пошао у први разред основне школе. Матеја је живео 110. година, а његов брат Јован 100. година.

Бошкови синови: Петар презива се Јовановић, а Новица Марковић.

Кућна слава фамилије је св.Архангел Михаило 21. новембра по н. календару.

/Податке дао Новица Б.Марковић 4.октобра 2.000.год. у Стрелцу/

 

Станковци

Станко је оснивач фамилије и по њему се потомци презивају Станковић, а презиме Адамовић је по Станковом сину Адаму.

Станкова супруга Вела, из Валниша довела је три кћерке из првог брака и са Станком родила два сина и још три кћерке. Деца су: Адам, Милош, Ката, Велика, Станка и Стана (близнакиње), Стојна и Божика.

Које су три кћерке доведене из Валниша потомци не памте.

Адам Станковић и Стојна: Петар, Михаило, Стеван зв. “Кардаш”, Влајко.

Петар Адамовић и Будимка (ф.Цврчковци): Велимир (1897-1907), Панајот (Пота), Ђурга

Пота и Зора (ф. Костадиновци): Божидар Адамовић.

Божидар-Бошко П.Адамовић (1920-2.002) и Савка из Лике: Зоран, Гордана-Сека. Живе у Нишу у породичној кући

Зоран и Малкуна Гедаља (Јеврејка): Драгана, Зорица.

Гордана-Сека удата за Зорана Богдановића: Милош, Александар

После Зорине смрти Пота се оженио Митом (1895-1986), удовицом, из Тошинске фамилије у Камбелевцу. Када је Пота довео Миту из Камбелевца, његова мајка Будимка се преудала за Филипа, кафеxију у Студени.

Ђурга удата за Бранимира И. Раденковића (ф.Балабанци)

Михаило Адамовић и супруга Наста (Андрејина-побегуља): Војислав, Косовка, Бранимир.

Војислав Адамовић и Стевка: Чедомир

Чедомир В.Адамовић и Ружа (фам. Раћини) настањени у планини на потесу Јазвиње. Имају кћерку Драгу, која из првог брака са супругом из Неготинске Крајине има кћер Данијелу. Данијела је удата за Бранислава Панајотовића Бакса у селу. Драга се преудала за Томислава Димитријевића у Црквенцу, код Свилајнца.

Косовка је била удата у Валнишу, потом је Баба Мита довела за Ставру Благојевића.

Бранимир М.Адамовић (1901-1958)-мку:10/6(58 и Роса нису имали децу. Роса је пореклом Јанковка и усинили су Градимира, В. Јанковића. Градимир се после др.св.рата одселио у Бор. Тамо је и умро. Супруга му је Филипова унука Даница, из Студене.

Стеван А.Станковић Кардаш и Мара: Нада, Драга, Зора, Љубисав

Нада удата за Никодију-Кођу Ћивика

Драга удата за Бранимира Арнађеловића. Живели су у Масуровцима.

Зора удата за Ђорђа М. Танчића у Лалешевцима.

Љубисав С.Станковић Ћата (1911- ?) и Станимирка: Чедомир, Милица, Ђорђе.

Чедомир и Драга (ф.Гачковци): Др.Зоран, Др.Славица.

Др Зоран са породицом живи и ради у Пироту.

Др Славица ради у Нишу.

Милица удата за учитеља Новицу Љубића.

Ђорђе, полицајац и Мирјана: Олгица, Небојша.

Олгица удата у селу Блато, код Пирота. Има два сина: Милана и Далибора.

Небојша, момак живи и ради у Пожаревцу.

Ђорђе Љ. Станковић, полицајац је умро 26.12.2.000.г. у Бабушници.

(Податке сам забележио од покојне моје мајке Милеве, од тетка Милунке и по мом знању)

Влајко и Јевросима: Мира, Драгиња, Љубица, Милутин.

Мира удата за Милу Мијалковића (ф.Милћинци).

Драгиња удата за Живојина-Жику Паљевину у Масуровцима.

Љубица удата за Мирка Глигоријевића (ф.Глишинци)

Милутин В.Станковић (1926-2001) и Стојана Јанковић: Градимир, Ружа.

Градимир и Милица (Мошина из Ломја): Горица, Драган

Горица удата у Извору (лужничком)

Драган је официр у Горњем Милановцу.

Влајко је славио св.Арх. Михаила 21.новембра. И потомци славе исту славу.

Милош (Станка) Станковић и Јелена: Босиљка, Димитрије, Злата, Ђорђе, Јула

Босиљка удата за Тодора Ранчића, црквењака

Димитрије Станковић и Петра /из Пресеке/: Дукадинка, Чедомир, Нада, Дара, Живојин

Напомена: Петра (Бела), Стојна (жена СтанкаМилћинског) и Светозар-Тоза xамбас из Пресеке су деца Петра и Илинке Николића (Михаиловића) из Пресеке

Дукадинка је побегуља за Владимира К.Раденковића у Мишчу малу.

Чедомир Милошевић и Милена (Криви Дел-Лесковица): Момир, Мирко, Петар, Александар, Гордана

Момир Ч.Станковић умро код куће као партизан

Мирко Ч.Станковић и Ружа (ф.Панајотини): Љиљана

Љиљана удата за Лазара Китановића Качаровца. Настањени у Бабушници

Петар Ч.Милошевић и Драга (ф.Јанковци): Зорица, Горан. Деца живе у Зајечару.

Александар Ч.Станковић и Цвета (ф. Јовановци-Тодорћини): Миле

Миле А.Станковић и Елизета(Влајња) живе у Бечу

Гордана Ч.Станковић удата за Момчила Апостоловића. Живе у Градцу код Баточине. Деца: Љиљана и Весна.

Нада кћи Димитрија удата за Божидара Пауновића Маљу

Дара удата за Будимира Момчиловића, тупанxију

Живојин Ч.Станковић је добио надимак “Нанча” по кафеxији Нанчи из Звонца.

Живојин и Лепосава (Масуровка): Радославка, Божидар

Радославка удата за Чедомира Ј.Ранчића (Мачка). Живе у Зајечару

Божидар Ж.Станковић и Вида (Масуровка): Горица, Славица

Горица удата за Радована Танчића Рацу из Лалешеваца

Славица удата за Сашу у Бабушници.

Димитрије Станковић и Цвета кћи Анђелка и Јелице Петковић….?!

Димитрије је био мали растом, али веома строг. У војсци је био члан преког суда. Осуђенике је слао на прву ватрену линију. У Нишу је као командир сабљом командовао својој јединици. Имао је одсечну и оштру команду. Због мале висине подскакао је да ошамари војника.

Станковци су се претходно звали Петровци по Станковом сину Петру. Отуда се воденица испод Лалешеваца зове Петровска.

/ О Димитрији и потомцима казивао Мирко Ч.Станковић, септембра 2.002.г у Стрелцу/

Злата удата за Ставрију Китановића Качаровца

Ђорђе М.Станковић Акало (1880-1971)* и Стана / ф.Витановци, из Ваниша/: Драга, Стојан.*мку:76/6

Драга удата за Бошка С.Љубића. Нису имали децу.

Стојан и Коса : Часлав, Драгица

Часлав и Јелена: Небојша, Биљана. Живе у Бабушници. Часлав ради у бабушничкој општини у Управи прихода.

Драгица живи у Железнику код Београда

Милош је комшије Ђоричинце крстио Ћерћези, јер су му крали кукуруз и секли шуму. (Казивала Драга Акалова кћи, Милошева унука 31 јула 1986.). То су потврдили: Милутин Станковић и Александар-Санда-Ћерћез 08.08.2.000.г.

Стојан Ђ.Станковић је био веома бистар и отресит човек. Поред основне школе, завршио је и средњу пољопривредну школу у Чачку. За време окупације Бугари су га са осталим вршњацима мобилисали у Трудоваке. Градили су путеве. Искористио је одсуство и побегао у Недићеву Србију.

После ослобођења од фашизма није се слагао са многим неписменим како у Месном тако и у Среском народном одбору. Да би побегао на запад продао је краву. На словеначко-италијанској граници септембра 1959.г. поверио је једном раковдолчету, које је тамо служило стални кадровски рок, своју намеру да побегне у Италију. Војник је у поверњу то саопштио своме воднику. Стојан је ухваћен, затворен и осуђен на временску казну.

По изласку из затвора, није мировао. Припремао се да поново бежи на запад. Успело му је да 10.маја 1960. год. пређе границу. Зауставио се у Северној Америци у Чикагу, где и данас живи.

Био је најписменији у Месном одбору у селу после ослобођења од фашизма. Радио је и у Месном одбору села Раков Дола. Из Раков Дола је слао метеоролошке податке Метереолошком заводу Србије.

Јула удата за Станка-Стању Марјановића

Светозар-Тоза Николић, xамбас из Пресеке и Јелена, сестра Тиле Ристића пандура (ф.Рабужчијинци из Стрелца): Будимир, Генадије (Ђенадија), Илија, Драган. Драган је остао на старом огњишту (село Пресека), а остала браћа се преселила у пиротско поље.

Ката Станкова кћи удата за Јованчу- Вацу Глигоријевића.

Велика удата за Ђорђа Р. Поповића, свештеника ( побегла је за Ђорђа, а с њом је побегла и Станкова кучка коју је Велика много волела и чувала).

Стојна Станкова кћи удата за Ђорђа Цврчковскога Бл’нзогрудоњу. Одселили се 1925.године у Прекопчелицу код Лебана.

Стана удата за Тодора-Тодораћију Ранђеловића

Станка Велина и станкова кћи удата за..?

Божика (1841-1881) удата за Димитрија Пауновића (други брак) (ф.Милојћинци) Њихова кћерка Симка је удата у Ралину.

Станко је имао и жену из Калне. Једнога дана она је одсекла парче тканице без Станковог знања. Због Станкове оштрине побегла је са малим сином Глишом у Калну. Село Црвена Јабука слави Прокопије. У госте су долазили рођаци и пријатељи из суседних села. Дошла је и Станкова жена са синчићем Глишом. У гостима је био и Станко, па кад је сазнао за жену и сина Глишу, узме га кришом и на коњу донесе у Стрелац. Када је одрастао Глиша је ожењен лепом Радојком. Међутим, после извесног времена Радојка је побегла, а Глиша је од велике жалости полудео. Тако психички растројен лутао је по цео дан без икаквог циља. Једном је заспао у подне. Сестра га је будила, а он је бунован певао: “Радојћа млада невеста, трпезу целивује…”

 

Сабаковци /Овде додати Донинце-Дујинце/

Ово је једна велика фамилија у коју спадају: поп Раденкови, Денинци-Синадинови, Донинци, Дујинци. Из поп Раденкове породице поникли су многи интелектуалци и знамените личности као што су: Хаxи Григорије Поповић, свештеник, Ђорђе Поповић, свештеник, Алекса Поповић, учитељ и многобројни њихови потомци. Порекло и назив фамилије је за сада непознато. Наводимо податке до којих смо дошли у току истраживања:

 

Поп Раденкови

Отац Гмитар или Митар (1750-1818), супруга Ангелина: Тодор, Раденко…

Тодор Гмитровић (1800-1885), супруга Ружа (1803-1883). У току истраживања нисмо сазнали да ли су имали децу.(МКУ 22/2 и 15/3)

Раденко Гмитровић или Митровић, свештеник (1811-1879) и Магдалена : Хаxи Григорије, свештеник и Ђорђе, свештеник

Протојереј Хаxи Григорије Р.Поповић (1836-1911) и Стана, (поп Костина сестра): Мита, Јован (Јованча), Станија, Младена…

Мита Г.Поповић и Краљица- /1859-1924/ (ф.Будурци, из Масуроваца) :Лепосава, Савка. Мита (1854, 1860-1924) је умро 29.јула, два дана после смрти супруге Краљице. Крљица умрла од запаљења плућа.

Лепосава удата за Живојина Раденковића Влацега (фам. ДЗандзилци). Умрла је 1920. године.

Савка удата за Владимира Милосављевића Пашића. Умрла је 1939.

Јован-Јованча Г.Поповић и Марија: Влајко штројач, Добросав.

Влајко Ј. Поповић и Анастасија из Бугарске нису имали децу.

Влајко је о свом трошку на Селишту подигао споменик ратницима из И св. рата, који се данас налази у дворишту поште и Месне канцеларије.

Добросав Ј.Поповић и Милева (Синадинова): Драга, Петар.

Драга удата за учитеља Славка Танчића Лафа

Петар је живео и радио у Фабрици вагона у Краљеву. Погинуо је у Другом св. рату.

Добросав Ј.Поповић се растао са Милевом. Децу је очувала Добрина мајка Марија. Милева се преудала за Стевана Ранђеловића, кмета.

Станија Аxијина удата за Анту Благојиног у фамилију Мишинци.

Младена удата за Миладина Јоцића (сина Јоце Николића, ћурчије из Стрелца), у Љубрађи.

Ђорђе Р. Поповић(1839-1917) и Велика: Стеван, свештеник, Славко, свештеник , Боса, Дара, Алекса, учитељ

Стеван и супруга Антица (умрла млада): Вера, Надежда, Љубомир, Бранислава, Никола, Миодраг

Вера умрла као девојка

Надежда се није удавала.

Љубомир, економиста.дипломирао у Франкфурту на Мајни. Женио се, нема децу.

Бранислава, служб.ПТТ-а удата за Светозара Потића Целета. Њихова кћи Гордана удата за Славољуба Цветковића, историчара у Београду

Никола умро као дете у Топличком устанку

Миодраг је био правник.Живео је у Нишу.

/Податке о поп Стевану дала Гордана Потић, поп Стеванова унука (јуна 2.002.у Београду) и Др. Даган Д.Ћирић, прим.неуропсихијатрије у Нишу

Славко Ђ.Поповић (1877-1937) и супруга Јулијана (из Прокупља): Милутин, Милић, Милунка, Нада, Вукосава-Вука, Јелисавета-Лела

Милутин С. Поповић (1903-1975), учитељ рођен у Стрелцу 30.08.1903. године. Умро је у Белој Паланци 04.01.1975.године (Матична књига рођених страна 25, текући број 28; /23/45/-Месна канц. у Стрелцу). Његова супруга учитељица Богиња умрла је почетком лета 1997.године у Белој Паланци. Нису имали децу.

Милутин је службовао у: Бабушници, Власотинцу, Моклишту, Пироту, Белој Паланци.

Милић С. Поповић, учитељ и Марија: Славко, Олгица. Милић је у ИИ св.рату погинуо у Босни као високи официр партизанских јединица

Милунка (1905-2.001) удата за Богољуба Поповића, правника и дипломату, из Пирота. Њихов син Др.Љубиша Поповић, археолог живи у Београду

Нада удата за Видоја свештеника у Долцу

Вукосава удата за Ивана Илијевског у Бугарској

Јелисавета удата за Радомира Петровића Цилета у Нишу. Њихова деца: Надица, Мирјана

/ Податке о Славку Ђ. Поповићу добио сам од Др.Љубише Б. Поповића, археолога из Београда 4.2.003 г./

Боса Ђ.Поповић удата за Симу трговца, из Љуберађе. Деца: Петар, Лепосава

Петар, грађ.инж. живео је и радио у Београду.

Лепосава удата је за Добру Ристића Торника, из села Блата код Пирота. Деца: Јован и Јовча, близанци

Даринка-Дара Ђ.Поповић удата за Александра Костића, из Лесковца, среског писара у Бабушници. Деца: Надежда, Миодраг (Мима), Живојин, Вера, Драгослав (Дракче), Божидар и …?

Надежда удата за Жику Голубовића, из Модре Стене (Лужница) Деца: Видосава, Емилија, Миомир-Мића (парничар) су настањени у Нишу

Надеждину воденицу са шест витлова на реци Лужници одузела је “народна власт” 1946.године.

Миодраг-Мима А.Костић и Наталија: Др.инж.Емилија. Живи у Београду Миодраг, официр војске Краљевине Југославије и Недићеве у току рата, био је немачки заробљеник од 1944 год.. Умро је и сахрањен у Дизелдорфу1963.године.

Живојин А.Костић Шинтер и учитељица из Београда: Миленија, Миленко. Живојин је био наставник музичког образовања у пиротској Учитељској школи. Његова супруга је сахрањена у селу Крњино. Живојин је умро у Нишу 1998 г.

Вера А.Костић, учитељица удата за Драгољуба Манчића Целеа, официра војске Краљевине Југославије. Драгољуб и Миодраг су класни другови. И Драгољуб је био немачки заробљеник. Умро је у Немачкој. Њихова деца су: Радмила, Љиљана. Радмила са породицом живи у Пироту, а Љиљана у Москви.

Драгослав-Дракче А.Костић Шинтер) има кћерку Љиљану и сина Александра. Настањени су у Нишу. Драгослав је матурирао у Пироту. Школски друг је Јове Манића Царевца.

Божидар…

Алекса Ђ.Поповић (1870-1930), учитељ, супруга Живка, домаћица (из Камбелевца): Драга, Јевросима-Рола, Јорда, Зора, Десанка, Владимир и Будимир.

Драга удата за Добросава Мијалковића, албатина

Јевросима-Рола удата за Николу Витановића, шнајдера из Дучевца (Никола је кројачки занат научио код Ђоке Сингера у Стрелцу).

Јорда удата за Витомира Станковића (Виту Газду), из Извора код Бабушнице. Живели су у Бабушници.

Зора је побегла за Алексу М. Панајотовића (Леку Јурука).

Десанка удата за Јову Вацића, трговца из Пирота.

Владимир је умро као ђак гимназије у Пироту.

Будимир је умро као дете.

Јевросима и Никола Витановић, дучевац: Павлија, Зорка, Дрина.

Дрина удата за Властимира Цолића из Дучевца. Живе и раде у Београду. Њихова деца: Миле економиста и Нина, фармацеут

Власта је успешни домаћин и познати лужнички донатор.

Јорда и Вита “Газда”: Добринка, Љубомир(Буба), Милица, Зорица, Мирослав. Љубомир (Буба) је био директор трговинске организације “Таламбас” у Бабушници, а Мирослав инжењер у ЕИ-Ниш.

Зора и Алекса Јурук: Јанко, Загорка, Драгица.

Јанкова деца: Стојан и Косара. Стојан је дипл.економиста, са породицом живи у Београду. Коса удата за Јована Антића, из Трстеника. Живе у Београду.

Десанка и Јова Вацић: Зорица, правник Предраг, учитељ и Љубиша, инжењер.

Алекса, учитељ је имао воденицу и вуновлачару у Стрелцу. За вуновлачару је коришћена хидроенергија као и за воденицу. У вуновлачари су радиле његове кћери Јевросима и Јорда. Њихов рад плаћао је сребрњацима, каже Дрина, Јевросимина кћерка.

Учитељ Алекса је био оштар као Ђорђе Вацин.

Зора, кћи учитеља Алексе, и њен супруг Алекса-Лека Јурук преселили су се из Јуручке фамилије у кућу Алексе, учитеља тек после његове смрти, јер он није одобравао Зорино бекство у Јуручку фамилију.

После Другог св. рата када је умрла Живка, Лека Јурук, зет продао је кућу Качаровцима и одселио се са породицом у Вражогрнац код Зајечара. Данас у кући учитеља Алексе са породицом живи Градимир Цветковић Качаровац, Алексин праунук по женској линији.

/Казивања: Дуде и Јове Манића Царевца у Јагодини 18.09.1995., Милунке Манић у Пироту, Др.Драгана Ћирића у Нишу, Гордане Потић, Емилије Костић у Београду и Радмиле Панић, из Пирота 07.02. 2.003 (писмо), Дрине Цолић из Београда/

 

Донинци-Синадинови

Потомци памте да су Синадин, Марко и Милан Перћин у блиском сродству, да припадају Сабаковцима.

Живко Игњатовић (1854-1914): Синадин Живковић, Марко Живковић…

Синадин (други брак) и Стана (први брак) : Даринка, Михаило, Милева, Милорад-Рада, Видосава, Светозар, Коса

Даринка (1883-1886)

Михаило Игњатовић и Живана (ф.Балабанци) : Зора, Јелена, Милка, Љубица, Славко

Зора удата за Драгољуба Јосифиног

Јелена удата за Живка у Студени

Милка удата за Будимира Б.Раденковића (ф.Божинци)

Љубица удата за Душана Св.Ранчића (Стојини)

Славко Игњатовић (1922-1994) и Нада (ф.Петраћини) : Најда-Љиљана, Живојин, Драгољуб, Чедомир

Најда-Љиљана удата за Божидара Д.Ристића. Одселили се у Вражогрнац

Живојин и Радмила (ф.Јуруци): Биљана у Зајечару

Драгољуб и Горица(Масуровка) :Саша, Драгана

Чедомир и Јелена (Студенка):Драган

После смрти прве супруге Славко се оженио Надом из Брејанске фамилије.

Милева Синадинова удата за Добросава Ј.Поповића Аxијиног, Преудала се за Стевана Аранђеловића, кмета.

Милорад-Рада Синадионов са породицом се одселио у Речку (Неготинска Крајина)

Милорад и Вида (ф.Цврчковци): Крста, Бранимир, Јовка, Рајна

Крста и Стевка (ф.Божинци): Милован

Милован и Лена (ф.Качаровци): син

Бранимир и Живка Златановић (ф.Мутијинци) живе у Речки

Јовка има сина Љубишу у Зајечару

Рајна удата за Дучевца. Живи у Бабушници

Видосава Синадинова удата за Драгомира Јевтића

Светозар Синадинов и Крсјана: Радмила. Радмила удата за Градимира Цветковића

Коса удата у Валнишу

 

Марко Живковић (1897-1967) и Јелица: Алекса и кћерка..?

Алекса М. Живковић (1897-1967) и Милица П.Дојчиновић :Љубица

Љубица удата за Сотира Ристића

Кћерка…

Алекса Марков /1897-1967/, (други брак) и Цвета (други брак): Борисавка, Божидарка, Јелка-мку:57/12 Из првог брака Цвета (1892-1956) је довела Велимира-Већу Пауновића, ћурчију.Цветини родитељи су Станија Златановић и Пена.

Борисавка удата за Александра Вл.Миладиновића

Божидарка удата за Студенца. Живе у Зајечару

Јелка умрла као девојка од ТБЦ-а

Тодор и Перка: Милан, Мима

Милан Тодоровић и Јана-Цана: Зора, Десимир (“Декан стари”)

Зора удата за Драгољуба Ранђеловића

Десимир М.Стојилковић (1904-1976) и Стојанка (1900-): Добринка, Борисавка, Лоза

Добринка удата за Звонимира Златковића. Живе у Барајеву код Беогеада

Борисавка удата за Десимира Миладиновића (“Декана млађег”). Колонизирани су у Оxаке (Бачка)

Лоза удата у фам. Ђокићи у Ралину. Одселили се у Бор или Зајечар.

Десимир Стојилковић у друом браку са Ружом Виљином има два сина: Бранислава и Драгана. Настањени у Пироту

Бранислав и Снежана: Милан

Драган и Снежана: Марија, Милица

За време Краљевине Југославије Десимир је био бомбонџија и граничар на румунској граници, а за време бугарске окупације 1941. године Десимир (Декан стари) отворио је сладкарницу у кући Мите Јоцића и бабе Сове. Кућа се налазила преко пута Вацине куће где је данас школска капија. Производе је доносио на коњу у бисагама из Трна и Цариброда (Димитровграда). Поред деце која су најчешће куповала слаткише, муштерије су биле и старији људи. У оптицају је био бугарски лев. “Декан” је продавао и једну врсту вафли са лутријом. Испод омота била је белешка на којој је писало шта добијаш, ако имаш среће, а ако не на њој пише:”Тегли, фтори да спечелиш” (Купи другу да добијеш).

После партизанских напада на Стрелац, “Декан стари” се прикључио партизанима. По завршетку рата радио је као пиљар у Бору. У селу је направио нову кућу и растао се са супругом. У Пироту је купио кућу и поженио се Ружом, кћерком Мите Виљинога. Погинуо је у Пироту возећи мотор.

Мима Т.Живковић Миланов брат нежења живео је у Црвеној Јабуци

 

Батинци

Најстарији потомак Ставра Л.Благојевић (1914) казује да потичу од Благоја, али га не памти. Благоје је користио два презимена: Нешић и Милошевић. Ставра зна да се Милош, из Гроздановске фамилије призетио, по коме се Благоје презивао Милошевић. Биле су три сестре и за једну се призетио Милош. Ставра незна имена тих сестара ни како им се звала фамилија. По њему је Благоје Милошев син.

Благојева супруга је из Раденковске фамилије. Крсте Р.Раденковића сестра или тетка.

Благоје Милошевић (1842-1911)* и Цана (ф.Раденковци): Ђорђе, Мара, Софијанка-Сова. */мку:193/36 /

Ђорђе Б.Милошевић-Благојевић (1865-1935) и Јека (1866-1936)* (ф. Јовановци): Никосава-Коца, Лазар, Божидар (Бођа).*мку: 7/24

Никосава-Коца удата за Стевана Момчиловића и по њеном надимку Момчиловићи су “Коцини”.

Лазар Ђ.Благојевић и Драга: Славко, Петар, Ставра. Лазар је погинуо у Првом светском рату 1914.године.

Славко Л.Благојевић (-1995) и Јорданка: Лоза, Часлав, Чедомир.

Лоза удата за Часлава А. Поповића (Аxијин)

Часлав С. Благојевић и Олга Петронијевић: Татјана, Гордана

Татјана живи у Америци. Има сина Данила.

Часлав са супругом и кћерком Горданом живи у Београду.

Чедомир и Јелена (ф.ДЗипинци): Јасмина. Живе у Бору.

Петар Л.Благојевић и Нада (ф. Xевгало): Добрица

Добрица удата за Витомира Здравковића, камбелевца. Имају кћерку Слађану

Вита је приодан. Живе у засеоку Горчилова ливада, изнад Конопништа

Слађана удата за Зорана Ч. Тодоровића, полиц. инспектора. Живе у Нишу.

Ставра Л. Благојевић (1914) и Косовка (ф.Станковци): Драгиша -Гаша, пчелар.

Драгиша и Јорда (+ 1995): Верица

Верица удата за Драгана Костадиновића. Деца:Лела, Јелена. Живе у Звечки код Београда.

/Ставрија Благојевић и Јоска (1910-1975)-мк: 91/4 Јоска је кћерка Михаила и Таске Стаменковић/??!!

После првог светског рата пок Лазара удова Драга привела Димитрија Радосављевића (Миту Виљинога) и с њим изродила петоро деце: Јелену, Ружу, Зору, Радмилу-Мицу и сина

Јелена удата за Ивана Костадиновића

Ружа удата за Лазара Димитријевића. Њихов син Љубомир (пок) и супруга Гордана имају кћерку Радмилу, која живи у Пироту. Ружа се преудала за Десимира Стојилковића (Декана Старог) и родила два сина: Бранислава и Драгана. Живе у Пироту.

Зора кћи Драге и Мите умрла као девојка.

Радмила-Мица (+ окт.1999) била је удата за Бошка Деура, босанца, првоборца НОБ. Настањени су у Београду. Радмила је у првој борби са Немцима код Средорека, као партизанка изгубила леву руку.

Син..? Драге и Мите умро као дете

Драга и Мита су заједно живели до 1938. године, а онда се растали и Мита се вратио у свој дом.

/За мушкарца који живи у жениној кући стрелчани кажу приодан/.

Божидар (Бођа) Ђ.Благојевић је умро као војник за време Првог св. рата 1915. г.

Мара Бл.Милошевић је удата за Стевана Станковића Кардаша

Софијанка-Сова Б.Милошевић је удата за Јосифа Мијалковића

 

“Због удаје Цане из Раденковске фамилије за Благоја, две фамилије Раденковци и Благојини поштују се и данас као велики род”, казивала је 16.маја 1993.г. Коса Боркова, Раденкова праунука.

Браћа Благојевићи: Славко, Петар и Ставра поделили су се 1946.год. Ставра је добио колибу у планини, Славко је добио кућу, али су се браћа договорила да Славко седи у Ставриној колиби док Ставра не подигне своју кућу. Док је правио своју кућу Ставра је седео у Славковој кући. Када се Ставра уселио у новосаграђену кућу, Славко је из колибе сишао у своју кућу. Брат Петар је добио гумно са зградама у Горчиловој ливади. Од колибе је направио кућу. Срушио је плевњу и проширио кућу.

Благојино домаћинство је славило св. Николу 19. децембра по нов.календару.

 

Коцини

Према казивању Чедомира Б.Ракића: Дина, Момчило, Апостол и Марко су браћа.

О Дини Чедомир незна ништа, а за остале казује да су:

Од Момчила Момчиловићи-Коцини

Од Апостола Апостоловићи-Борићинци.

Од Марка Марковићи -Стамболијинци

Све је то једна фамилија. Њиве су им, после деобе, једна до друге

Момчило: Рака.

Рака Момчиловић и Стојна*: Стеван, Цвета*мкв:-68/187

Стеван Р Момчиловић (1880-1961) и Никосава-Коца (ф. Батинци): Будимир, Косана, Јелена, Нада, Градимир.

Будимир и Дара (ф.Станковци) нису имали децу

Будимир Момчиловић и Злата удовица из Милћинске фамилије: Чедомир, Милутин.

Чедомир Б.Ракић и Ружа (кћи Драгољуба Јосифинога): Часлав, Радица.

Часлав и Драга (ф.Милћинци): Владица

Радица удата за Момчила В. Пауновића, наставника. Живели су код Орашја (у Хрватској), избегли су ратне опасности почетком 90-их година 20.века. Данас живе у Ресави (Поморавље).

Милутин Б.Момчиловић и Дукадинка-Дика (ф.Ђоричинци): Зоран, Љиља.

Зоран и Хелена: Крстина, Павле. Живе у Кнежевцу код Београда

Љиља удата за Драгишу из Ваве. Живе у Калуђерици код Београда. Деца: Александар, Душан.

Косана С.Момчиловић удата за Владимира Ивановића (Панајоткиног) Ћосу

Јелена удата за Миливоја Љубића

Нада удата за Ђуру Ранчића (Боћиловог)

Градимир (1927-1998) и Божидарка (Калакуска): Добрила, Драгица, Верица. Настањени су у Лесковцу.

Добрила, судија удата за Миодрага Митића, из Лесковца. Живе у Аранђеловцу

Драгица удата за Милована Стојичића, из Вујанова код Бојника.раде у полицији у Лесковцу.

Верица удата за Столета Јовановића, из Коцабаћа. Живе у Лесковцу

Градимир, полицајац био је изванредан пчелар. Добио је значку Златна пчела за свој рад и многе друге награде и захвалнице.

Цвета Р.Момчиловић удата за Глигорчу Цветковића Ћерћеза.

Крсна слава фамилије је св.Архангел Михаило 21.новембра по нов. календару

/ Податке дала Божидарка 22.јула 2.001 год у Стрелцу/.

 

Анегдота о Ђорђу: “Мој прадеда по баби Коци Ђорђе, никако није могао без цигарете, а много је волео и да се карта. Дешавало се да остави волове у бразди и оде у село за цигарете. Тада се орало са ралицом. Купи цигарете, али седне испред кафане и “отепа” једну до две партије карата, а волови за то време стоје мирно у бразди и чекају газду”, казивао је Чеда Ракић у црквеној порти октобра 1997. године.

 

Божинци

Куће фамилије Божинци биле су на десној обали реке Мурговице (потес Кале), где су данас куће Славка Живанинога, Мире Брејанске и Душана Брејанца. У време њиховог боравка на том потесу, узводно је било пусто, ненасељено. “Божинци потичу од Јевреја” казивао је Санда Виденов јула 1993. У току истраживања нисмо могли да утврдимо истинитост претходног казивања.

Божинске куће су данас у потесу званом Дубје поред Рајне реке.

Сећање потомка Томислава Раденковића је до Раденка Љубића и супруге Ђурђе. Томислав наводи да су била три брата: Раденко, Ранђел и још један, јер је имање дељено на три дела. По презимену Љубић он претпоставља да им је отац неки Љуба.

Раденко Љубић (1825-1890) и Ђурђа (1821-1896): Илија, Мијалко, Станко.

Илија Раденковић и Марија: Димитрије, Алекса, Михаило, Борко, Танасије, Мирка, Мара.

Димитрија је убио брат Танасије 7. августа 1903. године (1) мку: 4/32

Димитрије-Мита Раденковић и Теодора : Никосава (Косана)

Косана удата у Камбелевцу. Убрзо после смрти супруга вратила се родитељима. За њу се призетио Стеван Митић, мишинац/Види бр. 31, фам.Мишинци/

Када је Стеван Митић умро, за Косану се призетио Војислац Јоцић (види бр.73, ф. Јоцићи)

Димитрије-Мита Раденковић и Станћија (Станија): Владимир- мк:115/8

Владимир Д.Илић (1899-1978) и Круна: Јагодинка, Петар, Момир

Јагодинка удата за Милутина Д. Љубића.

Петар В.Илић (1926-1944) је погинуо од Бугара на Градишту 5.јуна 1944.год.-мк:39/10

Момир В.Илић и Јорданка (Верина) без деце. Момир је у мсту Маковиште нашао ћиј’ц, па претпоствља да су ту некада живели људи.

Алекса Илић и Даринка: Јован, Нада, Вида, Добринка, Мирко (Шарко), Душанка (Дућа)

Даринка је из Црвене Јабуке, кћерка Илије (Маринка) Љубића, из Стрелца

Јован А.Илић, кројач и Нада (ф.Љубинци): Часлав, Даница, Новица.

Часлав је са породицом у Зајечару.

Даница удата за Ђуру Ристића, студенца. Настањени у Стрелцу.

Новица са породицом живи у Пироту. Медицински је техничар у пиротској болници.

Јована А.Илића су Бугари стрељали на Градишту 5. јуна 1944.године.

Нада (Алексина кћи) удата за Милутина В Ристића (ф. Јуруци).

Вида удата за Димитрија студенца. Живели су на Градишту.

Добринка удата за Јурука Божидара Ристића Чипу.

Мирко Раденковић Шарко, предузимач и Грана (ф.Милћинци из Тамње мале): Ратко, Мира. Мирко се са породицом после Другог св. рата одселио у Зајечар.

Ратко и Радица (ф.Крајинци) у Зајечару.

Мира удата у Зајечару

Мирко “Шарко” је погинуо у саобраћајној несрећи на Аутопуту Београд-Ниш. Мирко је био предузимач и свирао је на хармоници

Душанка(Дућа) удата за Влајка штројача Студенца у Градишту.

Михаило И. Раденковић и Станија*:Светомир-Томаш, Божидар. Јагодинка, Радмила, близанци Стојан и Стојанка, Градимир.

*/Станија Ристић (1883-1963) -мку: 36/4 је из села Жубе код Ужица, кћерка Веселина и Инђе. Са Михаилом је венчана 7.јануара 1914. у Стрелцу. Кум је био Тодор Љубић, а старојко (стари сват) Ставра Китановић. Станија је била удата за Јована М.Петровића, брата Добре и Раке Милинога, који је погинуо 1913.. Када се удала за Михаила била је у другом стању са Томашом

Светомир М. Раденковић-Томаш и Велика (ф.Јуруци): Ђурга, Градимир.

Ђурга удата за Радована Раденковића, Станковог праунука

Градимир и Богдана (фам. Ристинци): Мирјана, студенткиња. Живе у Зајечару.

Божидар-Бошко и Ружа, из Ниша (Зарка ковача кћи и унука Милеве Андонове, из Стрелца): Мира, лекар на дечјем одељењу болнице у Нишу.

Бошко је шездесетих година прошлога века погинуо на мотору у саобраћајној несрећи, у Нишу.

Јагодинка је удата за Градимира (Илије) Радосављевића.

Радмила је умрла као дете

Стојан и Стојанка, близанци умрли од чуме (1925-1927)

Градимир Михаилов умро као момак после др.св.рата од запаљења мозга

Борко, Илије, Раденковић Наталија (1880-1941)*: Цвета, Лепосава, Будимир, Добринка.(*мку:28/33)

Цвета удата за Саву Ристића (фам.Ристинци)

Лепосава удата за Ралинца, живе у Нишу.

Будимир и Милка ( фам.Синадинови) : Живојин, Ђорђе, Ружа.

Живојин са супругом и кћерком живи у Немачкој.

Ђорђе и Мирјана (ф. Каравиљћини) : Драган и Зоран (сви живе у Нишу).

Ружа са породицом живи у Белој Реци код Бора

Добринка, Боркова кћи удата за Ђорђа, Зарије Вучинога сина, из Падине. Немају децу. Одсељени су у Белу Реку код Зајечара.

Танасије М.Раденковић је побегао у Бугарску за време српско-бугарског рата 1885.године, када је убио брата. Имао је жену Станију (сестра Ђорђа Милћинскога), сина и кћерку. Умро је 17.јануара 1890. године и сахрањен на стрелачком гробљу или у Бугарској. Супруга му је умрла у Стрелцу.

Мирка (Илијина кћи) удата за Милтена Петковића. После Милтенове смрти поженила се за Михаила Крајинског, из Лалешеваца.

Мара (Илијина кћи) удата за стрелчанина, чија је кућа била где данас живе Пера и Милица Николић у Тамњој мали. Одселили се у Бугарску (село Лагушевци, Видински округ).

Мијалко Р. Раденковић (1852-1922) и Јелица: Милан (1881-1904), Светозар (1885-1888), Славко (1886), Јулка, умрла 8. марта 1888.г., живела само шест месеци, Милева(1890-1894).

Мијалко (други брак) и Тодора-Тодорка: Никосава (1890-1961)-мку: 30/7, Љуба(1891-1894), Видосава (септ.1893–јан.1894), Витомир(1898-1900), Велимир (1900-1904), Новица(1906-1909). (Деца од обе супруге као и прва супруга Мијалкова умрли су од богиња, по подацима Матичних књига умрлих/ 4/33/, у Месној канцеларији у Стрелцу).

Милан Мијалков и Јулијана :… Милан умро од врућице 9.09.1904

Јулијана је кћи Величка и Јованке Љубић

Тодора Мијалкова друга супруга је кћерка Китана Станковића и Велике (мкв: 21/6). Кум на венчању је био Мана Јанковић.

 

Станко Р.Раденковић и Петра: Влајко, Чедомир, Лепосава, једна удата за Тошу Малчинога, друга за Ђорђа у Студени.

Влајко и Драга (ф. Петковци): Душанка, Велимир, Будимир, Јорданка, Љубинко, Мирко.

Душанка удата за Божидара Стаменковића Поћерца.

Велимир, супруга Нада (Боћилова сестра): Ружа, Станимирка, Часлав, Косара, Александар

Ружа удата за Видојка Илића, из Раљина, бившег фамулуса Осмогодишње школе у Стрелцу.

Станимирка удата за Велка (Милћинска тамњомалска фамилија). Одселили се у Грлиште код Зајечара.

Часлав са породицом живи у Београду

Косара удата за Мирка С.Илића (сина Саве пољака и тупанxије). Одсељени у Грлиште.

Александар и Ратка (ф.Илијинци): кћерка удата за Муслимана (зиве у САД), а син у Зрењанину

Будимир В.Раденковић (1910-1977) и Јелена (ф.Цврчковци): Добрица, Раде- Радомир, Десанка, Бориславка-Борка.

Добрица удата за Властимира Аранђеловића Брку.

Радомир-Раде и Ђурга (ф.Божинци): Дејан.

Дејан и жена Босанка имају близанце. Настањени у Новом Саду

Десанка удата за Јордана Панајотовића Јурука.

Бориславка удата за Србислава Ивановића у Големој Шиби. Одселили се у Лештане код Београда.

Јорданка удата за Милорада С.Раденковића у Јасичје. Живели су у Бору.

Љубинко умро као момак, печалбар у Београду.

Мирко и Божидарка (фам.Јуруци): Часлав, Олгица.

Часлав и Нада (зову је Лена, из Големе Шибе-Реxепова): Драгана, Лидија.

Драгана удата за Милета.

Лидија удата за Сашу у лужничком Извору.

Олгица Миркова удата за Душана Раденковића (фам. Брејанци).

Већина из Божинске фамилије има презиме Раденковић, други су Илићи.

Славили су св.Архангела Михаила 21.новембра по новом календару.

Чедомир, Станка, Раденковић и Боса (1894-1969-мку:67/10): Бранимир (1915-1918), умро од богиња, Зора (1920-1922), Стевка, Стојан, Светолик, Петра, Јелена, Јеленко (1934-1977), Мирослав (1938-1994), Петар

Стевка удата за Крсту сина Рада Синадиновог /Денинци/

Стојан и Деска (кћи Владе Цврчковског) имају два сина: Бора и ?. Стојан је умро после другог св.рата као старији водник у Нишу.

Светолик се призетио у Речки. После женине смрти узео је Загорку (ф.ДЗандзилци)

Петра и Јелена удате у Студени

Јеленко (1934-1977)…

Мирослав и Радмила (Роска ф.Петковци): Горан ради у ПКБ-у

Петар и Студенка настањени у Зајечару. Имају сина и кћерку

Лепосава Ст. Раденковић је удата за Љубу Соколовога. Одселили су се у Прекопчелицу код Лебана, још пре другог св.рата

Казивање Мирка Вл.Раденковића Божинца: 01.08.2.000.

Благоје Божинац се оженио сестром Алексе-Леке Дацинога Николијом. Њихов син Ђорђе имао је надимак “Обломов”. Благоје је 12.12.1912.г. убио Алексу Пејчића. председника стрелачке општине за паре у договору са шурњајом Даринком.

/Санда Виденов (Александар Вл.Миладиновић) казивао је аутору овог текста да су Божинци велики цицијаши. Он то потврђује овим примером: “Једном приликом навратио гладан рођак у први мрак код Алексе божинскога. Нико од десет чланова у кући није смео да тражи вечеру док је гост у кући. Тек када је рођак гладан изашао из куће постављена је вечера за укућане/”

.

Јосивини (Јосифови)

Јосивини припадају Божинској фамилији. Од Златана су:Јосиф и Ранђел (живео је у Бугарској).

Потомци памте од Јосифа. Јосиф је користио два презимена :Златановић и Ранђеловић

Јосиф и Станка (Смиљка-Чава): Алекса, Драгољуб и Милица

Алекса Ј. Златановић (1898-1970)-мку-71/5 и Зора (ф. Мутијинци): Љубица, Добринка, Драга, Борка и Ђурга

Љубица удата за Душана Глигоријевића Глишинца. Настањени су у Нишу

Добринка је била удата за Бранчу у Валнишу. Живела је у Бору

Драга удата за Велимира у Камбелевцу

Борка са породицом живи у Нишу

И Ђурга је удата и настањени су у Нишу

Драгољуб Златановић и Зора (ф. Денинци): Ружа, Славко, Властимир, Чедомир, Мирослав, Александар

Ружа удата за Чедомира Б.Ракића

Славко Аранђеловић и Загорка (ф.Дујинци) : Часлав, Снежана

Часлав је момак, а Снежана удата за Небојшу Д.Ђорђевића у Александровцу (лужничком)

Властимир Аранђеловић и Добрица (ф.Божинци) : Љиљана, Зоран

Љиљана је васпитачица у Злоту код Бора од 1984.г. Основни школу завршила је у Стрелцу, а Педагошку академију у Пироту.

Зоран и Слађана (из Црв.Јабуке): Ивица

Чедомир се призетио у фам.Пилиштари за Велкову кћерку

Мирослав и Слађана (ф.Пилиштари)

Александар и Студенка се 1979.г. одселили у Пољску Ржану (пиротско поље)

Милица Јосифова кћи удата у Раљину за Перу Тодоровића у потесу “Језеро”. Имају 4 сина: Станоја, Новицу, Добривоја и Мију

Старе куће јосифових биле су испод Градишта на Селишту, између данашњих кућа Ђорђа Момчиловића Петраћиног и Брејанских кућа.

/Податке дали Властимир Златановић Брка и његова породица 14.08.2.005.г у Стрелцу/

 

Николинци

Једну од највећих Николинску фамилију чине новонастале фамилије: Xамћини, Дичковци, Костини, Колари, Поћерци и Дрмци.

Фамилија је добила име по Николи. Према досадашњим сазнањима Никола је имао синове: Ранчу, Димитрија, Стаменка. Од Ранче Николића су: Xамћини, Колари и Дрмци, од Димитрија Николића Дичковци, а од Стаменка: Костини, Поћерци

Никола родоначелник: Ранча, Димитрије и Стаменко,

Ранча Николић: Риста, Ранђел, Синадин и Миладин.

Риста Николић (Ранчић) и Xамка(1852-1927) из Ћивичке фамилије: Михаило, Цона, Светозар (1884-1886), Славко и Косана (1889-1956)-мку:63/14

По Xамки фамилију зову Xамћини. Умрла је од запаљења плућа 5. 09-1927.

Михаило Р.Ранчић /Ристић/(1867-1912) и Цвета (1869–1967.): Андон, Петар, Мара (1907-1908), Рајна, Драђина (Драгиња)

Михаило је био граничар у Феризовићу (Урошевцу). Погинуо је у рату 1912.

Син Андон је умро пред одлазак на одслужење војног рока. Постоји веровање да је Андону при градњи куће зазидана сенка. Због тога се убрзо разболео и умро, казивао је Божидар В.Ранчић (Боћа Влајков) 5.октобра 2.000.г

Петар М. Ристић (1902-1987) и Јосивка (1906-1986) / ф. Јевтинци/: Десанка, Божидар.

Десанка је умрла у 12-ој години од дифтерије

Божидар П. Ристић (1922-1986) и Никосава (1912-1998) /ф. Раденковци/: Загорка, Љубка, Мирко.

Загорка удата за Станула В.Момчиловића, војно лице (ф.Петраћини). Живе у Нишу.

Љубка удата за Радована Стаменковића (ф. Цврчковци). Живе у Бору.

Мирко (1949-2.004) и Ковиљка, кћи Цветка Тодорћинога: Слободан, Радица

Слободан(1966.), момак са родитељима живи у Бабушници.

Радица удата за Слађана Недељковића у Бору. Имају кћеркицу Александру -Ану и сина Бојана.

Мара(1907-1908)

Рајна….

Драгиња…

Цона Ранчић (1880-1944) и Ката (ф.Ђусинци): Тодор, Чедомир, Вида, Стојћа, Влајко.

Цону су кундацима убили Бугари ноћу 1944.г. у кући на Делу (Саљином Камику).

Тодор (1876-1914) звани Тодорча, ковач и Видосава (1900-1963) /ф.Xевгало/: Стојанка, Борисав.

(Тодор Ц.Ристић је умро 1.марта 1914.год у Ваљеву, као војник у 45-ој години, а Вида је после првог св.рата довела Боривоја, из Студене. Боривоја су убили Бугари 1943. г.код кућне капије у Стрелцу). По занимању првог супруга, Вида је имала надимак ковачица.

Стојанка удата за Србислава у Драгинцу. Њихова деца су: Часлав (у Аустралији) и Мића у Драгинцу.

Србислав је погинуо, као припадник Југословенске војске у Отаxбини у борби са партизанима на Сувој планини 1944.

Стојанка се после рата преудала за Александра Стојичића обућара, из Бабушнице. Њихова кћерка Драгица удата је за наставника Ацу Ђорђевића, из Проваљеника.

Борисав-Борко Т. Ристић (1920-1998) и Нада из Студене: Олгица, Владимир, Градимир.

После развода са Борком Нада се 1963. године са децом преселила у Београд.

Олгица удата за Драгишу Врбића, (војно лице), имају сина Дејана. Дејан је на Криту.

Владимир (1942-1947) је умро у шестој години од последица заточеништва са мајком у Бугарској

Градимир и Рада: Владимир, Марко.

Борко се после развода женио још три пута: са Горданом В.Андрејић, учитељицом, са једном сремицом (има сина Горана) и са Јованом из Сечња (колониста из Херцеговине). Са Јованом је живео у Стрелцу. Целокупну имовину оставио је Јовани.

Чедомир Ц.Ристић и Живадинка: Мара, Мирослава, Десимир. Живадинку су Бугари убили на Делу маја 1944.

Мара удата у Валнишу.

Мирослава-Мирча удата за Александра С.Марјановића.

Десимир је завршио учутељску школу у Пироту. Са оцем Чедомиром одселили се у Вражогрнац.

Десимир и Нада (Вражогрнка): Цица, Драган. Цица живи у Бору, а Драган у Београду.

Вида (1905-1948) Цонина кћи удата за Живојина Панића.

Стојћа удата за Маринка у Раљину. Одселили се у Пирот, у Нову Малу. Стојћа је живела и у Нишу. Била је велики стваралац. Погинула је несрећним случајем у Пироту, на сахрани девера.

Влајко Ц.Ранчић и Ива, из Валниша: Зора, Божидар-Боћа. Иву су убили Бугари 1944.г. на Делу испред куће, на гумну.

Зора удата за Стојана Златковића у Тамњој мали.

Божидар и Лена, први брак

Божидар и супруга Зора (фам. Дичковци): Зоран, Виолета.

Зоран је момак Ради као продавац у Задружној продавници у Валнишу.

Виолета удата за Љубишу Н. Ранчића (у Стојини).

Славко Р.Ристић (1887-1976) и Даринка (ф.Ђоричинци): Нада, Борисавка, Зора.

Нада удата за Алексу у Валнишу (ф. Поповци)

За Борисавку се призетио Ђорђе Маринковић, син Влајка студенца. Њихова деца су: Новица Бранимир, Мирјана, Дрина.

Новица са породицом живи у Бабушници

Бранимир је са супругом (из Камбелевца) у Стрелцу

Мирјана удата у Камбелевцу за Милета Раденковића

Дрина удата за Мићу у Зајечару

Зора С. Ранчић удата за Чедомира В. Крстића у Јасичју (ф. Раденковци). Немају децу.

Славко Р.Ристић је учесник балканских и првог светског рата: 1912.; 25.02.1913-14.09.1913; 04.07.1914–20.12.1919. На Крфу је научио шустерски занат.

Косана (1889-1956)-мку:63/14 Ристина кћи удата за Тодора Пауновића (ф.Милојћинци)

Био је и неки Ига у Николинској фамилији, који је живеоу једној малој собици. Отишао је у Загреб код неког рођака. Место са градинама и данас се зпве Иђино (Казивао Боћа Влајков јуна 1995.)

 

Колари

Надимак “Колари” су добили по Никодији-Коди Колару који је правио дрвене точкове за запрежну вучу

Ранђел Р.Ранчић и Стевана: Обренија, Круна, Никодије, Марија, Јелена и Нада

Обренија удата за Живка Гуљарског у махалу Скорово, у Ралину. Потомци: Данило и Ратко

Круна удата за Чедомира у Ралин (Трешњино дрво)

Марија удата за Богољуба Благојевића Бубку

Јелена удата за Будимира Јовановића (ф.Крајинци)

Нада удата у Валнишу .Живели су у Бору. Има сина

Никодије Ранчић (Кода, колар, 1900-1988)) иЉубица: Александар, Душан, Кременка

Александар и Јагода (ф.Љубинци): Градимир, Вера.

Градимир и Славица (ф.Милини): Ивица, Немања. Настањени су у Овчи код Београда. Пред крај 20.века Градимир је довео и родитеље у Овчу. Нису дуго живели у Овчи. Јагода је умрла 10 марта 2.000. године , а Александар 26 јула 2.000.год, обоје у 77. години живота. Сахрањени су у Овчи.

Вера удата за Камбелевца, утопио се у Дунав, априла 1997.

Душан и Марија (из Ралина) : Владимир, Драгица.

Владимир је настањен у Зајечару. Има сервис беле технике

Драгица удата за Ненада Вељковића, инж., живе у Зајечару

Душан Н.Ранчић се после ИИ св.рата одселио у Вражогрнац. Касније му се придружио и отац Кода, колар

Кременка Н.Ранчић (1929-1948)    /Податке дао:Градимир “Ланкиш”,4.11.2001./

 

Дрмци

Синадин Р.Николић : Александар и Драгомир

Александар С.Николић и Младена (мк:159/38): Косара, Милица, Цана и Злата

За Косару се призетио Петар Илић, Ралинац. После ИИ св. рата одселили су се “у Мораву”, у село Трњане. Петар је Беринац. Браћа су му Владимир, Илија, Мита…- Беринци

Петар Илић и Косара: Новица, Лепосава, Дика, Будимир, Властимир.

Новица и Јагодинка (ф.Милини): Јовица, Цвета.

Лепосава удата за Јанка Здравковића у Трњане.

Дика удата за Живојина Станковића, Ралинца. Одселили су се у Зајечар. Имају две кћери: Снежану и Љиљану.

Будимир и Стевка (Студенка) имају два сина. Будимир, печаловник је нестао на Хрватском приморју у току хрватске “Олује”

Властимир и Врањанка имају кћерку

Злата удата у махалу Скорово у Ралину

Цана удата за Велимира Пауновића, ћурчију

Милица удата за Саву Тодоровића Џевгала, ковача

Драгомир Николић и Лепосава-Поћерци

Миладин Р. Ранчић и Латинка: Стратимир-Траћија Ранчић, Ђура, Љубица

Стратимир-Траћија је имао плац и кућу и испод данашње куће Бранимира Ж.Димитријевића па је продао Петру Цветином и преселио се у Дрму (стрелачки засеок).

Стратимир (1882-1956) и Стевка: Љубисав.

Љубисав и Живка (из Великог Милутиновца): Мића, Нада. Настањени у Борском руднику пре др.светског рата.

Стратимир је имао и жену Јулу-мк:67/23

Стратимирова жена била је и Вида Величкова (ф. Наћини)

Ђура и Коса (ф.Вуждинци):? Коса се преудала за Стојана Игњатовића у Валнишу.

Љубица удата за Марка у Студени

Милица (1912-1988)-мку:44/10

По матичним књигама су Александар и Драгомир браћа, уколико је тачно убележено.

Удова Младена се прудала за Ђорђа Стојковића(Варотинца) Контролора. Ово му је трећа супруга.

Цана Пауновић (1906-1986).

/ Податке о Нилолинској фамилији дали су: Никосава- Коса Божина, Јаначко Дичковац, Боћа Влајков, Мирко Б.Ристић, Милутин Поћер’ц, Бранимир Маринковић и Петар Стаменковић/.

Према подацима Траћија се женио три пута.

( Податке дао Боћа Влајков 3.10., Јаначко 5.10. 2.000.

 

Костини

Назив је скоријег датума по Кости, Стаменковом сину.

Стаменко Николић: Коста, Драгомир, Наталија

Коста Стаменковић и Роса: Никола, Зора, Косана, Ђурга

Никола Стаменковић (1903-1967)-мку:53/5 и Милица (Раћина, из Лалешеваца) :Градимир, Добринка, Цвета

Градимир (1926-1996) и Стана (Ћева) : Петар, Загорка

Петар и Вера (из Житорађа): Саша. Живе у Бору.

Загорка удата у Нишу

Добринка умрла као девојка

Цвета (1930) живи у Нишу

Зора Костина удата за Петра Јевтића у Лалешевцима.

Косана удата за Чедомира С.Цветковића у Раљину

Ђурга удата за Станка Благојиног у Раљину

Драгомирова породица има назив: Поћерци

 

Поћерци

Назив су добили по Драгомировој супрузи Лепосави (Поћи)

Драгомир Николић и Лепосава -Поћа (ф.ДЗандзилци): Божидар, Александар, Мара.

Божидар Стаменковић и Душанка (ф.Божинци): Милутин, Јосифка-Јоска.

Милутин и Загорка ( ф.Ђувезини): Славко, Драган

Славко и Нада, из села Равна (Срем): Бојана, Дејана. Живе у селу Равна. Имају стан у Петроварадину.

Драган и Загорка (Студенка): Наташа

Драганов деда Божидар, познат у селу као “Бошко поћер’ц” дао је Драгану надимак “Топxија”. Кад је Драган био мали Бошко му је стално тепао: “Дедин топxија, дедин топxија..”

Јосифка-Јоска удата за Милутина Димитријевића, ковача

Александар-Сада Стаменковић је живео у Дрми (засеок).

Прва супруга Даринка је из Радосина, друга Добринка из Црвене Јабуке, а трећа Крстина (Крсјана). Крсјана се после годину дана удала за Радивоја Здравковића у Тамњој махали.

Александрова деца: Зора, Душан, Борко.

Зора удата у селу Куса Врана. Живе у Бобовишту код Алексинца. Имају два сина ожењена и унучад.

Душан са супругом живи у Срему.

Борко (војно лице) је са породицом живео у Босни

Александар-Сада је погинуо од партизана испред школског подрума за време напада 19/20. маја 1943.г. на стрелачку општину и бугарску полицијску станицу.

Мара Драгомирова удата за Живојина Р. Костадиновића у Поповој махали.

Домаћинство “Поћерци”је славило св.Стефана (Стеванов дан), трећи дан Божића.

( Податке дао Милутин Стаменковић Поћер’ц, 3.10.2.000.

Наталија Стаменкова кћи удата за Владимира -Владику Мијалковића

Наталија се преудала за Денчу у Мишчој махали. Из првог брака довела је кћерку Стојанку, коју је Денча очувао као своју рођену и удао за Десимира Стојилковића-Декана Старог. /Казивао Ивко Ћирић (1919), Денчин унук/.

 

Здравковци

Памћење потомака досеже до Здравка по коме је фамилија добила назив Здравковци. Има их неколико домаћинстава.

Здравко: Риста, Ћира

Риста Здравковић и Миланка: Андон Здравковић (1857-1922)*, Јоца.

Андон је променио презиме у Ристић. Његови потомци користе два презимена. Једни су Ристићи, други Андоновићи.

* (Мат.књ.умр., стр.33,тек бр.70; умро од зап.плућа 22.10.1922.)

Андон Ристић (1857-1922) и Цвета /1853-1909/ (супруга пок. Стоилка Анђелковића) из Црвене Јабуке: Богољуб, Петко, Вукосава (Цурка), Живадинка. Андон умро 22.10.1922. од запаљења плућа.

Богољуб Ристић (1893-1979) и Роска (ф.Костадиновци): Арсеније-Арса (1914-25.01.2005). Мајка му је умрла када је имао непуне две године.

Арса и Давинка (ф.Пилиштари): Војислав, Драгомир, Станка, Јорданка-Дака, Живојин.

Војислав Андоновић (1933-2004) и Јованка (ф.Кушини), из Горчинца: Бранка, Бобан. Породица је живела у Београду. Воја и Јованка сада живе у Стрелцу. Купили су део бившег плаца Бранислава Антића, сајxије и саградили кућу. Војислав је умро у Београду 1.новембра 2004. Био је пуковник у пензији.

Бранка је са породицом је живела у Ваљеву.

Бобан је живео у Београду, Бабушници, Књажевцу, Неготину и Пироту. Данас са породицом живи у Београду.

Драгомир Ристић и Божидарка (ф.Јевтинци): Др.Арсен. Породица живи у Београду.

Станка удата за муслимана. Има сина Јасмина. Живе у Тузли.

Јорданка-Дака живи и ради у Пироту.

Живојин, ретардиран од рођења живи са оцем у Стрелцу

Богољуб (други брак) и Стојанка (из Црвене Јабуке): Мирослава, Јордан-Јорко, Јорданка-Дана, Лазар.

Мирослава удата за Славка Дојчиновића.

Јордан-Јорко и Љубица одселили се после Другог св.рата……

Јорданка-Дана је удата за Градимира Св. Петковића. Живе у Зајечару

Лазар и Загорка В.Момчиловић нису имали децу. После Загоркине смрти Лазар се женио са удовицом из Радињинца. Покојни су обоје.

Петко А.Ристић (1900-) и Стевка: Градимир-Гила, Душан, Зорица. После ИИ св.рата Петко се са породицом одселио у Бточину. Женио се двапута. Друга жена је била Вида Веселиновић, из Мутијинске фамилије, бивша супруга Добре Здравковића.

Градимир и Дана (Студенка) : Момир, (Јагода?)

Душан и Десанка: Божидар, кћи ?

Божидар и Рада: Игор

Душанова кћи удата у Баточини

Зорица (1926) удата и има сина Градимира; живи у Бору.

 

Вукосава-Цурка удата за Алексу Антића (Леку Младенинога).

Живадинка удата за Чедомира Ц. Ристића (фам.Николинци). Погинула је од Бугара у др.св.рату 1943.или 1944., близу куће на Делу.

Андон (други брак) са Јелицом из Црвене Јабуке склопио је 10 новембра 1913. год.. Нису имали децу.

Андон (трећи брак) са Милевом из Калне (власотиначке). Нису имали децу. Милева је из претходног брака довела сина: Зарка (одселио се у Ниш пре ИИ св. рата), Смиљу (удата је за Мишу Милћинскога) и Зору, удату за Милорада Брејанца.

Милева је своју имовину у Кални продала и од Влајка Поповића, штројача купила кућу на Селишту у Стрелцу. Убили су је партизани 1943., због сарадње са бугарима, казује Арса Б. Ристић. У тој кући данас живи Градимир Панајотовић Јурук са супругом

Јоца,Ристе,Здравковић: Славко, Мита, Вукана.

Славко?

Мита?

Вукана удата у Студени

Ћира З.Здравковић: Петар (Петраћија), Младен, Добрин отац-Илија, Тодор (Тодораћија).

Петар Ћирић и Младена:… Ранђел, Велимир, Боривоје* (1920, девето дете), Зора.*/ мкр: 16/81 /

Ранђел Ћирић је радио у Рударско-топионичком басену-Бор. Погинуо је на Градишту од бугарске војске 5. јуна 1944. Његова супруга Рајна после рата се преудала за Велимира Дојчиновића

Ранђел и .Рајна (кћи Светозара Тоше Малчинога): Најден-Нацко.

Најден Ћирић и Добринка: Радован. Полицајац је у ОУП-у Зајечар. Породична слава је св. Архангел Михаило у новембру.

Радован и Снежана, економиста у Скупштини општине Зајечар: Санела и Селена, ученице.

Велимир П.Ћирић (Здравковић) (1904-1943), бивши жандар и Драга (1904-?). Велимир је погинуо од Бугара код бивше куће Светозара-Тозе Xевгала. Данас је то кућа Градимира (Станоја) Милутиновића.

Боривоје живео у Речки (Тимочка Крајина). Тамо је и сахрањен.

Зора удата за Живојина Т. Ранчића у Поповој мали.

Младен Ћирин је имао сина Стевана, званог Кржа. Стеван је био ковач. Жена му је Ђурга из Студене. Са Богољубом Андоновим радили су заједно као ковачи у Стрелцу. Одселио се у Студену и живео у женином дому.

Добрин отац (можда) Илија? : Добра Илић -Здравковић

Добра Здравковић и Видосава (ф.Мутијинци): без деце.

Тодор (Тодораћија) Ћирин и Коса: Радивоје Здравковић и сестра??

Радивоје (1907-1979) и супруга Крстина: Радмила (доведена), Нада, Радојка, Ђорђе, Вида

Радмила удата за Градимира Цветковића Качаровца

Нада удата за Драгољуба М.Ристића Јурука. Настањени у Баточини. Њихови син и кћерка настањени су у село Брда код Баточине.

Радојка је у Словенији

Ђорђе и Новка + (ф.Ћуканови): Драган, Бока.

Драган је у Бабушници, а Бока……..?

Вида удата за Босанца. Живе у Словенији

/Казивали: Арса Б.Ристић 25.јуна 1998. и Најден Ђирић/

Јован Здравковић учитељ у Ралину у 19. веку /Вл. Николић: Основне школе у околини Пирота у турско време, стр.101/

Ко је Никола Здравковић и жена Јона, Јока или Јана??

 

Велкови (пренети у фајл 31-Мишинци)

Вељко Ранчић (1868-1958) је из села Дучевца, приодан. Њихова кућа је на крају Попове махале.

Вељко се женио више пута. Једна од жена звала се Ана, друга Рада. Његов син је погинуо као момак, а за кћерку Виду Вељко је призетио Ђорђа Ђорића, из Црвене Јабуке. Његови родитељи су Ана и Мијалко Ђорић.

Вида и Ђорђе нису имали децу.

После Видине смрти Ђорђе доведе Лепосаву, кћерку Салтираћије, из Масуроваца. Лепосава је из првог брака донела Станимирку као бебу.

Ђорђе и Лепосава (+2.003): Страхиња, Момчило, Румена, Ружа. (Лепосава је живела преко деведест година)

Станимирка је удата за Драгољуба-Гагу Јевтића

Страхиња и Вера /пок./: без деце. Страхиња живи у Власотинцу, ради у пошти.

Момчило и Зора (ф.Јевтинци) живе у Бору

Румена удата за Петра Гроздановића

Ружа удата за Бранимира Ранчића (у Стојини). / Податке ми је дала тетка Коса 15.07.1993./.

 

Гроздановци

Родоначелник фамилије је Гроздан Васић. Он је имао брата Дину…Фамилија је била настањена на данашњем Селишту. Њихове парцеле данас су испод куће Бранимира и Петра Раденковића, између куће учитеља Пере Јовановића и гумна Драгољуба Мијалковића, поткивача. Гроздановци данас живе на крају засеока Лалешевци према Масуровцима. Од многобројне фамилије остало их је у Стрелцу четворо у Лалешевцима и у Поповој махали двоје: Петар Гроздановић са супругом.

Новица и Петар Гроздановић нису сигурни који је родбински редослед код предака. Помињу Васу, Дину, Јованчу, Милоша, Станомира. Новица казује да је Милош син Васин, да су Станомир и Јованча браћа, али ко им је отац он незна. Новица наводи да су Јованчини синови: Витомир, Љубомир и Божидар (Дарко), а Петар тврди да им је отац Гроздан. По презимену Панић, био је и неки Пана. Према њиховим казивањима и истраживањима у матичним књигама у Месној канцеларији у селу, дошли смо до ових података:

Васа: Гроздан, Дина…

Гроздан Васић и Илинка(1796-1886)*: Јелена, ….*МК-54/62

Јелена, Гроздана, Панић удата за Танчу Андрејића 1879. Кум је био Стева Евтић, трговац, из Лалешеваца…

Јованча Гроздановић-Панић (1878-1913) и Обренија (1878-1913)* :Витомир, Љубомир, Дарко. Презивају се Гроздановић и Панић. Дарку је крштено име Божидар. У селу је познат као Дарко Панић*/мку:20/3 /

Витомир Гроздановић и Косара: Душан, Александар, Милутин (1924-?), Јагодинка, Новица (1930). Сви се презивају Гроздановић. /Милутин је био пето дете/

Душан и Милица, из Лесковице: Ружа, Слободан, Часлав.

Ружа удата за Јована у Зајечару.

Слободан је момак.

Часлав и Бисена из Кучева: Сања, Душан.

Александар и Рада, из Камбелевца: Зоран. Настањени су на Новом Београду. Александар, милиционар у пензији и син Зоран су покојни.

Милутин и Драгица, из Камбелевца: Јовица, момак.

Јагодинка живи као пензионерка у Бабушници.

Новица(1930) и Дрина (1930-1997) су живели су у Бору. Вратили су се у село из здравствених разлога супруге. Дрина је из Мишинске фамилије.

Новица и Дрина: Славољуб, Драган

Славољуб и Мирјана, из Бабушнице: Бобан

Драган и Мирослава, из Зајечара: Сања.

Љубомир Панић и Десанка (ф. Стамболијинци): Нада, Мирјана, Божидар, Радмила, Снежана

Нада удата за Стојана Маринковића у Радињинцу.

Мирјана удата за Бошка, шофера из Звонца.

Божидар и Стојанка (Босанка):Горан,Божана. Живе у Новом Саду.

Радмила Љубина живи у Зајечару.

Снежана Љубина удата за Бору из Студене. Живе у Зајечару.

Нада, Божа и Радмила презивају се Панић, а Мирјана и Снежана Мишић.

Дарко Панић (крштено име Божидар) се призетио за Јосу Цветину (Ранђеловска фамилија). Кућа им је у Поповој махали.

Дарко и Јоса: Петар, Нада, Славко. Славе св. Архангела Михаила у новембру.

Петар Гроздановић и Румена (кћи Ђоке Ђорижа и Лепосаве): Зоран.

Зоран и Верица: Миша, Ана. Верица је из Буковча код Неготина. Ради у основној школи “Св.Сава” у Бору. Зоран ради у обданишту “Бамби” у Бору.

Нада удата за Момира Цветковића, Качаровца. Живе у Пироту.

Славко (пок.) и Руска (Већина) немају децу. Настаени у Пироту.

Дарко се поред земљорљадње бавио и рабаxијским занатом. Имао је добре волове и из Пирота превозио запрегом еспап за дућан Мирка Стојановића Мурxе. За време Богородице Дарко је из Власотинца дотеривао бостан. Он је први у Поповој махали, крајем 1920-их година у Лесковцу купио ветрењачу за одвајање жита од плеве. Касније је за друга домаћинства превозио из Лесковца и по три ветрењаче воловским колима.

Дина: Станомир Д. Панић

Станомир је као војник умро у Скопљу 1913 год. од маларије

Станомир и Цвета имали су двоје деце: Бранисавку и сина у колевци. После Станомирове смрти Цвета приведе Добру Крајинскога као момка. “Добра је често тукао Цветину децу да су од батина и умрла, а све због пустог великог имања да не буду наследници”, казивала је Лозинка Панић 26.10.2003

После Добрине смрти Цвета се преудала за Зарију у Масуровцима и родила сина Миливоја

Дина је при деоби имања добио половину, а другу половину добили су Јованча и Милош. По овоме Јованча и Милош су Динини братанци

Милош Панић (1873-1913) и супруга Рада:О

Милош Панић и друга супруга Станћија (ф.Јовановци): Живојин, Цвета. Милош је умро од колере у рату 1913. г.

Живојин Панић (1906-1979) и Вида (1905-1948) /ф.Николинци/: Драгољуб, Лозинка, Петар.

Драгољуб Ж.Гроздановић и пок. Драгица (из Баније): Славица, Зорана. Живе у Загребу.

Славица, супруг Младен из Зелина, крај Загреба: Дејан.

Зорана је сахрањена у Загребу. Супруг Младен из Загреба. Деца: Сандра и Данијел.

Лозинка удата за Петра Ж. Раденковића (Влацегови)

Петар Ж. Панић и Етелка: Срећко, Давор. Настањени су у Словенији у месту Шаловци, на аустријској граници. Петар је био капетан милиције у Словенији

Живојин Панић и друга супруга Рајна: син Бранимир. Живи у Бабушници

Трећа супруга Милоша Панића, Добринка умрла је 1913.године од богиња. мку: 20/174

Према Протоколу умрлих Јованча Панић (1878-1913) умро је од колере у Црном Камену, за време другог балканског рата /стр. 20 ред.бр. 173., а његова супруга Обренија (1878-1913) умрла је од богиња, исте године.

Гроздановци славе св. Архангела Михаила 21 новембра, по новом календару.

Остала је прича да је Дина био велики играч народних кола и то са штапом. Једном су Дина и Добра албатин толко играли да су у соби поломили талпе на поду и пропали у подрум, казивао је Новица В. Гроздановић 10.08.2.000.године у Стрелцу и Коса Цветкова 18.08.2.000.г.

 

Каравиљћини

Ова фамилија је једна од мањих. Потомци незнају одакле су преци дошли у Стрелац. Памте од деда Антонија, а надимак фамилије је од Каравиље, супруге Антонија Здравковића

Здравко Радикић, дунђерин из Стрелца: Антоније

Антоније Здравковић* и Каравиља (из Црвене Јабуке): Светозар, Борко, Живојин

Светозар је умро у петој години живота 1884. /мку:52/38 /

Борко је био веома несташан и јак момак. Увек је изазивао кавгу да би тукао друге момке. После сваке кавге и туче говорио је: “Жал ми што остадо не тепан”. Волео је да одлази на седељке и у оближња села. Једне ноћи при повратку из Пресеке по мрклом мраку путем преко Градишта, омакне се с пута и слети до реке Студенке. Сутрадан су га пронашли и једва извукли на пут Борко Крстин и Влајко “Гоља”. После неколико дана умро је од задобијених последица при падању.

Живојин А.Здравковић (1889-1956)* и Даринка (ф.Ћирићи из Горчинца): Бранимир (Биса), Мирко, Будимир.*/мат.књ.ум. 61/10 /

Бранимир и Јорданка: Титомир (Тире), Градимир (Ђама) Момци су обојица. Живе и раде у Бору.

Мирко и Дрина (Њањина): Душан, Љиља.

Душан и Љиља живе и раде у Бору. Мирко и Дрина се вратили у село.

Будимир и Стојанка (ф.Јуруци): Мирјана, Предраг.

Мирјана удата за Ђорђа Раденковића. Настањени у Нишу.

Предраг и Марина : Габријела. Супружници живе у Бабушници, а кћи Габријела у Пироту.

“Са Јанићијинима смо били комшије, али они су друга фамилија. Од њих је данас Ђорђе А. Нешић у Бољевцу, код Бора и Ђорђе С. Нешић у Лесковцу”, казивао је Будимир Ж.Здравковић 16.августа 1998.год.

*Књ.венч. црк.стрелачке стр.7.

После смрти супруга Антонија, Каравиља се преудала за Ивана Мутијинског

 

Златанови

По Златану потомци носе презиме Златановић.

Златан Живковић и Аница, мку: 70/202

Пејча Златановић (1844-1894), мку:59/2) и супруга Јелена

Благоје Златановић и Николија Нешић: Ђорђе (15.04.1900-) Ђорђе се оженио у Јагодини 1947. Благоје је био одличан мајстор за ножеве. Кућа му је била где је данас кућа Славка Живанинога.

Милосав Златановић (1845-?) и Јованка: Алекса. Јованкини родитељи су: Младена и Димитрије Стојановић, из Раките.

Милосав и Стојадинка (1852-) из Студене обоје у другом браку венчани 1880.

Алекса Милосављевић Брка (1870-?) и Цана: Косана, Владимир, Цвета.

Алекса Брка и Цана венчани су 14.01.1891. г. /МКВ ,70/4/ .Цана је кћи Димитрија и Младене Стојановић, из Стрелца.

Косана удата за Светомира -Тому Љубића. После другог св.рата одселили се у Овчу

Владимир Милосављевић (Влада Пашић) (1897.-1944.) и Јелисавета (Савка, 1897.-1939.) /унука Аxијина/ : Стана.

После Владимирове погибије на брду Градишту 5 јуна 1944, Стану су чували тетка Косана и теча Тома Љубић. Они су је без њене воље удали за Предрага С.Алксића, па је после извесног времена побегла за вољеног Чедомира Г.Стаменковића у фам. Костадиновци. Умрла је 28.марта 2.002 године у Бабушници.

Влада “Пашић” и Савка су пре Станиног рођења усвојили Јорданку из Вучидела као дете, јер су им претходна деца непажњом страдала. Двоје су страдала крај огњишта. “Жене су у това време раxале при огњиште у ижу”, казивале су Коса Божина и Милунка Вацина, јуна 1992 године

Јованка удата за Душана Б. Соколовића. Настанили се у Пироту

Влада је приодан заЈелисавету( Савку) Митину.

Цвета је удата за Стевана Ралинца, у махали Скорово (фам.Гуљарци). Њихова кћи: Нада живи у Пироту.

Алекса Златановић Брка био је на робији због убиства посланика Марјана из Масуроваца. На робији је и страдао, а супруга Цана се преудала 10.11.1919.г.за Алексу Благојевића у Мишчевој махали.

Алексе Златановића имање је продавано на лицитацији за подмирење судских трошкова

…Влајко Раденковић тражи тапију на имае Алексе Златановића /АС, МУД П, ИИ, 1912 /;Деловодна Но 13062 / (АС: 21.02.1997)

 

Један од мештана по имену Златан из Попове мале имао је кућу близу цркве. Имао је по 30 говеда пашитна. Имао је велико имање. Позивао је и по 30 косача да му косе ливаде од потеса Горуње до Таламбаса.

Дрварима је за услугу давао сир. Продавао је говеда. За време сушних година у селу Блато на 8.км.испред Пирота куповао је сламу да прехрани краве. Његово је било Иваново њивје и Гложен’ц. У току досадашњег истраживања нисмо сазнали из које је фамилије.

 

Достинци

Према казивању старих преци ове фамилије потичу са Косова.

Достинци и Ђусинци потичу од једног претка. Називи породица настали су по именима жена: Досте и Ђусе. Није то усамљен случај у Стрелцу. Више породица се називају по супругама, на пример.: Xмћини, Милојћари, Велићини, Наћини, Ђувезини, Милћинци, Коцини, ….

Родоначелник фамилија Достинци и Ђусинци је Риста.

Потомак Миленков Милутин С. Миленковић, учитељ у пензији казује да је Риста имао седам синова.

Градимир Стаменковић Ђусинац нам казује да је Риста имао сина Радос(л)ава Ристића, а да је он имао четири сина: Стаменка, Станка, Миладина и Виљу. Ово казивање је тачније, јер Стаменков син Василије (Васа) убележен је са презименом Радосављевић. Погинуо је у рату 1916. г. Није могао у то време да носи презиме по стричевом имену, већ по очевом или дедином. До сада смо прикупили следеће податке:

Риста: Миленко (1791-1886)*, Радос(л)ав(1800-1885)….

Миленко Ристић и Доста: Цветко, Адам, Ваца, Ранча (1863-1928). /*Прот. умр. црк. стрел. 57/58/

“Име Доста је старо српско име и потиче са Косова”, казује потомак Милутин С.Миленковић, учитељ у пензији.

Миленко је био мутавxија и живео у планини (Дебела Чука). Имао је неколико коња и своје производе у турско време продавао и по Босни. Кад је напуштао Дебелу Чуку да сиђе и живи у селу, пољубио је сваки дирек свога пребивалишта.

Потомци незнају чија је жена била Ђуса, али знају да су Доста и Ђуса биле јетрве. Пошто се Ђусинци презивају Радосављевићи, може се претпоставити да је Ђуса била супруга Радос(л)ава.

Милутин, учитељ казује да је Ђуса променила српско име, примила исламску веру и добила име Ђуса. По њеном имену и данас један извор носи име Ђусин Кладенац.

Милутин даље наводи да Достинци нису завидљиви. Увек су се борили за правду, без обзира на штету коју су трпели. По томе се и разликују од осталих породица које потичу од истога претка.

(У Ђусинце спадају: Стаменкови, Станкови, (Радос(л)авови), Виљини, Венерови. “Лица су им дугуљаста, турског облика,” казује учитељ Милутин С.Миленковић)

Цветко Миленковић и Станка /мку: 148/5 / ?

Цветко Миленковић (1857-?) и Живана (из Студене): Михајло, Светозар(1892.) и Славко (1894). Обоје у првом браку

Михаило Ц. Миленковић је погинуо 1914. Супруга му је Јула из Студене Јули је ово други брак. У првом браку била је супруга Алексе ДЗандзилца. Из брака са Михајлом је њихова кћерка Душанка рођена је 16.03.1913.год.. Удала се (03.03.1968.) за Славка Аранђеловића. Одселили су се у Грлиште код Зајечара. (МКР, стр.6, т.б. 12.). после Славкове смрти преудала се за Живана Марковића, из Грлишта.

Светозар Ц.Миленковић(1892.-) и Марија Колман (1905.) из Сенте: Милутин (Мика), рођен 1924****.,Јорданка 1927, Александар (Аца) 1928. год.

Милутин и Олга (Ћивичка) : Мирјана, Љиљана, Перица.

Мирјана удата за Часлава А.Благојевића, из Јасичја. Имају синове: Оливера и Жељка Живе у Бабушници

Љиљана удата за Мирољуба Младеновића у Љуберађи. Имају сина Александра

Перица, момак живи са оцем у Стрелцу

Александар -Аца Чапа (1928-?) и Љиља (из Бабушнице): Весна, Иван. Настањени у Нишу.

Славко Миленковић и Даринка. Даринкини родитељи су: Цана и Рака Манић.

(****Цркв.књ.рођ. 1900-1925, стр.93,тек бр.216).

Адам Миленковић (1841-1911) и Вела: Босиљка(1871), Сокол(1873), Доца(1875-1912.), писмен, Ката(1875- ?), Ђорђа, (1882-1918), Михаило( ?- 1916).

Босиљка Адамова удата за Станка Марковића у Ралин

Сокол неожењен погинуо у рату

Доца Миленковић се призетио за Јевросиму (1883-1960) у селу Радошевцу. Доцина супруга, пос;ле његове погибије у рату 1912. год. преудала се за Драгутина Ранчића, из Калуђерева, чији је потомак Владимир Ранчић, професор славистике у Београду.

Кладенац се и данас зове “на Доцино”

Ката..?

Ђорђа и Вида (Мишинка): Загорка. Ђорђе погинуо у рату 1918. Имовина била у маси. Наследник је Вида

Михаило Адамов погинуо у рату 1916.

Ваца Миленков није имао децу. Казивање учитеља Милутина 11.08.1998.г.

Ранча Миленковић (1863-1928.) је умро у Бердују, МКУ, стр. 95, тек.бр.62. У браку је био 40.година. Умро природном смрћу10.априла 1928.

До Лајћевице све је било Достинско. Колиба у месту Колибје и данас се зове Достинска

Напомена: У новоустројеној књизи цркве стрелачке, Храма Успеније Пресвете Богоматере на стр.70, тек бр.200 уписано је: Никола Миленковић (1862-1890), 21 год., неожењен. Умро 14.10.1890.год, после дужег боловања

 

Ђоричинци

Ђоричинци, Ћерћези, Костадиновци, Станковци и Стојичићи су од једног претка и воде порекло са Косова, али се незна из кога су места. Потомци знају за Ђору и једни се по њему презивају Ђорић, а други у новонасталим фамилијама презивају се: Костадиновић, Стаменковић, Стојичић, Цветковић, Миладиновић, Соколовић.

Памћење Александра Цветковића (Санде Ћерћеза) је од деде Цветка по коме се презива Цветковић. Он зна да су: Танча, Глигорије (Глигорча) и Влајко браћа рођена, а да им је Вида звана, „Дл’га“ сестра по мајци од другог оца. Санда зна само да је Видин отац умро у Београду као печалбар-ћумурџија. Ђорђе П. Миладиновић памти да су: Ђора, Костадин, Стојица и Јоца браћа рођена.

Ђора: Миладин, Сокол, Цветко и Риста

Миладин Ђорић и Софијанка: Тодор, (Ранђел?), Даринка и Стојна

Тодор Миладиновић и Нена /ф. Крајинци/(1866-1936)*: Петар, Милорад, Пејча*/Пуспц: 4/4 /

Петар Миладиновић и Живадинка (Масуровка): Ђорђе, Дукатинка (Дика)

Ђорђе П.Миладиновић и Јула (из Лесковице): Славко, Радисав, Јевроска (Јорда) и Нада

Славко, пок. и Мирјана (ф.Јевтинци): Драган, Гордана. Драган живи у Бору, а Гордана је удата за Љубишу Ж.Костадиновића.

Радисав и Надежда (ф.Јовановци) : Небојша, Горица. Живе у Бору

Јорда (1942-1995) удата за Часлава -Гашу Благојевића.

Нада удата за Новицу, из Шљивовика. Живе у Бабушници

Дика Петрова кћи удата за Милутина Б.Момчиловића

Милорад Т. Милдиновић и Стана (камбелевка): Ружа. После смрти Милорада Стана се преудала за Миладина Поповића у Стрижевцу. И Ружа је удата у Стрижевцу

/Ранђел и Краљица, из Крњина нису имали децу/.

Даринка удата за Славка Ристића Џамћиног

Стојна удата за Пејчу Игњатовића

Сокол Ђорић: Милан, Таса, Стевка (удата у Валнишу, ф.Рекавци)

Милан Соколовић-Ђорић (1881-1936) и Станка (Масуровка): Илија, Наталија, Добросав, Загорка, Јордан

Илија Соколовић и Живка (Масуровка):Томислав, Цвета, Милисав, Милица, Градимир, Ружа

Томислав (војно лице) и Павлина (Македонка): Драган, Радица

Цвета удата за Бранислава Пауновића у Падину

Милисав и Смиља:Мирослав

Мирослав и Светлана: Иван, Јелена. Живе у Димитровграду (Цариброду)

Иван умро у осамнаестој години

Милица удата за Јанка у Масуровцима

Градимир са презименом Ђорић настањен у Београду

Ружа удата за Петра Мијалковића

Наталија Миланова кћи удата за Александра С.Цветковића (ф,Качаровци)

Добросав, Милана, Ђорић са породицом се одселио осмог марта 1949 г. у Добановце (Срем)

Добросав и Живадинка (из Црвене Јабуке): Часлав, Радмила

Часлав Д.Ђорић и Милица (Радињинка): Драган, Ружица

Драган и Персида (Пироћанка): Предраг, Драгана

Ружица удата за Драгољуба Стаматовића у Јакову (Срем). Имају Бранка и Душана

Радмила кћи Добросава удата за Воју Стојковића, из Црвене Јабуке.Живе у Добановцима.

Загорка Миланова удата за Александра Јевтића

Јордан, Милана, Ђорић и Љубица (Раковдолка): Мирослава, Божана, Драгица

Мирослава удата за Новицу Станковића Маљиног. Настањени у Београду

Божана удата за Слободана Рајића у село Речка /Нег.Крајина). Имају сина Живорада

Живорад и Реналда (Влајња) имају немању. Живе у Неготину.

Драгица удата за Драгана Мицића у Речку.Живе у Неготину. Имају сина Зорана.

Зоран и Ирена: Владимир

Таса Соколовић-Ђорић и Руса: Влајко (1908-1910) мку:158/22

Таса Соколовић и Станија: Божидар, Вела, Мара

Божидар Т. Соколовић и Сара (Масуровка): Душан, Зорица, Велимир, Мирко, Ђурга

Душан и Јованка: Владимир. Настањени у Пироту

Владимир и Павлина: Драган, Бојан

Зорица удата за Петра Т.Љубића

Велимир Б. Соколовић и Мира (Светомирова): Вера, Драгиша

Вера удата за Војислава Д.Раденковића из Црвене Јабуке. Настањени у Бабушници

Драгиша са породицом живи у Нишу

Мирко и Дана (Боћилова кћи): Зоран

Ђурга удата за Борисава Димитријевића, ћурчију

Вела Т. Ђорић удата за Стојана у Ралину

Мара удата за Тихомира В.Андрејића

/ О Соколовичима казивао велимир Б.Соколовић 3.08. 1997/

/Станко Соколовић (19.02.1898-1953)…??

Цветко Ђорић и Ленка (из Масуроваца): Глигорча (1880-), Танча (1871-), Влајко (1882) и Вида (око 1890)

Глигорије (Глигорча) Ц. Стојичић и Цвета (ф.Коцини): Светозар-Тоза, Божидар-Жида и Вукосава-Вука

После смрти супруга Глигорија 1913. г. Цвета се преудала за Ђорђа Стојковића Контролу

Светозар-Тоза Цвтковић и Наталија (из Црвене Јабуке): Радмила, Ђурга, Милорад и Славко

Радмила је умрла у седмој, а Ђурга у петој години

Милорад С. Цветковић је погинуо 1945.г. на планини Голији као борац 37. дивизије НОБ-е у 23-ој години по завршетку рата при чишћењу терена од заосталих бораца Југословенске војске у отаџбини.

Милорад и Станија (ф.Јовановци): Бранислав (имао је непуну годину дана када му је отац погинуо)

Бранислав и Драгица (ф. Мутијинци): Дејан и Александар. Настањени су у Бору.

Дејан и Маја (из Сврљига): кћерка Александра

Александар Б. Цветковић је 12. јуна 2001. отишао на рад у САД

Славко Светозара Цветковића умро у четвртој години.

Божидар-Жида Стојичић и Зора (Ненћина): Драгомир умро као дете и Коса

Коса удата за Бранислава Ж. Јанковића (пок.). Настањени у Бору. Имају два сина.

Жида и друга супруга Мара (Тасћина) без деце. Покојни обоје

Вукосава Г. Цветковић (1909-1985) удата за Божидара Дојчиновића

/Казивала Станија М. Цветковић (1920.) 19.јуна 2.001. г. у Стрелцу/

 

Танча Ц.Ђорић-Цветковић (1871-1959) и Елка (Јелка): Стојан, Стеван и Милева

Стојан Т.Цветковић (1905-1989) и Зорка (1905-1999) : Живојин, Милунка, Ружа и Мирослав

Живојин С. Цветковић и Десанка (ф.Јуруци) : Радован (погинуо од струје у Бору)

Радован има кћерку Олгицу удату у Драгинцу

Десанка је умрла маја 1999 на бачији у месту Гаxина Чука за време ручка по обављеном обичају при формирању бачије

Милунка удата за Градимира Панајотовића, Јурука

Ружа удата за Градимира Миленковића у Лалешевцима

Мирослав и Загорка (ф.Брејанци) живе у Бору

Стеван Т. Ђорић (1910-1943), жандар Краљевине Југославије и Гвозденија из Биоске код Ужица: Милован/фотографија/

Милован С.Ђорић, спортиста и Др.Весна, из Књажевца: Милена и Милица. Настњени су у Београду. Славе св.Николу у децембру. О Миловану детаљније види стр:…?

Милева Танчина кћерка удата је за Чедомира Марковића (!910-?). Чедомир се одселио средином седамдесетих година 20. века у село Боровац код Зајечара

Влајко Ц. Ђорић (1882-?)

Вида (око 1890) звана Дл*га и Влајко Ђорић брат и сестра од једне мајке и два оца.. Видин отац је умро у београду као печалбар-ћумурџија, казивао нам је Санда “Ћерћез”.

Вида Дл*га била је удата за Владимира Стојановића ДЗипу.

Риста Ђ. Ђорић и Стојанка: Сара и Јелена

Сара је била удата за Божидара К.Раденковића. После његове погибије у рату 1914. г. Сара се преудала за Гаврила Станишића, ћурчију.

Јелена је била удата у село Студена, а преудала се у лужничко село Извор. Имала је сина Звонимира, учитеља и директора ХЕ “Завој”код Пирота.

Костадин. Види фам. Костадиновци

/Казивала Станија М.Цветковић, 19.јуна 2001. у Стрелцу/

Влајко Ц.Ђорић и супруга Перса: Александар (Санда Ћерћез), Борисавка и Зора.

Александар В. Цветковић и Љубица (фам.Мутијинци): Чедомир, Ђорђе и Радица.

Чедомир са породицом живи у Крајини (неготинској). Отпрвник је возова у Рајцу.

Ђорђе са породицом живи у Бору. Аутомеханичар је.

Радица је удата за Велимира Величковића (Ганиног унука). Живе у Сремчици код Београда.

Борисавка је удата и живи у Бабушници

Зора је удата за Градимира С,Димитријевића (Жуметаћу)

Александар_Санда Цветковић Ћерћез казује: Риста је очувао : Танчу, Влајка и Глигорчу почто им отац погинуо. Влајко Ђорић и Вида Дл’га (мајка Боже Миладиновића, капетана друге класе, Генералштабног официра у Краљевини Југославији) су брат и сестра од једне мајке и два оца.

Видин отац …? је умро у Београду као ћумурxија-печалбар

Риста Ђорић, супруга Стојанка: Сара и Јелена. Сара је била удата за Божидара, Крсте, Раденковића. После његове погибије 1914.год.у рату, Сара се после рата преудала за Гаврила Станишића, ћурчију.

Јелена је била удата у Студени. Преудала се у лужничком Извору. Јелена је имала сина Звонимира, учитеља и директора ХЕ Завој код Пирота

Мирко је надимак добио у основној школи од учитеља Славка “Лафа. Када је “Лаф” говорио о крту, прозвао је Мирка да понови шта је запамтио на часу. У току одговора Мирко је умасто крт стално говорио трт. Учитељ га исправља да се каже крт. Мирко је и даље одговарао: “Трт господине”.

Јоца Ђорић и супруга Будимка: Јулијана. Јоца Ђорић је 9.маја 1914.г. по старом календару подигао споменик на Крсу посвећен св.Николи, сеоској слави- литијама.

Јулујана је удата за Михаила-Мику Љубића

(За Тасу и Милана податке дао Веља Соколовић. 03.08.1997.г у Стрелцу).

(За фам.Ђоричинци податке дала Мирослава-Мира Ј.Ђорић, удата Станковић 1.фебруара 2.001.године у Београду)

Напомена: Живко и Микаил Пинтур су фамилија. Из те фамилије је и Милан Нуца., казује Петар Љубић 29.августа 2.000. Међутим, Нада Миланова кћерка каже да је Милан пореклом Вучинац

 

Мишинци

Мишинска фамилија спада у једну од већих фамилија у селу. Данашњи потомци незнају одакле су преци дошли у Стрелац.

Мишинци потичу од неког Мише, казује Радивоје Адамовић, али о њему потомци незнају ништа. Даље, Радивоје наводи да је било седам брата. Он зна за Адама, Косту, Ранчу, Благоја…

Светозар Ранчић Шеф казује да је од Мише син Стаменко, а Стаменко је имао осам синова.

Миша и Цвета: Стаменко

Стаменко: Адам, Анта, Цветко, Мита, Ћира, Благоја, Ранђел и Танча сви са презименом Стаменковић

Адам Стаменковић: Пејча, Алекса… Ана, мку:156/8

Пејча Адамовић и Ленка: Ђорђе Адамовић Мали, Јорда. Јорда је удата за Лепоју у Кукљинце.

Ђорђе “Мали” и Лепосава (из Лесковице): Борисав, Љубисав, Нада, Загорка, Радивоје, Новка.

Борисав и Јелена (кћи Владе “Бијака”): Мирјана, Градимир.

Мирјана удата за Евгенија-Јевту Ристића (ф.Јуруци). Настањени у Поповој махали и потесу Равна.

Градимир и Светлана (кћи Жив. Ранчића Бебиног): Иван. Породица живи у Бору.

Љубисав и Милева, далматинка: Надица, Бранка. Настањени у Бору

Надица је умрла у 40-ој години у Петровцу на Млави.

Бранка живи у Бору. Има двоје деце: Мирјана, Ненад.

Нада кћи Ђорђа удата за удовца Станула Петровића Балабанца

Загорка удата за Часлава Б.Аранђеловића. Настањени у Бору. Деца: Радмила и Зоран.

Радивоје и Крунослава из Масуроваца: Зоран, Момчило.

Зоран и Слађана, из Бора (пореклом из Топлице, а њени из Црне Горе): Немања. Зоранова породица живи у Београду.

Момчило и Светлана из Македоније: Стефан, Ненад. Живе у Бору.

Радивоје и Круна су дуго живели у Бору. Данас живе у Стрелцу.

Новка удата за Ставру Ч.Игњатовића

Алекса Адамовић: Александар -Сада и Душанка су деца из првог брака.

Александар-Сада се призетио за Јосифку, кћерку Стеве Јовановића Газде

Душанка удата за Миту Цветковића Качаровца

Алекса Адамовић (другибрак) и Николија: Будимир, Богосав, Сава, Никодије.

Будимир и Драга (из Раковдола): Стојан, Новица, Живојин, Дрина, Божана.

Стојан је приодан за Борисавку код Добринка Стојилковића Дл*кшинца. Изродили су троје деце: Верица, Олгица, Славољуб-Бата.

Верица удата за Миодрага-Авту Марјановића, из Лалешеваца. Живе у Зајечару.

Олгица удата за Витомира Благојевића у Јасичју. Живе у Крагујевцу.

Славољуб-Бата и мајка Бока су у Нишу.

Новица Б.Адамовић и Мира: Зоран. Живе у Бору.

Живојин и Стевка, из Ралина: син и кћерка. Живе у Бору. Стевка је кћерка Стање Ђенића и Живке, из Раљина.

Дрина удата за Новицу Гроздановића из Лалешеваца.

Божана удата за Жику Живковића Дујинца. Живе у Зајечару.

Богосав Адамовић Лиса и Зора (Борићинка): Мара, Велика

Мара удата за Драгишу Б.Величковића-Гану, у потесу Лешје.

Велика удата за Радета Петковића у Корману код Алексинца. У првом браку Велика је била супруга пок.МомираЧ.Милошевића, из Попове махале. Њихова кћерка Драгица је у Неготину.

Богосав и друга супруга Никосава из Црвене Јабуке:Брнислав, Десанка. Обоје млади умрли

Сава А.Адамовић и Влада, из Црвене Јабуке: Десанка, Часлав, Новица, Рада.

Десанка удата за Стојана, из Сврљига. Живе у Бору. Имају две кћери.

Часлав, супруга топличанка: кћерка. Живе у Бору.

Новица С.Адамовић и супруга: двоје деце. Живе у Жаркову (Београд)

Рада удата за Ранка из Сврљига. Имају два сина. Живе у Нишу.

Никодије Адамовић и Драгиња: Душан, Косана, Ђорђе, Србислав.

Душан и Сека, босанка: Драган. Живе у Бору.

Косана удата за Ђорђа Миленковића, из Лалешеваца: Зоран, Гордана. Живе у Бору

Ђорђе Н. Адамовић је страдао у у београдском затвору невин.

Србислав је умро млад

Ана Адамова кћи..?

Анта

Цветко Стаменковић …

Мита Стаменковић: Ранча

Ранча Митић и Јула: Лепосава, Стеван, Загорка и Мирка

Стеван Митић се призетио за Никосаву (Косану) у ф. Божинци

Стеван и Косана: Будимир и Зорица

Будимир и Олга (ф. Милћинци): Дика, Мирјана и Драган. Кућа је у Милћинској махали испод гробља.

Дика је настањена у Бору

Мирјана удата за Славчу В.Алексића на Селишту

Драган Б. Митић и ……….из Камбелевца настањени у Бабушници. Имају две кћерке

Загорка Р. Митић удата за Градимира Костадиновића. Одселили се у Бабушницу. Кућу су продали Чедомиру Ј. Димитријевићу

Мирка Р. Митић удата у село Дучевци. Супруг је свирао у кланета (кларинету)

Цветан Адамовић и Ана (1850-1910), мку:156/8

Ћира: Коста

Коста Ћирић и Стана: Ђорђе “Големи” и Мита

Ђорђе Костић Големи и Мара Раденковић (ф. Балабанци) нису имали децу.

Мита Костић и Марушка: Лепосава, (1) Наталија, (Стеван), Загорка, Мирка

Лепосава удата за Стојана Стојадиновића Лулу из Ралина. Стојан је призетко.

Стојан и Лепосава: Градимир, Ненад, Грана, Драгица, Милованка

Градимир и Браниславка: Румена, Јован

Ненад је живео у Борову (Хрватска). Вратио се у Вражогрнац

Грана је живела код тетке Наталије у Валнишу. Удата у Вражогрнцу

Драгица је живела у Вражогрнцу. Сада живи у Рготини

Милованка је са породицом настањена у Јагодини

Наталија-Тала удата за Мирка Стојановића Мурxу, из Валниша. Живели су у Стрелцу. Имали су кућу на спрату преко пута Задруге. Изгорела је за време 2. св.рата. У згради је била жандармеријска станица и Мирков дућан-бакалница. Између те спратне зграде и куће Бранче Митинога била је приземна зграда у којој је била Миркова меана.

Стеван М. Митић, призетио се за Никосаву (Косану) у фам. Божинци.

Стеван и Косана: Будимир, Зорица.

Будимир Митић(1926) и Олга (ф.Милћинци испод гробља): Дика, Мирјана, Драган.

Дика настањена у Бору.

Мирјана удата за Славчу В. Алексића. Настањени на Селишту

Драган са супругом из Камбелевца: две кћерке. Живе у Бабушници.

Зорица је умрла као девојка.

Загорка удата за Градимира Костадиновића (побегуља)

Мирка Митина кћи удата у Дучевцу за кланеташа. Настањени у Алексинцу

Ранча (Костин) и Јула: Стеван, Загорка..????.

Благоје Стаменковић и Јованка (сестра Тодора Прдљинског): Вида, Коса, Јосифка (Јевросима)

За Виду се призетио Рашко, из Маринковске фамилије. Њихова деца су: Светозар Ранчић-Тоза Шеф и Живојин.

Светозар и Зора (ф.Ранђеловци): Стеван, Добрица, Мирко, Божидар

Стеван С. Ранчић (1933) и Вера (шумадинка): Миодраг. Настањени у Београду

Добрица удата за Јанка Б.Димитријевића Дичковца. Настањени у Нишу. Дуго су живели у Бору.

Мирко и Ружа (из Масуроваца): Анкица, Зоран

Божидар и Радмила из Рготине: Саша, полицајац у Бору

Живојин и Зора (ф.Јанковци): О. Умрла је на порођају

Живојин и Зора из Црвене Јабуке: Борисавка, Божидарка, Олгица

Борисавка удата за Секула Радосављевића

Божидарка удата за Стојана (Поћиног) Аранђеловића

Олгица удата у Калуђереву

Коса Благојина удата за Љубомира Глигоријевића Глишинца

Јосифка (Јевросима) удата за Петра Радосављевића Ђусинца

Благоје Стаменковић је славио св. Николу у децембру, а његов зет Рашко св. Аранђела у новембру пре него што се призетио.

Анта Стаменковић, ћурчија и Станија (ф.Сабаковци): Љубомир (1886-1907) и Александар. Анта је радио ћурчијски занат у старој кући на Селишу (кућа Бранче Митинога).

Љубомир Анте Стаменковић у 21-ој години био само 10 дана у браку. Умро 22.02.1907

Александар Анте Антић, кројач и Мита Тошић, из Камбелевца: Бранислав Антић (Бранча сајxија)

Александар је кројачки занат радио у кући, која и данас постоји у цетру села.

Бранча је невенчано живео са Миром Светомировом, из Стрелца, а потом са Ружом Зарковом, из Ниша, супругом покојног Бошка Божинског, из Стрелца. Извесно време живео је и радио у Неготину.

Анта Стаменковић и Ристана: Даринка, Вида и Јевросима

Даринка удата за Драгомира Љубића (Попова мала): Савка (удавала се за Илију Антића (Младенинога)

Даринка се преудала за Василија Стојановића и родила Петра Стојановића Цукиа

Вида је била удата за сина Станка Стамболијинског. За време прв.св.рата отишла са Бугарином Приставом у Трн. После његове смрти вратила се после рата у Пирот и удала за Делчу деловођу. Има кћерку Загорку у Пироту.

Јевросима је била удата за Влајка Ивановића (Панајотиног), умрла је у 21-ој години од запаљења мозга.

(Селена је била удата у Валнишу. Вратила се у Стрелац. Ту је и сахрањена ??).

У Мишинској фамилији су била двојица са именом Ђорђе. Ђорђе Костић, био је грдосија од човека, а Ђорђе Адамовић био је млађи, и нижи човек. Да би знали о коме је реч, мештани су Ђорђа Костића звали “Ђорђе Големи”, а Ђорђа Адамовића, “Ђорђе Мали”

Велкови су такође Мишинци. Велко се призетио из Дучевца. /Види: Велкови/

/ Казивао: Радивоје Ђ. Адамовић Жука, 27.09.1997.г./.

(3) Од Цветка Стаменковог сина потомак је Милан Цветковић.

Милан и Наталија: Светомир Цветковић (Батинсћи), Петар Цветковић Калакус и Нада.

После Миланове смрти Наталија се преудала за Стевана Станковића Кардаша.

Светомир М. Цветковић се женио двапута.

Светомир и Мара: Божурка, Мира, Радмила.

Божурка…

Мира удата за Велимира Б.Соколовића.

Радмила удата за Душана, И. Антића.

После Марине смрти Светомир се призетио за Добринку, удову Николе Тошића ДЗандзилца

Светомир и Добринка (други брак обоје): Велимир. Био слуга код Мирка Гачковскога.

Петар Цветковић Калакус и Стојанка (ф.Љубинци): Божидарка-Жида, Миодраг, Милунка-Мила, Зорица, Часлав и Љубинка

Божидарка удата за Градимира С.Момчиловића (Коцинога), милиционара у Лесковцу.

Миодраг са породицом живи у Шапцу.

Милунка удата за Борисава С.Аранђеловића, на Вителу.

Зорица удата за Николу Панајотовића (сина Владе”Ћосе”). Настањени у Бабушници.

Часлав П.Цветковић и Дана (из Валниша): Драган.

Љубинка удата за Илију из Димитровграда (Цариброда).

Петар “Калакус” са супругом и сином Чаславом настањени су у Овчи код Београда.

Нада удата за Петка Ранчића (Ђувезинога).

(7) Ранђел Стаменковић…

(8) Танча Стаменковић и Стојанка (Таска) из Лалешеваца… Танча је умро млад, а Таска се у 26-ој години преудала за Ђику Савића, ковача

 

Ђићини

Ово је једна од мањих и млађих фамилија. Родоначелник је Ђика Савић, ковач из села Студене, који се крајем 19. века населио у Стрелцу. Ђика је син Саве и Теодоре из Студене. У првом браку у Студени жена му је била Тодора, кћерка Тодора Петровића, из Студене

(МКВ од 1878-, Студена 2.књ.стр.29,тек.бр.16. у мес.кан.Стрелац).

На простору где су данас Ђ.ићини био је плац Станка Марјановог (Раћини), из Лалешеваца. Он га доведе из Студене и да му плац да се насели као занатлија.

У 26-ој години склопио је други брак са удовицом Таском, женом покојног Танче Стаменковића, из Мишинске фамилије. Таска је кћерка Веле (1828-1890.) и Станка Марјановића (1815-1913), из засеока Лалешевци.

Ђика је рођен 1863.или 1867.године. Потомци кажу да се друга његова жена звала Стојанка. Могуће је да су Стојанку скраћено звали Таска.

Ђика Савић и Стојанка (Таска): Љубомир (1895-1937.)*и Лука (Дзука) (1896-1982). *(Мку, стр.18,тек.бр.17).

Љубомир Ђ. Богдановић и Антица (Тица 1897.), из Валниша: Бранимир, Божидар (Боња) /1924/ и Милица (1925)

Бранимир Љ. Богдановић (1919-1993) М.к.7/13.), пекар, супруга Јорданка (1919.), Насина кћи, из Лалешеваца: Божидар.

Божидар и Рада (ф.Качаровци): Бобан. Божа и Рада су разведени Живе у Бабушници. Бобан је са мајком.

Бобан и супруга из Дучевца: Марко. И Бобан је разведен. Јорданка пекарева супруга живи сама у селу.

Божидар-Боња Љ. Богдановић нестао је у другом светском рату. Био је у јединици Драже Михајловића. Последњи пут је виђен крајем августа 1944. год у Крушевцу.

Лука (ДЗука) Ђ. Богдановић и Љубица: Никола, Ранђел (Раша), Тодор, Ненад, Милева.

Никола и Борисавка: Стана, Ратко, Петар, Александар, Ђорђе, Богдан. Ђорђе и Богдан се презивају Лукић, по дедином имену, а остали Богдановић.

Стана је удата за у Сињу Главу

Ратко (момак) био је овчар у Сићевачкој клисури. Сада чува овце Др. Милета Јовановића из Александровца

Петар: Драган и Драгана.

Александар: Зоран и Горан.

Ђорђе: Горица. Живи у Бору.

Богдан и Олгица (ф.Милћинци): Миле, Дејан, Миљан, Љиља. Живе у Стрелцу

Љиља удата у село Ракита

Ранђел- Раша: Видојко, Љиља, настањени у Бору

Тодор: Бора, Мирјана, Влада. Прва Тодорова жена била је Јулка (кћи Витомира Јоцића), из Стрелца. Настањени у Бору

Ненад и Ната живе у Бору. Имају сина и кћерку

Милева је умрла као девојка (1922-1938)

 

Гачковци

Назив фамилије потиче из доба турске владавине. По казивању Чедомира Пејчића (1914-1998) Гачковца при узимању десетка Турчин примети да се један сељак толико уплашио да му се и беле гаће тресу, па га позове: “Еј, ти гачко, дођи да први предаш десетак!” Од тада мештани сељака назову Гачко, а његове потомке Гачковци.

У почетку су Гачковци били сиромашни као и многе породице и фамилије у селу. Од средине 19. века почели су да напредују и измађу два светска рата у 20-ом веку породица Драгомира А.Пејчића и његовог стрица Раке била је једна од најбогатијих у селу

Данас када се помену Гачковци мисли се на потомке Драгомира-Мирка Гачковца, док за потомке Тихомира Гачковца кажу Тићини: Жика Тићин, Мица Тићина, Боћа Тићин и т.д.

У селу постоје две фамилије Гачковци. Претпоставља се да потичу од истог претка. Једну и данас зову Гачковци, а за другу се више одомаћио назив Антини и поп Стеванови.

Из фамилије Гачковци били су председници стрелачке општине Алекса Пејчић и његов син Мирко (Драгомир А. Пејчић). Породица је дала више интелектуалаца.

Записи и сећање потомака почињу од Ристе.

Риста: Милован (поп Мила), Јован, Ћира и Пејча, сви са презименом Ристић. /Према тапији од 26.октобра 1879.г., из кућне архиве /

Милован Ристић, јереј (1812-1818-21.03.1907)* и Стана: Димитрије. Био је у браку 15 год.. Умрли су и супруга и син. Као свештеник удовац бринуо је о синовцу Раки. Зато је Рака добио презиме Поповић.*/мку-149/10 /

Јован се највероватније одселио. О њему нема података. Чеда Гачковац казује да је Димитрије Јовановић, директор пиротске гимназије после другог светског рата, Јованов потомак.

Ћира Ристић је имао сина Косту Ћирића.

О Пејчи њиховом брату има највише података. По њему се потомци презивају Пејчић.

Пејча Ристић (1825 или1830-) и Стана: Станоика (1849-?), Алекса (1852-1912), Ранђел, Танасије (Танча) и Рака Пејчић-Поповић (1860-1948)*./*мкв.12/5/ мку36/20.

Станоика удата за Бранка Стојановића у село Студена. Преудала се за Стоицу Глигоровића и у трећем браку била је супруга Владимира. са Владимиром је родила сина Радована. И друга два супруга су из Студене.

Алекса П.Пејчић се женио три пута:

Прва супруга је била из Раките, а друга Велика, из ф. Глишинци. Са Великом су венчани 25.маја 1879 год. У оба брака није имао децу. Трећа супруга била је удовица Ђурга**, из Студене. / **Ђурга је жена пок.Ђорђа Василова,Ристића, кћи Стане и Петра. Потиче из Крнчине фамилије. Њена рођена сестра је била супруга знаменитог Филипа кафеxије у Студени/. Стана, Ђургина мајка и отац Стојанче Крнчинога рођени брат и сестра

Алекса П.Пејчић (1852-1912) и Ђурђија-Ђурга (1855-1860-1910): Даринка, Драгомир, Стеван и Славко. Из првог брака Ђурга је довела девојчицу Ружицу. Алекса је Ружицу чувао као своје дете и лепо удомио за Душана Манчића у Бабушници.

Ружица је са Душаном родила три сина: Будимира, трговца, Миодрага-Мику поштара и Србислава, касапина.

/Слика Буде Манчића са породицом/

Даринка (1883-1954) биле је удата за Борисава К.Раденковића.

Драгомир А. Пејчић познат у селу као Мирко Гачков (1885-1953) у првом браку са Живадинком Марјановић, из Лалешеваца имали су сина Ђорђа (1907-1919)**. После смрти супруге Живадинке и сина Ђорђа, Мирко се оженио Миком, кћерком Марије и Тодора Поповића, из Камбелевца./**М.к.умрлих, стр.13, тек.бр.4/

/ Овде убацити анегдоту о женидби/

Мирко А.Пејчић и Мика: Душан, Чедомир, Тодор (Тоћа) и Живојин (Жола).

Душан Д. Пејчић и Нада: Петар, Драга и Зора.

Петар (1933-2002) и Лоза (ф.Будурци из Масуроваца): Александар-Аца”Пикси” и др.Гордана.

Александар-Аца”Пикси” и Борка (Босанка): Катарина и Ксенија. Живе у Београду.

Др Гордана живи и ради у Риму (Италија)

Драга удата за учитеља Чедомира Љ.Станковића. Настањени у Бабушници

Зора разведена од Часлава С.Ристића Паше, живи и ради у Бабушници.

Чедомир Д Пејчић (1914-1998) и Радмила (Велићина): Цветанка, Јорда и Драгомир-Гаша

Цветанка удата за Милорада-Моку Ђорђевића у Бабушници.

Јорда удата за Петра Тодоровића Ћивика. Настањени у Бабушници.

Драгомир-Гаша Ч. Пејчић (1944-2.004) и Загорка (ф.Кукљини): Весна. Весна удата за Братислава Јовановића Бату у Бабушници. Њихова деца: Љубица и Урош. Бата води порекло из Дучевца.

Тодор-Тоћа Д. Пејчић (1922-2.002)-мкр:1/2 се призетио за Наду Милић (ф.Знепољци) у Камбелевцу.

Тоћа и Нада: др.Милић Пејчић и Љиљана, професор

Др.Милић Пејчић и Верка (кћи Добрице/Цоје/ и Петра из Александровца): Милан. Живе у Бабушници

Љиљана,пок. била је удата за Александра Панчића, проф. у Драгинцу. Настањени су у Бабушници.

Живојин Д.Пејчић и Јорданка (ф.Качаровци): Момчил и Милован (Мицко)

Момчил и Ружица (ф.Станковци): Љиљана и Драган “Бели”

Милован и Јелена (кћи Данице и Ђуре студенца): Далибор. Породица настањена у Бабушници.

Стеван А. Пејчић (1887-1888). опевао га поп Стеван Велковић, парох стрелачки

Славко А.Пејчић погинуо је на егзирциру при служењу војног рока 1920. год. у Скопљу и сахрањен на војничком гробљу у Скопљу.

О убиству Алексе Пејчића, председника стрелачке општине, казивао је Љубомир М.Станковић, познатији као Љуба Вужда: “Почетком 20.века Алекса Пејчић постаје виђенији мештанин и председник стрелачке општине. Председник Алекса је убијен 24.децембра 1912.године завером коју су сковали Благоје Божинсћи и његова шурњаја Даринка. Даринка је била супруга Алексе Андрејића Гробара. Она је била бистра, промућурна и лепушкаста жена. Шуровала је са зетом Благојем и једнога дана договоре се да Даринка увече намами председника Алексу да дође са парама у њену кућу.

Тада га Даринка и Благоје убију, опљачкају и избаце на пут испод гробља. Због свирепог убиства металним предметом из користољубља Даринка и Благоје су осуђени на робију од 10-15 година. Казну су издржали у Пожаревцу”.

Аутор ове хронике истраживао је овај случај у Архив Србије. У Протоколу МУД, П, 2., 1912. под деловодним бројем Но. 20603 записано је:” Пејчић Алекса, председник општине стрелачке убијен, децембра 1912.године. Број предмета 20648, ф.36, ред 178″.

Фасцикла је била празна, документација нестала. Службеници Архива нису имали одговор када и како је нестала документација.

Према казивању Чедомира Д.Пејчића, Алексиног унука, Алекса је још као младић у 19.веку имао мејану. Истовремено је продавао со и суву говеђу кожу за опанке. Кожа је била исечена на пед ширине и два педа дужине.

“Ми смо постепено куповали њиве и постали газде, а поп Коста и поп Григорије су имали добре њиве и раније. Поп Григорију су звали поп Глигорије, а често скраћено Поплигорија. Он је имао најбоље њиве. Кад опева неког покојника, а домаћин нема паре да му плати опело, он му узме најбољу њиву. Тако се обогатио. Једном сиромашку је за неплаћену крштенку испрегао вола из јарма и продао”, казивао је Чеда Гачковац 11.јула 1996.године.

Танасије(Танча) Ристић и Мара имали су четири детета. У току једне недеље Мара и деца су умрли од чуме (куге). “Последње дете био је Лаза”, казивао је Чеда Гачков.

Танча је био шумар у Студени и Белој Води. Када се оженио мештани су певали: Оде Мара за Танчу шумара. Женио се 3-4 пута, трећа супруга била је Јелица, из Беле Воде.

Анегдота о Танчи шумару:

“Као шумар у Белој Води Танча је по цео дан проводио у кавани. Мештани су га чашћавали пићем и мезетлуцима, а он им је писао дозволе за сечу дрва у потесу Ракош, у Сувој планини. Једнога дана када је био сам у кавани приђе му један сељак и каже: ” Танчо, ти цел д’н седиш у кавану и пијеш, а у Ракош исекоше сву шуму”. Танча устане, изведе сељака испред каване, испружи руку и упери прст према Ракошу и пита сељака: “Ама, видиш ли и ти или ми се чини да се шума лелеје у Ракош?”. Сељак сагне главу и покуњен оде без поздрава.

Танча је поред презимена Ристић и Пејчић, користио и презиме Поповић, јер му је стриц Милован био поп. Када се као пензионер разболео дотерали су га коњском запрегом код брата Алексе у Стрелцу Покривен је био јорганом од вучјих кожа и платна, јер буве беже од вучје коже. Умро је у пролеће маја или јуна, не сећам се које године. Али памтим да сам тада нашао сакривен шећер у кубе (бубњари). Мајка ме је видела и изгрди ме речима:” Неје добро да једеш шићер, умр’л је Танча” казивао је Чеда Гачковац 8.08.1995.

Пејчино дете треће по реду је Ранђел. Прва Ранђелова супруга је из Радосина. Просиоци су је донели на тарги, јер је изјавила да ни једном ногом неће крочити на земљу као млада, ако мора да се уда у Стрелац .

Ранђел и друга супруга, (сестра Танче Марјановића, из Лалешеваца) изродили су: три сина и две кћерке. Два сина су умрла у најбољим годинама. За једнога од њих била је удата Сова, која се после смрти супруга преудала за Тодора Марковића-Прдљинског. Од синова је остао у животу Тихомир.

Ранђелова једна кћи удата је у Белу Паланку, а друга Јула удата је у Валниш за Живка (ф. Огореље).

Тихомир Р.Пејчић и друга супруга Руса: Јевда, Дикосава, Јелена, Живојин и Милица.

(Руса и Даринка, супруга Алексе Андрејића /Дацинога/ су сестре мирашчиће, из фамилије неких Алексића. Њихов отац је имао велико имање на Вителу око храста Мироа.)

Јевда је умрла као дете

Дикосава удата за Душана Ранчића, кројача народног одела. Радио је у старој кући таста Тике 5-6 година. Одселио се са породицом око 1935.године у Лесковац.

Јелена удата за Владимира Радосављевића (фам.Ђусинци). Живели су преко пута стрелачке цркве. Одселили се 1948.год. у Лебане, а потом у Лесковац.

Живојин Т. Пејчић и Нада, кћи Добре албатина: Божидар (Боћа), Драгутин (Гута) и Мирко.

Божидар Ж.Пејчић-Боћа и Јелена (ф. Поповци из Валниша): Љубиша, Цветко и Цвета близанци. Цвета је живела девет месеци. Божидарова породица данас живи у породичној кући у Нишу.

Љубиша и Љубинка (из Заплања): Бојан и Дејан,. Љубиша је 1967.год. путовао бициклом 6, 1/2 сати од Ниша до Стрелца (78.км.)

Цветко и Душанка (из Власотинца): Јелена

Драгутин Ж. Пејчић и Љиљана, из Драгинца: Саша.

Саша и Злата, из Ниша: Ана. Сви живе у породичној кући у Нишу.

Мирко и Божана (из Сурачева): Дејан.

Дејан и Ана: Миља.

Мирко и Божана живе у Бабушници, а Дејан са породицом у Нишу.

Милица-Мица (1921-1997) удата за Славка А.Нешића (Лингурћиног). Живела је у Лесковцу.

Тихомира Пејчића убили су бугарски војници испред куће поред мале капије 1943.године, а његова супруга Руса умрла је после две недеље од батина бугарских војника.

Тике Гачковскога гумно било је у Бојчинову. Изнад гумна је била крушка шећерка, коју су радо посећивали не само деца, већ и одрасли. Место Бојчиново име је добило по томе што су са тог места Срби гађали стрелама Турке, када су наилазили из правца Сипа или Клисуре, испод Градишта. Да би спречили Турке до дођу у село Срби су пајсерима обарали велико камење и стене у Сипу. Казивање Божидара -Боће

Послератно гумно је било у Паламиди. Плевњу је градио Тоза Крстин, а калибу Живојин Тићин и син Божидар-Боћа.

Рака П.Поповић (1860-1948)* и Севдалина, кћи знаменитог Давида Петковића и мајке Ангелине из Црвене Јабуке: Раша, Драга.*/мкв: с.12, т.б.5 /

Раша П. Пејчић (1889-1890-1921), учитељ, у чину коњичког мајора умро је неожењен у Београду 1921. године, солунац. Сахрањен је на стрелачком гробљу у породичној парцели.

Драга удата за Божидара Вељковића, коњичког официра, из Масуроваца. Живели су у Бабушници и Пироту. Њихова деца су: кћи Зорица и син др.Љубисав.

Зорица је удата за Нешка судију у Пироту. Имају сина.

Др.Љубисав и Зорица, мед. сестра из Бабушнице: др.Сузана Породица покојног др.Љубисава живи у Пироту.

За Раку Поповића пише у књизи умрлих у Стрелцу на страни 36. тек. бр.20 да је био трговац и кафеxија, рођен 1849. год. Умро је 1948.г.

Неколико година Рака је радио и у Црвеној Јабуци у којој је службовао Ракин стриц поп Мила. Поред трговине бавио се и књиговодственим пословима. Имао је добар рукопис. Сељацима је давао новац на зајам уз интерес. Уредно је водио лично књиговодтво о дужницима и отплату дугова. Дужници су обавезно потписивали облигације.

 

Глишинци-Вацини

Према прикупљеним подацима најдаљи предак до кога смо дошли је поп Генча* у раковдолској парохији до средине 19. века, када је своју парохију уступио унуку поп Кости Глигоријевићу 1851.године. Друге податке о попу Генчи нисмо сазнали.

*/Некролог Кости Глигоријевићу, свештенику у Веснику српске цркве, свеска 3., март 1903.г., стр. 284/

Генча: Глигорије. По Глигорију-Глиши назив фамилије је Глишинци. Потомци се презивају: Глигоријевић, Поповић и Ранчић. Презиме Поповић први је добио поп Костин син Антанасије-поп Таса.

Глигорије и Станка: Коста, свештеник, Стана, Ранча, ћурчија.

Стана је удата за Хаxи Григорија Поповића,свештеника

Коста Глигоријевић, свештеник (1830-1902) и Вела (1825-1885): Стојна, Марија-Мара, Јованче-Ваца (1849-1949), Ката (1844-1914) и Антанасије (Атанасије, поп Таса).

У Костино време купили су плац на Селишту и подигли кућу која је била испред данашње куће. До реке Равне био је свињац са великим простором за кретање.

Костин отац Глигорије држао је кавану и дућан. Из каване се улазило у ижу (кујну), а из иже у собу. Из иже се излазило и до свињца. Кош за кукуруз био је до зида између данашњ куће и пута кроз село.

Стојна удата у селу Блато, код Пирота. Она је прва писмена жена у Лужници за време Турака у 19.веку.

Марија удата за Танчу Глигоровића у село Студена (одселила се у село Блато код Пирота.). Отац Коста јој је купио имање у Блату.

Ката (1844-1914) удата за Раденка Љубића, ћурчију. Поп Коста није волео што се удала за сиромашка Раденка и ниједном јој није отишао у посету. Катин брат Јованче (Ваца), кришом је одлазио и носио хлеб да не гладују, док породица није ојачала.

Јованче (Ваца) Глигоријевић и Ката (ф.Станковци):Јелена, Стевка, Ђорђе и Богољуб.

Јелена удата за Младена Ћирића из Сурачева. Живели су у Бабушници. Њихова деца су: Зорица (1902-1981) и Душан(1905-?).

Зорица је са Ацом Станковићем, учитељем из Бабушнице имала кћерку Дукатинку (Дуду). Дуда удата за Јову Манића Царевца из Драгинца. Они су имали два сина: Петра и Драгана. Живели су у Јагодини. Петар је са вереницом погинуо у саобраћајној несрећи код Ћуприје. Драган се оженио францускињом. Има сина Николу. Драган је умро у Паризу. Сахрањен је поред родитеља и брата на јагодинском гробљу. Никола са мајком францускињом је у Паризу.

Душан М.Ћирић и Олга из Пирота, учитељи: др. Драган Ћирић и Богиња-Беба.

Др.Драган и Инка из Пирота: др.Зоран.

Др Зоран и супруга: …. и Душан. Живе у Нишу.

Богиња, проф.историје удата за Душана Петровића Бороша, ветеринара. Имају две кћерке Бранкицу и Милу и петоро унучади. Живе у Пироту.

Стевка удата за Стамена Стојановића, из Горчинца: Деца: Родољуб, Бранко (Брана), Бора, Веља(+), Зага(+). Настанили су се у Нишу. Имали су циглану “Лаф” коју су комунисти по доласку на власт одузели.

Родољуб, правник и Ружа из Лесковца: Јадранка, правник и Маријана (Маја), др.стоматологије.

Јадранка има сина Бобана, а Маја кћерку Александру.

Бобан (+), оставио је супругу и двоје деце.

Александра удата за Александра Миленковића. Живели су у Скопљу. Сада су у Нишу

Бранко, проф. и Зага из Ниша: Светлана, арх. и Бека

Бора и Зора, из Горчинца без деце. настањени у Нишу

Ђорђе Ј. Поповић (1884-1930) и Стојанка (1878-1939), кћерка знаменитог Давида Петковића из Црвене Јабуке: Зора, Добринка, Милева и Сава

Зора удата за Вукадина Милошевића у село Блато близу Пирота.

Добринка и призетко Славко Д.Алексић (син Димитрија Јевтића): Часлав(1924-1925), Живојин (1926-2.004), Предраг-Драган (1930-1997), Славољуб (1932-1996), Градимир-Буцко. По Славковом презимену у деда Вацин дом ушло је презиме Алексић.

Живојин С. Алексић и Мара Пригмиз (из Лике): Бранкица и Добрила-Биљана. Бранкицин први брак је веома кратко трајао. У другом Браку са Радетом Лапчевићем, из Куршумлије: Милош и Немања. Живе у Београду.

Биљана удата за Инж. Слободана Глишића, из Прокупља. Деца: Предраг-Пеђа и Ивана- Вања. Живе у Београду.

Предраг С.Алексић и Борисавка (ф.Јанковци): Љубиша и Радован.

Љубиша и Драгица (из Раките): Немања и Александра-Сања. Породица живи у Бору.

Радован и Мира (из Новог Места-Словенија): Предраг, Јелена. Живе у селу На Храсту (Словенија, поред Новог Места). Радован је био активни официр ЈНА. Иступио је из ЈНА пре распада СФРЈ.

Предраг С.Алексић и Добра, из Валниша(обоје у другом браку): Мирјана и Сузана.

Мирјана удата за Јована у Сурачеву. Имају сина Милана и кћерку ….

Сузана удата за Власту у Мезграји. Имају кћеркуЉиљану и сина Александра. Живе у Паризу.

Славољуб С. Алексић и Јелка из Валниша: Љиљана и Биљана.

Љиљана удата за Зорана у Овчи код Београда. Деца: Горан и Ана. Разведени су. Љиљана је са мајком Јелком у Бору, а деца су у Овчи. Зоранов отац је из Камбелевца, а мајка Румунка.

Биљана удата за Драгана Стојковића из Прокупља: Ивана, Лидија и Ненад.

Ивана удата за Бојана: Андријана и Лазар

Градимир С.Алексић и Анка, из Доње Коритнице: Душан и Весна. Живе у Бору.

Браћа Алексићи: Живојин, Предраг, Славољуб и Градимир поделили су имовину 12.октобра 1985 године.

Милева (1905-1990) удата за Милутина Б. Раденковића, свештеника

Сава (1907-1911)

/Ђорђе Вацин је био оштар човек. Био је демократа. Са Мирком Гачковским, кафеxијом били су познати демократски тандем у селу. Умивао се и лети и зими на реци Равни, која протиче поред њихове куће. Са пребаченим пешкиром преко рамена зими би понео и дрво да разбије лед ради умивања.

Ђорђе је у селу био познат не само као Вацин син, син једног богатог и угледног домаћина, као тврди демократа, већ и као дугогодишњи општински писар, деловођа и благајник. Прича се да је Ђорђе 4.марта 1930. године целу ноћ провео у кафани Мирка Гачковскога и частио пићем сваког кафанског госта и сваког пролазника поред кафане, јер су му две кћерке Добринка и Милева истога дана родиле два унука, два војника.

Ђорђе је исте године одузео себи живот на гумну у шљивару до Дичковске градине. О томе трагичном догађају постоје две верзије, које ни до данас нису потврђене.

Неки повезују његову смрт и смрт Ђуре, из Црвене Јабуке, Ђорђиног пашенога. Поузданих доказа нема/.

Богољуб Ј. Глигоријевић (1887-1914) и Лепосава (ф. Јевтинци): Никодије и Милунка.

Никодије Б. Поповић је непунолетан ожењен са старијом девојком Стевком, кћерком Стеве Газде. Нису имали децу. По други пут се оженио 1946. год. са Емилијом, из Старог Бечеја. Био је официр ЈНА.

Никодије и Емилија: Мирјана и Лепосава (Беба).

Мирјана и Милован: Александр и Филип .

Лаепосава-Беба и Влада: Немања. Породица Никодија је настањена у Београду.

Никодије је умро 1981., а 2.000. год. Емилија. Сахрањени су у Београду у гробници стрица Димитрија-Вите Поповића.

Милунка удата за Драгомира Манића, из Великог Јовановца, управника поште у Стрелцу. Деца: Вера и Аца.

Вера удата за Сотира Пејчиновића, село Прекодолце код Владичиног Хана. Живе у Београду. Деца: Драгана и Дејан.

Аца Д.Манић и Верица, из Пирота: Слободан и Милан

Слободан и Љиљана: Дијана. Слободан и друга супруга Тања: Маја.

Милан и Милена: Мија (кћи).

Аца и Верица се развели

Друга Ацина супруга је Милена: 0. Настањени у Нишу. Аца је умро 18. јануара 1998.год. у Нишу. Сахрањен је на пиротском гробљу 19.јануара.

За Богољубове потомке и потомке Добринке и Славка кажу Вацини. На пимер: Добринка Вацина, Славко Вацин (иако је Славко зет), Кода Вацин, Милунка Вацина, Жика Вацин, Драган Вацин…

Антанасије К.Поповић-попТаса (1857-??) и Живана: Алекса (1876-1890), Магдалена, Чедомир, Светомир-Тома, Загорка и Димитрије-Вита.

Алекса је умро 2.02.1890.год. као ђак другог разреда пиротске гимназије (по старом систему школовања)

Магдалена је умрла од великог кашља 16.06.1884.год. Имала је само два месеца.

Чедомир А. Поповић, учитељ, рођен у Стрелцу 1888.г. Погинуо у рату, у Мачви (село Глушци) 1914.године.

Светомир-Тома А. Поповић, учитељ, рођен 1893.г. у Бабушници. Оболео од пегавог тифуса 1914. г. у Ђачком батаљону. Умро и сахрањен у Бабушници 1915.г.

Загорка удата за Блажу Гроздановића, учитеља, из Пољске Ржане има сина Др Драгишу у Берлину. Драгиша и Марија имају сина. Блажа је био учитељ у Градашници код Пирота.

Из другог брака Блажа има два сина:Др. Михајла и Др Предрага „Мондишу“

Димитрије-Вита и Милева Марковић, проф из Крагујевца: Проф. Драгослав-Драган Поповић, доктор атомске физике. Живи у Београду.

Проф. Милева је умрла 1979.г. и сахрањена у Београду. Службовала је у Пироту (од 1923-1925), Куманову, Гњилану, Скопљу и Београду.

Димитрије-Вита Поповић имао је штедионицу у Пироту. Банкротирао је. Продата је ¼ Рабеновог здања ради отплате дуга. Последња његова служба била је у рачуноводству-књиговодству београдског водовода.. У Пироту је први човек који је имао аутомобил форд.

Др Драган Д. Поповић и Рада Ђуричин, глумица ЈДП имају сина Радана, филмског сниматеља у Америци.

/ Из записа: Антанас поп Костин от Стрелац прими свештенство на 1877. лето март 13. Владика Евстатије. Поп Антанас поп Костин село Стрелац/

(Овде ставити фотокопју)

Ранча (1845-1913.)  Поп Коста (1830-1902.) Ката (1844-1914.)

Ваца 1849-1949)   Ђорђе ( 1884-1930.)  Богољуб (1887-1914.)

Зора (1900-198 )   Добринка (1901-1984.) Милева (1905-1990.)

Сава (1907-1911)   Часлав (1924-1925)  Живојин (1926-2.004)

Према књизи венчаних стр.10.,тек.бр.18. за 1881.год. Ранча Глигоријевић (36.г) ћурчија венчан је као удовац са девојком Стојном Мијалковом (21г.), из Радосина 1.06.1881год. Према овом податку Ранча је рођен 1845.године.од оца Глигорија Поповића и мајке Станке. Стојна је рођена 1860.г. од оца Мијалка Јовановића и мајке Велике. Венчао их је парох Стеван Велковић. Кум је био Петар Павловић, из Валниша.

Поп Костина стара кућа била је на равништу испред данашње Вацине куће. где стоји велики коцкаст камен-стојник са кога су се пели на коње. Кош за кукуруз био је изнад куће до зида према путу. До реке Равне био је свињац са великим обором.

Вацин деда Глигорије држао је кавану и дућан. Из каване био је улаз у ижу, а из иже у собу. Други излаз из иже био је до свињца /О кући је дала податке Милунка (1914), Вацина унука, 16.03.1999.у Београду/.

У раније пуној деда Вациној кући, данас живи сама Добра, супруга деда Вациног праунука Драгана. Преко лета је боравио и праунук Живојин, као пензионер у новосаграђеној кући до реке Равне.

Није усамљен случај у селу да у кућама живи по једна особа. Данас су у великој већини старачка домаћинства махом са по два или једним чланом у кући. На прстима се могу избројати домаћинства са више чланова.

У 19. веку и све до педесетих година 20.века, Стрелац је био највеће село у Лужници. Са Првим петогодишњим планом и девизом: електрификација и индустријализација, затим повољним условима за школовање, села су почела да се празне. Тада је било потребно од сељака створити радничку класу. На жалост то је ишло на штету пољопривреде и сточарства и пражњење села.

 

Глишинци

Назив фамилије је од Глигорија, Глише. Најстарији предак до кога смо истраживањима дошли је Генча*, свештеник у Раков Долу, у првој половини 19.века. Генча је своју парохију уступио унуку Кости Глигоријевићу кад се овај запопио.

/* Некролог Кости Глигоријевићу, свештенику. Весник српске цркве, свеска 3., март 1903.г.,стр.284./

Потомци фамилије носе презимена: Глигоријевић, Поповић и Ранчић.

Стара Глишинска кућа била је у Поповој махали, у непосредној близини данашње куће Светомира-Томе Ранчића, Глишинца.У њој се родио Глигорије, његова два сина и кћерка. Касније купују плац на данашњем Селишту, саграде кућу и поделе се. Глигорије са сином поп Костом сиђе на Селиште, а други син Ранча ћурчија је остао на старом огњишту.

По казивању Светомира Ранчића стара кућа у којој се родио и деда Ваца(1849) срушена је 1932 или 1933 године. Кућа је имала дивану на којој су седели Турци и пили каву.

Од поп Костиног сина Јованче (деда Ваце), потомке називају вацини, а потомке Ранче, ћурчије Глишинци.

Генча: Глигорије-Глиша Поповић

Глигорије Поповић и Станка: Коста, Стана, Ранча (О Кости и Стани било је речи у фамилији Глишинци-Вацини).

Ранча Глигоријевић (1845-1913)*и Јелена (први брак): Велика, Тодор, Панајот-Пота  /* Протокол умрлих 12/104/. Ранча је умро од богиња.

Велика удата за Алексу П.Пејчића, Гачковца. Алекси је други брак.

Тодор и Босиљка (ф.Станковци): Живојин, Чедомир, Станија

(Тодор, црквењак и Босиљка венчани су 30.01.1886.г. Венчао их Тодоров брат од стрица поп Таса, парох горчински. Кум је био Павле Поповић из Валниша).

Живојин и Даринка (из Ралина): Доброславка (23.11.1914) МКР:10/19, МК Стрелац Доброславка удата за Сотира Милутиновића из Валниша. Колонизирани су у Оxацима (Бачка), после 2. св.рата /види: Стрелкчани у Оxацима/, Градимирка

Градимирка, учитељица живела је у Крушевцу за време Краљевине Југославије. При крају другог св.рата прешла је у Америку. Данас живи у Београду. Као дете је усвојио Драгомир Јанковић, предузимач из Стрелца, који је живео и радио у Крушевцу.

Живојин и Зора (ф.Здравковци), други брак):Ђурга, Нада, Новица, Вера.

Ђурга је умрла у деветој години

Нада је умрла у осмој години

Новица Ж.Ранчић и Љубица (ф.Ђусинци): Божидар, Славица.

Божидар и Македонка: син и кћерка. Божидар је официр ВЈ са службом у Новом Саду

Славица удата у Минићеву. Растављена живи са родитељима у Зајечару

Новица се одселио у Зајечар око 1995.

Вера удата за Витка Прокоповића, живе у селу Винарци код Лесковца.

Чедомир(1900-?) и Видосава (ДЗипинска, 1901-?): Загорка, Сава, Зорица, Мирко, Момир, Александар. Сви потомци се презивају Ранчић.

Загорка удата за Бранимира С.Танчића. Живели су у Оxацима /Бачка/

Сава и Сара(Вуждина) обоје покојни: Вера, Мирјана, Олга.

Вера удата за Златка у Раљину (покојна је).

Мирјана удата у Сурачеву за Милована

Олга удата за проф. Оливера у Нишу.

Зорица удата за Радисава Петровића, из Ралина. Живе у Житковцу.

Мирко је умро у другој години живота

Момир је погинуо на Палама у НОБ (1926-1944). Заједно сахрањени са Момиром З.Алексићем из Лалешеваца

Александар и Рада (фам. Крајинци): Новица, Загорка.

Новица А.Ранчић и Верица (Ђусинка): Драган. Новица је купио кућу Бошка Потинога и са супругом и сином живе у њој.

Александар је живео на колиби у Лијачу. Сада живи у старој родној кући.

Загорка удата у Зајечару.

Станија, Тодорова кћи…….?

/Податке дао Александар Ч.Ранчић 19.06.2000 г. у Стрелцу/

Панајот-Пота Р.Глигоријевић и Станћија: Душан Ранчић (1903- ?), Александар, Душанка, Зора

Душан, кројач и Дикосава (1905-?*(кћи Тике Гачковога): Јела, Борисав. Живели су у Лесковцу, Београду и Нишу.(*МКР 72/53). Јела је умрла у Београду, а Борисав у Лесковцу. Дика и Душан умрли су у Нишу.

Александар опанчар и Десанка (фам.Јевтинци) одселили су се пре 2.св.рата у Лесковац.

Душанка удата за Алексу Станковића Вужду

Зора удата у Валнишу.

Панајот (Пота) Р.Глигоријевић је погинуо 1913.г., а супруга Станћија се преудала за Алексу Ристића (Леку Рабужчију)

Ранча Глигоријевић и Стојна Мијалкова, из Радосина (други брак) венчани 1. јуна 1881.г.Њихова деца: Светозар, Љубомир, Илија (Лила), Коса, Наталија и Велика. Синови Ранчини су задржали презиме, Глигоријевић.

Светозар и Љубица Пауновић, из Раков Дола: Светомир-Тома Ранчић и Драгомир-Драга Глигоријевић.

Љубицини родитељи су: Јанко Пауновић и Раћита. Венчао их је Григорије Поповић. Кум је био Душан Поповић из Валниша. (МКВ, 127/17 у Стрелцу)

После смрти супруга Светозара, Љубица се преудала за Мичу Борићинскога у Попову махалу и одвела Драгомира са собом. Мича је усвојио Драгомира и преписао му целокупно имање (Казивала Милунка Поповић-Манић 9.априла 2.000.године у Београду)

Светомир С.Ранчић и Зорка: Мирјана, Томиславка-Бока, Смиља, Љубиша.

Мирјана удата за Петра И.Николића Ненћинога). Имају сина Љубишу, ментално ометеног у развоју. После развода са Петром, Мирјана се удала за Ратка Игњатовића, из Раљина. Живе у Зајечару. Имају сина Милоша.

Мирјанин син Љубиша из првог брака живео је са бабом (по оцу) Наталијом у селу до њене смрти 1999.год. Сада живи сам у бабиној кући.

Томиславка-Бока удата за Верчу, грађ. инж. из Берин Извора. Имају сина Горана и кћерку Ирену. Живе у…………

Смиља удата за Стојана Димитријевића Дичковца, текст.инж. Живе у Нишу. Имају две кћерке: Горицу и Стојанку-Секу.

Љубиша и Љубица-Славица из Завидовића (Босна): Александар, Александра. Данас живе у Нишу. Радили су и живели у Завидовићима. У току рата у Босни избегли су и једно време живели код Љубишиних родитеља у Стрелцу.

Драгомир С.Глигоријевић, звани Драга Пењага и Васка: Добрила, Стевка, Драгица, Верица.

Добрила(1944) удата за Момира, Стевка удата за Рајка, Драгица удата за Витомира, Верица удата за Раку. Сви живе у Рипњу код Београда.

Васка је кћерка Љубе Илића из Тамње махале. сестра је Крсте Илића, лончара и бившег председника Месног народног одбора после 2.св.рата.

Драгомир Глигоријевић се после другог светског рата са породицом преселио у Рипањ код Београда.

Љубомир Р. Глигоријевић и Никосава-Коса (ф.Мишинци): Иван, Душан, Славко, Петар.

Иван Љ. Глигоријевиућ и Славка-Цонка 11. септембра 1947.године одселили се у Рипањ, код Београда. Деца: Борисав, Борисавка, Стевка, Верица, Мира и Мирјана близнакиње.

Борисав(1942) и Ивана(1942) близанци…..? Ивана удата за Владислава Алексића.

Борисавка(1946) удата за Бранислава Недељковића.

Стевку је заклао супруг у Рипњу. Њен син је фудбалски репрезентативац Дејан Савићевић ???

Верица…..?

Душан Љ.Глигоријевић и Љубица (кћи Алексе Јосивиног): Божидар, Драгиша. Живе у Нишу, ожењени.

Славко Љ. Глигорјевић и Десанка (кћи Владе ковача): Драгица и Милена (живе у Нишу)

Петар Љ. Глигоријевић и Анкица: Зоран, Миодраг.

Илија (Лила) Р. Глигоријевић и Роска (Радојка) из Црвене Јабуке): Мирко, Ђорђе..

Мирко И.Глигоријевић (1921-1985) и Љубица (ф.Станковци): Чедомир, Гордана.

Чедомир и Светлана (масуровка): Ивица, Зорица

Зорица удата за Слободана В. Тошића.

Гордана, Миркова кћи удата у Александровцу.

Мирко је умро 22.09.1985.г. у планини у месу званом Језеро, поред букве, када је хтео да је одсече и одеља санку.

Ђорђе И.Глигоријевић и Цвета ( из Барје Чифлика): Драган, Слободан. Настањени у Пироту.

Драган и Весна: Ана, Ђорђе(дедино име)

Слободан и Весна: Снежана и ??

 

Никосава-Коса Ранчина удата за Драгослава Димитријевића Дичковца.

Наталија Ранчина удата за Алексу Андрејића Гробара.

( Податке дали Светомир-Тома Ранчић и супруга Зора-Зорка, 17.09.2.000.г)

 

 

Јуруци

Јуручка фамилија по предању потиче из Мале Азије. У наш крај дошли су из Македоније. Познати су као овчари и чувени по образовању бачија у селу. Првобитна насеобина за коју се зна била је на месту данашње куће Ђорђа Момчиловића (Петраћијина фам.) Ђорђе казује да и данас постоји део темеља, јуручких кућа. Данас су јуручке куће на крају села, у Големој Шиби, испод Крста-Црног Врха и у Тамњој махали, у горњем току реке Рајне. Од Јурука на Селишту су: Градимир Б. Панајотовић и Живојин С.Панајотовић са породицама, Мирко Б. Ристић, до Најдена Ћирића и Евгеније-Јевта С.Ристић у Поповој махали. .Сећања потомака досежу до Ристе и његове супруге Обреније(баба Бене).

Риста и Обренија: Иван, Панајот

Иван Ристић: Тодор Ивановић

Тодор и Злата: Будимир (Буxа Црни илити Реxа), Алекса

Будимир Ивановић (1908-1987): Градимир Б.Ристић. Једно време се презивао Ивановић.

Градимир и Зора (Илијинка): Божа, хармоникаш.

Алекса и Рајна (бересинка, из Студене): Србислав, Радован, Новица, Радмила, Јелена.

Србислав и Мара (студенка са Градишта): Томислав.

Томислав је ожењен, има једно дете. Живе у Београду.

Србислав (други брак) и Борисавка: Радован-Раша. Борисавка је кћи Будимира Раденковића Божинског. Живе у Лештанима код Београда од пре десетак година.

Радован А.Ристић породично живи у Пољској Ржани, код Пирота. Супруга Светлана, из Студене покојна је. Имају сина Зорана.

Новица и Стојанка (фам.Ристинци): Јовица. Јовица је војно лице у Прокупљу.

Радмила удата за Живојина С.Игњатовића. Живе у Зајечару.

Јелена удата за Часлава М. Раденковића (ф. Божинци).

/Податке о Јуруцима из Големе шибе дао је Градимир Б.Ристић 29.08.2.000./

Панајот Ристић и Катарина: Мила (Мича) Панајотовић, Влајко, Михаило, Таска, Цана, Светозар, Богољуб.

Мила (Мича) Панајотовић (1868-1957) и Руса (сестра Ивка Балабанског): Вида, Владимир, Алекса, Велимир, Будимир, Божидар-Бођа, Ставра, Ђорђе, Љубица.

Вида удата за Влајка Николића, без деце су.

Владимир М. Панајотовић (1893-1968) и Цвета из Црвене Јабуке без деце.

Алекса М.Панајотивић и Зора (кћи Алексе, учит.) : Јанко, Драгица, Загорка.

Јанко и Стевка из Ралина : Стојан, Косара-Коца.

Стојан и супруга….?: Никола

Косара удата за Јована Антића, из Трстеника. Живе у Београду.

Драгица…?

Загорка..?

Велимир, Миче, Ристић умро је у 14-ој години 15.септембра 1908.г. и сахрањен у Белограчику(Бугарска)-(Прот.умр.цркве стрелачке 1/1).

Будимир Панајотовић и Милева: Бранимир, Градимир, Радмила, Новица.

Бранимир и Бранисавка: Живојин

Живојин и Десанка: Весна (удата за Зорана Качаровца)

Градимир и Милунка: Нинослав, Драгица

Ниносав са породицом живи у Зајечару.

Драгица удата за Драгана, шофера Ниш-Експреса. Живе у Драгинцу.

Радмила удата за Томислава у Студени.

Новица и Бранка (влајња): кћерка. Настањени у Бору

Божидар-Бођа и Десанка: Бранисавка, Чедомир, Лепосава.

Бранисавка удата за Мирка В. Јоцића.

Чедомир и Нада (Саве пољака кћи): Љиљана. Живе у Вражогрнцу.

Лепосава удата у Зајечару. Има две кћерке

Ставра Мичин син без деце.

Ђорђе М.Ристић (1911-1992) и Косана: Ђурга, Душан, Нада, Јордан, Јорданка.

Ђурга (1930-1993) удата за Томислава М.Милутиновића

Душан Панајотовић и Стана (ф.Љубинци): Небојша и Верица (у Зајечару)

Нада удата за Богдана Ристића

Јордан и Десанка (ф.Божинци): Бојана, Зоран

Бојана удата у Зајечару, Зоран је момак

Јорданка удата за Зарију Раденковића Брејанца

Љубица, М.Панајотовић је умрла од великог кашља МКУ-47/21

Влајко П.Панајотовић и Даринка: Станомир, Милутин, Косана, Јелена

Станомир и Јоска: Живојин, Евгеније-Јевта, Стојанка, Јелена

Живојин се призетио код Влајка Ивановића Панајотке /види Панајоткини/

Евгеније и Мира (ф.Мишинци): Миле

Миле и Милена из Студене: кћерка. Живе у Бору

Стојанка удата за Будимира Здравковића Кравиљћинога

Јелена удата за Будимира Радосављевића

Станомира су убили партизани. Гроб му се незна у планини

Милутин В. Ристић и Нада (1911-1980), (ф.Божинци): Драгољуб, Слободан, Цветко “Лала”, Десанка

Драгољуб и Нада (ф.Здравковци) имају сина и кћерку. Син живи у селу Брда код Баточине, а кћерка у Бабушници.

Слободан и Станимирка (Аxијина) живе у Нишу

Цветко “Лала” живи у Новом Саду. Прва супруга му је била Нада Милина

Десанка удата за Живојина Цветковића Ћерћеза. Умрла је маја 1996 год. на бачији у Гаxиној Чуки

Косана Влајкова удата за Милорада Раденковића (ф.Мутијинци)

Јелена Влајкова удата за Рајка Ристића. Рајка су Бугари убили за време рата код воденице Тозе Xевгала

 

Михаило, Панајота, Ристић и Круна: Божидар М.Ристић(Бошко “Чипа”), Велика, Божидарка.

Бошко Ристић Чипа и Добринка (ф.Божинци): Мирко, Најден.

Мирко и Лоза (ф.Јевтинци): Миле, Милена.

Најден и Ружа: кћерка у Баточини

Велика, Михаила Ристића кћи удата за Томислава Раденковића Томаша.

Божидарка удата за Мирка Раденковића Лису (фам.Божинци)

Таска Панајотова кћи удата за Михаила Раденковића Божинског

Цана Панајотова умрла у тринаестој години 17.12.1889

Светозар Панајотов умро са 18 месеци 3 јануара 1888

Богољуб Панајотов умро са шест година 1 августа 1894

 

Јевтинци

Јевтинска фамилија је добила назив по Јевти, Марјановом сину. Потомци живе у засеоку Лалешевци, око 1.800.м.низводно од центра села, Селишта. У засеоку су још две фамилије: Крајинци и Гроздановци. Ове фамилије су раније живеле на Селишту. Њихово имање и куће били су на потесу од од реке Равне према Лалешевцима све до реке Мурговице.

На ранијим лалешевским поседима у селу данас су куће, идући од реке Равне према Лалешевцима: Славче Алексића (Јевтинца), Часлава Тодоровића, Ђођиног зета (кућа је на плацу Милоша Јевтинског), Лазара (Гаше) Качаровца (бивша кућа Чедомира Манчића, крајинског зета), Новице Манчића (раније Јосе Бонћине), Градимира Б.Јовановића Крајинског, браће Бранимира и Петра Раденковића, Божидара Мијалковића ДЗипе, Ивка Ћирића (Денчиног), Нацка и Драгољуба Мијалковића, Пере Б.Јовановића, учитеља, његовог брата Новице Б.Марковића, Драгољуба Јевтића, Борка Ристића, Бранимира Богдановића, пекара и браће Лукића (ДЗућини). Између Насиног поседа и Ђикиног био је посед Милоша Марјановића.

Драган М. Јовановић Крајинац, из Бора започео је пре пар година да гради кућу на својој парцели и прекинуо радове.

Између куће Петра Б. Јовановића, учитеља и гумна Драгољуба Д. Мијалковића, поткивача је њива “Гроздановско”, испарцелисана на пет делова.

Између куће Новице Б. Марковића и куће Драгољуба поткивача је плац Насино са старом зградицом чатмаром власништво потомка Драгољуба-Гаге Јевтинског. Између кућа учитеља Часлава Тодоровића и Борисавке, Славче Јевтинског и, раније градине данас детелинаре Илије Младенинога је парцела пок.Новице Јевтића и супруге Стане.

На месту где су данас куће Ђикиних потомака (Боже Богдановића и Богдана Лукића) био је плац фамилије Раћиних. Пошто у селу није било ковача Раћини поклоне плац Ђики ковачу из Студене, те подигне кућицу и ковачницу.

По казивању Будимира Х. Станковића, Срби, преци Јевтинске фамилије бежећи од Турака, доселили су се из околине Велбужда (Ћустендила у Бугарској). Од једног домаћинства које се доселило и “првобитно настанило на Равниште”, изнад Милошеве плевње, настале су три фамилије: Јевтинци, Раћини и Танчини. Код свих се задружни живот задржао и по завршетку Другог светског рата, до 50-их година 20.века. У Раћиној кући било је 23 члана.

Према записима и сећању потомака зна се за Марјана. Имао је три сина и кћерку, удату за Ранђела Гачковског.

Марјан: Станко(1815-1913), Јевта(1839-1902), Танча и кћерка….?

Станко Марјановић и Вела (1828-1890)*: Рака (1853–1918. из новоустр.књ.), а према мку:25/5 (1852-10.02.1922), Стојанка (Таска) и Стојна. /*Пр.ум. 70/204-МК у Стрелцу/

Од Раке Станковића потомци се презивају Станковић, а фамилија назива Раћини.

Рака Станковић-Марјановић и Станија Јоцић (Цана): Харалампије и Лепосава. Кум је био Раденко Ристић из Мишче мале

/ у фусноти.. Станија кћи Ђоре Јоцића, абаxије/

Лепосава, удата за Алексу Китановића, познатог у селу као “Лека Њања”.

Харалампије Станковић и Јула (ф.Илијинци): Будимир, Чедомир, Зора и Савка.

Будимир и Стевка: Ружа, Нада, Мирко, Милорад, Верица, Загорка, Ратко и Радован (близанци).

Ружа удата за Чедомира В. Адамовића. Настањени изнад села у потесу Јазвиње.

Нада удата у Раљину за Тодора Илића. Настањени у Бабушници. Има сина Радована

Радован и Јасмина: Милан и Владимир

Мирко је умро у првом разреду основне школе. Милорад умро као дете.

Верица удата за Славка Милосављевића, из Радињинца. Имају сина Зорана. Настањени у Ђуринцима, у Шумадији

Загорка удата за Петра Костадиновића, из Горњег Стрижевца. Живе у Неготину. Имају кћерку Мирјану

Будимир Х. Станковић се шездесетих година 20 века са супругом и синовима близанцима Ратком и Радованом преселио у Бабушницу.

Ратко и Милица, из Љуберађе: Александар и Драган.

Александар и Марсела, из Горњег Стрижевца : Марија и Никола. Живе у Нишу.

Драган и Карменка: Јована

Радован и Стана из Пресеке : Зоран (у Београду) и Мирослав ( у Бабушници).

Чедомир Х. Станковић (1909-1986) и Совијћа (камбелевка): Добрица, Десанка и Гордана.

Добрица удата у Масуровцима, живи у Пожаревцу.

Десанка удата за синоглавца, живе у Расници

Гордана удата за Петра Ж, Костадинивића, из Стрелца , живе у Пожаревцу.

Чедомир из другог брака и Јагода (Јана Толина, ф. Милћинци): Ненад

Ненад са супругом Миленом и сином Драганом живе у Пироту.

Зора, кћи Харалампија удата за Живадина Величковића (Жику Наћинога).

Савка кћи Харалампија удата за Стојана Јанковића Кољћиног

Рака и Цана (кћерка Живка Пауновића и Божуре) у другом браку: Цветко, Марјан, Владимир, Милица, Добринка и Драга.

Цветко је умро у шестој години 1904.од дифтерије.

Марјан је умро 1911

Владимир Станковић (1902-1943) и Јованка, из Камбелевца: Рада, Милутин, Јагода-Ида, Слободанка-Дана, Новица, Србислав-Срба и Славољуб-Славча.

Рада удата за Предрага Љ.Раденковића (у Тамњој мали).

Милутин (1922-1989) и Љубица (кћи Живојина Влацега) : Нада, Бранимир и Мирко.

Нада удата за Ратка Стефановића, из Камбелевца.

Бранимир и Јела Прањић, из Свилаја код Оxака /Босна/: Ивана, Данијела. Породица је у последњем рату побегла из Босне. Живели су у Стрелцу Данас живе и раде у Суботици.

Мирко и Светлана: Биљана. Настањени у Пироту.

Јагода- Ида удата за Градимира Андрејића (ф.Сибинови)

Слободанка-Дана удата за Славољуба Аранђеловића, из Валниша. Живе у Пожаревцу.

Новица и Весна, из Остружнице: Владимир, Александар.

Владимир је погинуо у Немачкој у саобраћајној несрећи, а Александар, супрга Душица и кћер Сашка живе у Остружници.

Новица и Рада (други брак обоје): Синиша. Новица је страдао, а Рада и Синиша живе у Пожаревцу.

Србислав и Јоска, кћи Ђорђа Јевтића нису имали децу. Растали се. У другом браку Срба и Милица, из лужничког Извора: Драгица. Живе у Београду.

Славољуб и Дивна, из Доњег Крњина: Марина и Татјана. Живе у Београду.

Милица Ракина кћи удата за Николу (Косте) Стаменковића у засеоку Дрма

Добринка њена сестра удата за Богољуба из Камбелевца.

Драга трећа сестра удата за Ђорђа Велиновића, из Валниша. Њихова кћи Добрица удата за Љубу Јовановића Дрнду, из Дучевца. Добрица и Љуба са својима живе у Бабушници.

Стојанка(Таска) Станкова кћи удата за мишинца Танчу Стаменковића. После Танћине смрти преудала се за Ђику Савића, ковача

Стојна њена сестра удата у Камбелевцу

Јевта Марјановић (1839-1902): По Јевти потомци су Јевтинци.

Јевта: Стеван и Алекса

Стеван Ј.Марјановић и Цвета: Влајко, Анастас (Наса), Лепосава, Савета (Цура), Јула и, Перса (1890-1910)

Влајко и Станија: 0 Станија умрла 1906

Влајко погинуо у Првом светском рату 1915. године.

Анастас-Наса Јевтић (1873-1957) и Руса (масуровка): Јелена, Јевта, Десанка и Јорданка.

Јелена-Лена, живела у Сукову

Јевта (1910-1990) и Руса (име као и свекрвино): Новица, Драгољуб-Гага, Олга, Мирјана, Вера, Драга (Дана), Ружа и Лоза

Новица (1933-1995) и Стана: Славица и Марина. Новица је са породицом живео у Лесковцу. Као пензионер живео је са супругом у родном месту, где је и сахрањен. Славица, правник је са породицом у Бабушници, а др. Марина у Нишу.

Драгољуб и Станимирка: Градимир (1956-1985). Погинуо је при превртању трактора-дрварке испод Сипа 11. 09.1985 године. Оставио је супругу Слађану и малолетну кћерку Марију

Олга…

Мирјана…

Вера…

Драга (Дана) је у Сврљигу

Ружа…

Лоза је у Сврљигу

Десанка Насина удата за Александра П. Ранчића, опанчара (Глишинац), из Попове Махале. Живели су у Лесковцу.

Јорданка-Дана удата за Бранимира Љ.Богдановића пекара

Лепосава,Стевина кћи удата за Богољуба Поповића, деда Вациног сина.

Савета (Цура) њена сестра удата за Стевана Денчинога.

Јула, трећа сеста удата за Живојина Сл. Поповића, свештеника.

Алекса Марјановић (1850-1928)-мку:90/26 и Милена: Ката, Димитрије, Цветко, Добросав (Добра Бала), Драгомир и Живојин. Потомци носе презиме Јевтић и Алксић. Алекса је умро од отока 11-02.1928.

Ката удата у селу Столу

Димитрије Јевтић и прва супруга из Тамње мале нису имали децу. Живела је само шест мееци од удаје. Димиртије Јевтић је био терзија и једно време сеоски кмет.

Димитрије Јевтић (1870-1958) и Мара (1876-1910) из Ралина: Јоса, Славко, Зарија и Ђорђе

Јоса удата за Петра М.Ристића Xамћинога

Славко се призетио за Добринку у деда Вациној кући / Види: фам.Глишинци-Вацини/

Зарија (1901-1970) и Добрнка: Миодраг, Момир.

Миодраг-Мика З. Јевтић, квалификовани пекар и Стојана (из Црвене Јабуке) колонизирани су 1946.године у Оxаке (Бачка). Касније су одвели и родитеље /Види: Стрелчани у Оxацима)

Момир З.Алексић, Микин рођени брат погинуо је у Босни априла 1945.г. Мобилисан је у 37.Ударну дивизију НОБ.

Ђорђе Д.Јевтић и Драгиња (кћи Босе Гуђине): Јосифка, Ружица, Зора, Божидарка и Драгица.

Јосифка, пок. је била удата за Србислава Станковића у Лалешевцима. После развода удала се за Јордана Витановића у Валнишу

Ружица удата за Градимира Ж.Костадиновића. Живе у Пожаревцу

Зора удата за Момчила Ђ.Ђорића. Живе у Бору

Божидарка удата за Драгомира А.Ристића (војно лице). Живе у Београду.

Драгица удата за Живојина Милетића у селу Комијево код Великог Градишта

Димитрије Јевтић и трећа супруга Цана, из Црвене Јабуке: Мара, Бора и Сава.

Мара удата за Милорада М. Јовановића Крајинског.

Бора се призетио у Валнишу.

Сава и Рајна немају децу.

Цана је из Црвене Јабуке довела кћерку Даринку, из првог брака са Јованом Лепојићем. Даринка (1906-1992) удата за Славка Милојћинског.

Цана је иначе рођена сестра познатог Здравка Ристића, који се из Црврнр Јабуке прселио у с. Блато. Здравков син добра ристић Торник био је познати трговац

Димитрије је први у селу имао казан за печење ракије

Цветко Јевтић (1883-1966) и прва супруга Агнија (ф.Костадиновци): Милисав и Стојанка. Цветка су звали точкар . Поправљао је точкове за воловска кола.

Милисав Ц. Алексић (1900-1988) и Нада (ф.Љубинци): Градимир и др Душан.

Градимир М.Алексић (1925-2000) из првог брака са Зором, из Масуроваца има кћерку Милицу. Милица живи у Новом Београду. У другом браку Градимир и Боса, из Љуберађе настањени на Умци код Београда. Градимир је умро 16.новембра 2.000.г. у болници у Београду. Сахрањен је на Умци.

Др. Душан М.Алексић (1928-1988) и Стојанка (из Вуковара): Градимир. Др ,Душан је сахрањен на гробљу Лешће у Београду.

Градимир, Душана, Алексић и супруга…?: кћи ??

Др.Душан је са породицом живео у Београду. Душанов син Градимир са породицом живи у Сингапуру.

Стојанка Цветкова удата у Курејинску фамилију (Радињинци).

Цветкова друга супруга Јелица, из Црвене Јабукд, довела је кћерку Даринку и мушко дете, које је убрзо умрло. Даринка удата за Љубу Антића (Младенинога).

Цветкова трећа супруга, из Градског Веселена (звали су је Селена) родила је Косану Јевтић (Коса Цветкова 1920-31.01.2005.). Неудата

Добросав Јевтић (Добра “Бала”) и Радунка (из Црвене Јабуке): Велимир, Мирко, Божидар и Душка.

Велимир Д.Јевтић и Загорка: Славча и Борисавка.

Славча В. Алексић и Мирјана (ф.Милћинци): Небојша.

Небојша и Тања из Радошевца: Милица и ?

Борисавка (Векина).??..

Мирко Д.Јевтић и Јорданка-Дана (Стаменћина): Радован, Слободан и Вера.

Радован и Слободан живе у Бору. Слободан и ??: Игор и Далибор

Вера удата живи у Пироту.

Драгомир Јевтић, дрвар и Видосава (ф.Донинци): Милица, Стоимен (Стојан Талам- башчија), Урош, Дукатинка (Дука) и Цветан

Милица удата у Радошевцу.

Стоимен (Стојан) Д.Јевтић и Сара: Часлав, Чедомир, Мирјана, Јелена и Ружа.

Часлав и Јованка (из Петриња): две кћери. Живе у Нишу. Једна кћи је у околини Алексинца.

Чедомир и Олга из Стрижевца: Марјан и Маја. Маја удата за Изворца. Настањени су у Бабушници. Стоимен и Сара су сахрањени у бабушничко гробље.

Мирјана удата за Верислава у Александровцу (лужничком).

Јелена-Лена удата за Радосинца. Живе у Младеновцу.

Ружа удата за Мирослава у Средореку(Лужница). Живе у Бабушници.

Урош Д.Јевтић (1925-) и Влатка (фам.Петраћини): Божидар и Олга.

Славе св.Аранђела 21.новембра по новом календару.

Божидар и Љиља из Бора: Милена и Ненад. Породица живи у Бору.

Олга удата за Драгана Крстића у селу Добрујевцу. Живе у Бољевцу.

Дукатинка удата за …..

Цветан и Љубица из Брусника (Крајина): Слађана. Слађана удата у Смедеревској Паланци.

Урош Д. Јевтић казује да је при копању темеља за нову кућу у Лалешевцима нађена црквена огрлица

Живојин Јевтић (1884-1957), ћурчија и Таска (ф.Качаровци): Петар, Драга и Александар.

Петар и Зорка (1910-1995): Чедомир, Нада, Лоза и Борисавка.

Чедомир и супруга ……………??:

Нада (1930-2.000) била удата за Ратка Марчиног

Лоза удата за Мирка Б.Ристића Чипу.

Борисавка удата за ??.

Драга удата за Александра Ж.Раденковића( “Аxију”).

Александар Ж. Јевтић и Загорка: Часлав и Ђурга.

Часлав и Вера Дојчиновска: Миле и Зоран.

Миле и студенка: Владимир и….. Живе у Бабушници.

Ђурга удата за Љубу Наћинога (Љубисава Ж.Величковића)

Танча Марјановић и Цана: Милош, Живадинка и Станко

Милош Танчић-Марјановић и Јанинка, из Црвене Јабуке: Мара 1888-1906), Славко Танчић Лаф (1895 -1967), Јосивка (1898.-1903.), Ђорђе и Давид (јуни 1907.- 19.08.1907.).

Славко Танчић Лаф и Драга (1904-1982.): Часлав (1924-1995.), Предраг-Гага (1925.), Радоња (1933.) и Мирјана (1936.).

Часлав и Душанка, из Пирота:Булкица (Буба). Буба живи у Београду. Часлав и Душанка су живели и сахрањени у Пироту.

Предраг и Богиња, из Београда: Владимир, Бане. Живе у Земуну. Владимир и Љубица: Милица, син… Породица живи на Новом Београду.

Радоња (Лале, Вецко) и Јоланда, из Пољске: Ани. Живе у Београду у насељу Раковица.

Мирјана удата за Др.Јанка В. Јанковића. Живели су у Бања Луци и Сарајеву. Данас живе у Београду. Имају кћерку др.Жељку, удату за Часлава, из Валниша. Живе у Бабушници. Имају кћеркицу Сузану.

Ђорђе Танчић (1902-1969) и Зора (Кардашева): Петар (као дете однела вода Мурговица), Добрица, Ружа, Борисавка, Стана и Момчило.

Добрица-Цоја удата за Перу из Александровца у Лужници. Имају кћерку Веру, удату за др Милића Пејчића

Ружа побегла за Видојка Т.Пауновића (ф.Милојћинци).

Борисавка, учитељица удата за Часлава Тодоровића, учитеља.

Стана удата за инж. Новицу Ј.Јевтића

Момчило и Најда (Станкова), из Ралина: Радован-Раца и Мирољуб- Мицко.

Радован и Горица (станковка): кћи Татјана. Барбара(доведена из првог брака)

Мирољуб и Бисена: Драгиша, Ана. Живе у Бабушници.

Станко-Стања Марјановић (1889-1943) и Јулија-Јула,(станковка): Александар , Божидар, Коса, Милутин, Чедомир и Влатка.

Александар Марјановић и Мира (ф.Николинци): Бранимир Станковић Баја и Миодраг-Авта Марјановић.

Бранимир-Баја Станковић и Светлана, из Извора лужничког: Нена, Тања и Тина, близнакиње.

Нена удата живи у Зајечару.

Тања и Тина су код родитеља у Извору

Авта и Вера (ф.Дл’кшинци): Иван. Живе у Зајечару.

Божидар С.. Марјановић и Добрица: Дика, Томислав, Драгица, Румена и Мирјана.

Дика удата за Часлава у Камбелевцу.

Томислав Б.Марјановић са породицом живи у Бабушници.

Драгица удата у Рипњу.

Румена живи са ванбрачном кћерком.

Мирјана удата за студенца адвоката. Живе у Бабушници.

Коса, Стањина кћи је удата за Станула М.Петровића (ф.Балабанци).

Милутин С. Марјановић и Славена, из Радињинца: Љиљана, Мирослав и Силвија.

Љиљана удата за Петра из Масуроваца.

Мирослав са породицом живи у Сокобањи.

Силвија…?

Чедомир С. Марјановић и Невенка Накић, из Костура: Небојша, Бојкица.

др.Небојша и др.Љиљана из Ниша: Чедомир, Лазар и Вук. Живе у Бољевцу.

Бојкица удата за др.Косту Костића, из Ралина. Живе у Бабушници. Имају Милицу и Младена.

Влатка Стањина удата за Драгољуба Ђорђевића, из Александровца. Имају два сина Небојшу и Јовицу.

Небојша и Снежана, (из Тамње мале) кћи Загорке и Славка Ранђеловића: Милица и Милош. Живе у Александровцу лужничком.

/ Подтке дали: Будимир Х.Станковић, Србислав В.Станковић, Бранимир М.Станковић (15. 07.1998) .

 

Јанковци

Потомци незнају своје порекло. Њихово сећање почиње од Јанка по коме је и фамилија добила име. Зна се за четири брата, Денчина шурака да су Денчи Ћирићу и Алекси Пејчићу продали њиву у Ливађе за два вола и одселили се у Бресичје код Прокупља. Истраживањем смо дошли до следећих података:

Петко: Глига и Јанко.

Глига Петковић имао сина Ивана. Иван се одсело у околину Лесковца, а имање продао братанцу Манету за осам дуката

Јанко Петковић и Кита: Илија, Јованча, Ђора, Ранђел и Мана.

Илија Ј. Јанковић: Тодор

Тодор (1865-1921) и Руса (ф.Вучинци): Чедомир, Бранко, Владимир, Стевка, Параскева и Јован

Чедомир Т.Јанковић и Стојанка (из Црвене Јабуке): Живка, Јанко, Миливоје и Влатка.

Живка удата за Мирка А.Аранђеловића.

Јанко Ч.Јанковић и Јулка (ф.Спасићи-Масуровци): Миодраг, Јован, Слађана, Светлана и Горица

Миодраг и Јелена (рускиња): Мирјана. Живе у Москви.

Јован и Зорица ( унука Добросава Ђорића): Снежана. Зорица има сина из првог брака: Иван. Живе у Добановцима.

Слађана удата за Јована Андрејића, пореклом из Радињинца: Александра, Ана и Драгана. Живе на Канаревом брду у Београду.

Светлана удата за Ивицу Ранчића у селу Понор код Пирота. Њихова деца: Роберт и Владица.

Горица удата за Зорана Милојевића, село Лесковик код Ниша. Деца: Марија, Марина и Марко.

Миливоје Ч.Јанковић и Лепосава (Личанка): Драган и Јелена. Живе у Оxацима у Бачкој.

Драган и Ружица (Оxачанка): Сузана, Огњена и Небојша.

Јелена је неудата

Влатка Ч. Јанковић удата у Валниш за Јована Пејчића. Имају кћерку Љиљану.

Бранко Т.Јанковић (1889-1949) није се женио. Био је стално печалбар.

Владимир Т.Јанковић и Руса (из Црвене Јабуке): Стојан (1922-1929), Добринка-Бина и др.Јанко.

Бина удата за Љубомира М.Станковића Вужду.

Др.Јанко В.Јанковић (војни лекар) и Мирјана (кћи Славка “Лафа”): др. Жељка. Жељка је рођена у Сарајеву. Непосредно пред избијање рата у Босни 199? год., прешли су у Београд.

Др.Жељка удата за Часлава из Валниша. Имају кћеркицу Сузану. Живе у Бабушници.

Стевка (1904-1994) удата за Воју Адамовића. Живели су у планини, у потесу Јазвиње.

Параскева удата за Добринка Стојилковића Дл’кшинца

Јован Т.Јанковић неожењен, погинуо је у Другом светском ратау код села Лештане у борби за ослобођење Београда. Био је у Космајском партизанском одреду

Јованча Ј.Јанковић:Станко

Станко и Младена: Милан, Драгомир, Војин, Славко и Роса.

Милан и Лепосава (ф.Пилиштари): Велко, Љубомир, Стојана и Јелена.

Велко (1911-1983) и Добринка (Босе “Гуђе”): Ђурга, Марушка и Мара (близнакиње) и Гмитра.

Ђурга удата за Томислава Манића. Настањени у Бору, покојни обоје

Марушка удата за агронома Тихомира Спасића, из Г.Стрижевца, живе у Бабушници

Мара удата за Божидара Н.Мијалковића Дзипу. Живе у Бабушници.

Гмитра удата за Томислава Китановића Качаровца, живе у Стрелцу.

Љубомир М. Јанковић и Нада (Ђорђа, шнајдера сестра): Радисав, Чедомир и Радмила

Радисав и Драгица (ф.Станковци): Дејан, Бојана. Живе у Неготину

Чедомир и Загорка (студенка): Драган. Живе у Прахову.

Радмила, кројачица удата за Јоска из Валниша (војни службеник): Саша, Славица

Стојана Миланова кћи удата за Милутина Станковића

Јелена-Лена удата у Валнишу. Живела је у Бору

Драгомир Јанковић, предузимач. Без деце. Живео је у Крушевцу. Усвојио је Градимирку Ж.Ранчић (ф.Глишинци) као девојчицу. Завршила је учит.школу. У току ИИ св.рата 1944/45 прешла је у Америку. Удала се за ? Златковића: кћерка. Живели су у Америци. Градимирка данас живи у Београду.

 

Војин С. Јанковић и Стојна (масуровка): Александар, Борисав, Градимир и Томиславка.

Александар В. Јанковић се призетио за Борисавку Ивкову. Имају кћерку Милицу

Борисав (1925-2002) и Јелена Манић, без деце. Бора је у другом браку са Јагодом Мијалковић, бившом супругом покојног Чеде Раћинога, из Лалешеваца

Томиславка Војина кћи удата за Предрага С. Алексића (Вацинога). Умрла после операције од слепог црева у пиротској болници и оставила два синчића:Љубишу и Радована. Очувала их је свекрва Добринка.

Славко С.Јанковић погинуо у рату 1914. године.

Градимир В. Јанковић и Даница (Филипова унука из Студене): Часлав, полицајац у Бору. Градимира је очувала тетка Роса удата за Бранимира Станковића

Ђора (Јанка) Јанковић: Јоца.

Јоца Ђ.Јанковић и Боса: Живојин

Живојин Јанковић и Наталија (из Црвене Јабуке): Бранислав, Градимир, Данило и Драга.

Бранислав и Коса (кћи Тозе Ћерћеза): Ратко и Петар. Настањени у Бору

Градимир и Србијанка: Драган и Зоран. Живе у Бору. После раставе са Србијанком Градимир се оженио студенком

Данило Живојнов живи у Бору.

Драга Живојнова удата за Петра Милошевића (фам.Станковци)

Ранђел Ј.Јанковић: Стеван, Мита и Ђура.

Стеван Р.Јанковић и Наталија: Стојан (Кољћин), Велимир, Зора и Нада.

Стојан (Кољћин) и Савка (ф.Раћини): Светлана, Дика и Стојана.

Светлана удата у ?

Дика удата у ?

Стојана удата за Добросава Петковића, живе у Кумодражу. Деца: Предраг и Славица.

Велимир Стеванов (1924-1948) је умро млад.

Зора Стеванмова кћи удата за Мирка Стојинога

Нада Стеванова кћи удата за Маринка Јоцића Марчу

Мита Р. Јанковић и Совијанка: Мара

Мара удата за Светомира Цветковића. Светомир је призетко.

Ђура Р.Јанковић (1894_1913), погинуо у рату 1913.године.

МанаЈ.Јанковић (1853-1913) и Радојка: Настас-Наса, Драга и Наталија.

Друга Манетова супруга се звала Милка. Венчани су 1893 год. Мана са 38 година, а Милка са 36. Милкини родитељи су Крста Стојановић и Марија из Лесковице. Милка је у првом браку била супруга Танче Андрејића. Мана је умро од богиња 1913,

Настас-Наса Манић и Селена, из Црвене Јабуке: троје деце. Сва су умрла. Једно од њих је Божидар (1910-1914). Наса је наследио целокупно имање које је његов отац Мана купио од стрица Ивана при сеоби Ивановој.

Настас Манић-Јанковић је умро од колере у 30-ој години у Битољу 1913. године. Опевао га војни свештеник. Селена се преудала за Тодора Љубића (приведен је Тодор)

Драга удата за Душана(Благоје) Раденковића у Јасичју -(МКВенч. 88/17)

Наталија-Тала удата за Влајка Димитријевића Гољу (ф.Милојћинци)

Сви потомци од најстаријег Јанка носе презиме Јанковић, једино се Настас-Наса презивао и Манић..

/ Податке о Јанковићима дали: Јован (Јанка) Јанковић 20.јуна 1992.г у Стрелцу и 24.јануара 2001.год. у Београду, Љубомир М. Јанковић маја 1996. и Чедомир Војина Јанковић 19.09.1997.године у Стрелцу/

 

Јанићијеви

Мала фамилија о чијим се прецима зна врло мало.

Назив фамлије потиче од Јанићија Нешића

Памћење Светозара Д.Ристића (Тозе Жуметаће, 1903-2000) је од Јанка Нешића

Јанко Нешић (1826-1916) је умро од богиња 15маја 1916.г.. Опело је вршио Бугарски поп Петар

/Матична књига умрлих , стр. 9., тек.бр.18, у Стрелцу/.

Јанков син Јанићије рођен је око 1850 године. Име Јанићијеве прве супруге се не сећају. Друга супруга је Латинка (баба по оцу Тозе Жуметаће).

Она се преудала у Мишчу малу за Јанићија. Из првог брака однела је сина Стевана (1871) у лелејћу.

Јанићије и Латинка: Алекса, Боса, Сова….

Алекса Нешић (1876-1946.) и Наталија (Тала Лингурка 1885-1969.)* : Ђорђе и Славко

Ђорђе А. Нешић (1911-  ) је живео у Бору, затим у Бољевцу. Нема децу.

Славко А.Нешић (1918-1943) и Милица (ф.Гачковци): Ђорђе. (Славко је 1943. погинуо од Бугара на Шанцу, изнад Бабушнице Незна му се гроб. Мица и син Ђорђе одселили се после ИИ св. рата у Лесковац.

Ђорђе, Славка, Нешић, нежења живи и ради у Лесковцу.

*Наталија је рођена у Црвеној Јабуци од мајке Стане и оца Глигорија Димића. Радила је као куварица у жандармеријској станици у Стрелцу до слома Краљевине Југославије. Мештани су је звали “Тала Лингурка”.

Синови Ђорђе и Славко природно су обдарени за технику и са успехом решавали све проблеме техничке природе. Због оправке батеријског радио апарата за партизане и сарадње са партизанима Славка су Бугари убили 27 јула 1943.године. Његов син Ђорђе наследио је очеве и стричеве особине и са успехом се бави техничким проблемима у Лесковцу. Завршио је средњу техничку школу.

Боса Јанићијева кћи удата за Драгомира (Мирка) Милојћинског, Маљиног оца.

Сова..?

Из ове фамилије је и Димитрије Јанићијевић, кум на крштењу Бранимира Љ.Богдановића, пекара

 

Рабужчијинци

Надимак ове фамилије је настао у турско време.Чланови породице су од дрвета чећијом правили рабуже на Пољани (где су били насељени) за обележавање врећа са житарицама у воденицама поточарама и за друге потребе. Због тога су их назвали “рабужчије”, казивала је Злата (1906-1997) Димитријина унука. За ову фамилију дошао сам до следећих података:

Илија Ристић и Димитрије Ристић браћа. Према презимену они су потомци Ристе

Илија Ристић и Мила (Миља): Јелена, Милевка, Мара, Алекса, Цветко и Светислав-Тила

Јелена удата за Светозара-Тозу, xамбаса у село Пресека. Њихови синови су: Будимир, Ђенадија, Илија и Драган.

Милевка удата у Валнишу.Имала је кћерку Веру

Мара удата за Милоша Мијалковића (ф.Милћинци)

Алекса Ристић (Илић) и Младена (1861-1901)…

Алекса Ристић (Илић и Ћева: Стеван, звани Кена. Надимак је добио као дете при изговарању имена мајке. Име Ћева изговарао је Кена. Ћева је сестра Милана Тодоровића Нуце. Први син Алексе и Ћеве умро је као пастир када је дотерао кући козе са испаше.

Стеван А.Илић Кена и Велика: Мирјана

Мирјана је супруга пок.Ђорђа Љ.Станковића, милиционара. Живи у Бабушници

Велика и кћерка Мирјана (девојчица) 1943. биле су у интернацији у Момчиловграду (Бугарска), због Стеванове сарадње са партизанима. Пустили су их када су бугари Стевана су Бугари ухватили и убили. Стеван ј ухваћен у Тамњиј мали на „Дољно или Горњо Гувниште“ (Момир божинац)

Велика је од шесте године одрасла у фамилији Мишинци код сестре Лепосаве удате за Ђорђа Адамовића. Њена мајка у Лесковици имала је седморо деце. Кћерка Васка удата је за Живојина Марковћа у ф. Стамболијинци.

Цветко И.Ристић и Обренија (из Црвене Јабуке) нису имали децу. После Цветкове погибије у рату 1913., Обренија се преудала за Светозара К.Раденковића у Мишчевој мали

Светолик-Тила је био општински пандур и биров. До краја живота је памтио целу старословенску азбуку. При казивању увек би подскакивао и изговарао: Аз, Буки, Веди, Глагољи, Данас,Ђаци, Еврејски, Живе….

Светолик-Тила и Мара: Антица-Тица, Роска, Лена, Савка и Александар.

Антица-Тица била је удата у Камбелевцу и родила кћерку Ђургу. Ђурга удата у село Црвена Јабука. После ИИ св.рата Тица се преудала у Стрелцу за Миту Радосављевића, Виљинога.

Роска удата у Раљину за Десимира Адамовића.

Лена удата за Влајка Ђокића (Тодоровог сина), црепњара у Раљину. Живе у Бору.

Савка удата за Ратка Н.Богдановића (фам. Ђићини). После развода преудала се за Анту Студенца у Бору.

Александар и Добрица (ф. Мутијинци): Смиља, Драгица и Богдан.

Смиља удата и са породицом живи у Зајечару

Драгица удата у Завидинце. Живе у Бабушници.

Богдан и Веселика, из Завидинца: Клаудија и Кристијан. Богданова породица као и његови родитељи живе у Бабушници.

/ Казивали Александар С.Ристић и супруга Добрица 2.октобра 2.000.г. у Бабушници/

Димитрије Ристић и Латинка: Стеван. Димитрије је погинуо у рату, а њагова супруга се преудала у Мишчу малу за Јанићија Нешића.

Стеван Д. Ристић (1871-1931) и Ленка: Светозар (Тоза Жуметаћа), Злата, Александар и Зора

Светозар Ристић (1903-2.000) и Добринка (из Црвене Јабуке) : Стојан, Градимир, Зора и Часлав (Паша)

Стојан С. Димитријевић (војно лице) и Станка (из Гоњег Добрића код Лознице): Слободан и Снежана. Живе у Нишу.

Градимир С. Димитријевић (1928), супруга Зора (1925-1998, ф.Ћерћези) : Бранислав, Драга

Бранислав…

Драга је у Бабушници

Зора Тозина кћерка удата је у Столу за Славка Јонића. После смрти супруга вратила се у Стрелац

Часлав С. Ристић Паша и Зора (ф.Гачковци): Миле-Миња. Паша и Зора су разведени. У другом браку Паша и Светлана живе у Бабушници

Миња и учитељица…

Злата(1906-1997) удата за Драгомира Милћинског. После његове смрти преудала се за Будимира Момчиловића, тупанxију

Александар син Стеванов је погинуо у рату (1910-1944)

Зора Димитријина кћи је удата за Божидара-Боћила Ранчића

/Казивали: Тоза Жуметаћа и Злата 20.јуна 1997.)

Таса Јоцић Рабужчија и прва супруга Ката: седморо деце. Од њих седморо , остала је само Зора.

Зора удата у Студени.

После смрти прве супруге Таса се ожени Стевком, супругом пок. Милоша (ф.Ђусинци). Стевка је из првог брака довела седам детета. Од њих је остао у животу само Илија Радосављевић. Са Тасом је родила Маринка

Илија Милоша, Радосављевић… / види ф.Ђусинци/

Маринко-Марча Т.Јоцић и Нада (ф.Јанковци): Ратко, Станимир, Мирјана, Драгица и Даница

Ратко и Нада (1930-2.000) /ф.Јевтинци) немају децу

Станимир и Милена, из Студене: Весна и Ивица.

Мирјана удата за Мирка ралинца

Драгица удата за Јову лимара у Зрењанину

Даница удата за Петра ралинца

/казивање Саве Глигоријевића Црнотравца, 25.августа 2.000 год/

Станиша Стојадиновић, син Жике “Паљевине”, из Масуроваца, казивао је 10.јула 2.002године да је и његов деда Танча из фамилије Рабужчијинци. Танча је своје имање у Стрелцу продао и преселио се у Масуровцима. “Некакав ђавол га терал да из питомину прејде у дивљину” , каже Станиша.

Танча и Боса (из Мсуроваца): Сара, Љубица, Стевка и Живојин

Сара удата за Витомира Гроздановића у Стрелцу

Љубица удата у Брејанову малу у Стрелцу

Стевка удата за Живојина Раденковића ДЗандзилца у Стрелцу

Живојин, Танче, Стојадиновић и Драгиња: Мирјана, Јовка, Брана, Александар, Новица, Гордана, Станиша и Верица

Мирјана удата за Душана у Радињинцу

Јовка удата за Радована у Гају код Панчева

Брана живи у Мирјеву код Београда

Александар и Новица живе у Жаркову (део Београда)

Гордана живи у Рипњу

Станиша (Икан) живи у Масуровцима

Верица живи у Бабушници

Одсељеници су напустили Масуровце крајем 60-их година 20. века

Николинци-Колари

Колари су део Николинске фамилије. Назив су добили по Никодији-Коди Колару, који је правио дрвене точкове за воловска кола. Њихове породице почињу од Ранђела унука родоначелника Николе.

Ранђел Николић и Стевана: Обренија, Круна, Никодије Марија, Јелена, Нада

Обренија удата за Живка Гуљарског у Раљину (махала Скорово)

Круна удата за Чедомира у Раљину (Трешњино дрво)

Никодије Ранчић-Кода Колар(1900-1988)/ и Љубица: Александар, Душан, Кременка.

Александар и Јагода (ф.Љубинци): Градимир “Ланкиш,” и Вера

Градимир А.Ранчић Ланкиш и Славица (ф.Милини): Ивица, Немања. Градимирова породица живи у Овчи

Вера удата за камбелевца (утопио се у Дунаву, априла 1997. Живи у Овчи.

Душан се после 2.св.рата одселио у Вражогрнац код Зајечара. Касније му се придружио и отац Кода Колар

Душан и Марија (из Ралина): Владимир, Драгица

Владимир је настањен у Зајечару. Има сервис за белу технику

Драгица удата за Ненада Вељковића, инж.. Живе у Зајечару Податке: Ланкиш 4.11.2.001.

Кременка Н.Ранчић (1929-1948)

Марија удата за Богољуба Благојевића Бубку у Јасичју

Јелена удата за Будимира (Буxу) Крајинског у Лалешевцима

Нада удата у Валнишу. Живели су у Бору. Имају сина

Денча Гуљарсћи пореклом Милојћинац из Стрелца

Александар Н.Ранчић умро и сахрањен у Овчи 26 јула 2000 године у 77-ој години. Његова супруга Јагода умрла је и сахрањена у Овчи 10. марта исте године.

 

Нешићи-баба Велићини

У току истраживања нисам сазнао којој фамилији припадају.

Кућа им је била испод Камика. Имали су и помоћне зграде. Поред куће био је амбар са кошем. Изнад куће до Боркове Ограње имали су плевњу и гумно. До реке на равништу је њива, а остали део поседа према Камику је воћњак.

Милош А. Нешић и Велика: Живојин

Живојин Нешић и Љубица: Рдмила

Радмила Ж.Нешић удата за Чедомира Д.Пејчића Гачковца

Милош и син Живојин погинули су у првом св.рату. После рата Љубица се преудала за Никодију Ранчића (Коду Колара). Кћерку Љубицу очувала је и удала баба Велика. После баба Великине смрти унука Радмила је наследила целокупну њену имовину. Велика је живела 75 година.

 

Вучинци

Сећање Бранислава С. Пауновића иде до претка Пауна

Паун: Иван. По Пауну и сину Ивану потомци имају презиме Пауновић и Ивановић.

Иван и Даца (из Валниша): Ђура, Влајко, Сава, Руса, Вела, Стевка и Станија.

Ђура и Наталија: Зарија, Љубисав, Божидар-Бојко и Каменка.

Зарија Ђ. Пауновић, печалбар и Деса (будурка): Ђорђе, Милунка, Станимирка и Часлав.

Ђорђе и Добринка (ф.Божинци) немају децу. Настањени су у Белој Реци код Зајечара.

Милунка је удата у Белој Реци.

Станимирка (Мира) је удата за Мирослава И.Костадиновића у Стрелцу

Часлав и Славица (босанка): Станко и Предраг. Живе у Новом Саду.

Љубисав Ђ. Пауновић и Љубица (влајња): Ружа, удата је за влаха. Сви живе у Грљану.

Божидар-Бојко Ђ. Ивановић (1911-1986) и Бранислава: Бранислав (умро 1990) и кћерка (+). Син и кћерка су живели у Београду.

Бојко, учитељ радио је у Бабушници, околини Књажевца и Зајечара, у Бору и Гроцкој, где је и умро. Син и кћерка су живели у Београду. Сви су покојни. Унук Слободан са породицом живи у Гроцкој, а унука Гордана, наставница фискултуре на Бановом брду.

По завршетку учитељске школе у Пироту, Бојко је постављен за учитеља у селу Прлита, код Зајечара.Ту се и оженио Браниславом кћерком једног ћурчије који је био мајстор за шубаре.

Бојко је из Бора протеран после другог св.рата зато што је говорио о краљу Петру.

Каменка, Ђурина кћи је била слушкиња код Стеве Газде. Брат Бојко је позове у Прлиту и уда је за једног граничара, из Ваљева, који је служио на бугарској граници на караули код Вршке Чуке. Касније су прешли да живе у Књажевцу.

Влајко И .Ивановић се није женио. Био је одличан ловац. Несрећним случајем изгубио је леву руку до лакта гађајући свраку у Чуки каписларом. Волео је да се са свима шали. У тој шали он је био слободан да улази у градине и напуни своју торбицу (од козјих длака) са краставцима. Често је свраћао код Даринке и Борка Крстинога на Селишту и са ижњих врата тражио од Даринке тањир и со за краставце, а од Борка ракију да би мало замезили уз чашицу.

Једном приликом када је навратио са пуном торбицом краставаца Даринка га је упитала:

-Сврта ли у нашуту градину у Реку?

-Сврта, па како да ју заминем кад тува мињујем по врвину прекај Камик.

-Е, Господ да те не убије, остаде ли бар лозата читава, прокоментарисала је Даринка.

Сава Иванов син и Јула (студенка): Бранислав Пауновић.

Бранислав (1925-2.004) и Цвета (ф. Ђоричинци): Смиља и Драгица.

Смиља (1947-1973) је била супруга Петра Г.Радосављевића. Погинула је у саобраћајној несрећи при превртању аутобуса пиротског АТП 10.јануара 1973.год. у Сићевачкој клисури. Имају сина Милета, кога су очували Смиљини родитељи у Падини.

Миле и Бојана (из Бољевца): Аца и Стефан. Живе у Бољевцу. Миле је диепечер аутобуске станице у Бору.

Драгица удата за Јовицу Ицића у Петровцу (Смрдану). Имају Бојана и Милана

Бојан и Бранкица из Петровца…

Милан је момак.

Напомена: Сава се женио два пута, а Јула три пута се удавала. Прва Савина жена Јованка била је Раше Сибиновог сестра. У првом св. рату побегла је са Бугарима.

После рата Сава се оженио са удовицом Јулом, чији је први супруг био Алекса ДЗандзилац, а други Михаило Ц.Миленковић из Достинске фамилије. Алекса је погинуо у првом балканском рату, а Михаило је погинуо у рату 1914.године.

Руса Иванова кћи удата за Тодора Јанковића

Вела Иванова удата за Тихомира Благојевића (Раденковића) у Јасичју

Стевка Иванова удата за Ранђела Величковића у Масуровцима.

Станија (Станћија) Иванова удата за Тасу Ђорића

( Податке дао Бранислав С. Пауновић 28.септембра 2.000. у Падини).

/Благоје Павуновић: Видосава и син (настањен у Белој Паланци)/ ??

Нада, кћерка Милана Тодоровића казује да њихов отац Милан “Нуца” води порекло од Вучинске фамилије, а Петар Т.Љубић да су Милан “Нуца” и Микаил пинтур једна фамилија /9.јул 2.002/

 

Мутијинци

По казивању Звонимира Д.Златковића преци његове фамилије дошли су са Косова и настанили се прво у Камбелевцу на Равништу где им је данас Задруга. Од два брата који су се ту настанили, један је био ковач, а други земљорадник.

Да би вршио ковачке услуге и мештанима села Стрелца, брат ковач дође у Сип и у Земуници, близу кладенца, отвори ковачницу. Преко пута кладенца данас стоји колиба Живојина Јевтића, из стрелачког засеока Лалешевци. Нешто касније придружио му се и брат земљорадник и на једној од њива направе кућу. Када су мало ојачали домаћинства, брат ковач се настани у Стрелцу, на Селишту, где је данас детелина Душана Антића, воћњак и градина Чедомира С.Марјановића. Брат земљорадник касније сиђе низ Сип и настани се у Лалешевцима, а место где су боравили на Сипу и данас се зове Мутијиско. Брат ковач један део поседа у Стрелцу до данашњег сеоског пута на Селишту да своме брату земљораднику, а он се прошири преко реке Равне.

Један од потомака по имену Веселин са целом фамилијом напусти Селиште и пресели се у Берин Дол. По претходној фамилији која је била ту насељена добијиу назив Мутијинци, а прави Мутијинци по Илији добију назив Илијинци.

Данашњи потомци, Звонимир Златковић, предузимач у пензији и Милутин М.Раденковић, проф.у пензији, не искључују могућност да Мутијинска и Јевтинска фамилија потичу од једног претка, јер су им њиве биле суседне, а и гробови су суседни.

Од Веселина посед на Селишту купио је Велко (Антин и поп Стеванов отац). На плацу који је касније припадао Славку поп Стевановом данас живи Чедомир Марјановић са супругом Невенком. Антин део плаца и кућа у којој нико не станује припали су Илији Антићу.

Првобитна Мутијинска породица се вишеструко умножила. Новонастале породице носе презимена по прецима: Раденковић, Јовановић , Милутиновић и Златковић.

Сећања потомака иду до Веселина.

Веселин: Раденко (ћириxија), Стаменко (говедар) и Златко (овчар)

Раденко Веселиновић (1813-1888)*;(1809-1889)** и Стана(Цурка)***, брејанка: Јован, Гајтана, Иван и Младен.*Пуцс: 65/158**Пуцс:66/169 ***/

Стана је кћи Илије Раденковића и Ђуне (ф.Брејанци), мкв:23/9 Раденко је умро од тифуса

Јован Раденковић и Младена (ф.Раденковци): Коста, Јованче, Ката и Александар (1901-1905)

Коста Јовановић и Младена (из Студене): Богољуб и Славко. Младена је умрла рано. Коста се није више женио.

Богољуб-Бођа Костин и Милица: Зора, Мирослава, Вида, Николија, Петар, и Санда- Александар

Зора удата у Студену

Мирослава и Вида удате у Стрелцу.

Николија је умрла у 18-ој години.

Петар је после пропасти Краљевине Југославије отишао да ради у Пернику (Бугарска). Умро је и сахрањен у Пернику.

Петар и супруга Бугарка: Стевча и Богољуб.

Стевча и жена Даница су у Пернику, као и Богољуб и жена Љубка

Александар-Санда Јовановић и Цвета Дојчиновић нису имали децу. Покојни су обоје.

Славко, Косте, Раденковић и Ранча( кћи Цане и Раке Манића): Јорданка.

Јорданка удата за Саву Глигоријевића Црнотравца (ф.Милћинци).

Јованча Веселиновић (1876-1936), /први брак/ и Савета (ф.Наћини)****: Милорад, Ђорђе, Зарија, Витомирка, Ђурга, Велика и Лепосава (Поћа).**** /мк 56/8

Милорад Ј.Раденковић и Косана: Јанко, Живојин и Милутин

Јанко М.Јовановић и Радмила (ф.Манинци): Јелена

Јелена удата за Часлава С. Станковића

Живојин М.Раденковић (војно лице)и Милкана (из Дарковца): Јовица и Мирјана. Живе у Пули (Хрватска). Јовица је инжењер у морнарици. Мирјана је грађевински инжењер у Пули.

Милутин М.Раденковић и Љубинка (из Пирота): Радован и Зоран

Радован и Марија: Горан и Зоран живе у Београду

Зоран (Радованов брат) и Биљана: Јелена и Мирјана. Милутин са супругом и Зоран са породицом живе у породичној кући у Пироту.

Ђорђе Ј.Рденковић је био жандар у Бољевцу код бора у Краљевини Југославији. Погинуо је за време другог свеског рата.

Зарија, Јованче, Веселиновић и Цана: Љубомир, Ђура, Ружа

Љубомир Веселиновић (Љуба соба) и Влатка: Слађана, Небојша. Љуба је овчар у Баћов Долу.

Ђура Јовановић је настањен у Кушиљеву /мку: 56/8 /

Ружа удата у Црвеној Јабуци

Витомирка (1910-1915), кћи Јованче умрла од богиња 7.јула 1915.

Ђурга (1911-1914) сестра Витомирке умрла од богиња 6.марта 1914)

Велика сестра…

Лепосава (Поћа) /1913-1993/, четврта сестра удата за Драгослава Аранђеловића на Вителу

 

Јованча (други брак), супруга Лепосава (ф.Xевгало): Мила

Мила удата за Градимира Ж.Димитријевића (ф. Дичковци).

Лепосава је била супруга Василија, Косте, Ристића у Студени. С њим је изродила осморо деце. У животу су остала само два детета: Надежда и Ђорђе. Довела их је у Мутијинску фамилију. Ту су одрасли и удомљени.

Надежда (1918-1992) удата за Љубинка Јанковића.

Ђорђе се призетио за Борисавку (ф.Балабанци): Радован

Ђорђе (други брак), супруга Добринка Љубић (Бина Селенина): Радица, Јовица

Радица удата за Николу Ставрова у Пироту

Јовица и Снежана (босанка): Милош, Марко, Лазар. Јовица са породицом живи у Београду.

Ката, кћи Јована Веселиновића удата за Благоја Љубића у Тамњој мали.

Гајтана Раденкова кћи удата за Јована Ђорића, сина Ђоре Цветановића.

Иван (Раденков син) и Каравиља (из Црвене Јабуке): Љубомир Раденковић (Љуба председник). Каравиља је била супруга Антонија Здравковића.После његове смрти преудала се за Ивана Раденковића и родила Љубомира 1889.г.

Љубомир је имао само годину ипо дана када су му родитељи умрли.Ранђел Станковић и супруга Јона (ф.Варотинци) нису имали децу па усвоје Љубомира. Кућа им је била испод данашње куће Арсе Б.Ристића. После пет година од усвајања Јона роди кћерку Зору.

Љубомир Раденковић и супруга Јула (ф.Качаровци): Милорад, Божидар, Загорка, Богољуб, Јорда, Предраг, Нада.

Милорад је умро млад, у 15-ој години од ударца тојагом у око при xипкању на врху Градишта.

Божидар и Јосивкс-Витка (1904-1969) из Нашушковице(мку 66/8): кћерка и син. После развода Витка узме кћерку, а Божидар сина. Син је умро као дете, а Божидар се 1942.год. одсели у Александрово (Видински округ) у Бугарској.

Божидар и Веселина (Бугарка): Јулијана. Божидар је у Александрову и сахрањен.

Загорка Љубина кћерка је умрла у 19-ој години, неудата.

Богољуб и Душанка (ф.Цврчковци): Стојан, Чедомир.

Стојан (умро у Новом Саду) и Рада: Владица.

Чедомир има сина Александра и кћерку Ољицу. Настањени у Новом Саду.

Јорда удата за Александра Благојевића у Јасичју.

Предраг Љ.Раденковић и Рада (Владина), из Лалешеваца: Секул, Румена

Секул и Славица: Гордана, Александар. Породица живи у Пироту.

Румена удата за Станка из Штрбовца. Живе у Пожаревцу.

Нада Љубина је у Валнишу за Душана Илића.

Љубомир и друга супруга Роска (удова Живојина Миладиновића): Десанка, Радмила, Милутин

Десанка удата за Саву Момчиловића (ф.Петраћини) . Настањени у Зајечару.

Радмила удата за Тихомира Јовановића, настањени у Оxацима (Бачка)

Милутин је са породицом настањен у Извору код Бабушнице. Са супругом Косаном из Студене (са Градишта) имају Драгољуба, Снежану и Славицу.

Роска је из првог брака довела: Крстину, Бошка, Десимира и Бору.

Крстина удата за Крсту Илића, грнчара, Бошко је у Злоту, а Десимир колонизиран у Оxацима, Бора је у Оxацима.

Младен(Раденков син)……….

Стаменко Веселиновић: Милутин. По њему се потомци презивају Милутиновић.

Милутин С. Стаменковић и Стојна: Влајко и Вида.

Влајко Стаменковић (1881-1967) и Даринка (ф. Пилиштари): Станоје, Мирко.

Станоје (1906-1985) и Роска: Љубица, Петар, Цана, Градимир, Драгица.

Љубица удата за Александра Цветковића (Санду Ћерћеског).

Петар и Загорка из села Петровчића у Срему, живе у Београду. Немају децу.

Цана удата за Игњата Стефановића, из Грлишта. Живе у Зајечару.

Градимир и Нада: Саша

Саша, војни авиотехничар и Ранка (Црногорка): Филип, Сара. Живе у Београду. Градимир је купио кућу и плац Светозара-Тозе Xевгала. Живи у Стрелцу.

Драгица удата за Бранимира М.Цветковића. Живе у Бору

Мирко и Божидарка : Томислав, Стојан, Ђурга. / Мирка су убили партизани због наводне сарадње са Бугарима. Незна му се гроб./.

Томислав и Ђурга (фам.Јуруци), без деце.

Стојан и Вера (Мађарица): Марица. Живе у Новом Саду.

Ђурга је у Бору, живела је у Речки.

Вида, Милутинова кћи удата за Миливоја Златановића /Варотинци/. Преудала се за Петка А.Ристића, ћурчију

Казивање о Станоји пренети у Казивања

Станоје В. Милутиновић је био граничар у Босиљграду и Сушаку. Рат 1941.године затекао га на служби у Сушаку (данас Ријека у Хрватској). Служио је 14 година у граничној трупи. Плату је слао својим укућанима.

После другог св. рата више пута је затваран у бабушничком затвору. Није волео комунистички режим. На зборовима није хтео да тапше говорницима. Када су га надлежни упитали зашто не тапше, одговарао би : “Зато што не верујем у оно што обећавате”.

Суђено му је због непослушности и одбојног става према народној власти. Судски записник није хтео да потпише зато што је у њему написано друг Станоје. “Нисам ја вама друг, ја сам за вас господин Станоје Милутиновић. Извршите исправку и потписаћу записник. Иначе, господине судија све је тачно написано зашто сам оптужен, али није тачно да сам друг. Напишите господин, а избришите друг и потписаћу записник”, ракао је Станоје. Тада га је судија Нешко из Пирота упитао зашто мрзи Србе.

“Господине судија, Ви сте ме сада увредили. И ја сам Србин. Ја не мрзим Србе, већ не волим режим”, одговорио је Станоје.

/ Ову цртицу из Станојиног живота испричао је судија Нешко за време лечења у ВМА у Београду, у којој је радио Петар Милутиновић Станојин син/.

 

Петар С.Милутиновић. Рођен је 1927. године у Стрелцу од оца Станоја и мајке Роске, као друго дете по реду. Основну школу завршио је у родном селу. Учили су га Славко Лаф и Бранко Ценић. У шеснаестој години 1943.г. одлази у печалбу у Перник (Бугарска). Радио је као грађевински радник, а потом и пекар. У току рада спријатељи се са једним Русом и Грком.

Почетком 1948. год. договоре се да заједно иду у Аустралију и траже бољи живот. Петар добије редни број 107, у аустралијској амбасади у Софији. Осмог дана пред полазак на пут вршена је здравствена провера пријављених. Док је чекао на ред за преглед, угледао је кроз прозор, преко пута амбасаде југословенског официра. Пошто није знао каква је ситуација у Југославији оде и упита официра може ли слободно да се врати кући у Србију, испричавши му свој разлог боравка у Бугарској. “Врати се слободно, без бриге”, рекао му је југословенски официр.

Носталгија је била јача од бољег живота у Аустралији и Петар се врати у родни Стрелац. У селу је боравио од марта до новембра 1948. године. Тада одлази на одслужење војног рока у Нови Сад. После шест месеци постаје десетар, а месец дана пре одласка из Армије, активира се на предлог свог старешине. Убрзо су га послали у Суботицу на курс за деловођу. Курс је положио одличним успехом.

Радио је у војној делегацији при Дирекцији железнице Нови Сад. Имали су задатак да у случају рата преузму команду над железницом у Новом Саду. Предложен је за официрску школу, али како се убрзо укидају неколико војних делегација, Петар одлази у Војнотехничку школу у Крагујевац. Тамо га одређују за санитетску школу у Марибору, две године. За време школовања у Марибору сазнаје да може да добије по завршетку школовања Београд ако има одличан успех или има “ујака” у Београду. Завршио је школовање са одличним успехом и добио је Београд. Распоређен је на ВМА. Упоредо са службом наставља школовање. Положио је Малу матуру, а потом завршио и Средњу медицинску школу. Између 16. кандидата , подофицира родом из Стрелца, једини је положио тада официрски испит. Кандидати су били:

1. Божидар(Бошко) Раденковић, божинац, ратни подофицир.
2. Стојан Божинсћи
3. Живојин М. Раденковић, мутијинац
4. Сава Качаровац
5. Мирко Љубић
6. Божидар Ђ.Ристић
7. Радован Радековић, мутијинац
8. Саша Милутиновић
9. Син Градимира Момчиловића(Радован /1950-1972/) ???
10. Дракша Гроздановић
11. Стојан Ристић Жуметаћа
12. Петар Радосављевић
13. Глишинац
14. Мирко Ранђеловић
15. Бора Јанковић
16. Момир Ранђеловић, из Ломје

Сви су имали добре карактеристике.

Петар има школску спрему за мајора и потпуковника, али Срби су по кључу увек вишак. Пензионисан је у чину капетана прве класе 1985.године.

/ Казивање Петра С. Милутиновића 29.јула 1998.г. у Стрелцу/

.

Златко Веселиновић и Спаса (из Валниша): Цветко, Велика.

Цветко Веселиновић и Стана (ф. Балабанци): Стеван, Видосава, Драгослав, Милош.

Цветкови потомци су по Златку узели презиме Златковић

Стеван и Лепосава (ф. Божинци): Душанка, Витомирка, Љубица, Јорда, Стојан, Нада.

Душанка удата за Драгомира Вуканиног у Студени. После смрти супруга преудала се у селу Вава. Синови Града и Влајко, из првог брака одсељени у околину Пожаревца

Витомирка удата за Ћиру студенца у Големој Шиби. Одузела себи живот вешањем.

Љубица удата за Јорка сина Богољуба Ристића, ковача. Одсељени

Јорда је умрла у 13-ој години

Стојан и Лоза (Цврчковка): Мирјана, Мирослав. Стојан је себи одузео живот вешањем у лето 2.002. год.

Мирјана удата у Валнишу за Александра. Живе у Пироту.

Мирослав и Славица (Јуручка): Биљана, Драгана Настањени у Извору код Бабушнице

Биљана удата за Дејана у Извору. Имају сина Душана

Драгана је ученица.

Нада Стеванова кћи удата за Милутина Благојевића у Јасичју

Видосава Цветкова кћи удата за Добросава Здравковића, нису имали децу. Своју имовину је предала Мирославу Златановићу.

Златковићи су славили Св.Николу 19. децембра по нк. Мирослав слави св.Јована 20. јануара по новом календару.

Драгослав и Боса (ф.Петковци): Живка, Звонимир, Љубомир, Десанка, Душан.

Живка удата за Бранчу Денинскога, сина Рада Денинскога. Живе у Речки.

Звонимир Златковић и Добринка (Декана старога кћи): Часлав, Љиља

Часлав ради у Поштанској штедионици у Београду.

Љиља удата за Добривоја Стаменковића Цврчковца. Живе у Марковцу.

Звонимир слави св. Аранђела у новембру.

Љубомир се призетио за Наду у Речки. Имају Војислава, а он има две кћерке.

Десанка удата за Душана П.Ристића. Живе у Баточини. Имају двоје деце.

Душан Д, Златковић и Верица (Пилиштарка), без деце. Живе у Баточини.

Милош Златковић и Стевка (Брејанка): Новица (1925-1927), Стојан (Тања), Добрица, Вера.

Стојан М.Златковић Тања и Зора (ф.Николинци): Драган, Чедомир

Драган и Љиљана (Студенка): Ирена Породица живи у Зајечару.

Чедомир (+) и Милица (Дучевка): Нинослав. Настањени у Бабушници. Славе Малу Госпојину 21. септ. по новом календару.

Добрица удата за Александра С.Ристића- Санду Тилинога.

Вера удата за Драгољуба, сина Мирка Миладиновића

Велика Златкова кћи удата за Илију Ћирића (ф.Љубинци у Брејановој мали)

(Влајко Мутијинац продао је њиву на брду Сип Добри “Бали”, односно Мирку Радунћином).

Јаков Веселиновић (1844-4.12.1904)

 

Милојћинци

Одакле потичу незна се. Ивко Ћирић (1919) казује да су староседеоци. То потврђује и потомак Градимир Димитријевић Гоља. Он казује да су првобитна насеља била у потесу Ливађе, где је данас Вацино и Вуждино имање. Било је насеље и у Лешје где је данас кућа Драгише Величковића (Гане Борчинога).

Сећања потомака иду до Пауна Николића-Ристића. Надимак фамилије је по Милојки, Пауновој супрузи

Паун Николић-Ристић и Милојка: Димитрије, Станко, Живко, Милош и Денча

Димитрије Пауновић (1881-1927) и прва супруга нису имали децу. Не памте јој име

Димитрије и Божика (ф.Станковци): Симка (удата у Ралину)

Димитрије и Селинка (Селима)*: Влајко и Тодор. Димитрји је трећи брак, Селинки други.

*/ Селинка (Селима) је била жена пок. Глигорија Станковића, из Студене, а кћи Станике и Миљка Младеновића. За Димитрија се удала 23.маја 1882. године. Венчао их поп Коста Глигоријевић. Кум је био абаxија Пејча Станковић, из Студене. /Књ. венч. Страна 14/.

Влајко Д. Пауновић (1885-1966) звани “Гоља” и Наталија: Славко, Стојан, Лепосава (Вона), Ђорђе.

Славко В.Пауновић и Даринка: Милованка (1925-1929), Часлав, Градимир, Душан

Часлав Пауновић и Даница (ф.Костадиновци): Видојко, Ружица.

Видојко Ч.Пауновић са породицом живи у Панчеву. Имају сина Ненада и кћерку…

Ружица удата за Петра, из Камбелевца. Живе у Бабушници.

Градимир Димитријевић “Гоља”и Бранисавка Б. Дојчиновић, без деце, живе у Стрелцу.

Душан (1930-1940)

Стојан Влајков је умро као момак

Лепосава-Вона удата за Јордана Станишића, ћурчију. Нису имали децу.

Ђорђе В.Пауновић и Ђурга (Наћина): Коса, Цвета, Јевта, Ратко, Петар.

Ђорђе се са породицом после ИИ св.рата (1956. г.) одселио у Зајечар.

Косу је, као дете, однела река Мурговица 1937. године

Цвета је била удата за Милутина Дичковског, разведена је. Са сином Божидаом живе у Зајечару. Божидар и супруга Ружица имају кћерку Ану

Јевта је умро као дечак.1944/3

Др.Ратко Пауновић и Олга: Драгана, Весна. Др Ратко са породицом живи и ради у Зајечару. Драгана удата за Црногорца Шћекића, из Иванграда. Живе у Београду.

Др.Петар и Анђа (из Зајечара): Јелена.

Јелена је музичар и са супругом живе у Бечу

Др.Петар Пауновић са супругом живи у Београду. Војни лекар

Тодор Д, Пауновић и Косана (ф.Николинци): Божидар, Видојко, Милутин (умро као момак).

Божидар Т.Пауновић и Параскева-Ћева: Борисавка, Ставрија.

Борисавка удата за Ђорђа Љ.Момчиловића (ф.Петраћијини).

Ставрија и Јана (ф.Дичковци): Анђелка, Горица. Кћерке живе у Зајечару.

Јана, удова живи на Селишту у бившој кући Мите Хаxи-поп Григорија и касније његовог зета Владе “Пашића”.

Видојко и Ружа (Ђођина из Лалешеваца): Момчило.

Момчило Вид. Пауновић и Радица (ф.Коцини): Наташа и син ?

Момчило са породицом живи у Ресави. Избеглица из Хрватске у последњем рату са Хрватима.

Станко П. Пауновић (1857- ) и Станојћа (Дојчинова) из Бердуја: Драгомир-Мирко, Милан.

Драгомир и Боса (ф.Јанићијеви)): Божидар “Маља”. Надимак је добио је у основној школи, јер је био тежак као маљ

Божидар Д.Пауновић Маља и Нада (ф.Станковци): Новица, Милованка (Славда).

У другом браку Бошко и Витомирка (Витка) Борчина, без деце.

Новица Б.Станковић и Мира (ф.Ђоричинци): Ратко(1956-1957), Дана.

Дана је удата за Мићу. Немају децу. Живи у Београду са родитељима у породичној кући

Славда-Милованка удата за Милорада Ж Костадиновића, из Попове Махале. Живе у Мишчевој махали у бившој кући Владимира К.Раденковића.

Милан Станков, супруга и син одавно су покојни

Драгомир (Мирко), погинуо је у Липолисту 22.12.1914. године. /стр.10., тек.бр. 85. у МК у Стрелцу/.

После Првог св. рата Миркова жена Боса привела је удовца Влајка Маринковића, из Студене. Влајко је из првог брака довео сина Ђорђа и две кћерке Насту и Наталију.

Ђорђе се призетио у Николинску фамилију за Славкову кћерку Борисавку.

Наста удата за Бранка Младеновића у Валнишу. Живели су у Бору. Деца: Славко и Драга.

Наталија удата за Илију Николића (Ненћинога).

/ Куће Станка Пауновића и Веље Дојчиновића биле су изнад куће Звонимира Златковића. Ту је данас једна парцела Дојчиновска/.

Живко (Пауна) Пауновић, дунђер и Божура: Михаило, Цана

Михаило Ж. Пауновић и Цвета: Велимир-Већа, ћурчија. Цвета је кћерка Пене и Станије Златановић

Велимир М.Пауновић и Цана (ф.Николинци): Стојан, Коса, Мирко, Драгомир, Руска и Ђорђе. /Велимир је славио Св.Ђорђа (Ђурђиц) 16.новембра по новом календару/

Стојан и Драгица (босанка): Цана, Велимир, Драган, Невенка и Јагода

Цана удата у Бихаћу. Живе у Смедереву

Велимир је у последњем рату погинуо у Босни у 25-ој години као момак

Драган се призетио у једном селу до Житковца

Невенка је разведена

Јагода живи у Холандији

Коса удата за Новицу Миладиновића Кантакузена (обоје покојни)

Мирко и Светлана: Верица Настањени у Зајечару

Верица удата за Зорана из Врела. Имају Николу и Душана

Драгомир звани “Пала” и Драгица из Ралина: Марина(+). Има два сина у Алексинцу

Драгомир “Пала” у другом браку и Јорда из Босиљграда: 0

Руска удата за Славка Б.Гроздановића (+). Настањени у Пироту

Ђорђе и Душанка (босанка-Рајловац): Зоран, Игор

Ђорђе* је као војно лице живео у Сарајеву*Мку:44/10

Зоран ожењен и живи у Нишу-избеглица

Велимир М. Пауновић, ћурчија (1910-1982) учио је занат код Петка Ристића. Испт за занатског мајстора положио је 25.априла 1953.године у Бабушници

Цана Живкова кћи удата за Раку Марјановића у Лалешевцима

Живко и Јана (жена пок. Алексе Тодоровића) обоје у другом браку венчани 21 јула 1881

Живко и Јованка (бивша жена Ивана Раденковића)…

Велимир-Већа, ћурчија, рођен је у Мишчевој мали. Мајка му се преудала за Алексу Марковога, са којим је родила Борисавку, супругу Санде Виденовог унука, Божидарку -Жиду, удату за Студенца, живе у Бору и Јелку, која је као девојка умрла од ТБЦ-еа

Милош, Пауна, Пауновић: …

Денча, Пауна, Пауновић се призетио у махалу Скорово у село Ралин, у ф. Гуљарци

Милош и Денча* Гуљарски браћа рођена.

/*Из породичне архиве Раке Поповића Гачковца о продаји њиве Пејчи Ристићу/

Влајко Пауновић Гоља је добио надимак по кучки без длака. Надимак му дала комшиница Обренија, супруга Тозе Раденковића.По другој верзији надимак је добио у печалби од влајње у селу Прлита код Зајечара (Саманиш гоља).

Од потомака тај назив носи само Градимир (Града “гоља”) и презиме Димитријевић.

 

Милћинци

Сећања потомка Саве “Црнотравца” досежу до два брата: Мијалка и Тонче. По Мијалку потомци носе презиме Мијалковић, а по Глигорију Глигоријевић.

Мијалко Јовановић и Велика: Глигорије, Јосиф, Станко, Милош ..

Глигорије Мијалковић и Босиљка (ф.поп Стеванови): Богољуб и Владимир, познат у селу под именом Владика.

Богољуб Г. Јовановић је погинуо у рату 1914. г. у Црној Бари у Мачви.

Владика Г. Мијалковић и Наталија (сестра Косте из Дрме): Милисав, Драгомир, Љубисав, Миливоје и Стојанка

Милисав В. Мијалковић и Смиља, из Калне (кћи Симе и Милеве Ћилић): Божидарка-Бока, Олга, Радмила и Мирко

Божидарка удата за Момира Ранчића Боћиловог (обоје покојни)

Олга удата за Будимира Митића (живе у Милћинској махали).

Радмила удата за Душана Живковића (Дујинац)

Мирко и Звезда (кћи Леке “Њање”): Лена (у Бору). После раставе Звезда се преудала у Бору

Мирко и друга супруга пироћанка имају сина и кћерку Светлану. Настањени су у Пироту. Светлана је удата за Мирка М.Станковића полицајца.

Милисав удов и Јоска удова у другом браку: Радисав

Радисав и Мирослава (масуровка) имају сина у Зајечару.

Радисав и са другом женом има децу.

Јоска је била супруга Станомира В.Панајотовића Јурука. Из првог брака довела је: Живојина, Стојанку, Јевту и Јелену

Живојин се призетио за Илинку Ивановић /Види: ф.Панајоткини/

Стојанка удата за Будимира Здравковића (ф.Каравиљћини)

Евгеније-Јевта и Мирјана Адамовић: Миле, живи у Зајечару

Јелена удата за Будимира Радосављевића на Вителу

Драгомир и Злата (ф.Рабужчије): Сава Д, Глигоријевић. На печалби добио надимак “Црнотравац”.

После смрти супруга Драгомира, Злата се преудала за Будимира Момчиловића.

Сава и Јорданка (ф. Мутијинци): Божидар, Загорка, Часлав, Олгица и Даница.

Божидар и Иванка живе у Железнику код Београда. Божа је ВКВ металостругар-инструктор.

Загорка, удата за Тихомира из Стола. Живе у Пожаревцу.

Часлав је радио у Нишу (МИН). Трагично је страдао у пролеће 2.000.године.

Олгица је покојна.

Даница је медицински лаборант у Нишу.

Љубисав В.Мијалковић и Нада се одселили у Остружницу. Имају синове: Ђорђа и Новицу.

Миливоје В. Мијалковић и Мирка (ф.Станковци): Живојин, Петар.

Живојин и Верка, из Масуроваца: Олгица, Аца.

Олгица удата за Богдана Н. Лукића.

Аца ради у фабрици “Тигар” у Пироту.

Петар и Ружа (ф.Ђоричинци), немју децу.

Јосиф Мијалковић и Совијанка (Сова), кћи Цане и Благоја Милошевића: Добросав. У селу познат као Добра албатин. Сова се преудала за Миту Јоцића, ћурчију.

Добра је купио плац од Стеве оца Насе Јевтинског и саградио кућу, а од Гроздановаца плац и саградио гумно.

Добра (1888-1968) и Драга (1887-, кћи Алексе учитеља): Зорица, Нада, Загорка, Коса, Милунка и Добривоје (Најден, Нацко). Седморо деце је умрло. Син Славко (1909-1910)

Од мушке деце је остао само Добривоје (Најден, Нацко). Пре њега рођена мушка деца су умирала мала. Да би се мушко дете одржало у кући, према веровању, прво наредно рођено мушко дете оставили су на сокаку да га неко нађе. Наишао је Борко Крстин, комшија и дао детету име Најден (у Лужничком говору нађен). Касније на крштењу у својству кума, Борко је крстио дете Добривоје. У селу су га сви звали Нацко.

После смрти супруге Драге, Добра доведе удовицу Спасу из Кијевца. Она је довела кћерку Верицу из првог брака и са Добром родила Драгољуба и Александра (+)

Зорица удата за Живојина Ч.Китановића

Нада удата за Живојина Т.Пејчића

Загорка удата у Пироту за Милисава Апостоловића, студенца

Коса удата за Ивка С.Ћирића

Милунка удата у Љуберађу за Станковића

Добривоје Д. Мијалковић-Нацко (1927-2000) и Радмила (ф.Балабанци): Петар, Мирко. Оба сина са породицама живе у Бабушници.

Петар и Светлана (из Стола): Весна, Ивана

Мирко и Шумадинка (унука Цветка Тодорћиног): Јелена, Милан

Верица Спасина (доведена) удала се у Бачкој ( Оxаци). Тамо је и умрла. Има сина Драгана и снаху Босу

Драгољуб и Стојана-Стана (кћерка Тихомира и Маре -Андрејини): Милица, Љиљана.

Милица удата за Драгана. Живи у Нишу, разведена је. Има кћерку Милену.

Љиљана удата за Милета Антића (Панту).

/ Податке за Добру казивала тетка Коса Боркова 08.04.1992./

Станко М. Јовановић и Стојна Николић-Михаиловић (из Пресеке): Цвета, Светолик-Тола, Добринка

Цвета удата за Илију Радосављевића.

Светолик-Тола и Стевка (ф.Дичковци) : Ружа, Јагода, Драгица, Добрица, Стратимир-Траћија

Ружа удата за Димитрија Радуловића, из Топлице, бившег командира милиције у Стрелцу, имају кћерку Загорку. Настањени су у Пироту.

Јагода удата за удовца Чедомира Станковића, Раћинога из Лалешеваца.

Драгица удата у Дучевцу. Живи у Пироту

Добрица-Дока удата за Петка у селу Берин Извор

Стратимир и Стојана (будурка), из Масуроваца: Олгица, Зоран.

Олгица удата за Ђорђа у Столу.

Зоран и Весна: Никола. Живе у Пироту

Добринка Станкова удата за Зарка Д.Јевтића

Милош (Мијалков син) и Мара: Мирко, Славко, Драгољуб-Гога*,Јелена, Витомирка.

/*Овде је Гога несумњиво скраћеница од Драгољуба. А, Др Раде Познановић каже да реч Гога означава мајсторе из јужних крајева, особото зидаре вредне људе задовољне с малим. Др.Раде Познановић, Презимена ужичког краја, Ужице, 1996., стр. 71./ /.

Мирко Милоша Мијалковић (1895-1997) и Даринка (ф.Борићинци) без деце

Славко М.Мијалковић и Деса Дзипинска: Никодије, Радмила, Лоза, Дана.

Никодије и Мирослава (Мирка,кћерка ТомеЉубића): Божидар, Јелена.

Божидар и Мара (кћи Велка Јанковића): Зоран, Славица.

Зоран је момак. Божа са породицом живи у Бабушници.

Славица удата за Ацу Игњатовића, дипл.инж.руд., из Књажевца. Живели су у Мајданпеку, а сада живе у Београду.

Радмила удата у Мишинску фамилију за Божидара. Одсел;или се у Вражогрнац

Лоза удата за Ђорђа у Раљину (Трешњино дрво).

Дана удата у Студену. Живели су у Бору

Драгољуб-Гога Мијалковић и Коса: Јагода, Стаменка, Александар

Јагода удата за Миливоја Гроздановића у Камбелевцу. Имају сина Божидара у Свилајнцу.

Стаменка удата за Бранимира А. Николића из Валниша, живе у Београду. Бранимир је пуковник у пензији. Руски ђак.

Александар и Олга: Мирјана, Гордана, Драга

Мирјана удата за Велимира Игњатовића, из Бабушнице. Деца:Томислав, Микица

Гордана удата за Градимира-Гају Игњатовића из Стрелца. Деца: Ивица, Бранкица Живе у Бабушници.

Драга удата за Часлава Ч.Ракића. Деца: Тијана, Владимир. Настањени у Звечки код Обреновца.

Јелена Милошева кћи удата у Студену

Витомирка удата за Јордана Ристића. Живели су на потесу Равна.

/ Податке за Милћинску фамилију дао Сава Глигоријевић Црнотравац септ.1997 и Стаменка Б. Николић у Београду октобра 2.000./

Ћивици

Сећање Градимира, поштара Ћивика је од деда Глише, који са првом супругом није имао децу. Као удовац узео је попадију (коју он незна) која му је родила четири кћерке.

Глиша и попадија…?: Xамка, Стаменка, Ђурга и ….?

Xамка удата за Ристу у Николинску фамилију.

Стаменка је привела Тодора-Тошу Костадиновића, из Попове махале.

“Глиша је живео у Мишчевој Махали. Кућа му је била испод данашње Ћивичке куће, на месту где је данас леска. Када је остарио једино се зет Тоша прихватио да га чува.

Тошина кућа у Поповој мали била је на месту где су данас куће браће Ивана и Славка Костадиновића. Иако је деда Глиша био пијаница, Тоша је дошао да га чува. Да би куповао ракију Глиша је задужио имање у Калавуришту за осам дуката. Тоша је био вредан, све је Глишине дугове раздужио и повратио имање у Калавуришту. Због тога и због доброг чувања, деда Глиша сву своју имовину преписао је зету Тоши. Кад је Глиша умро, Тоша га је пристојно и сахранио. Деда Глишу је неко назвао Ћивик. А, зашто, незнамо . Поживео је 90. година. И данас његове потомке зову Ћивици, а кућу Ћивичка. Имовина коју Ћивици имају у потесу Павит и у планини је костадиновска. Тоша је то наследио од оца.

По Тодору-Тоши Костадиновићу потомци се презивају: Костадиновић, Тошић и Тодоровић, казивао је Градимир Н.Костадиновић Ћивик 6. септембра 1989.

Тодор-Тоша Костадиновић и Стаменка: Гојко, Боса

Гојко је умро 1918. у 45-ој години, у Пироту од врућице, а Боса (1876-1889), од великих богиња у селу.

Гојко (1873-1918) и Мара: Никодије-Кођа, Светислав-Тиосав-Тиса, Зора, Витомирка и Драгиња

Кођа (1905-1969) и Нада (Кардашева): Миросава-Мира, Градимир, Олга, Милорад, Цвета и Петар.

Мира удата за Јеленка Раденковића

Олга удата за Милутина Миленковића, учитеља на Вителу.

Цвета удата за Воју из Масуроваца. Настанили се у Београду. Воја је покојни.

Градимир Н.Тодоровић и Десанка: Бисена, Зоран.

Бисена удата за студенца Петра Стојаковића (војно лице). Живе у Зајечару.

Зоран Г.Тодоровић и Радица (ф.Стојини): Марко, Милош. Породично живе у Драгинцу

Милорад Н. Тошић и Кана (Станкова, из Ралина): Радован.

Живели су у Нишу. После Канине смрти Милорад се оженио са белопаланчанком. Живи у Белој Паланци.

Радован и Олгица из Шарлинца код Лесковца имају два сина Живе у Нишу.

Петар Н. Тодоровић (1941-2003) и Јорда (ф.Гачковци): Бојкица, Тања. Живе у Бабушници. Тања удата за Панчића, из Извора.

Тиосав Гојков је остао нежења. Имао је говорну ману. Погинуо је од Бугара 1943. године, чувајући овце у потесу Дрма.

Зора Гојкова, кћи удата за Бранимира Аранђеловића, из Стрелца. Живели су у Масуровцима.

Витомирка (1911-1918) и Драгиња (1914-1916) умрле од богиња

Ђурга Глишина кћи….?

Четврта Глишина кћерка удата је у село Расница код Пирота. Њихов син Перча пре ИИ светског рата био је лончар (грнчар) у Стрелцу. Радња му је била у кући Милоша Марјановића, која се налазила на месту данашње куће Борисавке-Боке и Часлава просветних радника. Лончарску радионицу су за време окупације запалили Бугари 1943. године.

Пре Другог св. рата Коста П. Николић (1876-1936), калајџија из села Дучевца радио је у ћивичкој казаници. Умро је од срчане мане 1936. године. Сахрањен је на стрелачком гробљу./мку:10/39 /

 

Петковци

“Бежећи од Турака са Косова се доселило око 40.породица. Међу њима и Петковци. По неком Петку фамилија носи назив Петковци и презиме Петковић. Славе Ваведење.

Куће су им поред реке Рајне у потесу званом Колибје, а пре тога куће су им биле  у подножју Градишта где је данас кућа Стеве Дујинског, односно његовог унука Мирка”, казивао нам је Новица Петковић, шустер.

“Данашња кућа пок.Бошка Дојчиновића била је петковска. У њој је одрасла Боса мајка Звонимира Златковића” казивао нам је Градимир Димитријевић Гоља Бошков зет.

Новица Петковић, шустер памти претке од Станише по коме неки чланови фамилије носе презиме Станишић.

Станиша Петковић и Марија: Цветко, Милутин-Милтен,Миленко, Милорад (Радомир-Рада), Славко, Борко…

Цветко Петковић (Станишић) и Станка: Алекса, Чедомир, Светозар, Зора, Вида, Јорда

Алекса Ц.Петковић (1893-1982) и Мара (из Валниша): Петар, Ружа, Новица.

Петар је погинуо у партизанима код Врања октобра 1944.год.

Ружа је удата у Студену.

Новица, шустер и Зорица (из Студене):Горица, Јасмина, Љубиша.

Горица у селу пољопривредник.

Јасмина ради у “Лисци” у Бабушници

Љубиша ради у Бору.

Чедомир Ц.Петковић је живео само 4 дана. Умро 1.01.1896.

Светозар Петковић и Јелена (ф.Ристинци): Борисавка, Милица, Ђурга, Градимир

Борисавка удата за Велка Пилиштара. Покојни обоје.

Милица удата за Велка Љубића. Покојна је.

Ђурга удата за Часлава, Јове, Илића (фам.Божинци)

Градимир и Јорданка-Дана (кћи Богољуба, ковача). Живе у Зајечару.

Зора Цветкова кћи удата за Владу Цврчковскога

Вида Цветкова кћи удата за Ђерасима у Студени.

Јорда удата за Будимира Ивановића(Буxу Реxу)

Милутин-Милтен Ст. Петковић и Мирка (ф.Божинци): Владимир, ковач. После Милтенове смрти Мирка се преудала за Михаила Крајинског

Владимир М. Петковић и прва супруга Васка (из Валниша): Бранислав, Десанка.

Бранислав-Бане (14.07.1923) и прва супруга Словенка Крстић, из Нове Мале у Пироту: Љубиша. Бане се оженио 14.01.1948 г.

Бранислав и друга супруга Ружа (пироћанка): Небојша. Ружа је умрла.

Бранислав и трећа супруга Смиља ( из Камбелевца), живе у Дољевцу и Нишу.

Десанка удата за Славка Љ. Глигоријевића: Драгица, Милена. Живе у Нишу.

Влдимир М. Петковић у другом браку и Зора (Благојина кћи), из Масуроваца: Добринка, Милутин

Добринка удата за Чедомира Радосављевића. Њихови синови су: Радован, полицајац у Кули и Божа шофер у Бору.

Милутин В.Петковић Нуна и Јагода из Коритнице: Славољуб, Славица.

Славољуб је службеник предузећа”Динара” у Београду

Славица је стоматолог у Београду

Милутин Нуна и Драгица, из Валниша (ф. Поповци) у другом браку: без деце. Живе у Београду.

Владимир М. Петковић и трећа жена Добринка Ризановић, из Радињинца: Загорка , Радмила

Загорка умрла мала

Радмила удата за Мирослава Божинског(+). Имају сина Горана. Ради у ПКБ у Падинској Скели.

Напомена: Владина супруга Васка, Антица (Ђикина снаја) и Дука у Пироту сестре рођене из Маринске фамилије у Валнишу.

Миленко С.Станишић и Марија: Боса (удата за Драгослава Златковића у ф.Мутијинци

Милорад (Радомир-Рада) С.Петковић и Јула (ф.Варотинци): Василије, Загорка. Љубомир, Ранђел-Раша, Стана, Руска и Божидар

Василије М. Петковић (1908-1993) и Рајна: Драгица, Добросав и Дика. Рођени су у Стрелцу. Василије се са породицом одселио у село Слепчевић код Шапца.

Драгица живи у Слепчевићу

Добросав (1939) радио је као возач тролејбиса у Београду

Дика живи у Београду

Загорка М. Петковић удата Ињатовић у Горћинцу. Има троје деце: Мира, живи у Београду, Љубиша у Горчинцу и Олгица у Бабушници

Браћа: Љубомир, Раша и Божидар су после ИИ светског рата колонизирани у Оxаке /Бачка/. / Види; Стрелчани у Оџацима/

Стана(1918) удата Андрејевић живи у Београду. Има двоје деце: Мирјана (1942) живи у Лесковцу и Миле (1943) живи у Београду

Руска (1923) је удата Николић у Радињинце. Живе у Слепчевићу код Шапца. Имају два сина: Славка и Лазара.

Славко и Борко, Станишини синови се као момци, одмах после првог св.рата одселили у Видин (Бугарска). Са њима је отишла и једна сестра.

Напомена: Прва Владина жена Васка, Антица-Тица (Ђикина снаја) и Дука у Пироту три сестре, из Валниша, из Маринске фамилије.

Новица А. Петковић, шустер је учио занат на Селишту у Стрелцу код Санде шустера из Драгинца у кућици Јевте Насинога. Занатом се бавио 12.година, (од 1962.г).

/ Казивали: Новица Петковић, обућар, 25.јула 1997.у Стрелцу, Бане, из Ниша и Мића-Нуна, из Београда, 18.09.1999.год.

Испод данашње Здравствене станице у селу живеле су породице Петковић С. Милорада, Петковић С. Манојла и глувонеми брат Драгољуб. Манојла и Драгољуба су Бугари убили 5 јуна 1944.године на брду Градиште.

Петковци се прво настанили у потесу Голи Рид, потом су сишли у Белу Воду. Из Беле Воде сишли су у село испод Градишта. Овде се задрже Манојло, Драгољуб и Мила , а остали: Рада, Цветко и Милтен се врате у Рајну реку и населе преко пута Божинске фамилије. Петковску кућу испод Градишта купио је Бошко Дојчиновић у којој данас живе Бошкова кћи Бранисавка и њен супруг Градимир Димитријевић Гоља.

Манојло, супруга Јованка (кћи Василија Љубића): Цвета, Зора, Александар-Ацко, Јелена-Лена

Цвета…

Зора удата за …..?

Ацко се преселио у Извор код Бабушнице, где је Јованка умрла, а сахрањена у Стрелцу.

Ацко Петковић (умро 2.001), супруга ?…

Лена је удата за Авдију са Косова, бившег милиционара (полицајца) у Стрелцу и Бабушници.

Драгољуб је био глувонем. Браћу Манојла и Драгољуба убили су Бугари на Градишту 5.јуна 1944. Дракшу су зверски мучили да проговори. Нису веровали да је глувонем.

Бане Владин казује за деду Милтена да је отишао у планину у Јансћи Рид за коње и волове. У једном тренутку стока се уплашила и почела да јури. Милтен падне са коња и убрзо умре од последице пада.

Бане казује и то да су тројица валнишанина нападали Милтена због прељубе.

Код Кује Циганина, ковача, први шегрти су били Ђика из Студене и Тодорча, Николинац. Касније су били: Богољуб Андонов, Влада Милтенов, Зарко Милевин и Зарко Јевтић.

Бане је био хармоникаш, ковач и официр ЈНА. Данас је пуковник у пензији/ Бане, 4.12.2000. у Нишу/

Јован Петковић и Даринка: Наталија

Наталија удата за Борка И.Раденковића Божинца

Драга Петковска удата за Влајка С. Раденковића Божинца

Душан С.Петковић (1891-1914) погинуо на Церу 15. августа 1914.године и сахрањен у Беговој Лешници. /МКУмр. 1/3/

 

 

Ненћини

Ненћини су добили назив по Ненки (1858-1918), супрузи Живка Петковића (1854-1914). Припадају фамилији Петковци.

Живко Петковић (1854-1914) и Ненка (1858-1918): Влајко, Михаило, Стојћа (1894-1914)

Влајко Николић (1888-1936) и …? : 0. Усинио је Чедомира Дујинског (Донинског). После смрти брата Михаила, Влајко узме да чува и његове синове Илију и Тиосава. Када су постали пунолетни поделио им имовину на два дела.

Михаило Николић и Драга: Зора (1904-1964), Илија, Тиосав и Витка

Зора (1904-1964)….

Илија Николић и Љубица из ф.Милћинци(Бреајанов мала). Убрзо после порођаја умрли су и Љубица и дете.

Илија (други брак) и Наталија: Петар, Новица, Радмила и Мерима

Петар Николић и Мирјана (ф.Глишинци) :Љубиша (поремећен у развоју) момак

Петар Николић, други брак и Милица (из Црвене Јабуке): Срђан (1971-1973), удавио се у реци Рајни.

Новица и Винка (босанка): Тамара. Насељени су у Младенову (Бачка). Новица ради у Немачкој. /податке за Новицу дао Слободан Игњатовић Крца/

Радмила живи у Македонији

Мерима удата за Петра Г.Радосављевића

Тиосав-Тиса Михаилов сину почетку брака није имао децу. Случајно је нашао остављено мушко дете и очувао као своје рођено. Касније му супруга роди два сина. Купио је плац у Новој мали у Пироту са излазом на две улице. Хтео је да сагради кућу са улазом из две улице. Један улаз за нађеног “сина”, а други за рођене синове. Супруга му није дозволила да гради посебан улаз за усвојеног сина и он у растројству одузме себи живот вешањем.

Тиса је пре ИИ св.рата радио у ДОЗ-у. У току рата био је немачки заробљеник, а после рата радио је у милицији и на железници.

Витка је удата за Божидара Љ.Раденковића. Имали су кћерку и сина. Дошло је до развода и Витка је узела кћерку, а Божидар сина. Син је умро као дете, а Божидар за време ИИ св.рата је отишао у Бугарску и тамо се оженио.

/За Ненћине податке је дао Звонимир Златковић у Барајеву, насеље Лисичићи-Погледи, 19 јуна 2.002./

 

Гачковци-Велкови-поп Стеванови

Потомци незнају порекло фамилије. Поседују плац на Селишту са једном старом кућом у којој нико не борави. У другој кући до реке Равне живе брачни пар просветних радника Чедомир и Невенка Марјановић.

Плац је измећу сокака за Мишчу малу, воденичне ваде и деда Вациног плаца. Дели га река Равна. Антини потомци преселили су се на Раскрсје. Остала су само два домаћинства: Душана И.Антића и Чедомира Љ.Антића

Памћење потомака иде од Велка

Велко: Анта, овчар и Стеван, свештеник. Анта је до краја живота чувао овце у Дебелом Риду.

Сви Антини потомци и данас имају презиме Антић

Анта Велковић и Стојанка: Цвета, Босиљка, Даринка и Стеван

Цвета (1875-1967) удата за Михаила Xамћинога у фамилију Николинци.

Босиљка удата за Глигорија Мијалковића

Даринка удата за Љубу Саљинца у Љуберађи. Даринкина и Љубина деца: Вука, Десанка, Жарко, Сретен и Десимир

Вука удата за Стојана у Радињинце. Имали су Бошка и Богосава. Десанка се одселила у Београд, Жарко има  Јевту, Тому и Олгу, Сретен Лозу и Пука, Десимир и Рада Др. Милену, кардиолога у Нишу.

/Казивала Коса Ристић, 8.04.1992

Стеван и Младена: Алекса, Илија и Љубомир. За потомке Стевана и Младене и данас кажу Младенини. Младена је кћи Јована и Латинке Стојадиновић

Алекса С. Антић и Вукосава (Цурка): Јелена.

Јелена (1917) удата за Свету Манића, из Драгинца (сахрањен је у Зуцу). Живели су у Драгинцу и Лесковцу. Настањени су у селу Зуце код Београда. Имају сина Мирослава.

Мирослав-Мицко Манић и Јелена (из Драгинца): Драган, Љубиша.

Драган и ……………….?: Стефан.

Љубиша и ……………..?: Иван

Илија С. Антић и Десанка (Ђувезина) : Душан, Милица

Душан И. Антић и Радмила (Светомирова) : Момчило, професор

Момчило Д.Антић, проф. и Елена, проф. из Димитровграда (Цариброда).: Маја и Данка. Настањени су у Пироту.

Милица удата за Цветка Цветковића Качаровца

Илијина друга супруга Савка, сестра Пере Стојановића Цукија, без деце.

Љубомир С. Антић и Даринка: Чедомир, Србијанка

(Даринка је поћерка Цветка Јевтића, погинула од Бугара маја 1943 г. Љубомир је после тога за супругу довео Живку, Стањину, из Ралина. После Љубине смрти Живка је са кћерком Стевком из првог брака отишла у Бор).

Чедомир Љ. Антић и Даница (кћи Пере Љубића): Миле

Миле и Љиљана (кћи Стане и Драгољуба, поткивача): Ивица, Никола.

Србијанка удата за Градимира Ж.Јанковића. Живе у Бору. Деца: Драган и Зоран

Стеван Велковић (1833-1908), свештеник и Стојанка: Славко, Стана, Јелена и Ђура.

Славко С. Поповић (1872-1943) и Стојћа (Стојка): Живојин, Градимир, Борисавка, Јелена и Олга

Стојћа је кћерка познатог трговца и борца за ослобођење од Турака Давида Петковића из Црвене Јабуке

После Стојћине смрти Славко се женио још двапута. Друга жена је била швабица Евица из Осијека. Њене ствари су од Пирота до Стрелца превезене у двоја воловска кола преко Сипа. То је био једини пут према Бабушници. Евица је из првог брака довела сина Тому. “Живојин и Градимир живели су са Томом као са рођеним братом, а Евица их је чувала као права мајка”, казивала је Милунка, деда Вацина унука. Славко и Евица нису имали деце. Славко је отерао Евицу и пасторка Тому када је Јорданка-Дана (1917), његова унука од сина Живојина завршила основну школу. Евица је и Дану чувала као рођену унуку. Тома је после другог светског рата живео у Загребу.

У Нишу се Славко венчао са хрватицом Маром, кафанском радницом 1928.г.. Силазећи низ Сип, брда испред Стрелца, Мара је певала: “Ој, Евице, ја ти нисам крива што твој Славко у мени ужива”.

Мара је живела у Аграму (Загребу) у току првог св. рата и после њега. Кратко време боравила је у Београду, а затим је прешла у Ниш, где је и упознала Славка, дивизионског официра.

Мара је поседовала манире грађанског друштва. Волела је белетристику и донела са собом велки број књига. Нови власници Славкове и Марине куће, Чеда и Невенка и данас чувају неколико Мариних књига.

Славко је био веома бистар и лукав. Имао је само основну школу и добар рукопис. Једно време пре првог светског рата био је писар у стрелачкој општини. Учесник је балканских и првог светског рата. Захваљујући бистрини, раду и сналажљивости у току рата постао је официр и служио у нишком Дивизиону.

Са чином капетана друге класе 18.августа 1922.г. становао је у Нишу у улици Нишавској бр.12. С њим је била и кћерка Борисавка. Тридесетих година 20.века живео је у родном Стрелцу као економ на свом имању и капетан прве класе у резерви. Погинуо је 1943.године од Бугара на свом поседу, на Конопништу, поред бунара.

Кућа му је била у селу поред реке Равне, данас власништво Чедомира и Невенке Марјановић, просветних радника у пензији.

Славкова имовина била је у једном комплексу на Конопништу. Имање му је било као огледно пољопривредно добро. У свом поседу имао је од сваке врсте плодног воћа. На Конопништу је било гумно, мања кућа, штала, плевња, кочек (свињац), кокошарник (кокошињац) и друге помоћне просторије.

Одмах до кућице био је бунар и виноград. Посед је био чист као градски парк, а дрвеће плански засађено. Чувао је увек по два добра коња. Краве није презао. чувао их је само за млеко и приплод. Имао је безброј питомих голубова и зечева. Посед су чувала два добра пса. Увек је имао слугу. Имање су му обрађивали и летину прикупљали сељаци, којима његов син поп Жика није наплаћивао чинодејства. На тај начин су сељаци одрађивали и по два и три пута више него што је износио дуг у новцу.

Ако би се неко од мештана усудио да му нешто узме без његовог знања из авлије, у кући или са поседа на Конопништу, било то и најмања ситница, није се бунио нити је тражио да му се врати. Он је то ноћу са слугом наплаћивао вишестуко. Тако су једном, казује Тома Божински, Славков слуга, уочи другог светског рата отишли у Јасичје и у штали Тозе Крстинога поскидали све уларе са крупне стоке, узели конопце који су били поред штале и однели.

Кад су одвезивали стоку и скидали уларе, Тома упита Славка:

-Дедо, нече ли да се пободу по шталу?, па че телчината да страдају

-Неће, неће да се боду, једна их је мајка родила, одговорио је Славко.

Домаћинство је славило Светог Архангела Михаила 21.новембра по новом календару

Живојин С.Поповић (1897-1937) свештеник и Јулијана-Јула (1893-1918) :Јорданка (Дана).

Дана (1917-?) удата за учитеља Свету Милојковића: Бора, Анђелка.

Бора и ………………..:

Анђелка

Живе у Београду. Анђелка је извесно време живела и радила у Прагу

Јула је удата за Живојина гимназијалца 1916. г.док је отац Славко био у првом светском рату. Била је у браку само 2.год. Умрла је у 25-ој години.

Дану (поп Жикину и Јулину кћерку) чувала је тетка Лепосава, деда Вацина снаха. По повратку из рата Славко се оженио Евицом која је чувала Дану као рођену унуку. После Евице Славко је довео Мару из Ниша. Иако начитана и са манирима аустроугарске школе, Мара је имала навику да мало више попије и у таквом стању највише је малтретирала Дану.

Градимир С.Поповић, свештеник и Данка : Драган. Драган живи у Београду.

Борисавка удата за учитеља Влајка, из Јаловик Извора, Страдала је од батина маћехе Маре /Казивала Милунка Поповић, августа 1997 у Пироту/

Јелена…

Олга…

Стана поп Стеванова кћи удата за Тодора Р.Љубића.

Јелена поп Стеванова кћи удата за Тасу Ранђеловића.

Ђура Ст. Велковић (1876-1941), свештеник и Роксанда: Надежда, Загорка, Бранимир, Душанка, Милунка, Десанка, Драгомир, Владисава, Велибор, Радмила, Ковиљка, Олга и Бора. После три дана од Бориног рођења умрла је попадија Роксанда. Бору је очувала тетка Даринка удата у Љуберађи

Надежда…

Загорка…

Бранимир…

Душанка

Милунка је удата за Новицу Ђорђевића Пиштоља из Вел.Суводола. Живели су у Пироту

Десанка удата за Панчића из Драгинца

Преминула деца: Драгомир, Владисав, Велибор, Радмила, Ковиљка, Олга

Бора…

 

Илијинци = Милћинци- Брејанова мала

Куће су им некада биле на левој обали Мурговице, преко пута Ђоке Петрћијинога. Комшија им је био Ранђел Станковић Варотинац, који је усвојио Љубомира Раденковића, касније председника стрелачке општине од 1936-1941.

/По казивању Будимира Станковића, из Лалешеваца. У Бабушници 1989./:

Пејча и Илија Илијићи рођена браћа. Био је и Стамен Илијић (1824-1904), у браку 66 г. /мку: 142/33 /

Пејча Илијић и Стојна (1859-1889)*: Јула, Алекса, Миодраг, Богољуб

Према мат.књизи умрлих, стр.109, тек.бр.4, Јулини родитељи су Пејча и Тодора Раденковић.

Ови подаци нам казују да се Пејча женио трипута, јер према МК: 50/5 Пејча Илић и Босиљка имају сина Владимира (1891-1966)

Била је и сестра Стојанка.

Јула удата за Харалампија Раћиног у Лалешевцима

Алекса Илијић и Параскева: Драгиња умрла у трећој години

Алекса и Даринка**: 0. После Првог св рата одселили се у Остружницу код Београда.

МиодрагП. Илијић: Сава Илић. (Миодраг је погинуо у Првом светском рату).

Сава Илић и Николија: Стојан, Бранимир, Мирко, Нада, Грана.

Стојан и Вида (студенка): Бојана.

Бранимир и Гордана: кћерка…. /’ ПуцсхуБ 67/172 ; ” 144/17 ; ”’ 136/10 /

Мирко и Косара: син…

Нада живи у Вражогрнцу, а браћа и сестра у Зајечару.

Грана удата за Мирка А.Раденковића Шарка

Богољуб Пејчин син ?

Пејча Илијић и Босиљка: Владимир Илић (1891-1966)

Владимир и Живадинка : Косана Илијић (1925)

Илија Илијић: Сокол

Сокол И.Илијић и Јелена (1862-1890) /Елена, Мку(1878-1923): стр.42, тек.бр.8./

Димитрије-Мита и Никола-Николча браћа нису се делили до краја живота.

Димитрије…

Никола (Николча) Илијић и Стана: Лепосава

Лепосава удата за Василија Ристића у Студени

Ђорђе ИлијинсћиМК.55/64 и 44/22

“Ђорђе Илић је био имућнији домаћин. Имао је копачицу и сејалицу пре Мирка Гачковскога и деда Ваце, који су се сматрали за најимућније у селу”, казивао је Петар Стојановић Цуки, Ђорђев зет.

Ђорђе Илић и супруга Станка: Алекса, Велко, Стојан, Јорданка, Ружа.

Алекса живео само четири месеца. Умро од великог кашља 29.12.1892.

Велко Ђ.Илијић и Стојана: Петар, Божидар, Ратка, Мира. Одселили се у Грлиште.

Петар В.Илић и Стојна из Зајечара: Бисерка, Небојша.

Бисерка удата за Властимира. Имају сина и кћерку

Небојша и супруга из Сумраковца: два детета.

Божидар В. Илић и Аница имају кћиерку. Живи у Нишу, а Божа и Аница у Грлишту

Ратка удата за Александра (фам.Божинци). Имају кћерку удату је за муслимана (живе у САД) и сина у Зрењанину. И Ратка је отишла у САД.

Мира удата за Петра, настањеног у Зајечару. Имају сина Зорана. Зоран је несрећно погинуо и оставио два детета. Мајка Мира је трагично изгубила живот испод воза.

Стојан Ђ. Илић и Мара: Слободан (Данко), Мирко, Загорка, Драгица. Одселили се у Грлиште.

Данко и Нада (кћи Мирка Стојинога): Јасмина.

Мирко и Драгица (кћи Мирка Манића): Миле.

Загорка има два сина.

Драгица удата у Јаковцу (околина Зајечара)

Јорданка кћи Ђорђа Илића удата за Петра Стојановића у Стрелцу, познатог у селу као Пера Цуки.

Ружа, кћи Ђорђа Илића удата за Градимира В.Момчиловића. Настањени у Зајечару

Сокол, Илије, Илијић, супруга Елена / Јелена / (1862-1890)* *МКУ 1878-1923, с/тб=42/8. Сокол је био кацар

Тодор Илијић и Руса: Зорка (+3 г.)

 

Пилиштари

О називу Пилиштари Велко “Пилиштар” мисли да су његови преци ловили дивље птице или како он каже: јурили су дивја пилетија и ватали и’, па названи Пилиштари (од пиле множина пилишта, примедба аутора). Велково памћење почиње са Марком.

Марко: Живко Марковић.

Живко Марковић и Стаменка: Ђорђе, Драгомир, Глигорије……било их је више.

Ђорђе (1871-1964) и Ката(1875-1935). Умрла од запаљења плућа. Пр.ум.2/34

Драгомир Марковић (1885-1956) и Даница-Ница (Брејанка): Велко, Радмила, Милорад, Градимир, Вера, Новка, Деса “Ко где живи и ја незнам, све се то одселило”, казивао је Велко.

Велко Д.Марковић(1920-1997) и Борисавка (петковка): Мирјана, Стана

Радмила Драгомирова кћи…

Милорад Драгомиров син…

Градимир и супруга: Божидар, Ружа

Божидар и жена Драгица живе у Баточини

Ружа удата за Божидара М.Љубића у Стрелцу

Вера Драгомирова…

Новка Драгомирова удата за Драгољуба Ристинског. Живе у Вражогрнцу.

Деса Драгомирова…

/?/Слађана је удата за Мирослава Аранђеловића-Мироска (покојни је), а друга је негде у Зајечарском крају…

Пилиштари су славили Св.Николу 19 децембра, посну славу. Млади славе Св.Ђорђа-Ђурђиц 16/3 новембра, мрсну славу. Променили су славу да би могли да закољу јагње или овцу.

Ђорђе Пилиштар је био демократа. И Велко је демократа. Није никада био у печалбу. Од раног детињства је био овчар, козар и земљорљдник. Чували су по 30-40 оваца и по 15-30 коза. У кући је било до 15 душа.

Глигорије Ж. Марковић је погинуо у првом светском рату 1915.године. Презивао се и Живковић по оцу Живку.

Прва његова жена је Руса, а друга Милева. Са Милевом је имао кћерку Давинку.

Давинка удата за Арсу Б.Ристића

После 1.св рата Милева се преуда за Раку М.Петровића (ф.Милини)

Казивао:

/ септембра 1997. год. у Стрелцу, Велко Д.Марковић Пилиштар/.

 

Раденковци

За сада се зна да су Раденковци, Милојћинци, Николинци… староседеоци. Риста је најдаљи предак који се памти у Раденковској фамилији.

Риста: Раденко, Цана.

Раденко Ристић и Божика: Благоје, Крста, Младена и кћи удата у Радињинцу.

Благоје се женио трипута и користио два презимена: Ристић и Раденковић, а његов брат Крста само Раденковић. Њихова сестра Младена удата за Јована Веселиновића у фамилију Мутијинци.

Благоје Ристић и Станка: Рака, Алекса, Тихомир, Босиљка, Агна, Душан, Даринка (+ марта 1888 са осам месеци), Живадинка (1890-1896) и Будимир (+ са 5 месеци)

Благоје и Живка (1880-1908)

Благоје и Јованка склопили брак 1919 г.

Рака Раденковић-Благојевић (1862-1944) и Солунка кћи Андреје Нешића: Јевросима, Љубомир, Милорад.

Јевросима удата у Студену 1907. год. за Светозара Јованчића, сина Веле и Јованче Живковића.

Љубомир Р. Раденковић у Првом светском рату побегао у Бугарску, у Видински округ. Остао у Бугарској и оженио се миражxиком(лужн. мирашчика) у селу Бојница. Љуба има две кћерке. Једна је удата пре 2.св.рата. Муж је напустио. Друга је удата у току рата. Њен супруг је био политички емигрант у Србији за време ИБ-а 1948/49.

У јесен 1941.год. када смо окупирани од Бугара Љубомир је дошао из Бугарске у Стрелац и одвео оца Раку у Бојницу. Одмах по ослобођењу ујесен 1944.г. Рака је захтевао да га син Љуба врати у родни Стрелац. Није му се испунила жеља да стигне у Србију и родно село. Умро је у Софији.

Као удовац Рака се под старе дане 1919. год.призетио за Младену, супругу пок.Стевана А.Велковића. Био је одличан овчар. Волео је децу и при сусрету сваком мушкарчићу говорио би:” Дедино овчарче, дедино чукаче”.

Милорад рођен 1899, умро у трећој години.

Алекса Б. Ристић-Благојевић (1871) и Младена: Богољуб (Бубка)

Богољуб А. Благојевић и Марија (ф.Колари): Александар, Милутин.

Александар и Цвета (ф.Јовановци) имали су два детета. Умрла су мала. И Цвета је умрла млада

Александар (други брак) и Јорда (ф.Мутијинци): Часлав, Витомир.

Часлав иМирјана: Оливер, Жељко. Настањени су у Бабушници

Витомир је са породицим у Крагујевцу.

Милутин и Нада (ф.Мутијинци): Чедомир, Драгица, Момчило.

Чедомир и супруга из Горчинца: Дејан, Срђан. Дејан је момак. Срђан и супруга из Радињинца. Чедомир са породицом живи у Бабушници.

Драгица удата за Властимира, из Стола. Имају два сина: Дејана и Миљана. Дејан ожењен, Миљан, момак. Сви живе у Гњилану код Пирота.

Момчило и Загорка из Студене: Игор. Живе у Гњилану код Пирота.

Алекса Благојев, удов и удовица Цана, супруга пок Алексе Златановића, званог “Лека Брка”(други брак), без деце. Венчани 10.11.1919 г. Цанини родитељи: Димитрије и Младена Стојановић

Тихомир Б Благојевић-Ристић-Раденковић и Вела: Стана, Александар, Добринка

Стана удата за Николу Тошића (Влаканиног)

(Стана и мајка Вела умрле од туберкулозе)

Александар умро у шестој години 18.марта 1913. год од богиња

Добринка Т. Раденковић удата за Алексу Милојевића, ловца на Градишту

Тихомир је погинуо у 38-ој години и сахрањен у Битољу 1912.године

Босиљка удата за Илију Раденковића-Стојановића у фам.Брејанци

Агна удата у селу Студена 1902.г.

Душан Бл. Ристић-Раденковић и Драга Јанковић, кћи Радојке и Манета: Нада.

Нада удата за Божидара Т.Марковића, црепара (ф. Прдљинци)

Душан је погинуо у рату 1912.године. Са братом Тихомиром у војци су имали презиме Ристић по прадеди Ристи.

Драга Душанова супруга преудала се јануара 1914. године за Славка Цветковића, из Раљина. (Казивала Коса Боркова, 16.05.1993. г.)

Крста Р. Раденковић (1836-1926), дунђер /М.к.у.75/64./ Умро је у 90-ој години од природне смрти 21. октобра 1926.

Крста се женио два пута. Прва супруга Младена (1849-1881.Н.у.к.у. 49/11) је из фамилије Гроздановци. Друга је Цвета, из Ралина, супруга пок.Димитрија Пејчића, кћерка Јованке и Тодора Павловића, из Ралина.

Крста и Младена: Миливоје (1865-1916.), Стана (1878-) и Борисав (1880-1965.)

Стана удата за Косту Петровића, црепњара, из Ралина. Костини родитељи су Вида и Петар Дагић. За Косту кажу да је био један од најпоштенијих и најбољих занатлија за производњу црепњи. Венчао их је Ђорђе Поповић, из Стрелца, парох студенски 09.01.1900. Кумовао је Живадин Живковић, из Ралина.

Коста Петровић и Стана : Радомир-Ратко (1912.-1995.), Стојан(1919.-)

Ратко Петровић је правио одличне црепње као и његов отац. Коста. Поред земљорадње и сточарства био је и поштоноша стрелачке поште на релацији Стрелац-Бабушница.

Ратко и Стојанка, из Радињинца: Лоза, Сотир, Мирјана и Живојин.

Лоза је удата за Јована Ђокића из Ралина. Настањени су у Бабушници

Сотир са породицом живи у Бору.

Мирјана ?

Живојин са породицом живи у Бору.

Стојан К.Петровић служио је стални кадар у пекарској чети у Загребу. С њим је био и Бранимир Љ.Богдановић из Стрелца. Тамо су научили пекарски занат. По завршетку Другог свет.рата Стојан је радио у Бору, у молерско фарбарском предузећу до пензионисања. У Бору живи и данас.

Стојан и Зора из Ралина:. Мирко, Ненад, Латинка и Иван.

Мирко је са породицом у Бору

Ненад је са породицом у Аустралији

Латинка удата за Дубајића. И они су у Аустралији.

Иван са породицом…

Миливоје К. Раденковић и Софијанка, кћи Расинке и Здравка Радичића: Драга, Богољуб, Живојин и Лепосава

Драга живела три месеца.Умрла од великог кашља 10.06.1885.г.

Богољуб живео шест месеци, умро 16.09.1887 г.

Живојин је живео свега 18. година (1892.-1910.), /Књ.ум.156/7 /. Умро је 28.02.1910

Лепосава (1897- ?) је у Првом св рату побегла за Николаћију, тишљара из Студене. Никлолаћија је био пијаница и малтретирао је Лепосаву. Као девојка живела у кући стрица Борисава Раденковића. Боркова супруга Даринка није успела да је врати из Студене, ни уз помоћ окупаторске власти. Кад год би је муж тукао, стрина Даринка ју је примала у кућу и убеђивала да се не враћа у Студену. Трпела је тортуре све до мужевљеве смрти, а потом се преудала за Бошка ралинца и затекла три кћери: Бранку, Цвету и Лену. Чувала их је као рођену децу и све три удала: Бранку за Лазара”Грка” у махали Скорово у Раљину, Лену за Боћу Ранчића (Влајковог) у Стрелцу. За Цвету се призетио Александар Димитријевић (ф.Дичковци) из Стрелца. Њихов син Милош је радио у АТП Пирот, у аутобуској станици у Бабушници.

Борисав (Крсте) Раденковић (12.12.1880-05.03.1965. мкр.) и Даринка (18.011882–29.12.-1954, из ф. Гачковци): Милутин, Бранисавка, Зора и Никосава-Коса. Борисав је купио плац на селишту од Гроздановске фамилије и саградио кућу. До његове куће била је кућица Димитрија Јевтића. Борко купи и тај плац и на њему подигне нову кућу са два одељења и два подрума. Уочи 2. св.рата 1939. год он ту кућу поклони кћерки Никосави-Коси при удаји за Божидара Ристића, поткивача, Димитријиног унука. А, Коса и Божа кућу поклоне својој кћерки Загорки.

Милутин Б.Раденковић, свештеник и Милева Ђ.Поповић, верени 6.јула 1928.год., испитани и оглашени 28.јуна (11.јула) 1928.године. Венчани 9/22 јула 1928.г. у Храму Успеније Богоматере у Стрелцу. Кум: Алекса Ђ.Поповић, учитељ, старојко: Јован Вацић, трговац из Пирота. Венчао их парох Ђорђе Р. Поповић. / Ово за биографију/

Милутин, сврш. богослов и Милева Ђ. Поповић: Бранимир, Надежда, Зорица и Петар.

Бранимир М.Раденковић, дипл.инж. и Јованка Медаковић, из Београда: Александар и Мирослав.

Александар Б. Раденковић, дипл.инж. и Јованка (Вана) Кузмановић, агр. из Београда: Михаило и Душан. Ванини родитељи Радиша Кузмановић и Стаменка-Пеја су из села Перунике у Топлици. Мирослав Б.Раденковић и др. Оливера Зечевић из Чачка, син Растко. Оливерини родитељи су Веселин Зечевић, из Лијеве Ријеке /Црна Гора/ и Ружа, из Чачка.

Бранимирова породица живи у Београду.

Надежда М.Раденковић, учит. удата за Илију Ж. Ристића, учитеља из Масуроваца. Службовали су у Љуберађи и Јелашници код Ниша, где је пок. Илија и сахрањен. После Илијине трагичне погибије, Надежда је прешла са децом у Ниш.

Надежда и Илија: Мирољуб и Снежана.

Мирољуб, дипл.инж. и Миломирка, дипл.инж. из Сврљига: Невена и Марија. Живе у Нишу.

Снежана, проф. удата за Константина Колева, проф.. Имају две кћеркице Илину и Наталију. Живе у Крушевцу.

Зорица М.Раденковић, учит. удата за Радосава-Радета Илића, наст. из Брестовдола. Као просветни радници службовали су у Бердују, Столу, Лалинцу и Међурову код Ниша. Живе у Нишу.

Зорица и Раде: др. Анђелка-Цица, Горан.

Др.Анђелка Р.Илић ради у нишкој болници. Радила је у Вучју код Лесковца, у Лесковцу и Топоници код Ниша.

Горан Р. Илић и Јосина (Холанђанка): Дуња. Живе у Холандији.

Петар М.Раденковић, аутолакирер и Дара Карановић, из Бачке Паланке: Весна и Зоран.

Весна удата за Зорана Иванчевића, црногорца. Имају сина Луку и кћер Машу. Живе у Будви.

Зоран П.Раденковић са Александром има сина Милана

Бранисавка (Борисава) Раденковић (1908.-1909.)

Зора удата за Добросава Н.Пејчића из Валниша. Имају две кћерке: Верицу и Надежду.

Верица Д.Пејчић, проф. удата за Цветка Китића, из Прокупља. Имају кћер Сузану и унука Милана. Живе у Нишу.

Надежда, мед.сестра удата за Тугомира Јовановића, анестезиолога из Пирота. Имају два сина: Радишу и Владицу. Обоје су ожењени. Настањени су у Пироту.

У свађи за ничију Долину испред куће у Валнишу Добросава је смртно повредио са металним предметом Тома, брат од стрица. Добросав је умро је у пиротској болници 1.априла 1964.године.

Никосава-Коса Боркова удата за Божидара П. Ристића у Николинску фамилију

Борисав је по повратку из Првог светског рата откупио део имања погинулог брата Миливоја. Да би исплатио целокупну уговорену суму, продао је магарицу и део шуме у месту званом Малчино. Својим трудом и радом Борко је купио и Огрању, Гостеницу и Тршевину. При деоби имања са браћом добио је само једну парцелу Равниште у Јасичју. / Казивање Боркове кћерке Косе маја 1993.године у Стрелцу/.

Крста Раденковић и Цвета (други брак обоје): Светозар, Драгомир, Божидар, Тодор, Владимир и Љубомир

Светозар К.Раденковић и Обренија, кћи Русе и Златка Игњатовића, из Црвене Јабуке: Драгиња, Миливоје, Добривоје (Биба), Јеленко и Ненад.

Драгиња удата за удовца Стојана (Наћиног) Станковића, из Валниша. Стојан је у Другом св. рату био у јединици Југословенске војске у Отаxбини под командом генерала Драже Михајловића Одмах после рата, одселио се са породицом у Остружницу, код Београда. Из првог брака има сина, а са супругом Драгом кћерку Верицу која са породицом живи у Смедереву.

Стојан, Драга и Обренија, сахрањени су у Остружници. Драга је умрла у Смедереву код кћерке.

Милорад С.Раденковић и Јорда (ф.Божинци) : Драгица и Верица. Настањени у Бору.

Добривоје С.Раденковић и Десанка (сестра Владе кројача): Олга, Љиљана и Стојан.  Настањени у Бору.

Јеленко С. Раденковић и Мира (ф.Ћивици): Рада, Живојин и Чедомир.

Рада има сина Срђана. Живе у Бабушници.

Живојин Ј.Раденковић момак, преко двадесетак година је на дијализи. Живи у Бабушници.

Чедомир Ј.Раденковић и Стојана, из Црвене Јабуке: Слађан и Ивана. Живе у Стрелцу.

Ненад С.Раденковић и Злата, сремица, живе у Београду. Имају сина Бранка.

Бранко и Јованка: Душан, Марко.

Драгомир К.Раденковић (1888- ??) и Јула (1886-??) кћи Јелице и Миленка Јовановића, из фам. Крајинци), венчани 18.02.1907. Деца: Нада, Зорка, Вера (Оћа) и Душан

Нада удата за Алексу Ћирића (Калакурдију) : Вера, Зорица и Томислав.

Вера удата за Душана Чубрића ( личанин): Мане и Јелена. Настањени су у Качареву код Панчева. Вера и Душан су настрадали у саобраћајној несрећи на аутопуту између Алексинца и Параћина 1985.године.

Зорица удата за Ђору, из Нашушковице. Били су учитељи у селу Пресека. Ђора је на свиреп начин убио Зорицу и њену мајку Наду. После тога је себи одузео живот скочивши у школски бунар.

Томислав А.Ћирић и Вера ( из Призрена): Ковиљка и Весна.

Ковиљка је преживела тешку саобраћајну несрећу 1985. на нишком аутопуту у којо су страдали њена тетка Вера и теча Душан.

Весна удата за Драгана, маш. техничара : Иван и Предраг. Живе у Бабушници.

Зорка Драгомирова кћи удата за Николу Љубића

Вера (Оћа) удата у Реснику. Има кћерку Николицу, која је удата за Љупчу Манића, царевца. Живе у Бабушници. Имају две кћерке обе удате.

Душан Драгомиров син је радио код стрица Борисава и често јахао коња у стојећем ставу. Имао је 17 година када је галопирајући у стојећем ставу пао и погинуо.

Драгомир и Јула су се растали за време И светског рата, због њених веза са окупатором. После рата призетио се у село Црвена Јабука за Даницу, која је из првог брака имала кћерку Милицу. У браку са Даницом добили су сина Војислава.

Милица са породицом живи у Гњилану код Пирота

Војислав Д.Раденковић (1936-??) и Вера из Стрелца: Драгана и Зоран. Настањени су у Бабушници

Драгана је удата за …………

Зоран и ………………………

Воја Д. Раденковић (+) је радио као благајник СДК у Бабушници. Рођен је 31. јануара 1936 год. у Црвеној Јабуци. Завршио је средњу економску школу у Врању и Вишу финансијску у Београду. Умро је изненада 9. фебруара 19?? и сахрањен на бабушничком гробљу.

Божидар К.Раденковић и Никосава-Сара, кћи Стојанке и Ристе Ђорића, венчали су се 02.02.1914. Исте године Божидар је погинуо у рату. По завршетку рата Сара се преудала за Гаврила Станишића (Гару,ћурчију).

Тодор К.Раденковић и Даринка: Загорка,… Ђорђе четврто дете и Олгица. Настањени у Бору.

Загорка удата за Јована из Грлишта. Живе у Зајечару.

Ђорђе Т.Раденковић рођен 1924. г. у Стрелцу, неожењен умро је 4.јула 1946. год. на реци Крки код Церкља као секретар Команде 113. ваздухопловног пука.

Олгица је у Бору.

Владимир К.Раденковић и Дукатинка (ф. Станковци) : Чедомир, Десанка и Живојин.

Чедомир В. Крстић и Зора (ф.Николинци), без деце.

Десанка умрла као девојка.

Живојин В. Раденковић и Добринка, из Љуберађе: Весна и Драган. Живе у Бору. Весна има сина Николу.

Драган је војно лице и са породицом се налази у Нишу. Био је на служби у хрватском Карловцу. Тамо га је затекао рат са Хрватима. Имају троје деце

/У породици Владимира К.Раденковића две рођена брата имају различита презимена. Оваквих случајева има у многим породицама и фамилијама у Стрелцу/.

Љубомир К.Раденковић Кускре и Николија, из Камбелевца: Влатка и Јован. Настањени су у Бору.

Крстина друга супруга Цвета довела је из Раљина сина Милана и кћерку Јеленку, из првог брака.

Милан је приодан у Раљину за миражxику Даринку. Изродили су четворо деце:

Живку (била је удата за Стању Ђенића у Раљину, а када су се развели после 2.св.рата преудала се за Љубомира (Младенинога) Антића у Стрелцу

Богољуба, који се одселио у Житковац.

Љубицу удату за Милу у махалу Тршњино дрво у Раљину.

Трећа Миланова кћер удата у Камбелевцу. Породица се одселила негде.

Кћерка Јеленка удата за Влајка Андрејинога (ф. Јовановци)

Цана Раденкова сестра удата за Благоју Милошевића (ф. Батинци)

Приликом деобе Крстиних синова Борисав је добио само Равниште у Јасичју. Остало је све својим трудом и радом купио. Огрању је купио од братанице Лепосаве, а Тршевину, Рид и Гостиницу од Гроздановске фамилије, казивала је Злата Рабужчијинка.

 

Ранђеловци

Родоначелник фамилије је Ранђел Стојановић

Ранђел: Таса, Цветко и Тодор

Таса Стојановић и Јелена (поп Ђурина сестра): Душан, Видосава.

Душан Т.Аранћеловић погинуо 1915.године у рату.

Видосава удата за Милана Тодоровића Нуцу

Цветко Ранђеловић и Јованка: Стеван, Алекса, Тихомир и Богољуб

Стеван Аранђеловић-Цветковић (1873-1948) и Станојћа: Милорад, Драгољуб и Нада

Милорад С. Цветковић и Роска: Часлав, Јорданка и Цура

Часлав има два сина. Један је у Бабушници, а други у Овчи.

Јорданка удата у Валнишу за Бранчу Лумунију. Јорданку је супруг заклао.

Цура удата у Доњем Крњину

Драгољуб С.Цветковић и Зора (ф.Сабаковци): Јовка, Чедомир и Милица

Јовка (1933-1962)

Чедомир Д.Цветковић и Љубка: Зоран, Ђургица

Зоран и супруга: Саша, Далибор.

Ђургица удата у Габровцу, живи у Нишу.

Милица Драгољубова кћи удата у Горњем Крњину

Нада Стеванова удата у Валнишу у фамилију Рајковци

У дргом браку Стеванова супруга је Милева, бивша супруга Добре Синадиновог

Стеван се бавио ћурчијским занатом, а био је и кмет.

Алекса Ц.Аранђеловић (1885-1944) и Драга (1882-1935) из Масуроваца: Божидар, Бранимир, Славко, Мирко и Маринко (близанци)

Божидар Аранђеловић и Нада из Масуроваца: Часлав, Секул, Драгиша

Часлав и Загорка (ф.Мишинци): Зоран, Радмила. Настањени су у Бору

Зоран и Нена из Шарбановца: Лидија, Тамара

Радмила удата за Палестинца Фуада Абасарија. Имају два сина: Фадила и Омера

Секул и Јерменка из Масуроваца: Др.Славица, Љиљана

Др.Славица има близанце: Иван и Ивана

Љиљана има Драгану и Верицу

Драгиша, пуковник и Милкица из Житковца живе у Алексинцу. Деца: Зоран, Сузана

Зоран и Славица: Сташа, Страхиња

Сузана и Небојша: Ненад и Сања близанци. Настањени у Нишу

Бранимир А. Аранђеловић и Зора (ф.Ћивици): Милутин, Александар, Божидар, Станимирка

Милутин и Живадинка: Надежда удата у Бабушници 19.04.1948 г.

Милутин се одселио у Босну

Александар и Верка немају децу. Настањени у Масуровцима

Божидар и Ковиљка из Сурачева: Саша, Милан. Живе у Бабушници

Станимирка живи у Пожаревцу. Супруга је пок. Часлава Величковића из Масуроваца.

Славко А. Аранђеловић и Душанка (ф.Достинци): Радован, Милован. Живе у Зајечару. После Славкове смрти Душанка се преудала за Живана Марковића у селу Грлиште

Мирко А. Аранђеловић и Живка (побегуља из ф.Јанковци): Арса, Слободанка

Арса М.Алексић и Мирјана (ф.Љубинци): Биљана

Биљана, логопед удата за Др.Љубишу Панића, из Беле Паланке. Живе у Београду

Маринко А.Аранђеловић умро у другој години

Тихомир Ранђеловић и Цвета: Витомирка, Добринка, Јосифка, Мирка, Слободанка и Нада

Витомирка је привела Бошка Пауновића ДЗандзилца. После смрти супруге Витомирке, Бошко се са кћеркицом одселио у Слатину код Бора.

Добринка удата у Горчинцу. Има сина Душана и пет кћерки.

Јосифка удата за Божидара (Дарка) Гроздановића. Дарко је приодан. Кућа им је на Ранђеловском имању у Поповој махали.

Мирка удата за Цветка Ристића Тодорћиног

Слободанка удата у Камбелевцу у фамилију Раћинци

Нада удата за Мирка Пауновића ДЗандзилца у засеоку Падина

Богољуб Ц.Аранђеловић, погинуо у И светском рату 1914. године. Био је ожењен са Десанком из фамилије Качаровци

Тодор (Тодораћија) Р. Аранђеловић и Стана: Чедомир, Драгољуб, Влајко и Светозар

Чедомир умро у другој години 1.септ.1894. г.од великог кашља.

Драгољуб умро осамнаестог дана од рођења, 25.августа 1897.г

Влајко Т. Аранђеловић и Јелена (ф.Денчини): Бранислав, Љубомир, Владимир, Зора, Вера, Стевка и Момир.

Бранислав је умро у 20-ој години пре свадбе. Уговорена девојка је била Коса, која се касније удала за Драгољуба Мијалковића Гогу

Љубомир је као кројач умро у Бору

Владимир је ожењен ралинком. Настањени су у Белој Реци код Бора

Зора удата за Светозара Ранчића (“Тозу шефа”)

Вера удата за Раку Радосављевића Ђусинца

Стевка удата за Јована Ранчића (Ђувезиног)

Момир В. Аранђеловић и Цвета: Чедомир, Радмила и Милица

Чедомир и Нада, из Валниша: Зоран, Љиљана

Зоран и Душица, из Радињинца: Аница, Мирјана

Љиљана удата за Славољуба , врањанца. Настањени у Бабушници. Деца: Александар и Јелена

Радмила Момирова удата за Душана у ф. Курејинци у Радињинцу

Милица Момирова удата за Градимира М. Станковића

Светозар Аранђеловић и Јерина: Загорка, Драгослав, Борисав и Јорданка. Светозарева кућа је на Вителу /Иваново њивје/.

Загорка удата за Радомира В.Манића

Драгослав С.Аранђеловић и Лепосава (Поћа): Петар, Мића и Стојан.

Петар и Драгица (из Црвене Јабуке): Миле (ДИФ)

Мића и Дикосава: Љиљана, Бојка.

Стојан и Божидарка: Дејан

Борисав С.Аранђеловић и Милунка, кћи Пере “Калакуса”: Зоран, Милица.

Зоран и Зорица: Иван. Живе у Зајечару. Милица удата у Студени. Разведена.

Јорданка (Дана) удата за Чедомира у Валнишу.

/ Податке: Мирко Аранђеловић, супруга Живка, кћи Слободанка 7.јула 2.000., Чедомир Момиров јуна 2001/

 

Стамболијинци

Стамболијинци, Борићинци и Коцини су једна фамилија. Потичу од једног претка. Била су три брата: Марко, Момчило и Апостол

Дошли су са Косова и настанли се у Стрелцу. Од Марка су настали Марковићи (Стамболијинци), од Момчила Момчиловићи (Коцини) и од Апостола Апостоловићи (Борићинци). После деобе браће: Марка, Момчила и Апостола њиве су им и данас једна до друге.

Драгољуб Ж.Марковић Гопша (1924) казивао нам је да фамилија води порекло из Турске. На то указује и назив фамилије, од града Стамбола (Цариграда). Када су његови преци дошли и одакле су дошли он незна.

Међутим, Мирко Ч. Марковић нам казује да је од оца Чедомира слушао како је њихов предак Стаменко заробљен у рату са турцима 1913. године и као заробљеник провео у Стамболу (Цариграду) шест година. Из заробљеништва је донео српски шињел од кога је деци скројио шајкаче. Због Стаменковог ропства у Стамболу добили су назив Стамболијинци.

Марко, један од три брата, доласком у Стрелац призетио се у Мишчевој мали. Име супруге је заборављено. Зна се да су имали две кћерке: Велу и Сусу. Суса се није удавала, а за Велу се призетио Стаменко, стрелчанин, који је прихватио презиме супруге Веле. Родоначелник ове фамилије је Марко.

Марко: Вела, Суса

Вела Мрковић и Стаменко су живели у колиби у потесу зв.Баљести Рид. Чували су кокошке и ћурке. Оне су јаја носиле по шуми, а Вела их је скупљала. Ћурке су понекад слетале и до потеса Расове.

Стаменко Марковић (1833-1913) и Вела: Станко, Таса, Марија, Станија, Марушка, Кала и Наталија. Стаменко је 1913. г. умро од богиња.

Станко Марковић (1907-1915) и Мара из Студене: Савка, Живојин.

Савка, кћи удата у Валниш у фамилију Ћеревејинци.

Живојин Марковић (1894-1956) и Васка: Јорданка, Драгољуб, Цвета и Радмила.

Јорданка удата за Милана Стојичевића из Масуроваца. Живе у Новом Београду. Имају Наду и Љубу

Драгољуб Ж.Марковић Гопша и Ружа: Јулијана

Јулијана удата за Секула Радосављевића (Виљиног). Разведени су.Јулијана се преудала за Драгана Станковића, сина Владе кројача у Тамњој махали. Јулијанин син са Секулом је код деде Драгољуба.

Цвета Живојнова кћи удата за Стевана у Доњем Крњину

Радмила удата за Станоја из Ралина. Живе у Бору. Имају Милана и Јовицу

Таса Марковић, Стаменков син је био солунац. Имао је толику снагу да ухвати за струке санке за воловску запрегу и да их окреће око себе (да и врти окол себе)

Таса и Даринка: Владимир и Роса. Владимир се призетио у Ралину

Роса…

Таса и друга жена Илинка (Јелинка), из Црвене Јабуке: Зора, Будимир, Чедомир, Десанка и Нада. Из првог брака Илинка је довела Милисава и Драгу. Млисав је отишао у Босну.

Драга…

Зора Тасина удата за Томислава у село Камик код Пирота. Њихова деца су: Сада, Данко, Сава, Верка, Воја и Мирко.

Будимир Т.Марковић и Мара: Ђурга, Јелена, Доброславка и Љубисав

Ђурга је удата за Драгана Јоцића у ф. Божинци. Покојни су.

Јелена удата у Бору. Имају сина Зорана. Зоран и Светлана (краљевчанка) имају Стефана и Ану.

Доброславка (Добрица, Бока) удата за Предрага из Лукање. Имају кћерку Слађану. Живе у Бору

Љубисав Б.Марковић се женио двапута. Прва супруга Перса је Македонка. С њом има две кћерке: Весну и Јелену. Друга супруга је Љубица. Имају сина Милана. Живе у Новом Београду.

Чедомир Т.Марковић и Милева (ф.Ћерћези): Душан (+) и Мирко

Мирко Ч.Марковић и Станка (из Брестов Дола): Слађана, Татјана. Настањени су у Оxацима /Бачка/

Чедомир у другом браку са Најдом из Ралина: Јагода, Верица

Јагода удата за Зорана Богојевића у Зајечару

Верица удата за Радета Живковића у Вражогрнцу

Десанка Тасина кћи удата за Љубу Гроздановића у Лалешевцима

Нада Тасина кћи удата за Миливоја, сина Влајка, тупанxије у Масуровцима.

Марија Стаменкова кћи удата за Петра у Валнишу: Живко. Димитрије…

Живко је био немачки заробљеник у првом св.рату. Из заробљеништва је донео кромпир месечар.

Станија Стаменкова кћи удата за убавог Станка у Дучевцу

Марушка удата за Миту Костића у Мишинској фамилији.

Кала је удата за Игњатија у село Студена. Однели су је као младу на колцу. Њихови синови су: Манојло и Драгомир. Влајко штројач је унук.

Наталија није имала децу

Од ове фамилије у селу, у потесу Црвени Брег-Браниште стоји празна кућа Драгољуба Ж.Марковића Гопше, а у другој је Будимирова кћерка Јелена. Од 2.001 године преко лета у Црвени Брег борави и Мирко Ч.Марковић, из Оxака са супругом.

Стамболијинци славе Св. Николу 19.(6.) децембра.

Стара кућа у селу била је чатмара. Зидана је између 1909. и 1912. Другу кућу направили су изнад села у месту званом Црвени Брег 1946, где им је било гумно. Неки чланови фамилије носе презиме Стојичић. Један од њих је Љубисав Стојичић, пуковник морнарице у пензији. Живи у Сплиту.

 

ДЗипинци

Миладин Пејичић-Стојановић (1868), из Масуроваца, призетио се у фамилију Дзипинци за Ђургу, кћерку Стоје Софића, кацара. Венчао их је Коста Глигоријевић, свешт. из Стрелца, раковдолски парох 25. јануара 1887.године. Кум на венчању био је Крста Раденковић, дунђерин

Ђурга и супруг Миладин Пејичић-Стојановић: Владимир, Десанка, Вида и Стевка

Владимир и Вида Дл’га (ф.Ћерћези): Божидар, Ратко.

Божидар В. Миладиновић (1910-2.001), супруга: ?? Божа је био капетан друге класе у војсци Краљевине Југославије (Генералштабни официр) до априла 1941.

Ратко је умро као момак уочи Другог светског рата. Сахрањен је у стрелачком гробљу.

Деаснка је побегла за Славка Мијалковића у фамилију Милћинци.

Славко Мијалковић и Десанка (1899-1987): Никодије-Кода, Радмила, Лоза и Дана.

Никодије и Мирослава (ф. Љубинци): Божидар, Јелена.

Божидар и Мара Јанковић: Зоран, Славица. Зоран је момак. Живе у Бабушници.

Славица удата за Ацу Игњатовића, инж.рударства. Живели су у Бору и Мајданпеку. Сда живе у Београду. Имају Ану и Марка

Јелена удата за Чедомира С.Благојевића. Живе у Бору

Никодије је после ИИ св.рата радио у Алекси Шантићу у Бачкој. Напустио је породицу и тамо се оженио. Са другом женом има сина Слободана. Умро је и сахрањен у Алекси Шантићу.

Радмила Десина кћи удата за Божидара у фамилију Мишинци. Настањени у Вражогрнцу.

Лоза удата за Ђорђа у село Ралин, у махали Трешњино Дрво.

Дана удата у Студену. Живели су у Бору.

Вида, кћи Миладина и Ђурге удата за Чедомира Т. Ранчића (ф.Глишинци)

Стевка (1903-1984) удата у село Ралин за Станојевића…?

Напомена: Ђурга је имала старијег брата Миладина званог “ДЗипа”, па су мештани и њеног супруга Миладина Пејичића-Стојановића прозвали “ДЗипа”. Млађи Миладин ДЗипа је из масуровачке фамилије Спасејинци из које су и породице: Живојина, Толе, Срећка и Уроша Ристића.

Део Ограње преко Мурговице стари ДЗипа је продао Влајку Димитријевићу Гољи. Градина и шљивар између поседа Тодора Прдљинског, Гроздановске парцеле, шљивара Добре албатина и реке Мурговице и данас се зове “Бабино”, по баба Ђурги, а користи га Ђургин праунук Божидар Н.Мијалковић.

 

Кукљини

Одакле је назив фамилије потомци незнају.

Презиме потомака Игњатовић је по Игњату Јовановићу (1811-1907)

Потомци једино памте да породице Сокола, Пејче и Чедомира припадају једној фамилији. Који су им сроднички односи не памте.

Сокол Игњатовић (1840-1916) и Станка: Живко Соколовић

Живко Соколовић-Стојичић (по очуху Стојице из Студене). Стојица се призетио за удову Станку 15.12. 1931.

Живко и Цвета: Нада

Нада удата за Душана Д. Пејчића (ф. Гачковци)

Пејча Игњатовић (Соколовић?) Кукљин и Стојна: Владимир, Кана и Лепомир

Владимир П. Игњатовић и Станка (из Масуроваца) : прва два детета су умрла, Будимир.

Будимир и Борисавка (из Масуроваца) : Загорка, Градимир-Гаја.

Загорка удата за Драгомира Ч.Пејчића Гашу

Градимир-Гаја и Гордана (ф.Милћинци) : Ивица, Бранкица. Породица живи у Бабушници.

Владимир Игњатовић (Влада Силе) је свирао у кларинет и гајде

Кана….

Лепомир П.Игњатовић. се одселио у Неготинску Крајину.

Чедомир Игњатовић Куца и Таска (из Пресеке) : Антица-Тица, Дука, Ружа, Борисав, Драгољуб , Мара и Ставра

Антица-Тица живела је у Крушевцу. Убили је Немци за време др.св.рата.

Дука се удавала за Стевана Илића Кену за време 2.св.рата. При крају рата отишла у Бугарску.

Ружа умрла у трећем разреду основне школе пре ИИ св.рата

Борисав (1925-1944) је погинуо као партизан код Врања.

Драгољуб и Нада (Масуровка): Слободан, Драгица

Слободан звани Крца одселио се 1967/68 г. у Младеново /Бачка/. Супруга му је Нада, босанка. Деца: Слободанка и Драгана. Бави се превозом робе.

Мара (Мака) је за време ИИ св.рата радила као кућна помоћница код Јордана Станишића, ћурчије. После рата удата се у село Камик. Напустила је супруга и вратила се у Стрелац. Преудала се за Божидара Цветковића Ћерћеза.

Ставра и супруга Новка (кћи Ђорђа Малога) живе сами.

/Казивања Ставре Ч.Игњатовића, Слободана Игњатовића и Петра Т.Љубића, јуна 1999./

Живко Игњатовић (1816-1896) и супруга Стана (1821-1896) ???

Сокол: Станко Соколовић (1843-1898), мку: 76/5 ??

/Петар Љубић наводи да су Сокол, Микаил пинтур и Милан Нуца у блиском сродству, док Нада кћерка Милана Нуце казује да је Милан пореклом Вучинац.

 

 

Љубинци

Ова фамилија је једна од највећих. Већина њих носе презиме Љубић. По казивању Драгомира Б.Љубића (1905) било их је седам брата: Раденко, Виден, Величко, Маринко, Станко, Василије и Влајко

Међутим, Вељко В. Љубић, казује да су: Раденко Љубић, Виден, Величко и Станко четири рођена брата, а да су с друге стране: Ћира, Илија, Василије и Маринко, такође четири рођена брата. Ко су очеви њихови Вељко незна.

Раденко је из Тамње махале прешао у Попову махалу и оженио се Катом, поп Костином кћерком (деда Вацином сестром).

Раденко Љубић, ћурчија и Ката (1844-1914): Тодор, Стеван, Михаило-Мика, Радисав, Драгомир, Видосава и Чедомир и Витомир.

Тодор Р.Љубић (1875-) и Стана /(1873-) поп Стеванова кћи)/: Светомир, Стојанка и Будимир (1907-1909)

Светомир-Тома Т. Љубић (1897) се са породицом преселио 1953. год. у Овчу

Светомир и Косана (Цанина): Мирослава-Мирка, Јагода, Арса, Градимир, Живојин и Радмила-Радка.

Мирослава удата за Никодију Мијалковића Дзипинског. Развели се после другог светског рата.

Јагода удата за Александра Н.Ранчића. Преселили се код сина Градимира у Овчу 1997. Умрли су обоје и сахрањени у Овчи.

Арса С. Љубић и Станимирка из Валниша (ф.Витановци): Снежана, Гордана ,Родољуб

Снежана са породицом живи у Паризу.

Гордана са породицом живи у Малом Мокром Лугу

Родољуб са породицом живи у Овчи.

Градимир С.Љубић, супруга Ната (из Новог Сада): Слободан.

Слободан са породицом живи у Београду.

Живојин С. Љубић и Милијана Црногорка, без деце. Живели су Београду. После Живојинове смрти Милијана је отишла код брата у Аустралију

Радка удата за Мирка Јанићијевића (из Студене). Настањени у Овчи.

Радка и Мирко: Славица и Зоран

Славица удата и живи са породицом у Овчи

Зоран момак. Има Вишу хотелијерску школу, економске струке. Ради у Београду.

Стојанка, Тодорова кћи, удата за Петра Цветковића Калакуса (ф.Мишинци). После другог св.рата одселили се у Овчу

Тодор Р.Љубић и Селена: Рајна, Добринка-Бина и Петар.

Селена је из Црвене Јабуке., кћерка Анђелина и Јелице. У првом браку имала је у Црвеној Јабуци: Божидара, Јову и Видосаву. Други супруг је Настас-Наса М. Јанковић у Стрелцу. Погинуо је као наредник српске војске 1912.године. Селени је са Тодором трећи брак, а Тодору други.

Рајна удата за Бошка Јовановића Бекрију, шнајдера (ф.Цврчковци)

Добринка удата за Александра Јанковића у Падини. Растали се и она се удала за Ђорђа Ристића, шнајдера

Петар Т.Љубић и Зорица: Даница-Дака, Мирјана и Љиљана

Даница удата за Чедомира Љ. Антића.

Мирјана удата за Арсу М. Аранђеловића.

Љиљана је у селу

Стеван Р. Љубић (1878-)и Даринка: Нада, Божидар-Бошко, Никола, Станоја и Миливоје.

Нада удата за Милисава Ц. Алексића

Бошко С. Љубић и Драга (ф.Станковци), без деце. Када су остарили о њима је водио бригу Новица Љубић, најстарији син Николе Љубића.

Никола С.Љубић и Зорка (ф.Раденковци): Новица, Ружа и Александар.

Новица Н.Љубић и Милица (Ћатина): Јовица, Мирољуб, живе у Бабушници.

Ружа удата за Саву Стаменковића, из Масуроваца. Живе у Бабушници.

Александар Н.Љубић и Стевана из Сурачева живе у Малом Мокром Лугу

Станоја С.Љубић и Слободанка (ф.Манинци): Ратко, Нада.

Ратко и супруга : Горан.

Нада има Сашу и Биљану.

Миливоје С.Љубић и Јелена (ф.Коцини): Мирко, Душан и Драгица.

Мирко има Новицу и Оливеру. Настањени у Бору

Душан: Дане и Дејан. Живе у Бору

Драгица има Милана и Марију. Живе у Јагодини

Михаило-Мика Љубић и Јулијана, кћи Будимке и Јоце Ђорића одселили се у село Костур, близу Пирота. Микина кћерка Стојанка од друге супруге је у Костуру.

Радисав Р.Љубић (1889, 1894-1944) и прва супруга Агна: Без деце. .Агна је кћи Јевте, Цветковића, народног посланика, из Масуроваца. Умрла је у трећој години брака.

Радисав и Стаменка, из Студене у другом браку нису имали децу. Стаменка је из првог брака са Влајковим сином, довела кћерку Јорданку-Дану у Стрелац.

Дана удата за Мирка Јевтића

Радисав Љубић је погинуо 21.01.1944.године у Сипу. Убио га Цена Керамидски, бугарски полицајац, због сарадње са шумкарима /партизанима/. Др.Драган Д.Ћирић , примаријус неуропсихијатрије у Нишу казивао нам је за Радисава Љубића да је био и енглески шпијун и да га је због тога Цена убио.

“Радисав је имао дозволу из Софије да се слободно креће по Бугарској и окупираној територији”., казивала је Милунка Манић, октобра 1999.у Београду.

Драгомир Р.Љубић и Даринка: Савка (удавала се за Илију Антића)

Видосава Раденкова кћи удата 3.фебруара 1911.г. за Борисава -Борчу Величковића у Лешје (Ливађе)

Чедомир Р.Љубић ..?

Витомир Р.Љубић, погинуо у рату 1915.године.

Виден Љубић (Љубеновић) /1832-1912/, терзија и Стојна (будурка, из Масуроваца): Никола, Димитрије, Благоје и Станојка.

Никола В. Љубић (Николча) се није женио

Димитрије Виденовић-Љубић и Милица из Валниша нису имали децу. Димитрије је умро је у 55-ој години 29.августа 1913.год. од колере

 

Благоје-Блага Љубић (1873-1959) и Ката (ф.Мутијинци): Јоска, Драгомир, Лазар и Нада.

Јоска удата у Студену.

Драгомир Б.Љубић и Стојна: Милутин, Ђурга и Новка

Милутин Д.Љубић је пензионер топионице Бор и овчар

Милутин и Јагодинка (ф.Божинци): Живојин, Божидар и Борко.

Живојин М.Љубић и Мерима (ф.Цврчковци). Живе у Зајечару. Имају две кћери Драгицу и Мериму?

Божидар М.Љубић и Ружа (ф.Пилиштари) живе у Баточини.

Борко М. Виденовић је као перчалбар 10.година радио у Загребу. Живи у Стрелцу. Има презиме по чукундеди Видену

Ђурга Драгомирова кћи удата за Лазара Дојчиновића

Новка, данас живи у родној кући у Стрелцу. Живела је у Вражогрнцу до смрти супруга

Лазар Б. Љубић и Драгиња (ф. Цврчковци): Најден, Мирко и Стана.

Најден и Загорка (студенка), живе у Бору. Имају сина

Мирко је војни пензионер. Живи у Београду.

Стана удата за Душана Панајотовића Јурука.

Нада Бл. Љубић удата за Јована Илића, шнајдера (ф.Божинци)

Станојка кћи Видена удата за Јанаћка, трговца из Пресеке. Живели су у Звонцу.

Љубићи су првобитно били настањени у селу где се данас налази кућа Танче Варотинога, (Душана С.Танчића). Потом су се преселили у Тамњу Махалу између реке Рајне и потока Кошарка, где и данас живи пар потомака. Од Љубића у Поповој махали до 2.002 г живео је само Петар Т.Љубић, унук Раденка Љубића.

Величко Љубић (1843-1918) и Јованка: Ранча, Јулијана и Влајко

Ранча је погинуо на Церу у првом св.рату. Његову децу чувао је деда Величко, а Боћил је после чувао деду Величка

Ранча Величковић и Марија (Милева): Божидар (Боћил), Љубинка и Косана

 

Боћилови

Божидар-Боћил Величковић и Зора (сестра Тозе Жуметаће): Момир, Ђура и Јорданка

Момир Б. Величковић-Ранчић (1923-2.001) и Божидарка (ф.Милћинци): Градимир (усињен). Градимир и супруга из Студене имају две кћерке. Градимир са породиц живи у Бору. Момир се до другог св.рата презивао Величковић

Ђура Ранчић (1925-199?) и Нада (Коцина): Градимир, Драган, Снежана и Живојин

Градимира је усинио стриц Момир

Драган…

Снежана удата за Заплањца, живе у Бабушници

Живојин (1951-1953)

Јорданка Боћилова кћи удата за Мирка Б.Соколовића

Љубинка Ранчина кћи удата у Студену

Косана удата за Ђорђа Панајотовића Јурука

Милева (Марија) Ранчина супруга се преудала за оца Витомира-Винче Јоцића и родила Наду, удату за Велимира Божинског. Њихова деца се одселила из Стрелца

Јулијана Величкова кћи (1880-?) удата за Милана, сина Јелице и Мијалка Р.Раденковића

Влајко В.Љубић (1889-1914) погинуо је у рату 8. септембра 1914 године у Црној Бари у Мачви и тамо сахрањен.

Станко Љубић и Солунка (1860-1890): Ђура.

Ђура С.Љубић погинуо 1912.године у рату (“Бесмртници, стр.211, р.бр. 6322 и 86)

Одавде су на даље потомци браће: Ћире, Илије, Василија и Маринка

Ћира Љубић и Иванка: Илија Ћирић. Према мкв:16/11

Илија и Велика (кћи Златка Веселиновића и Спасе)….

Василије-Васа Љубић и Агна: Владимир, Зарија, Мирко, Јованка и Бранимир.

Василије је заробљен у Првом светском рату од Бугара измећу Баћов Дола и Црног Врха. Умро је у 50-ој години живота од глади 5.јула 1917.год. и сахрањен у Сливенградском гробљу (Бугарска)

Владимир Вас. Љубић и Анђелина-Ђила из Црвене Јабуке (ф.Почекајинци): син..?, Цвета, Слободанка, Миросава, Вељко, Десанка, Добрица, Градимир и Стана.

Син?….

Цвета удата за Стевана Илића (ф. Илијинци). Живе у селу Чубра код Неготина. Одселили се 1950.године.

Слободанка и Миросава умрле као девојчице. Градимир умро као дете.

Вељко В.Љубић и Милка (ф.Петковци): Божидар.

Божидар и Ранка: Млађан, Владан. Божидар је дипл.агроном, живе у Борчи Греди

Млађан и Јулка: Маша, Ана.

Вељкова породица славила св.Јована 20.јануара по новом календару.

Вељко Љубић и Борисавка (обоје други брак), живе у Бабушници. Са њима је и Јовица, Борисавкин син из првог брака.

Десанка живи у Неготину као пензионерка.

Добрица настањена у Неготину. Има кћер Бисерку

Стана удата за Радивоја Стевчића у Брестовцу код Неготина.

Зарија (Васе) Љубић и Марија из Црвене Јабуке живе у Речки код Неготина. Имају сина и кћерку Ружу. Ружа удата и живи у Неготину.

Мирко (Васе) Љубић је усињен од Ђорђа и Велике Миладиновић, види ф. Велићини

Јованка Васина кћи удата за Манојла Петковића (убијен од Бугара на Градишту 5.јуна 1944.год.)

Бранимир (Василије) Љубић и Жикица (Неготинка): Радован, Драгослав и Иван. Сви живе у Неготину са породицама.

Маринко Љубић: Руса, Илија и Милева

Руса удата за Глигорија Марковића

Илија се призетио у Црвеној Јабуци. Његова кћи Даринка удата за Алексу Божинскога

Милева удата у Црвеној Јабуци. По други пут се удала у Стрелцу у ф.Пилиштари и родила кћерку Давинку. По трећи пут се удала за Раку Милинога

Велко Љубић нам је казивао да се у основној школи презивао Ћирић, а при општој мобилизацији у НОБ почетком новрмбра 1944. г. убележен је са презименом Љубић, које и данас има. Ни Вељко незна тачно да ли је Влајко В.Љубић син Видена или Величка.

Вељко даље наводи да су Сокол и Петраћија из Љубинске фамилије. Сокол се одселио у Лебане

Велко зна да је нека Синђа удата за Милана родила Рашу. раша Синђин је одведен у Студену. Синђа је била јака и понашала се као мушкарац.

(За Љубиће дали податке: Петар, Драгомир и Велко Љубићи, а за Боћилове Момир Боћилов 1.07.2001)

Фамилија Конини /Владе кројача/. / Видети: Варотинци

 

Виденови / Видети: Цврчковци

 

Благојини

Памћење потомака је од Благоја Игњатовића. Благоје је казивао да је у доба Турака у Масуровцима било само седам кућа. Тада је Хан био у Камбелевцу и Благоје је тамо носио десетак. Био је слуга у фамилији Будурци .

Први пут се оженио у 45-ој години са Милевом, из Црвене Јабуке

Благоје и супруга Милева: Момир-Моша, Душан (путар), Никола (Рогоња), Зора, Коса и Витомирка.

Душан је познат као путар. Правио је путеве по Лужници.

Душан и Живадинка: Мира, удата за Славка Ћирића (Денчини) у Стрелцу. Живе у Бабушници. Власта син удавио се у Сави, у Београду.

Моша и жена Русанда, из Радосина: Радивоје, живи у Зајечару, Велија удата за Чедомира Андрејића, из Радињинца (живе у Добановцима код Београда) и Вера живи у Масуровцима.

Никола и жена Коса, масуровка: Љиљана, живи у Гају код Панчева и Драшко живи у Рипњу.

Зора удата за Владимира Петковића, ковача у Стрелцу.

Коса удата за Стојана Ђ.Станковића у Стрелцу.

Витомирка удата за Стојана Костадиновића, из Попове Мале. Одселили се у Вражогрнац. Њихов син Зоран је народни посланик СПО у републичкој скупштини. /Казивао Милутин В.Петковић (Мића, Миле, Нуна, 18.09.1999. у Београду и 17.12.1999.г. Велија Чедина, из Добановаца/.

 

Бонћини

У Бонћине су само две породице. Назив потиче од Бонке, Петкове жене. Бонка је родом из Ралина.

Петко Стојановић из фамилије Крајинци и Бонка: Јевросима и Јосифка.

Јевросима (1895-1943) и Чедомир Благојевић-Манчић (1894), из Студене, живели су у Стрелцу на крајинском имању. Јевра је погинула 1943.год. од бугарског официра. Педесетих година преселили су се на Градиште.

Њихова деца: Јорданка, Косара, Загорка, Чедомирка и Новица.

Јорданка удата за Велимира у Камбелевцу

Косара удата за Новицу у Љуберађи. Живели су у Ћуприји

Загорка удата за Новицу из Сурачева. Живели су у Пироту

Чедомирка удата за Славка Костадиновића у Поповој Махали

Новица и Радмила Илић: Јован, Словенка и Божидар. Новица и супруга живе на Градишту /Студенски атар./.

Јован је умро млад момак, печалбар у Новом Саду

Словенка ради у Немачкој

Божидар и Дуда: Драган. Живе у Новом Саду

Чедомир Манчић је син Благоја и Цане (Манчићи) из Студене. Чувао је 20-30.крава и око 80.оваца. Имао је тројицу слугу: Чеду Живковића, Бошка Дојчиновића и Владу, из Берин Извора. /Казивао Новица Манчић у Стајћевцу, септ.1997.год./.

Јосифка (1899-1977.) и Велимир Милошевић (1904-1967), из Грнчара, приодан, /призетко/, без деце. Вељини родитељи су: Јованча и Босиљка.

(Подтке дала Чедомирка јула 2001)

 

Андрејићи-Гробари

Назив “Гробари” добили су због боравишта близу гробља. Куђа им је била између гробља и куће Светозара Ристића Жуметаће. То је мала фамилија и незна се одакле потичу.

Према матичним књигама дошли смо до ових података:

Јован Андрејић и Даца: Алекса (1880-1961), Николија

Николија удата за Благоја Божинског

Алекса Ј.Андрејић Гробар и Даринка Пејчић: Витомир, Јелена и Љубица

Витомир А. Андрејић, рођен је 26. 09. 1906 год. у Стрелцу. Учитељ је и са супругом има кћерку Гордану, учитељицу.

Гордана је била учитељица почетком педесетих година прошлога века у Валнишу. Са тадашњим председником МНО у Стрелцу Борисавом Ристићем напустили су радна места и побегли у Банат. Борисав-Борко је напустио супругу Наду, кћерку Олгицу, сина Градимира и мајку Виду.

Јелена А. Андрејић, удата умрла је млада у Нишу

Љубица…?

Алекса је био граничар када је школовао сина Витомира. Касније је радио и као болничар у Нишкој болници. Извесно време био је и фамулус основне школе у Стрелцу.

Даринка Алексина супруга и Руса, супруга Тике Гачковскога су сестре мирашчиће из фамилије Алексић. Њихов отац је имао велико имање на Вителу (Иваново њивје) око великог храста- Мироа

После другог светског рата удов Алекса Андрејић оженио се удовицом Видосавом женом пок. Винче Јоцића.

Даринка прва Алексина супруга је са Благојем Божинским шуровала и 12.12.1912. г. убили су Алексу Пејчића, председника стрелачке општине.

/Казивала:Милунка Вацина унука, 16.03.1999. у Београду/.

 

Денчини

Назив фамилије је по Денчи Ћирићу

Денча је казивао да његови воде порекло из старе Србије, из Шумадије. Због тога су стрелчани Денчу звали “Денча Србин”. Његови су у старој Србији имали имање и стоку. Турци су им узимали велики данак. Како нису могли дуго да поднесу велики зулум, убију једног харачлију и побегну. Денчини преци дошли су до Стрелца. Бежећи успут су чули да у Стрелцу нема много фамилија и да село има цркву. Допало им се место пошто је заклоњено од главних путева и ту се населили. У Стрелцу су затекли само шест фамилија. Населили се поред Милојћинске фамилије. “Секли су шуму и трсили парцеле да би направили њиве”, казивао нам је Ивко Ђирић(1919.), Денчин потомак.

Денча је за 10 наполеона купио Гуштерицу од деда Ваце у површини око три ха. Печалбарио у Видинском крају (Бугарска) и то само за новац у злату. Женио се и тамо и добио дете. Напустио их је кад се заратовало са Турцима и вратио се у Стрелац.

По Денчи су потомци носили презиме Денчић. Касније су неки заменили презиме у Ћирић, по Ћири Милојћару, који је чувао малога Денчу као пасторка, јер је Денчина мајка остала удовица. Да не би имали два презимена у фамилији на предлог учитеља Алексе Ђ. Поповића прихватили су презиме Ћирић.

Прва Денчина жена била је из Јанковске фамилије. Она је имала четири брата. Као печалбари они су упознали питомије крајеве и одлучили су да се одселе. Да би се одселили понуде зету Денчи њиву у месту Ливађе за два вола. Денча није могао да да своја два вола па се удружи са Алексом Гачковцем, даду по једног вола и купе по две парцеле. Зато су Денчини и Гачковци и данас меxници у Ливађу. Денчини шураци са својим воловима и два купљена вола, преселе се у Бресичје код Прокупља.

Денча се женио три пута. Био је душеван човек. Узимао је сиромашну децу, чувао их и свако од њих удомио. Тако је очувао и срећно удао Стојанку из фамилије: Николинци-Поћерци.

Денчини потомци Стојан( 1911) и Ивко (1919) памте од деда Денче

Денча Ћирић и Краљица (ф.Јанковци): Стојна, Јелена, Јула и Стеван

Стојна је удата за Јосифа у Ралину. С’ њим је родила Велу и Алексу. После смрти Јосифа у првом св.рату, преудала се у Горчинац за Јосифа Корду и затекла три Кордине кћерке из његовог првог брака. Са Кордом је родила још шест детета, тако да их је сада у кући било укупно 11. Због тога је сина Алексу дала на чување брату Стевану у Стрелцу.

Јелена удата за Влајка Ранђеловића у Ломје

Јула је удата, посредством сестре Стојне, за Бошка Банака у Горчинцу. Њихов потомак је Станко звани “Ина”, настањен у Бабушници. Радио је на бензијској пумпи по којој је добио надимак.

Стеван Денчић (1888-1985.) и Јелисавета ( Цура, из ф.Јевтинци): Стојан, Ивко.

Стојан С.Ћирић (1911) и Јорда, из Валниша (ф.Божиловци), нису имали децу. Усвојили су братовљевог сина Томислава. Живели су у Пироту. Томислав са породицом живи у Нишу

Томислав и Мира из Пирота: Саша.

Стојан је по занимању кројач. Радио је у Стрелцу и Пироту. Један је од петорице оснивача предузећа”Први мај” у Пироту.

Ивко С.Ћирић (1919.) и Коса: Томислав, Славко и Нада.

Томислава је усинио стриц Стојан.

Славко и Мира Душанова, из Масуроваца: Драган (Бели), Љиљана.

Драган и Слађана, из Дола: Драгана и Ивана. Живе у Бабушници. Драган је по занимању аутомеханичар. Данас је угледни бизнисмен, Има своје предузеће Компани (Цомпану) у Бабушници. Производи алат за гумарску индустрију.

Љиљана удата за геодета Гошу из Горчинца. Имају кћерку Гордану и сина Владимира. Живе у Бабушници.

Нада, Ивкова кћи удата за Новицу Б.Марковића (ф.Прдљинци)

После смрти супруге Краљице Денча се женио још двапута и то са сиромашним удовицама чији су супрузи погинули у ратовима. Једна од љих је била Таса (умрла је 1.маја 1913.-мку:9/79), мајка Стојанке, (из Николикске фамилије) удате за Десимира Стојилковића

Стеван Денчић је био демократа, одборник општине и члан црквеног одбора. Био је угледан домаћин. Чувао је најбоље волове у селу. Тежина једног вола била је око 700 кг. Звали се Жарко и Шарко. Из Гарине су довозили и по кубик дрва. У пролеће 1941 год.Жарка је мобилисала војска, а Шарка су после тога продали Ивку Балабанском да спари, пошто је војска и њему реквирирала једног вола. Стеван је увек чувао и по једну краву за млеко и телад. Чувао је и добре коње као и комшија Кођа Ћивик. Крајем 1942 г. купио је краву од осам месеци у Зајечару. Када су Бугари с јесени 1943 г. попалили све плевње у селу са сточном храном, Стеван је дао краву једном сељаку у Калуђереву да је храни преко зиме и за то време користи млеко и узме теле за услугу.

После ИИ св.рата Стеван Денчић је задужен да преда властима тону пшенице. Тада је очистио амбар, али како није било једне тоне, додао је стару гагричаву пшеницу и отерао у Грнчар где се вршио обавезни откуп. Пошто није предао обавезну тону пшенице, а и једна врећа је била са старом гагричавом пшеницом, народне власти су Стевана осудиле на осам месеци принудног рада. Са другим осуђеницима отеран је у Метохију у планину између Дечана и Ђаковице, где су секирама обарали стабла, секли и метрили. Шиптари су та метрена дрва преносили на коњима у колону до Ђаковице и метрили их код цркве. Одатле су дрва терана даље…

/Казивао Иван-Ивко С.Ћирић, септ.1999 и 31.јула 2.003.г/

 

Јоцићи-Совини

Динча Јоцић и жена Руса: Михајло: Крсјана. Била је удата за Драгомира Стојковића у Валнишу. /Проветити да и је из ове фамилије?/

Назив Совини добили су тек пошто се Софијанка-Сова преудала за Миту Јоцића, ћурчију.

Никола………..: Јоца (1820-1920), умро од запаљења плућа 23.јуна 1920./мку/

Јоца Николић, ћурчија и Дана (1836-1886): Мита (1853-1928), Миладин(1864-?)

Мита Јоцић и Спаса: Велика, Цвета, Александар

Велика удата за Ђорђа Д. Миладиновића (ф.Цврчковци)

Цвета удата за Станомира Гроздановића

Александар умро од богиња 2. фебруара 1886

Мита Јоцић, ћурчија из другог брака са Софијанком (Совом)/1861-1946/, удовицом из Милћинске махале: Вецко, Руска и Загорка-Зага / МКВ: 96/24 /

Вецко М.Јоцић, ћурчија и Зага, из Пирота: Драган (Дракша Дракче), Александар (Санда Цане, Цанче, Врца), одселили се у Неготин. Сова је остала у Стрелцу. Кућа са окућницом и баштом била је на месту данашње Основне школе на Селишту.

Овде је владало породично наслеђе ћурчијског заната.

Руска удата у Љуберађи

Загорка удата у Пироту

Миладин М.Јоцић и Младена одсељени пре Првог светског рата у Љуберађу Венчани фебруара 1883.год., /МКВ: 16/9

 

Дл’кшинци

Одакле је назив фамилије, потомци незнају.

Куће су им биле између Ранђеловских и Стојиних кућа и изнад Чуке. Била су четири брата и две сестре: Добринко, Божидар, Јован, Јевта, Лоза (Лозинка) и Зора (у Студени)

“Стоица”: Стоилко, Светислав: Добринко……

Добринко Стојилковић и Параскева (ф.Јанковци) : Борисавка

Борисавка је била удата за Владимира Станковића, шнајдера из Тамње махале. Владимир је био приодан. Убрзо су се растали. Нису имали децу.

Борисавка се преудала за Стојана Мишинског. И Стојан је приодан.

Борисавка и Стојан Адамовић (ф.Мишинци): Вера, Братислав

Вера удата за Миодрага А. Марјановића Авту, из Лалешеваца. Живе у Зајечару. Братислав живи у Нишу

Добринко је живео у селу, а Јевта, и Божидар се одселили пре ИИ св. рата и радили у Борском руднику. Јован је мало радио у Бору

Божидар Крстић и Никосава: Новица (дечко са Чуке), Божидарка.

Новица са породицом живи у Вратарници, код Зајечара. Основну школу и Нижу гимназију завршио је у Стрелцу. Живи у Зајечару од 1958.г. Говори румунски и француски. Изучио је занат ТТ монтера и био главни монтер ПТТ-а у Зајечару

Божидарка удата за Нишлију

Јован Крстић и Драгиња (ф.Ђусинци): Круна (1930-1940), Стојан, Петар

Круна је умрла од запаљења мозга у четвртом разреду основне школе. Једног зимског дана са опраном косом дошла је у школу. Коса је била сва залеђена. Учитељ Бранко Ценић је одмах прдузео све да косу одледи и осуши, али је последица била кобна.

Стојан и Мирослава (ф.Крајинци): Иван. Живе у Бору.

Петар и Загорка, из Црвене Јабуке: Љиљана. Живе у Пожаревцу.

Јевта Крстић Брка и Цвета (Ђусинка): Најден, Драгица.

Најден. Живи у Сумраковцу.

Драгица удата за Зорана инж. грађ,

Лоза…?

Зора..?

/Податке дали Мирко Аранђеловић и Крстина (Кина) Тошић 7.07.2000./

 

Дл’кшинци-Манинци

Мана Крстић* рођен је у Стрелцу, живео у Валнишу. Његова жена се звала Милојћа, а кћи Латинка, 1880 г. венчана са Тодором Игњатовићем, из Валниша. У каквом су сродству са Раком у Стрелцу потомци незнају. Вероватно је он родоначелник фамиље, јер се потомци у Стрелцу презивају Манић.

Рака Манић и Цана: Драгомир Манић, Даринка и Ранча

Драгомир Р.Манић** (1888-1967) и Стаменка (1880-1946 из ф. Достинци): Слободанка, Божидар, Косовка, Радмила, Јелена, Томислав и Крстина-Кина.

Слободанка удата за Станоју Љубића.

Божидар Манић и Ружа (влајња)живе у Бору. Немају децу.

Косовка удата за Бошка (Вериног) Радосављевића.

Радмила удата за Јанка М.Јовановића, у Мутијинску фамилију.

Јелена удата за Бору Јанковића

Томислав Манић и Ђурга (ф.Јанковци): Небојша. Настањени у Бору.

Небојша Т. Манић и Снежана: Милош, Иван.

Крстина-Кина удата за Стојана Тошића ДЗандзилца.

/Стаменка, Драгомирова жена је из Достинске фамилије од оца Ранче Миленковића и мајке Данице из Бердуја

Даринка Р.Манић удата за Славка Миленковића (ф.Достионци)

Ранча Р. Манић удата за …

/Казивала: “Кина” С. Тошић на Ивањдан 7. јула 2.000. г./

Тодор Манић и Даца (из Валниша): Петко, Јерина и Вела.

Петко Т.Манић и Љубица, из Валниша: Станимирка, Јагода, Стојан, Милисав и Милош близанци.

Станимирка удата за Властимира Тошића ДЗандзилца

Јагода удата за Звономира у Радињинцу

Стојан П.Манић и Љиљана, из Гостуше су у Пироту.

Милисав П.Манић и Снежана Манчић, пироћанка, живе у Пироту.

Милош П.Манић и Зора Јанковић, из Раков Дола: Бисена

Бисена удата за Зорана Ристића, из Тамње махале.

Јерина Т. Манић удата за Светозара Аранђеловића. Живели су на Вителу изнад Чуке.

Вела Т.Манић удата за Драгомира Љубића у Тамњој махали. Живели су поред утока речице Кошарке у Рајну реку.

/ Податке дао Милош, Петка, Манић, 17.08.2000.г у Стрелцу)

*/мкр:149/8 / и мку:145/5 /, **/мку:56/11 /

 

Станишићи

У Станишиће спадају две породице. Незна се одакле су дошли и када. Наводимо прикупљене податке:

Ранђел Ивановић, ћурчија и Софија (Сова): Славко (1888-1914), Гаврило -Гара, (1896-1957.) са презименом Станишић

Славко је погинуо 1914 г. у Црној Бари (Мачва). Наталија његова супруга умрла 1917 г. од богиња

Славко Р.Станишић и Наталија Благојевић: Јордан и Милутин

Јордан С. Станишић (1910-1996), ћурчија и Лепосава (Вона) из ф.Милојћинци: Радка ( умрла је у четвртој години од дифтерије)

Јордан и брат Милутин били су пре ИИ св.рата радници флотацје у Борском руднику.

У другом браку Јорданова супруга била је удовица Борисавка. Борисавкином сину Богдану из првог брака са Николом Богдановићем, Јордан је оставио сву своју имовину за доживотно издржавање.

Милутин С.Станишић и Рада (из Завидовца код Кладова) нису имали децу па су усвојили девојчицу Милицу, која данас живи у Бору

Милутин је за време ИИ св.рата био у јединицама Драже Михајловића. Био је заробљен од бораца пете бригаде, 37.дивизије НОВ. Од стрељања спасио га Божидар Станишић, син Милутиновог рођеног стрица Гаврила. Пустили су га да иде кући. По завршетку рата поново се запослио у Борском руднику.

Гаврило Р. Станишић, ћурчија и Косара-Сара (1898-1947.): Урош,… Јорданка, Живојин, Мирко, Божидар (девето дете). Сарини родитељи Рашко Стоић и Стојанка Ђорић

Урош (1919-1925)

Јорданка удата у Драгинацу

Живојин Г.Станишић (1925.-1949.). Умро је као студент Пољопривредног факултета у Београду. Добио је галопирајућу туберкулозу због слабе исхране у мензи и тешког физичког рада при рашчишћавању Београда од ратних разарања.

Мирко је умро као дете од две године.

Др.Божидар Г.Станишић (1927.), специјалиста педијатрије са породицом живи у Београду.

Др.Божидар и Лепица, књижевник (из Рашанца): Драган

Драган Б. Станишић и Лепосава: Иван.

Др.Божидар је радио у Рашанцу (код Петровца на Млави), Петровцу, Пожаревцу и Београду.

После Сарине смрти Гаврило се оженио Надом из Студене

Кућа Гаврила Станишића и помоћне зграде више не постоје.

 

Мурxини

Мурxина фамилија је живла у Валнишу. Миросав-Мирко Стојановић Мурxа, (1895-) син Алексе и Милице оженио се 19.01.1914.г.са Наталијом, кћерком Мите Костића и Марушке, из Стрелца. Венчао их је стрелачки парох Панајот Павловић, из Валниша. Кумови су били Ђика Јоцић, из Студене и Душан Поповић, из Валниша/ Књ.венч., стр.89, тек.бр.18, у МК у Стрелцу/.

Између два светска рата Мирко је са породицом живео у Стрелцу. Држао је кафану у малој приземној кући и бакалницу у двоспратној кући, док је Бугари нису запалили у току рата. У његовој згради измађу два светска тата била је жандармеријска станица. Од средине маја 1941.г. смештена је бугарска окупаторска полиција и боравила до 20. маја 1943. Мирко је био угледни домаћин.

Миркова и Наталијина деца: Нада, Ружа и Момир (сви покојни)

Нада удата за Славчу у Калуђереву.

Између Наде и Чедомира Пејчића Гачковца била је велика љубав, али Чедин отац Мирко Гачковац није дозволио да се та љубав крунише браком. Оженио је Чедомира са јединицом Рдмилом Нешић, баба Велићином унуком.

Ружа удата за Ратка Вељковића, Будурца у Масуровцима.

Момир са супругом, из Сурачева се настанио у Калуђерици код Београда. Има сина који живи у Бабушници.

И Мирков брат Стојан Стојановић Цока оженио се стрелчанком.

Стојан Стојановић Цока и Коса (Цветанова унука) из Попове мале: Цвета

Цвета удата за Влајка Стаменовића (војно лице). Живели су у Нишу. Данас живе у Валнишу као пензионери.

Због сарадње са партизанима, Цоку су убили Бугари 27 јула 1943 г. на Шанцу изнад Бабушнице

 

Панајоткини

Ово је једна од млађих и мањих фамилија. Потомци незнају порекло. Они знају за Ивана.

Иван: Панајот Ивановић (1842-1922)

Панајотови потомци се презивају Ивановић и Панајотовић. Нису у крвном сродству са фамилијом Јуруци, који се такође презивају Панајотовић и Ивановић.

Панајот и Младена: Влајко, Живадинка.

Влајко П. Ивановић и Јевросима-Јосифка (ф.Мишинци):Владимир (Ћоса). Кућа им је на Селишту

Владимир Ивановић се одвојио од оца и са породицом је живео у Поповој махали.

Владимир и Косана (Коцина): Никола, Дикосава и Светлана

Никола Панајотовић и Зорица( Калакуска): Горица, Верица Никола је неколико година радио у Новом Саду.

Горица удата за др.Радована Д.Танчића. Живе у Нишу

Верица удата за Зорана из Дола

Дикосава (1933-1994) је била удата за Живојина С.Ранчића ( Бебиног)

Светлана удата за Мирка В. Пауновића. Настањени у Зајечар

Влајко Ивановић и друга супруга Мара ( из Јабуковика кћи Милоша и Злате Божиловић): Сава, Божидар, Илинка и Ружа сви са презименом Ивановић.

Сава и Божидар су мобилисани у партизанске јединице у јесен 1944. године. Погинули су 1945.г. истога дана на реци Босут, на сремском фронту у саставу 22.дивизије

За Илинку се призетио Живојин Панајотовић Јурук (1929-1999). Имају два сина: Бранислава “Бакса” и Јанка.

Бранислав Ж. Панајотовић и Данијела (из Јазвиња): Милена, Немања

Јанко је момак

Ружа Влајкова кћи удата за Мирка Ч. Станковића у Поповој махали.

Ивановићи славе св. Архангела Михаила 21.новембра по н.календару.

Живадинка Панајотова кћи удата за Владимира П.Илијића (ф.Илијинци)

Панајот је имао кућицу поред пута испод данашње куће Панајотових потомака. Имала је улаз степеницама од камена са Селишта, тачно преко пута прве поставе Споменика палим ратницима у балканским и првом светслом рату.

За време првог светског рата кућица је због гладовања продата Стевану Стојилковићу Газди за торбу жита.

Између два светска рата у кућици је Алекса Китановић Њања држао касапницу, а за време другог светског рата Градимир Костадиновић држао је бакалницу.

Пред крај живота Стева “Газда” понуди Влајку Панајотином да откупи кућицу, што је Влајко радо и учинио. Кућица је срушена крајем четрдесетих година 20.века.

 

Ристинци

Родоначелник фамилије је Риста

Риста: Јован

Јован: Димитрије, Чедомир (1895-1963), мку:38/8

Потомак Богдан С. Ристић памти од деде Димитрија Ристића. Димитрије је погинуо у првом св.рату 1915.

Димитрије Ристић и Стана (из Бердуја): Божидар, Милева, Сава, Добринка и Борко.

Божидар и Стана (из Валниша): Нада, Борисав и Борка.

Нада је умрла у 14.години

Борисав Б.Ристић и Душанка (из Доњег Адровца код Алексинца): Бранислав, Мирослав. Борисав је био отправник возова и шеф станице у Ћићевцу. пензионисан је 1987 г. Рођен је 14.08.1928.г.у Стрелцу где је завршио основну школу, нижу гимназију у Бабушници, а стручну саобраћајну школу железничког смера у Београду. Са службом је од 1954.г. у Ћићевцу. Породица је настањена у Ћићевцу. Син Бранислав је технолог гумарске индустрије

Бранислав и Невенка, из Ћићевца:Горан, Марија

Мирослав и Душица: Никола, Милена

Борка кћи Божидара Ристића умрла у трећој години

Милева Д. Ристић удата за Будимира М.Панајотовића Јурука

Сава Д. Ристић и Цвета (ф.Божинци): Драга, Богдан и Алексндар. Сава је погинуо од Бугара 1943 г. између Раћине и Насине воденице. Супруга Цвета се преудала за Милоша Златковића у ф.Мутијинци

Драга удата за Душана Златановића (Душка Ћукана), немају децу.

Богдан С.Ристић и Надежда (ф.Јуруци): Зоран, ради у индустрији “Тигар” у Пироту, момак.

Александар С. Ристић и Десанка (Црногорка) имају двоје деце. Живи као пензионисани подпуковник у Подгорици.

/Податке дао лично Александар у Стрелцу, у Месној канц., јула 1998.г./.

Добринка Д.Ристић удата у Валнишу

Борко Ристић и Станка (Цака): Јелена, Стојан, Рајко, Сотир

Јелена удата за Светозара Петковића

Стојан Б. Ристић и Госпојинка (ф.Јуруци): Драгољуб

Драгољуб и Новка (ф.Пилиштари): Божидар, Богдана. Одселили се у Вражогрнац

Божидар и Најда (Љиљана) су у Вражогрнцу

Богдана удата за Градимира (Томаша) Раденковића. Живе у Зајечару

Рајко Б.Ристић и Јелена: Градимир, Драгиша, Јоса

Градимир је умро у Ћуприји као параћински војник. Као дете палог борца завршио је Школу у привреди у Пироту и радио као пекар

Драгиша је завршио средњу ек.школу. Радио је у Зајечару. Тамо је и умро

Јоса удата у село Грљан код Зајечара и има два сина.

Рајко је погинуо са братом Савом Д.Ристићем између Лалешевских воденица 1943 од Бугара

Сотир Б. Ристић и Љубица (кћи Леке Марковога): Стојанка, Велимир и Мирко.

Стојанка удата за Новицу Ивановића Јурука (Голема шиба)

Велимир и Мирка ( кћи Јове Ђувезинога): Зоран, Дејан

Зоран и Бисена (кћи Милоша Манића): Марија, Марко

Дејан, момак.

Мирко и Ружа Јевтић: Слађана, Оливера. Живе у Бору.

Сотир из другог брака са Влатком (ф.Брејанци): Ружица (удата у Белој Реци код Бора)

Борко Ристић (1872-1914) /мку:3/24/ је био аустроугарски заробљеник у првом светском рату. Као заробљеник радио је у млину код неке грофице. Убили су га због злата наши заробљеници, који су радили с њим у млину, а пријавили грофици да се задавио рибљом кости.

Чедомир, Јована, Ристић и Лепосава* нису имали децу па су усвојили дечака Ђуру из суседног села Студене. Лепосава је кћерка Златана Михаиловића самозваног калуђера који је чувао манастир у планини. */мку 30/8/1957/

/Казивао: Велимир С. Ристић 28.септембра 2.003. г. у Стрелцу/

Божидар Д. Ристић, Градимир В. Момчиловићи, Будимир Митић и Славко Дојчиновић били су на Градишту јуна 1944.г. издвојени према Калеу. Чувао их је бугарски војник из Ћустендила док су остале ухваћене сељаке стрељали на њиви Живадина Наћинога.

 

Будурци- Масуровци

Будурска фамилија је једна од највећих у селу. Према казивањима браће Марјана и Лазара В. Цветковића њихов предак Јанко “Будурац” са лепом женом у турско време живео је у селу Топличко Кочане код Пуковца. Када је ага дошао по десетак и угледао Јанкову лепу домаћицу наредио је Јанку да иде и спреми му десетак, а за то време домаћица да му испржи јаја на маслу. Јанко је приметио да Турчин намерава и нешто друго. Изашао је из куће, тобоже да спреми десетак, узео је секиру и нечујно ушао у кућу на споредни улаз. Кад је Турчин ухватио домаћицу да је обљуби, Јанко се појави и секиром убије агу. Да му се Турци не освете он са супругом побегне преко Мораве и дође у Муртину падину између села Радињинца и Масуроваца. Ту су се настанили под вејником. Видевши у каквом су положају, радињинчани су им дали око 2 ха.земље да обрађују и једну краву да би опстали. Кад је Јанко мало ојачао прикључио се селу Масуровцу. Село Масуровци је тада било насељено до реке на Селишту. Када је наишла куга и почела да коси, мештани, се раселе. Једни су отишли до планине, изнад Величкових и то се место зове Ново село. Касније су почели да се спуштају наниже до данашњег села.

Потомци знају само за Јанка и његову жену. Ту настаје прекид и њихово памћење иде од Велка (Вељка).

Јанко и супруга: …

Од Велка је Цветко и даље се све зна.

Цветко Велковић: Марјан, Јевта и Краљица.

Марјан Ц. Вељковић и Гајтана (Гана): Влајко, Ђорђе, Богољуб, Стојна и Јованка.

Влајко М. Цветковић (1883-1965) и Влада (1883-1975): Зарија, Добринка, Марјан-Маша, Зора, Раша, Лазар, Дикосава и Милутин.

Зарија В. Цветковић и Милојка: Градимир, Чедомир, Радослав (Лале) и Оливера.

Градимир З. Цветковић и Мери (из Београда): Владан. Настањени у Београду. Градимир је студирао медицину. Радио је у Банци. Умро је 26.09.1996.

Чедомир З. Цветковић и Роса: Чедвик. Са другом супругом Дивном, из Бабушнице има кћерку Симониду.

Чедомир звани “Четкан” је играо је фудбал у “Борцу” у Остружници, Сремчици, Баричу и “Лужници” у Бабушници. Завршио је гимназију са великом матуром у Пироту. Студирао је медицину. Радио је у Бабушничкој општини.

Радослав (Лале) З. Цветковић и Душанка, медицин.сестра: Тања, Саша. Тања етнолог, Саша средњошколка.

“Лале” је завршио Правни факултет у Београду. Био је најмлађи студент своје генерације у Србији. Дипломирао са десетком. Извесно време је радио у правној служби индустрије “Змај” у Земуну, а потом отишао у адвокатуру.

Оливера, архит. техничар удата је за Миладина Врућкића (Мачванина). Имају Ненада и Милоша. Миладин Врућкић је апсолвирао агрономију,а ради као трговац.

Зарија В. Цветковић завршио гимназију у Ваљеву. Био је поштански службеник за време Краљевине Југославије у Страцину, између Куманова и Кратова, Доњем Душнику (Заплање) у Недићевој Србији, а по ослобођењу од фашизма у Стрелцу. Свуда је био управник поште. Кратко време радио је у шумском газдинству у Пироту.

Око 1954 год. из Стрелца одлази у Остружницу код Београда, где је подигао кућу и из Масуроваца преселио своју породицу.

Добринка В. Цветковић удата за Владимира Стојановића Крљотинца у Горчинцу. Живели су у Лешници (Мачва). Имали су циглану. Били су велики добротвори за цркву у Лешници и Зворнику. Деца: Драшко, Десанка, Гордана, Милан и Милена близанци.

Драшко Стојановић, економиста и супруга Ратка, виша мед.сестра живе у Лозници. Имају сина Бранка економисту у Београду.

Десанка удата за аутомеханичара и месара Марка Николића у Лешници. Деца: Младен и Зоран

Гордана удата за Божидра Младеновића, пореклом из Свођа. Кћерка Јасна удата има кћерку Јелену. Живе у Врујцима и баве се туризмом.

Милан завршио средњу школу, супруга Јованка, маникир-педикир из Зворника живе у Канади. Имају два сина: Владана и Радана и кћер Марину

Милена, урбанистички техничар такође је у Канади. Има Миодрага и Весну

Марјан-Маша Цветковић и Роксанда Стефановић, из Камбелевца: Петар, Лоза и Владимир

Петар Цветковић и Гордана: Наташа, Мирјана.

Наташа удата за Илију Церовића. Деца: Марија, Даница. Живе у Београду

Мирјана удата за Христоса (Грк). Имају сина Анастасиоса.

Петар је завршио филозофски факултет у Београду. Члан је Удружења књижевника Србије и добитник значајних награда за књижевност. Главни је и одговорни уредник Књижевних новина.

Лоза удата за Петра Пејчића Гачковца, учитеља у Стрелцу.

Владимир (Лака) Цветковић се по завршетку гимназије запослио у пошти. Радио је у царинском одељку Поште шест у Београду. Био је активан фудбалер у “Поштар”-у

Владимир и Панагија (Гркиња): Дејан, Јелена.

Дејан и Јасмина из Доњег Стрижевца: Јована, Стефан

Зора Влајкова кћи је удата за Владу Потића Маршала, келнера, из Масуроваца. Живели су у Пироту. Њихова деца су: Драган и Хранислав

Драган је у Пироту, ради у социјалном

Хранислав је у Холандији. Његова деца: Владан, Тина-Зорица и Зоран

Раша В. Цветковић (31.12.1916-?) и Христина Николић, из Пирота: Миодраг

Миодраг живи на Новом Зеланду

Раша и Христина су живели у Пироту. Крајем 1944.год. Раша је мобилисан у другу Пиротску бригаду ( 26.Српска) у саставу 46.дивизије. Ратовао је на југу Србије и на Косову. Пре рата је завршио гиназију са Великом матуром у Пироту. Оженио се 30 јануара 1948 г.

Лазар В. Цветковић и Деаснка, из Љуберађе: Зоран, Надица и Љубомир. Настањени су у Нишу од 1970. године.

Зоран Л. Цветковић, зубни техничар и Слободанка: Марко, Милош и Ненад близанци. Настањени су у Марибору. Имају своју кућу.

Надица Л. Цветковић удата за Рашка, проф. на арх.факултету

Љубомир (Буби) Л.Цветковић живи са оцем у Нишу. Имају своју кућу.

Дикосава Влајкова је умрла 1944. г. од тзв. галопирајуће туберкулозе. Била је ђак домаћиске школе у Параћину

Др.Милутин Цветковић и Нада: Мимица. Настањени су у Торонту (Канада).

Влајко, Марјана, Цветковић био је угледни домаћин и уважаван не само у Масуровцима и Стрелцу, већ и у читавом срезу лужничком. Био је један од радикалских првака у срезу. Између два светска рата радио је у Црвениј Јабуци и Свођу, а био је извесно време деловођа у Љуберађи. У Љуберађи је радио и његов син Раша

Ђорђе М. Цветковић и Мара (сестра Бране Петронијевића): Бранка, Вида, Душица и Момчило.

Бранка, проф. прве хируршке клинике у Београду је удата за Проф.Антића, бив.директора клинике на Бежанијсој Коси. Имају кћерку Зорицу чији је супруг правник

Вида проф. за кожне и венеричне болести у Београду

Душица, инжењер удата за Стевана Пироћанца, унука Милана Пироћанца

Др.Момчило Ђ.Цветковић (+) и Душица, настањени у Београду: без деце

Богољуб Влајков брат је као нежења умро у Торонту (Канада)

Стојна њихова сестра удата у Камбелевац у ф.Знепољци

Јованка друга сестра удата у Нову Малу (у Пироту). Усинила Бошка новомалца

Јевта Ц. Вељковић: Агна, Божидар, Славко, Миодраг, Драгољуб, Ратко, Нада и Наталија.

Агна удата за Радисава С. Љубића у Стрелцу.

Божидар Ј. Вељковић и Драга (кћи Раке Гачковца, из Стрелца): Зорица и Љубисав.

Зорица удата за Нешка, судију у Пироту. Имају сина.

Др.Љубисав и Зорица,мед. сестра из Бабушнице: др.Сузана.

Славко Ј. Вељковић и Косара: Румена, Воја, Ненад и Петар.

Румена је удата у Љуберађу.

Воја…..?

Ненад и Русанда живе у Бору.

Петар са породицом живи у Београду.

Славко је био управник поште у Бабушници по ослобођењу од фашизма. Убио се пушком у кући у Масуровцима

Миодраг-Мика Ј. Вељковић и Крсјана: Ружа, Александар и Јевта.

Ружа удата за Живојина Живковића-Жикицу, ралинца. Деца: Драган и Зоран. Живе сви са породицама у Бабушници.

Александар М.Вељковић са породицом живи у Великом Боњинцу.

Јевта М. Вељковић са породицом живи у Бабушници. Јевта има два сина: Ивица и ?

Драгољуб-Драшко Ј.Вељковић је живео у Заплању, у Доњем Душнику. Био је финансиста-аксизни.

Ратко Ј. Вељковић и Ружа Мурxина, из Стрелца: Момчило, Радица и Најда

Момчило ради у Немачкој

Радица ради у “Политици” у Београду

Најда је у Нишкој Бањи.

За Јевтине кћерке Наду и Наталију немам податке.

НАПОМЕНА: Марјан се презивао Вељковић. Његови потомци презивају се Цветковић. Јевта (Марјанов брат) се такође презивао Вељковић и сви његови потомци се презивају Вељковић.

 

Милини

Памћење потомка Саве Д.Петровића (1921) је од Миле, по коме је име фамилије. Презивали су се Милић и Петровић по претку Петру. Сава верје да је Петар родоначелник фамилије, Милин отац.

Петар : Миле Петровић (1839-1911), мку:94/2

Миле и Малина: Јован, Влајко, Богољуб, Мита, Рака, Добросав и једна кћерка

Јован М.Петровић, је био ожењен Станијом, ужичанком, која се после његове погибије 1913. преудала за Михаила Раденковића (ф.Божинци)

Влајко М.Петровић је погинуо 1912., Богољуб М.Петровић 1913. и Мита М.Петровић 1915.године.

Рака М. Петровић и Стана: Јосифка, живела је годину дана, Душанка умрла 1913 г. од богиња. Имала је две године. И супруга Стана је умрла млада

Рака и друга супруга Милева, из Црвене Јабуке: Јорданка -Дана

Јорданка је рођена 17.12.1920. Њен момак Радисав Ђорђевић из Студене убио је из пиштоља 10 октобра 1939 г.ујутру код кладенца, недал;еко од куће.

Милева Данина мајка била је удата у Црвеној Јабуци и родила два сина. После смрти супруга, оставила је синове и преудала се за Глигорија Ж.Марковића (ф.Пилиштари) у Стрелцу. У Стрелцу је родила кћерку Давинку. Глигорије је погинуо у 1.св.рату 1915.г., Милева се после рата преудала за Раку Милинога и одвела Давинку. Рака и Милева су Давинку удали за Арсу Б. Ристића.

Рака је био виђенији човек у селу. Имао је одликовања из првог св.рата и био вишегодишњи одборник општине. Чувао је доброг коња Витка.

Ракина кућа је са леве стране реке Студенке, према Големој Шиби, а Добрина у Градишту изнад пута за село Студена. Добрина кућа је од 1999. празна.

Добросав Милић (1892-1976) и Јосифка:Сава, Јагода, Надежда, Градимир и Бранимир.

Сава Петровић-Милић (1921) и Миленија (из Забрежја код Београда) : Бранимир (покојни). Породица живи у Београду

Јагода удата за Новицу Илића, из Дрме (Ралинца). После ИИ .св.рата одселили се у село Трњане код Алексинца.

Надежда (1926-1999) удата за Цветка М.Ристића (Лалу). Разведена је. Има кћерку Љиљану, настањену у Зајечару. Нада је сама живела у Стрелцу.

Градимир је био саобраћајни полицајац у Врању. Има кћерку Цвету и сина Јовицу. Настањени су у Врању.

Бранимир Д.Петровић, супруга Нада: Славица, Радица ???, ЗоранРадица???

Славица удата за Градимира Ранчића Ланкиша. Настањени су у Овчи

Радица је у Бабушници

Зоран и Горица, из Радињинца: Мирослав, Јована. Живе у Бабушници. Бранимир и супруга Нада у селу живе у бившој кући Раке Милинога

Милина кћерка(?) је удата у Студени.

Добросав је за време И св. рата био заробљеник у Бугарској, а после рата радио је у руднику “Јерма” у Ракити.

Златко Милић (1857-1903)

 

Јоцићи

При прикупљању података о фамилијама саговорници нису могли да нам пруже податак којој фамилији припадају Сокол Јоцић и његови потомци. Наводимо податке до којих смо дошли.

Никола је имао сина Јоцу, а Јоца Николић Сокола и Миту

Јоца: Сокол Јоцић (1871-1907).

Сокол и Руса: Витомир-Винча, Срећко и Војислав

Витомир Јоцић и Видосава (ф.Ђокић из Ралина): Јулијана, Јелка и Славда

Јулијана била удата за Тодора Богдановића (ДЗућиног). Растали су се. Покојни су обоје

Јелка (+) удата за Градимира Нешића у селу Масуровци

Славда је била удата за Луку милиционара. Преудала се у Нишу и погинула у Нишу

/Податке дао Града Рашин/

Срећко је био граничар. Презивао се Соколовић. Супруга Васка била је вражалица. Живели су у Доњој Белој Реци код Бора

Војислав С.Јоцић (1903-1984) је приодан у Божинску фамилију за удову Косану после смрти њеног супруга Стевана Митића такође приодана из Мишинске фамилије.

Војислав и Косана: Мирко, Драган и Влатка

Мирко В.Јоцић и Бранислава (ф.Јуруци) немају децу. Мирко је умро 1997 године.

Драган В.Јоцић и Ђурга (ф.Стамболијинци), обоје су покојни. Имају сина Зорана. Зоран и Мирјана (ф.Цврчковци):….

Влатка је удата за Градимира Стаменковића Ђусака

Војислав је био слуга после првог св.рата код Борка Крстинога на Селишту

Мита Јоцић и Софијанка-Сова (други брак): Загорка, Вецко, Руска и Цвета

Загорка удата у Пироту

Вецко се одселио у Неготин. Има два сина: Драгчета и Александра (Санда, Цане, Цанче)

Руска удата у Љуберађу за Влајка „Шљаму“

Цвета удата за Станимира Гроздановића у Лалешевцу. После Станомирове смрти привела је Добросава Јовановића крајинског

Ко је био Златан Јоцић и жена Цвета /мку:136/13 , Станко Јоцић и жена Милева, мку:133/134, затим Динча Јоцић и жена Руса. Имали су Михајла, а он кћерку Крсјану удату за Драгомира Стојковића из Валниша??

Динча Јоцићи Руса: Михаило

Михаило и Лепосава-Понда: Крсјана. После Михаилове смрти Понда се преудала за за Влајка Андрејића и довела Крсјану.

Крсјана удата за Драгомира Стојковића, из Валниша, пекара у Доњем Милановцу 1932.г.

Динча Јоцић је преминуо 31 децембра 1910 године. Плац кућни са кућом и кошем под ћерамидом био је између плаца Стевана Миленковића Гуђе, Крсте Раденковића, Алексе и Раке браће Ристића и Драгослава Димитријевића на почетку Мишче махале од Долине.

/Подаци из Расправног решења Среског суда у Бабушници од 4 новембра 1932 год., бр.4593 СПМ бр.618/

 

Андрејини-Сибинови

Родоначелник је Андреја Игњатовић. Потомци се и данас презивају Андрејић

Андреја и жена Анђелија: Сибин.

Сибин Андрејић и Цана (из Раљина): Славко, Влајко и Аранђел-Раша (1899-1981)

Славко је умро 29.јула 1915.г.од гушобоље.

Влајко је погинуо на Церу у првом светском рату.

Аранђел-Раша и Наталија ( ф.Јовановци): Ђорђе, Милан, Градимир и Нада.

Ђорђе (1920-јан.2.004) и Стана+ (ф.Петковци): Мирјана и Миле (+). Настањени у Жаркову (Београд)

Милан и Перса живели су у селу Јабланица код Зајечара. Имају кћерку Зорицу.

Градимир и супруга Јагода (Ида) из Лалешеваца: Живојин, лекар.

др.Живојин и Светлана (алексинчанка): Јелена, Владимир. Живе у Варварину.

Од Сибиновог брата, који се одселио и оженио око Младеновца, син је био трамвајxија у Београду.

Јордана ковача у Валнишу је баба из Сибинове фамилије. (Податке дао Градимир Андрејић-Града Рашин, 11.09.2.000. у Стрелцу).

 

Петар Стојановић Цуки (1914)

Петар незна којој фамилији припада његова породица.

Димитрије Стојановић: Василије Д.Стојановић (погинуо у првом св.рату 1915.)

Перина мајка Даринка (1884-1960), је кћерка Анте Стаменковића(1868-1908), ћурчије.

Даринка је била удата у љубинску фамилију за Драгомира Љубића у Поповој мали. Тамо је родила Савку. Савка се удавала за удовца Илију Младенинога. После Драгомирове смрти Даринка се преудала за Василија Д.Стојановића и родила Петра

Василије и Даринка: Петар

Петар Стојановић (1914.) и Јорданка (ф. Илијинци): Александар, Драгиша и Часлав.

Александар и Јаворка, из Беле Реке код Зајечара: Саша. Ожењен, живи у Зајечару.

Драгиша и Јорда (Студенка): Данијела. Живе у Бабушници. Драгиша је управник поште у Стрелцу. Данијела се удала за Ивицу Панчића.

Часлав и Биса, из Вражогрнца: Ирена, Ивана.

( Казивао Петар В. Стојановић Цуки, 16.08.2.000.г. у Стрелцу)

.

Xевгало

Ово домаћинство припада Брејанској фамилији. У селу потомака нема.

Ђорђија и Светозар су браћа Тодоровићи. Ђорђија је био ћурчија. Имао је и бакалницу. Уштеђени новац је сакрио у сулундару. Ипак га је неко пронашао и украо, а Ђорђе се од муке обесио.

Ђорђија Тодоровић Xевгало и Калина, из Валниша: Сотир, Наста, Стевка, Сава и Нада

Сотир живео 12 дана

Наста удата у Валнишу. Преудала се за Јаћима у Кусу Врану

Стевка удата за Милоша Златковића у ф. Мутијинци

Према мат.књизи умрлих, стр.101, тек.бр.15. Савини родитељи су Ђорђе и Косана.

Сава Ђ. Тодоровић Xевгало (1907-1977 или 1976) и Милица* (ф. Николинци): Коса, Александар, Јагода, Славко и Ђура.*/ Милица (1912-1989) кћи Александра Николића и Младене, мку:53/1 /

Коса је удата за Стојана Јовановића Ћеревеју, у Валнишу.

Александар С.Тодоровић и Љубица, из Неготина: син, ожењен. Живе у Чубри код Неготина

Јагода удата за Петра Студенца на Градишту

Славко (+) и Смиља настањени у Сремчици.

Ђура је са супругом Смиљом Велићином живео у Београду

Нада Ђ.Тодоровић (1910-1994) била је удата за Перу Ђ. Благојевића Батинца

Светозар-Тоза Xевгало је за време бугарске окупације убијен код Насине воденице испод Сипа. Убио га полицајац Боња, кога је често чашћавао пићем у кавани Мирка Гачковског. Тоза има кћерку Драгу удату у Дртагинцу код Бабушнице.

Кућу Светозара-Тозе Xевгала купио је Градимир С. Милутуновић, стругар.

Из фамилије Xевгало су: мајка Виде ковачице, Боса, удата за Стевана Миленковића Гуђу, Софка, удата за Стевана Јанковића Цврчковца и Ранча удата за Косту Ристића у Студени – сестре), каже Ђока шнајдер 24.08.1995.

/ Казивали: Санда Тилин и Добрица Ристић, жена 2.10.2.000.г./

 

Црвена Јабука

Петко и брат Станча.

Петко: Давид Петковић и Кана: Севделина, Јанинка, Стојћа и Стојанка

Све четири су удате у Стрелцу у кућама испод пута: Севделина је удата за Раку Поповића Гачковца, Јанинка за Милоша Танчића, Стојћа за Славка поп Стевновог и Стојанка за Ђорђа, Ваце, Поповића

Станча и жена: Бона, Ана. Бона је привела Здравка Ристића у селу Блато код Пирота. Бона и Здравко: ДУКА, Злата, Мики (погинуо) и Добринко (Добра Торник)

Добросав-Добра Торник и Лепосава: Драгољуб, дипл. инж. (одсељен), Милан, Брана и Милица.

Милан и Брана живе у Пироту.

 

Брејанци

Александар Вл. Миладиновић је од свога деде Видена слушао казивања да Брејанци потичу из села Бријане, из околине Лесковца. Прво њихово насеље било је у планини и по њима се то место данас зове Брејаница. Касније су сишли у село”.

/Казивање Санде Виденовога 18.08.1992.год. у Стрелцу/

Други мештани су пак мишљења да им је прво станиште било у планини на потесу Брејаница и да су по њој добили назив Брејанци.

Памћење потомака досеже до Стојана. Стојан и Слободанка, кћерка Живадина из Церевдела, школског фамулуса у Стрелцу, имали су сина Раденка…

Раденко Стојановић (1825-1890) и Спаса Златановић: Живко, Илија

Живко Раденковић и Стојанка (кћи Стоилка Златановића): Чедомир, Драга, Даница-Ница, Милорад и Бонка

Чедомир је умро 9.12.1894. од великог кашља

Драга (1891-1895)

Даница-Ница удата за Драгомира Марковића Пилиштара

Милорад Ж. Раденковић (1905-1989) и Зора (кћи Милеве Андонове, доведена из Калне): Влатка, Градимир, Милица и Зарије

Влатка удата за Сотира Ристића

Градимир са презименом Стојановић и Мара (ф.Борићинци): Олгица и Милица

Олгица удата за Љубишу у Љуберађи

Милица умрла у 20.-ој години

Зарије М. Раденковић и Јорданка (ф.Јуруци): Небојша, момак

Бонка Живкова кћи ..?

Стојан се одселио у село Корман крај Јужне Мораве. Потомци су остали у селу.

Илија Раденковић се женио трипута

Илија Раденковић и Босиљка (ф.Раденковци) венчани 5.01.1889.г. /Мат.књ. венч. 19/3

Босиљка је умрла 1896. год., мку: 70/43

Њихова кћи Јевросима умрла са три ипо године 16.08.1896.г.

Илија Раденковић и Ђуна: Стана

Стана удата за Раденка Веселиновића (ф.Мутијинци)

Илија Раденковић и Стојадинка*: Илинка, Момир и Тоца

Илинка (1907-1985) удата за Славка М. Златановића Ћукана, мку: 34/2

Момир Раденковић и Мара (ф.Качаровци): Надежда, Војислав, Загорка, Радован и Добринка

Надежда удата за Славка Игњатовића (Живаниног)

Војислав и Дрина (ф.Цврчковци-Виденови): Душан, Зоран

Душан и Олгица (ф.Божинци): Оливера, Данијела

Оливера удата за Бобана у Вави

Данијела удата у Бабушници

Зоран В. Раденковић…?

Загорка Момирова кћи удата за Мирослава Цветковића Ћерћеза. Настањени у Бору

Радован (Ратко) и Светлана живе у Речки (Нег.Крајина). Радован се призетио.

Добринка Момирова кћи удата за Југу у Речки

Тоца Илијина кћи..?

Из Брејанске фамилије су и сестре: Ранча, Боса, Софка и мајка Виде ковачице

Ранча удата за Косту Костадиновића-Ристића у Студени. Њихова деца су : Стоја (Стојко) Ристић у Студени, Александар-Лека и Лепосава удата за Светозара, Стоје, Ранчића у Стрелцу

Боса удата за Стевана Миленковића Гуђу

Софка удата за Стевана Стојановића Цврчковца, званог “Целесија”

*/Стојадинка је жена пок. Милосава Златановића (деде Владе “Пашића”), а кћи Анте и Стане Пауновић/

 

Малчини-Златанови

Од ове фамилије у селу нема потомака по мушкој линији. По женској линији је Најден Р.Ћирић-Нацко. Он памти Раку, Ристу и Тошу Малчинога. Зна да је Риста Малчин, Тошин стриц и да су Риста и отац Јелене, удате у Студени, браћа рођена. Јелена се преудала у лужнички Извор. Имала је сина Звонимира, учитеља и директора ХЕ Завој.

Рака Малчин и Светозар (Тоша) Малчин били су настањени испод Дајченице, изнад реке Студенке, а воденица им је била на десној обали Студенке.

Светозар (Тоша) Златановић, пинтер женио се 3-4 пута. Једна од супруга је била Стојанка кћи Пејче Илијинског. Последња супруга звала се Перса. Тошина деца су: Рајна, Милунка, Загорка, Живојин и Риста.

Светозар Златановић (Тоша Малчин) и Јелена: Рајна.

Рајна је удата за Ранђела Здравковића (Петраћиног)

Милунка је у Зајечару

Загорка је удата за Часлава, С. Илића (ф.Милћинци-Тамња мала)

Живојин је живео у Бору, без деце. Усвојио је јдну девојчицу и у селу Врбици код Зајечара подигао кућу. Био је возовођа индустријске машине у Борском руднику.

Риста се призетио за Стану Златковић.

 

Ралин

Ову ралинску породицу наводим, јер је породично уско повезана са нашим селом.,

Јосиф и Стојна (Денчина из Стрелца): Вела, Јелена и Алекса

После смрти супруга Јосифа, Стојна се преудала у село Горчинци и одвела Велу и Јелену, а сина Алексу је дала на чување брату Стевану Денчићу у Стрелцу

Вела удата за Будимира Илића (Манчића) у Бабушници. Педесетих година преселили се у Ниш.

Јелена удата у Сурачеву.

Алекса Ћирић и Јоса Бонћина били су кратко време у браку.

Алекса Ћирић и Нада (кћи Драгомира К. Раденковића и Јуле, из Стрелца): Вера, Зорица и Томислав

Алекса и Нада живели су једно време у Крушевцу, где им се родила прва кћерка Вера. После кратког боравка, у првој половини тридесетих година 20 века, Алекса се настанио у Бабушници, где данас живи син Томислав са породицом

Вера, мед. сестра удата за Душана Чубрића, доктора ветерине. Живели су у Качареву код Панчева. Погинули су у саобраћајној несрећи на аутопуту недалеко од Алексинца према Параћину. Син Мане је др. ветерине у Качареву. Имају своју породичну кућу.

Зорица је била учитељица у селу Пресека, удата за учитеља Ђору, из Нашушковице (Бугарска национална мањина). Ђора је на свиреп начин убио супругу Зорицу и њену мајку Наду, а потом извршио самоубиство скочивши у школски бунар.

Томислав и Олга из Призрена: Ковиљка, Весна

Ковиљка удата у Нишу

Весна удата за машинског техничара из “Машинопројекта”. Имају два сина. Живе у породичној кући са Томом и Олгом

Томислав А.Ћирић, учитељ радио је у Сувој Реци на Косову, а као референт народне одбране радио је у бабушничкој општини до пензионисања.

 

Стојини

Стојина фамилија је најмлађа у селу. Родоначелник је Стојан Ранчић из села Бердуја. од оца Ранче и мајке Краљице. Стојан се крајем 19.века оженио Босом из фамилије Балабанци. Као мираз добио је плац на коме је подигао кућу. Стојан је био веома вредан и предузимљив човек. Бавио се производњом и продајом ћумура. Због тога је у планини у потесу Богословица купио имање и подигао колибу. Груписао је шуму и ливаде око 14 ха. Произведени ћумур у Богословици продавао је у Пироту и Крагујевцу. Ћумур је до Пирота преносио у xаковима на коњима, оседланим самарима, (“по горњи пут преко Ћијевсћи Рид”). Врвину, створену од коњских ногу у Богословици, претворио је у пут.

У току рада оратци су га двапута дебело преварили и оштетили: једном за воденицу у Љуберађи и другипут за шуму поред Крагујевца, где је намеравао да производи ћумур.

Стојан у току рада никада није журио, а увек је обављао све послове на време. Када види некога да жури, имао је обичај да му каже:” Не итај, не итај млого, работа неје зајак да ти побегне у шуму.” У селу је познат као Стоја. Чувао је овце, козе, говеда и коње.

Стојан Ранчић (1864-1955) и Боса Петровић: Светозар, Добринка

Светозар С.Ранчић и Лепосава* из Студене: Мирко, Душан ,Мира и Новица

Мирко Св.Ранчић и Зора: Дикосава, Бранимир, Надежда и Љиљана

Мирко је после 2.св.рата оставио Зору и оженио се Србијанком, кћерком Стевана Дујинског. Живели су у Валнишу

Дикосава Миркова удата за Мићу Аранђеловића на Вителу

Бранимир и Ружа: Радица, Љубинко

Радица удата за Зорана Г.Тодоровића Ћивика. Живе у Драгинцу-Бабушници

Љубинко је као ђак умро у Београдском клиничком центру

Надежда је удата за Слободана Марковића (ф.Илијинци)

Љиљана је удата за Момчила Г.Цвтковића (ф.Качаровци)

Душан Св. Ранчић и Љубица (Живанина): Чедомир, Загорка

Чедомир и Вида (из Бора): Давор, Ирена. Давор је студент у Београду, а Ирена гимназијалка у Бору

Загорка је удата за Светомира Ђорђевића у Александрову

Мира Св.Ранчић удата за Витомира Милошевића у Валнишу

Новица Св.Ранчић и Верослава-Верка (Рајнина): Љубиша, Сузана

Љубиша и Виолета Б. Ранчић (ф.Николинци): Марија, Јелена.

Љубишина породица настањена је у Бабушници

Сузана удата за Слободана у Крагујевцу

Добринка Стојина кћи удата за Драгољуба Бл.Стаменковића, ћурчију. Одселили се измњђу два св.рата у Свође.

(* Из Студене: Стојко Ристић, Василије Ристић (отац Ђоке шнајдера) и Лепосава браћа и сестра, деца су Косте и супруге Ранче, родом из Брејанске фамилије, казивао је 12.08.1995.Јанко Тодоровић, електричар, из Студене).

Светозар Ст. Ранчић је рођен у Стрелцу 11.11.1897 год. Пре другог св.рата радио је у Француском друштву борског рудника као надничар и машиниста. Од 1941 до 1943 имао је бакалницу на Селишту у Стрелцу, у згради Мирка Гачковског. При гашењу задружне зграде, коју су партизани запалили ноћу 19/20 маја 1943 године, пао је у ватру и задобио тешке телесне опекотине. Убрзо је после тога умро.

Чедомир, Душана, Ранчић је рођен у Стрелцу. Шест разреда Осмогодишње школе звршио је у Стрелцу, а седми и осми разред у Бабушници. У Бору је завршио рударску средњу техничку школу. По завршетку школе радио је годину дана у Какњу (Босна). По одсужењу војног рока у Скопљу, запошљава се у Бору. Био је активан друштвенополитички радник: председник Општинског синдикалног већа, председник синдиката Рудника бакра, члан Председништва републичког синдиката, делегат у Већу општинских синдиката Србије и народни посланик пред распадања СФРЈ.

/Податке су дали: Чедомир Д.Ранчић и његова мајка Љубица, септембра 2.002/

 

Борчини

И ово је једна од мањих и млађих фамилија. Неки потомци мисле да припадају Балабанској фамилији, али нема чврстих доказа. У селу су комшије са плацевима. Дуго су настањени у потесу Лешје, изнад потеса Ливађе. Потомци памте од Величка.

Величко и Софијанка: Лепосава ,Борисав-Борча

Лепосава удата у Валнишу. Преудала се за удовца Влајка Андрејинога у Стрелцу и довела Крсјану, кћерку из првог брака.

Борисав Величковић-Борча (1887-?) и Видосава, из Љубинске фамилије нису имали децу. Венчани су 3. фебруара 1911.г Вида се убила 1912. године. У Архив Србије фасцикла празна. Нестала документа/ /МУД.П. ИИ, 1912/ ; Дел Но 13921, ф.XXВИИИ, р.47/

У другом браку Борча и Драга: Драгиша-Гана и Витомирка-Витка

Драгиша и Мара (ф.Мишинци): Чедомир, Јорданка и Велимир.

Чедомир и Јелена (ф.Ђусинци): Бисена и Љиља. Чедомир је умро млад у Бабушници.

Бисена удата за Мирољуба М.Танчића, из Лалешеваца. Живе у Бабушници.

Љиља удата за Брану Б.Димитријевића Дичковца. Живе у Ћуприји.

Јорданка удата за…..?

Велимир и Радица (ф.Ћерћези): Александар и Петар (краљевска имена). Настањени су у Сремчици (део Београда).

Борисав-Борча се за време напада партизана на Стрелац 19/20 маја 1943. године налазио сам у старој кући на Селишту и од страха је полудео. Уместо да изађе на врата, он је тада са несхватљивом снагом развалио металне шипке на прозору, скочио кроз прозор и низ реку Мурговицу побегао до Љуберађе. Тамо су га Бугари ухватили, везали конопцем и воловском запрегом дотерали у Стрелац. Ради лечења водили су га у Бабушницу, Пирот и Софију. Када се смирио кретао се сам и певао, стварајући стихове. Обично би песму започео речима: “Ао, нано, мила нано..”. Имао је магаре које је најчешће водио кроз село и певао. Није се бријао.

После извесног времена знао је да то “лудило” искористи и бритким језиком напада бугарску војску и полицију. Бугари су га тукли, али за дивно чудо нису га убили.

После ослобођења кроз песму је исмејавао народну власт и њене претставнике. У одељку Анегдоте испричаћемо и неколико анегдота о њему.

/ Податке дао Драгиша-Гана 10.јула 2.000.г. у Стрелцу/

 

Варотинци

По казивању Владимира В.Станковића, кројача његови преци су дошли из Топлице. Први предак кога памте да се настанио у Стрелцу био је Стојко.

Стојко: Станко Стојковић

Станко: Коста, Танча и Ранђел

Коста: Велимир Стојковић

Велимир: Десанка, Вера, Слободанка, Владимир, кројач и Божидар.

Десанка удата за Добривоја-Бибу С. Раденковића. Живели су у Бору.

Вера удата за Петра Јовановића. Живе у Аустралији. Адреса: 21.Реноу Рд. Вонтирна Стх 3152 Вера Јовановић

Слободанка удата за кумановца. Живе у Бору

Владимир В.Станковић и Стојанка: Драган

Драган и Јулијана: Далибор.

Божидар умро као дете.

Танча Стојковић (1850-1935): Јула, Ђорђе “Контрола”и Алекса

Јула удата за Радомира Петковића

Ђорђе се женио трипута

Ђорђе Стојковић и Ката (ф. Вуждинци): Александар, Светомир и Нада.

Александар и Јоска, из Раљина: Живојин, Зорица и Верица. Одселили се у Шабац 1946.године.

Живојин је умро као момак.

Зорица удата за Миодрага П.Цветковића Калакуса. Живе у Шапцу.

Верица и супруг Мирко живе у Владимирцима код Шапца.

Светомир Ђ.Танчић (1901-1981) и Стана (ф. Петковци) : Бранимир, Драгољуб, Славко (Дедин), Душан и Ружа.

Бранимир Танчић и Загорка (Глишинка): Мирјана и Драгољуб. /Видети: Стрелчани у Оxацима/

Мирјана је покојна

Драгољуб..?

Драгољуб Св.Танчић је погинуо као момак од Немаца у Крушевцу за време Другог светског рата.

Славко Св.Танчић (Дедин) и Вера, из Крагујевца: Ненад. Живе у Нишу.

Душан Св. Танчић и Нада (ф.Качаровци): др.Радован

Др.Радован Танчић и супруга Горица, правник су у Нишу

Ружа је умрла као ученица.

Нада Ђ.Стојковић је удата за Александра у Валнишу.

У другом браку Ђорђе Стојковић и Цвета. Цвета је удова Глигорче Ћерћеза. Довела је код Ђорђа кћерку Вукосаву.

Вукосава удата за Бошка Дојчиновића.

После Цветине смрти Ђорђе ожени удову Младену, из Николинске фамилије.

Ђорђе Стојковић је добио надимак “Контрола”, када је радио као контрокор за Дуванску индистрију у Нишу. На то место поставио га Андон Ристић, ковач и народни посланик из Стрелца.

“Кату, прву жену Ђорђа Стојковића отерала је Јула, сестра Ђорђа “Контроле” док је он био у служби” каже Арса Б.Ристић 10.10.2003.

Алекса Танчић и Божика: Вукосава (1897-1901)

/ Нешто података дао је Влада, кројач, 11.08.2.000.год., остало Браниска Дојчиновић и Тома Дујинац/

Ко је Танчић Чедомир и Љубица: Бранислав (29.04.1949-16.6.1949) ?

Ранђел Станковић и Јона (ф.Варотинци) нису имали децу. Усвојили су Љубомира И.Раденковића из Мутијинске фамилије када је Љуба са годину ипо дана остао без мајке.

После пет година од усвајања Љубе, Јона је родила кћерку Зору

Зора удата за Алексу Јосифовог

Варотинци славе светог Николу 19.децембра по Грегоријанском календару.

Напомена: Ката, супруга Ђорђа”Контроле” је тетка Љубомира Станковића Вужде. О њој Љуба казује да је ментално посрнула када је отерао супруг Ђорђе”Контрола.” Разлог за развод била је друга лепша жена. Ката је мирно шетала по селу. није никога узнемиравала. По цео дан је била у покрету. При сусрету је свакога љубила у руку па и децу. На лакту леве руке стално је носила цедило са парчетом хлеба, воћем и неким замотуљцима. На Селишту кад наиђе на бандеру или усамљену дрво поред пута, из руке у руку пребацује цедило око бандере, дрвета и нешто тихо прича. /Љуба Вужда 17.07.2.000./

У Варотинце спадају и Ћуканови

Миливоје Златановић и Вида (рођена Станишић-1886-1965-мку:47/3): Славко

Славко и Илинка (Брејанка): Ђурга, Славда, Душан и Новка

Ђурга и Славда неудате, покојне су.

Душан и Драга, без деце. Душан је покојни.

Новка, пок. била је удата за Ђорђа Р, Здравковића

Сазнати ко је Благоје Златановић и жена Николија (Нешић) Ђорђе (1900-?). Ђорђе се оженио у Јагодини августа 1947. -мкв: 3/5 ?

Ко је Пејча Златановић (1884-1894), мку:59/2 и супруга Јелена?

Пејча Златановић: + 30.09.1911. или 30.10.1911?

Из које је фамилије Златан Живковић и Антица? мку:70/202

 

Донинци

Донинци и Дујинци су једна фамилија. Зову их овако да би их разликовали по породицама

Назив фамилије Донинци је по баба Дони

Живко и Дона: Пејча, Алекса, Коса и Јелена

Пејча Живковић и Стана: Чедомир, Јелена, Никодије, Божидар

Чедомир П.Милосављевић (1903-1980) и Илинка (из Берин Извора): Бранимир (1925-1926), Јорданка, Загорка, Томислав, Душан и Живојин.

Јорданка удата за Десимира у Масуровцу.

Загорка удата за Славка (Јосифа) Аранђеловића у Тамњој махали..

Томислав Ч. Милосављевић и Руска, из Валниша (Савина): Радован, Славица. Настањени су у селу Шопићи код Лазаревца.

Душан Ч.Живковић и Радмила (ф.Милћинци): Славољуб, Драгица.

Славољуб и Верица: Горан, Снежана. Живе у Зајечару.

Драгица удата за Душана А.Миладиновића. Настањени у Нишкој бањи

Живојин Ч. Милосављевић и Божана (ф.Мишинци): Зоран, Вида. Живе у Зајечару.

Јелена Пејчина кћи удата у Валниш.

Никодије П.Милосављевић и Загорка: Мирјана, Слободанка, пок. Насељени у Зајечару.

Мирјана удата за Славчу камбелевца. Живе у Камбелевцу.

Божидар Пејчин син био је слуга у село Лесковица. Побегао је за време рата 1942. год. у Бугарску, у Перник и оженио се. Жена му се зове Ратка, а кћерка Тинка

Алекса Донин…?

Коса Донина удата у Валнишу

Јелена Донина…?

Никодије Донин..?

Божидар Донин..?

Напомена: Душан Чедомиров син се презива Живковић, а остали Донинци Милосављевић, по неком Милосаву у фамилији.

Ко је Михаило Живковић и жена Драга ?

 

Дујинци

Србијанка (крштено Србиславка) памти од деда Косте, а ко је његов отац незна.

Коста Живковић и Драгиња (Драгојћа): Роска, Божидар, Косана, Селена, Стеван, Рајна и Тодор

Роска удата за Љубомира И.Раденковића

Божидар К.Живковић и Јосивка (из Нашушковице) живели су у планини у потесу Бела Вода. Деца: Загорка, Љубомир, Јорданка и Драгомир

Загорка удата у Радошевцу

Љубомир Б. Живковић се женио 3-4 пута. Умро је у Београду. Има сина

Јорданка живи у Панчеву

Драгомир Б.Живковић и Љубинка: Мила. Породица живи у Кумодражу-Београд

Косана (Костина кћи) је удата у Валнишу за Живојина Пејчинскога

Селена (Костина кћи) је удата за Лазара Витановског у Валнишу. Селена је била супруга Станоја, ћурчије, из Црвене Јабуке

Стеван К.Живковић Дујко (1907-1991) и Божика (1908-1992), /из Берин Извора/: Загорка, Србиславка и Томислав

Загорка покојна

Србиславка се први пут удала за Александра (Ацка) Петковића. Друга удаја је за Мирка С. Ранчића (Стојиног). Са Мирком је живела 20 година у Валнишу. Трећа удаја била је за Бошка Веринога на Вителу. Како сама каже: “Женила сам се повише пути”. Има два сина: Радована и Мирка.

Радован ради у “Застави” у Крагујевцу. Супруга му је Олга из села Блата. Имају сина и кћерку. Тренутно ради у Русији.

Мирко и супруга из Берин Извора: Драган (Карика), Дејан

Мирко (други брак) и Зорица (из РаковДола): Далибор. Живе у Стрелцу.

Томислав, С. Живковић је умро за време 2,св.рата у 12-ој години

Рајна К.Живковић је удата за Василија Петковића. Одселили се у село Слепчевићи

код Шапца

Тодор К.Живковић се призетио за Именку у Валнишу. Одселили су се у Слепчевић код Шапца. Њихова деца су: Влајко и Томислав

Влајко је умро као ђак основне школе у Стрелцу

Томислав и Рада (из Студене) имају сина и кћерку. Живе у Слепчевићима.

Донинци-Дујинци славили су св. Ђорђа (Ђурђиц) 16. новембра и св.Арх. Михаила 21. новембра по Грегоријанском календару

/ Податке дали: Душан Живковић 9.09.2.000.г. и Србиславка /

 

Маринковци

Потомци фамилије памте Ранчу.

Ранча: Маринко, Матеја и Станко

Маринко Ранчић и Стана: Тодор, Влајко и Михаило

Тодор М. Ранчић је био општински писар. Био је писар са најбољим рукописом. Његова супруга Руса је Цветанова кћи.

Цветан је имао две кћерке и сина. Син му је погинуо у рату, а за кћерку Русу призетио се Тодор М. Ранчић

Цветан је био веома богат, али и опасан човек. Имао је двадесетак ха. имања у планини.Чувао је говеда, коње и бикове. Имао је и добре псе, па су мештани били принуђени да од њега траже дозволу за пролаз од Шопе навише у планину. Цветан је имао неколико колиба на потесу Локва.

По казивању Цвете Мурxине, из Валниша, Цветанове унуке по мајци, Цветан води порекло од Глишинске фамилије.

Тодор М.Ранчић, призетко и Руса: Милорад, Десанка, Никосава-Коса и Милева

Милорад (1897-1933) умро као младожења

Десанка умрла у другој години живота

Никосава-Коса (1903) удата за Стојана Стојановића Цоку (ф.Мурxини) у Валнишу. Цоку су на Шанцу изнад Бабушнице убили Бугари 27 јула 1943 г. због сарадње са партизанима.

Стојан Стојановић Цока и Коса: Цвета, рођ. 1934. г. (удата за Влајка Стаменовића, из Валниша. Влајко је био војно лице. Живели су у Нишу, а сада као пензионери живе у Валнишу. Имају сина Зорана у Нишу

Милева (1908-1918) умрла је од загађене воде коју су бугарски окупатори загадили

Влајко М. Ранчић и Јула (Љубинска фамилија): Милан, Србислав (Беба), Тодор, Јоса и једна сестра

Милан В. Ранчић је страдао у рату 1916. г.

Србислав В. Ранчић Беба и Радмила Стојичић, из Масуроваца: Живојин.

Живојин и Дикосава (кћи ВладеЋосе): Светлана, Љиљана.

Светлана удата за Градимира Ђорђевића из Мишинске фамилије. Живе у Бору.

Љиљана удата за Драгишу Ристића, из Лесковице. Живе у Бабушници.

Тодор В. Ранчић је умро у 20-ој години неожењен.

Јоса и сестра умрле као девојке.

Михајло М. Ранчић је погинуо у првом светском рату 1915.

Матеја Ранчић: Коста и Ђорђе звани”Деспић”

Коста Ранчић и прва супруга нису имали децу. У другом браку оженио је удову Ђувезу из Радињинца, из фам. Курејинци. Сви потомци носе назив Ђувезини

 

Ђувезини

Коста Ранчић и Ђувеза (обоје у другом браку): Петко, Зорка и Јован.

Из првог брака Ђувеза је из Радињинца довела две кћери: Добринку и Десанку. Добринка удата за Борка Димитријевића, ковача, а Десанка за Илију С.Антића

Милорад, син Ђувезин из првог брака одеслио се у Овчу, код Београда.

Петко К.Ранчић и Нада (ф.Мишинци): Загорка, Јордана и Славица-Славда.

Загорка удата за Милутина Б.Стаменковића Поћерца.

Јордана умрла као дете

Славица-Славда удата за Бранимира Ж. Раденковића (Влацеговог)

Зора-Зорка Ђувезина удата за Светомира-Тому С. Ранчића (ф.Глишинци)

Јован и Стевка (Влајкова из Ломја): Новица, Добрица, Мирка и Чедомир.

Новица Ј.Ранчић и Нада (кћи Илије Радосављевића): Верица, Љиљана, Новка и Виолета.

Верица са супругом живи у Бору, Љиљана у Зајечару, Новка у Шапцу, Виолета у Бабушници удата за Небојшу Ранђеловића

Добрица Јованова кћи удата у Студену

Мирка удата за Велимира Ристића у Стрелцу

Чедомир и Радослава (ф.Станковци): Бојкица, Ивица. Настањени су у Зајечару

Бојкица удата у Зајечару. Има два сина

Ивица и Маријана за сада без деце

Ђорђе М. Ранчић Деспић и Мара нису имали децу. За Ђорђа “Деспића” Арса Б.Ристић казује 30.октобра 2.003. г.: “Ни луд ни паметан.

Станко Ранчић и Рада: Рашко (1878-1953), мку: 24/17

Рашко С. Ранчић се призетио за Виду Благојину у фам. Мишинци /види фам.Мишинци/

/ Податке дали: Тома Ранчић, супрга Зорка и Славда Петкова 19.08. и 17.09. 2.000. и Светозар Ранчић Шеф/.

 

Врндини

Зашто су добили надимак Врндини, мештани незнају. Неки претпостављају да је неки предак много врндел, врндел по село (скитао) по селу и да је због тога и назив. При предењу вуне или кучине жене кажу врнди вретено. Могуће је да је од ове изреке потекао назив породице.

Од Крсте је Петар Крстић

Петар и Стана: Рака (1872-1948), Драгомир И Милица. Рака је између два светска рата био општински пандур, а брат Драгомир општински биров.

Рака П.Крстић се није женио.

Драгомир П.Крстић (1885-1963)* и Селена, из Калне: Ђорђе

Ђорђеје Крстић је био милиционар у околини Крушевца.Женио се двапута. Прва супруга је била најмлађа кћи Богољуба Мутијинског, а друга Деса из Димитровграда. Био је командир милиције у Поганову. Умро је 1996 г.у Александрову код Мерошине (Топлица)

Селена је из првог брака довела Станоју и Јорданку

Станоја се призетио код Светозара-Тозе Xевгала за Драгу. Имају сина Душана. После Станојине смрти Драга се преудала за Десимира у Драгинцу

Јорданка је умрла као девојка

Милица П.Крстић удата за Ђуру Величковића (ф.Наћини). Умрла је после првог порођаја.

Од реке Рајне: Крушак, Дрење, све до Дубје било је Врндино имање.

*/мку40/11 /

 

Петраћини

У селу су била двојица са називом Петраћија. Петраћија Здравков је био настањен на левој обали Мурговице, тамо где се данас налази кућа потомка Најдена Ћирића /види фам. Здравковци) и Петраћија Ружин који је живео на десној обали Мурговице у подножју Градишта, где данас живи Ђорђе Момчиловић Петраћин

Петраћија Ружин је из Валниша, син Момчила Цветковића. Његово имање је било у Ливађу код Витановских воденица. Заменио га је за имање у Стрелцу. После смрти синчића Милорада, усинио је Велимира, сина Раке Стаменковића Цврчковца.

Петар (Петраћија Ружин) Момчиловић (1854-1936) и Руса: Милорад умро са две године, Велимир (усвојен). Руса је кћи Ранђела и Латинке Ристић

Велимир Момчиловић и Мара (студенка): Љубисав, Нада, Славко, Загорка, Сава, Влатка, Градимир, Јорда и Јелена.

Љубисав и Стојана (из Црвене Јабуке): Станул, Ђорђе.

Станул Љ.Момчиловић (војно лице) и Загорка (из Џамћини): Зоран, Драган

Зоран и Данијела (из Горњег Бријања): Александар, Ана-Марија. Славе светог Архангела Михаила 21 новембра по н. к.

Драган и Нина (из Зајечара): Марко, Дуња. Славе св Николу 22.маја.

Станулова породица је живела у Зајечару од 1970-1993., а потом прешла у Ниш. Синови са породицама живе у својим кућама у Нишу.

Ђорђе Љ. Момћиловић и Бориславка )ф. Милојћинци): Срђан, Ивица.

Срђан и Словенка (влајња): Тања, Иван. Срђанова породица живи у Зајечару.

Ивица момак , живи са родитељима у селу.

Нада Велимирова кћи удата за Славка Игњатовића (Живанинога)

Славко Момчиловић и Мира (ралинка): Радомирка, Петар, Мирко и Јован.

Радомирка, учитељица удата за Петра Б.Јовановића, учитеља у Стрелцу.

Петар С.Момчиловић и Вера: Мишко, Ненад.

Мирко и Нена: Маријана, Маја и Андрија.

Јован и Јелена: Душанка, Душан.

Славко се са породицом одселио у Лесковац, убрзо после Другог св. рата.

Загорка (1926-1986) била је удата за Лазара Б.Ристића, ковача. Немају децу.

Сава и Десанка ( кћи Љубе Раденковића): Зорица, Драган.

Зорица удата за Ненада у Зајечару.

Драган и Гордана: Невена, Никола. Сава се са породицом одселио у Зајечар после дтугог светског рата.

Влатка удата за Уроша Д. Јевтића

Градимир и Ружа Илић: Радован(1950-1972), Олгица.

Радован је млад изгубио живот несрећним случајем на радном месту.

Олгица удата за Љубишу из Зајечара. Градимир се са породицом после 2.св.рата одселио у Зајечар

Јорда Велимирова кћерка удата за Грлиштанца. Поженила се за Станка, из Грлишта.

Јелена је удата за Петка у Бољевцу.

 

Гуђини

Памћење потомака је само до Стевана Миленковића Гуђе, завереника у убиству Марјана Вељковића, народног посланика, из Масуроваца. Стеван се није вратио са робије. Ради регулисања судских трошкова Стевино имање је продавано на лицитацији.

Стеван (1886-?) и Боса (1873-1953): Добринка, Драгиња и Бошко

Добринка удата за Велка Јанковића

Драгиња удата за Ђорђа Д.Јевтића

Бошко С. Миленковић Бик (1911-1994) се после другог светског рата оженио са Велом, из Студене. Развео се 23.јула 1957 године.

Као председник Комуне у Звонцу оженио се учитељицом Миланком Тричковић, из Димитровграда 14.10.1957 год.. Бошко је живео је у Стрелцу, Бабушници, Звонцу и Нишу.

Стеван је имао брата Милана…

Из Гуђине породице је и Лепосава-Понда, која је у И св. рату побегла за Михаила ? и оставила малу кћерку Крсјану. Када је одрасла удата је за Драгомира Стојковића (ф.Јеремијини) у Валнишу. А, према казивању Радомира В. Манића, Понда је сестра Борисава Борче Величковића из потеса Лешје у Ливађу.

Кућа Стеванова и Босина налазила се на почетку Мишче мале код Долине преко пута гумна Влајка Пауновића (Димитријевића) Гоље.

Између Стеванове куће и куће Крсте Раденковића била је кућа Динче Јоцића.

Динча и жена Руса (+ 31.12.1910.г) имали су синове Михаила и Славка. Михаило је погинуо у рату 1914.г., а Славко 1917.г.

Жена Михаила Д.Јоцића била је Лепосава-Понда. Они су имали кћерку Крсјану, која је била удата за Драгомира Стојковића, пекара из Валниша. Живели су у Доњем Милановцу.

 

Нуцини

Којој фамилији ова породица припада учитељ Часлав Тодоровић (1930), Милана Нуце син незна. Петар Љубић каже да су у сродству са Микаилом Пинтуром, чија је кућа била на месту данашње куће Љубинка-Љубе Јанковића.

Бошко (Потин) Адамовић (1920-2002) казује да је Пинтур живео сам у кући и да је био сиромашак. Бошко му је са друговима више пута давао кошуље, а он их је бацао говорећи да су маxије (магије). Ни Бошко није знао којој фамилили припадају.

Истраживањем смо дошли до ових података:

Тодор Ђорђевић и Мара: Стојица

Стојица Тодоровић (46 г.) и Јелена (36 г.) венчани 23.јула 1881. Њихова деца: Наталија, Ћева и Милан

Наталија (1883-1886)

Ћева удата за Алексу Илића, рабужчију

Милан С.Тодоровић, звани Нуца (1885 или 1890-1980) и Вида (ф.Ранђеловци): Нада, Зорица, и Часлав

Нада удата за Бошка Петровића Наћинога у Валнишу

Зорица удата за Новицу Ж.Цветковића Качаровца. Новица је приодан. Имају сина Часлава (таксиста у Нишу).

Часлав Н.Цветковић и Словенка (Влајња): Милена и Марија. Настањени у Нишу.

Милена је као девојка умрла августа 2003. у Нишу

Часлав М.Тодоровић и Борисавка, учитељи: Драган, Зоран. Часлав са супругом живи у породичној кући на Селишту. Кућа је подинута на миразу.

Драган Тодоровић и Љиљана, проф. (пореклом из Студене): Милан.

Породица је настањена у Зајечару. Драган ради у РТБ-Бор, Љиљана је професор физике у Зајечару и зам. градоначелника у Зајечару (2002).

Зоран Тодоровић и Слађана (ф.Батинци): Марјан, Марија-Маца. Настањени у Нишу. Зоран ради као полицијски инспектор у Белој Паланци.

Марјан ожењен ради као цариник у Градини (на бугарској граници код Димитровграда)

Нада Миланова кћерка казује да Нуцини воде порекло од фамилије Вучинци.

Напомена: Казивање Петра Т.Љубића 9. јула 2.002 год.:

“Сокол, Микаил пинтур и Милан Тодоровић Нуца су у блиском сродству. Имања и плацеви су им једни поред других”.

 

Сокол

Из које је фамилије Сокол нико није знао да каже.

Сокол и Станка: Живко . После смрти супруга Сокола, Станка је привела Стојицу из Студене.

Живко Соколовић и Цвета : Нада, удата за Душана Пејчића Гачковца.

“Стојица је Наду чувао као своје дете.

Казивања:

Једном приликом Стојица и Нада су напасали овце (бачију). Захватило их је невреме. При повратку у село требало је да пређу преко брвна испод прдљинске воденице. Када су све овце прешле, крену и њих двоје да пређу. Било им је потребно још само два-три корака па да кроче на обалу. Тада се повећао ниво реке Мурговице. Вода је оборила брвно и почела да га носи као и њих двоје. Међу присутнима који су чекали бачију био је и сеоски кмет Тодор Љубић. Он је хитро ускочио у воду и ухватио Стојицу за дреју и извукао из воде. Стојица је чврсто држао Наду и тако су срећно изашли на обалу. Тада је председник стрелачке општине био Мирко Гачков, а деловођа Ђорђе Вацин

 

Јањићи

Данашњи мештани села незнају одакле су дошли ни којој фамилији припадају. Памте Јаначка Јањића, који је имао два сина: Милорада и Крсту.Жена му је из Валниша.

Милораду Јањићу је набујала Мурговица 1939 год. однела грнчарску радњу и плевњу. После поплаве се одселио у околину Лебана.

Милорад и Перса: Бошко, Зора и још једна кћерка

Бошко је био радник ГП “Тимоградња” у Зајечару.

Крста Јањић се одселио у Неготин са влајњом

Казивао: Звонимир Златковић 19.06.2.002 у Барајеву

 

Рајковци у Валнишу

Рајковци су били једно од најбогатијих задружних домаћинстава не само у Валнишу, већ и у околини. Задружно домаћинство је живело 50 година. Коначна подела је обављена 1950 године.

Према казивању потомка Бранимира А.Николића, пуковника у пензији у Београду родоначелник фамилије је Пејча, по коме се потомци презивају Пејчић. Бранимир је једини у фамилији са презименом Николић по деди Николи, а његов отац Алекса и сестре презивали се Андрејић по Пејчином сину Андреји.

Пејча: Андреја Пејчић

Андреја: Никола Пејчић (1868-1966)

Никола и Таска (кћи Ђоре из Студене): Живка, Алекса, Лазар, Јордан, Десанка и Добросав

Живка је удата за Ђорђа Стојановића, пинтера у Валнишу. Имали су седморо деце

Алекса Н. Андрејић ( 1901-1983) и Руса: Богољуб. Божана, Бранимир, Лозинка и Драга

Богољуб (1920-1946) и Борисавка (ф.Поповци у Валнишу): Мирјана

Божана је удата за Бранимира Ранђеловића у Валнишу. Имају две кћерке и сина. Настанили се у Пожаревцу. Бранимир је био милиционар.

Бранимир (Алексе) Николић, пук. у пензији и Споменка, из Стрелца (ф.Милићинци): Зденка и Бранкица. Зденка је удата за Николу Дукића (пореклом Личанина). Деца: Маријана и Ана. Живе у Београду, као и Бранимир са супругом. Бранкица је удата за Блажа Буратовића. Деца: Ненад и Антонијо. Живе на острву Хвару.

Лозинка Алексина кћи је удата за Јанка А.Пејчића, унука Филипа, кафеxије из Студене. Деца: Рада (умрла је у Лондону), Зорица и Драгица, Настањени су у Пожаревцу. Јанко је био командир милицијске станице у Пожаревцу.

Драга Алексина кћи удата за Новицу Младеновића, из Калуђерева. Деца: Летица и Јовица, са својим породицама живе у Немачкој. Новица и Драга су настањени у Пожаревцу.

Лазар Н.Пејчић (1904-1993) и Мара: Бора, Зора, Вела и Влајко

Бора је умрла у петој години.

Зора удата за Дргољуба у Валнишу. Имају сина и кћерку. Настањени су у Пироту.

Вела удата за подофицира Славка из Словеније. Имају сина и кћерку. Настањени су у Нишу. Вела је трагично одузела себи живот у купатилу у Нишу.

Влајко Л.Пејчић и Загорка из Валниша живели у и радили у Београду. Деца: две кћерке. Једна је покојна, а друга живи у Нишу. Продали су стан у Београду и вратили се у родни Валниш, као пензионери.

Јордан (1906-1999) и Руса: Душанка, Витомирка, Јорда, Цвета и Драшко

Душанка удата за Арсу у Валнишу. Деца: две кћерке и син

Витомирка удата за Будимира из Александровца (у Лужници). Одселили се у село Скобаљ код Пожаревца. Обоје покојни. Имајудве кћерке.

Јорда удата за подофицира из Студене. Живе у Скобаљу. Имају кћрку

Цвета умрла од годину дана

Драшко се женио двапута. Са Надом из Валниша имају сина и кћерку. Друга супруга је из Студене. Живе у Пироту у сопственој кући.

Десанка Н.Пејчић (1910-1939) умрла је у пиротској болници.

Добросав Н.Пејчић и Зора (ф.Раденковци) из Стрелца: Верица, Надежда.

Верица је била удата за Цветка Китића из Прокупља. Имају кћерку Сузану. Сузана има сина Милана. Живе у Нишу.

Надежда удата за Тугомира Јовановића, из Пирота, главног анестезиолога пиротске болнице. Деца: Радиша и Владица.

Радиша и Јованка (Новомалка): Милица

Владица и Тања, учитељица из Пирота: Димитрије

/Податке дали: Надежда-Надка Пејчић-Јовановић 16.08.1997. и Бранимир А.Николић, пуковник у пензији/

Добросав Н. Пејчић је изучио кројачки занат, али се њиме није бавио. Пре ИИ св.рата радио је у Окружном суду у Пироту и Скопљу. У Скопљу је доживео пропаст Краљевине Југославије, почетком априла 1941. У јесен 1944. је мобилисан у партизанске јединице у саставу 46.дивизије. У ослобођеној Приштини похађао је официрску школу. По завршетку рата радио је у пошти Пирот, Мионици и Стрелцу. Као управник поште Стрелац, у расправи са братом од стрица, због смештаја неколико дрвета у Долини испред куће, добио је смртни ударац грудником у главу. Умро је у пиротској болници.

Задружно домаћинство Николе Пејчића поред њива, ливада и шума, имало је: три вршалице из Чехословачке, моторни млин, машину за силажу, тријер за жито, сакавац-гвоздени плуг са два точка, сејалицу, копачицу, загртачу, двоја гвоздена кола, једна дрвена, фијакер, коњске санке, сане за воловсу вучу, влачег, гнојарће, колесари.., два вола за вучу и два за клање, два коња: Цветка и Витка, оваца 150-200 годишње, до 20 коза, свиња 10-15, пернате живине 50-60, од тога десетак пловки.

Годишње су продавали 100-200 оваца и јагањаца. Овце су продавали ошишане, а вуну користили у домаћинству за разне одевне предмете и друге домаће рукотворевине у разбоју. Домаћинство зими користило суво месо, а лети сирово. Деца су била задужена да чувају стоку. За напасање свиња био је сеоски свињар, који их је свако јутро гонио у планину и предвече враћао у село.

Сваки одрасли члан у кући имао је свој обележени срп, мотику, секиру на заједничком дрвљанику, затим сећирчетија (мале секирице), за кресање шуме за стоку (кастрење цериће). Имали су прекају (шуљак), трвоњ за грађу, ручне тестере за рад и тезге за обраду дрвета. Подруми су били пуни бурадима и кацама. Домаћинство је имало и комплетан прибор за јело и пиће за 120 особа и велику гостинску собу.

Алекса, најстарији син, био је главни набављач и мајстор за машине. Био је овлашћен за све у домаћинству. Када је Никола био у заробљеништву за време балканског рата, Алекса је био домаћин са 11 година.

Кућа је сада празна, оронула и чува своју историју поред Долине.

 

Чланови фамилије Давида Петковића које је Давид населио у селу Блато код Пирота

Давид Петковић из Црвене Јабуке познати трговац у турско време и први народни посланик за срез Трнски по ослобођењу од Турака, купио је чифлик од Турчина у селу Блато и населио синове свога брата Николе: Чедомира и Живојина и кћерке Бону и Ану. Населио и два брата од стричева.

Чедомир Николић и супруга Наталија ( из Калне власотиначке): Душанка, Лепосава, Вукица, Чедомирка, Зора и Градимир.

Душанка удата у Големом Суводолу

Лепосава удата у Градашници

Вукица удата у Пироту

Чедомирка удата у Пироту. Супруг јој је из Барје Чифлка

Зора удата у Костуру. Настањени у Пироту

Градимир настањен у Пироту

Живојин Николић и супруга из Раснице имају Мику и Веру.

Мика и супруга из Љуберађе живе у Пироту

Вера удата у Пољској Ржани. Настањени у Београду

Пејча Петковић: Милош, Чедомир и Вука

Милош…

Чедомир П.Петковић и Лепа из Блата: Јелисавета, Бошко, Сретен, Богосав и Никола

Јелисавета удата у селу Барје Чифлик, а настањени у Пироту. Имају две кћерке

Бошко и супруга из Малог Суводола, настањени у Београду

Сретен и Јелка из пиротског Извора имају кћерку Смиљку и четири сина. Насељени у Београдугосав и Тодорка (из Жупе) имају Божидарку и ?

Никола и Ленка (из Блата) имају сина и кћерку

Стојко Петковић: Николча, Светолик, …? Николча нашој баба Стојанки ујак (даљи род)

Николча и Магдалена из Црвене Јабуке: Мирко, Велимир и Сава

Мирко, ковач и прва супруга имају сина

Мирко и друга супруга Добрила имају сина и три кћерке. Две су близнакиње

Велимир, грнчар и друга супруга из Гљилана код Пирота имају сина и две кћери. Живе у Ражњу.

Сава шустер и Душанка из Костура имају три кћерке и сина

Светолик и Васка: Десанка

Десанка удата за Саву Васића, трговца. Живели су у Пироту. Њихова деца: Бошко, …? и Добрила.

Бошко….

Добрила удата за Ивана Милошевића, предс.суда. Живе у Ћуприји.

Богдан Петковић и Петар Петковић у Београду

Богдан и Танкосавица, из Костура: Драган, Петар

Бона и Здравко Ристић, призетко: Добринко (Добра Торник), Мика, Дука и Загорка

Добринко Ристић и Лепосава из Љуберађе: Драгољуб, Богдан, Брана, Милица, Мира и Милан.

Драгољуб, инж. живео у Београду и Нишу

Богдан је наставник у Нишу

Брана је удата за Србислава из Блата

Милица удата за ..?, из Беле Воде

Мира са супругом, професори су у Београду

Милан и супруга из пиротског Извора имају два сина. Живе у Пироту

Мика је као момак погинуо у II св.рату

Дука удата за Ивана, учитеља из Блата: Љубинка, Божидарка, Вера, ..? и Томислав

Љубинка..?

Божидарка је наставник, Вера учитељица, ..? медицинска сестра, Томислав сви су настањени у Пироту.

Загорка Бонина удата у селу Барје Чифлик. Има сина у околини Београда

Анђелко и жена Таса, из Блата: Миша, …?

/Казивала Божидарка В. Милошевић, праунука Давида Петковића, у Пироту 10.06.2.001. г/

Овде је крај о фамилијама у Стрелцу. Преглед и допуна расположивим подацима завршен 30. 08. 2.004.године у Београду. Последњи рад на фајлу од 16-16, 17 сати

 

Јанићи

Породица Јнићи живела је у Тамњој махали. Нико у селу днас незна којој фамилији припадају и одакле су дошли у Стрелац. Њихова кућа и помоћне зграде налазиле су се у брегу испод данашње куће Владимира Станковића, кројача до Мурговице. Супруга старога Јанића била је из Валниша. Имали су два сина: Бошка и Крсту.

Бошко Јанић човек омањег раста, широкогруд имао је радионицу за производњу земљаних призвода за домаћинство: стовне (стомне, тестије), грнетија (грнци), врчве (ћупове)…

За време велике поплаве другог дана св.Тројице 1939. године Бошку је Муговиц однела плевњу и кућу. Због тога се убрзо одселио у околину Лебана.

Крста се одселио у Неготин.

Према казивању Арсе Б. Ристића (1914-2005) септембра 2003. г. поред Бошкове плевње у брегу био је велики орах. На гранама ораха за време покладе везиване су пртенице за истезање. Оптерећиване су камењем. Млађи људи и девојке су скидали камење и љуљали се. Најслободнији у љуљању били су Рака „Врндин“ и Стеван „Дујко“. Када се љуљају „летели“ су и изнад корита реке Мурговице у висину и до четири метара. Недај Боже да је неко пао у реку тамо би и остао.

 

Петровци из села Блато

Преци су дошли са Косова у Клетје изнад цркве у Великом Суводолу. Родоначелник је Петар. Он се пресели у Блато и по њему је фамилија добила назив Петровци.

Петар и жена: Милош, мана, Ћира, Спаса и Стамена

Милош и Живана: Џуна, Ђорђе, Јота, Коста, Тодор¸Таска

Џуна и Катица: Чедомир, Вукадин и Јовка

Чедомир и Добринка: Душан, Душанка ( у Земуну), Миља ( у Нишу), Брана (удата за Цвелета)

Душан и дара: две девојчице у Земуну

Вукадин (1902-1986) и Зора Ђ.Поповић (1900-1984) из Стрелца: Љубица, Божидарка, Јелица и Живота.

Љубица (1919-1941) је била удата за Пироћанца уочи 2. св.рата. и убрзо је умрла

Божидарка (1924-2002) је била удата за полицајца Јову, удовца. Растали се после неколико година. Преудала се за Милета „П’нду“ у Пироту

Јелица (1928-)је завршила Вишу педагошку и удата је за наставника биологије Васу Васева. Радили су у Сврљигу. Као пензионери живе у Пироту.

Живота је био ђак средњетехничке чколе у Нишу. Напустио је шклу и постао трговац.

Живота (1932-2000) и Николија: Љубица и Мирослав-Миле.

Љубица (1960) је удата за Холанђанина Тринеса (1954). Имају два сина: Адријан (1982) и Кристијан (1984). Живе и раде у Холандији.

Миле и Ана са два сина живе у Пироту

Мирослав (1962) и Ана (1963) имају два сина: Нинослав (1982) и Ненад (1985)

 

Вилипови у Студени

Родоначелник је Петар. Петар је имао сина Станка, а Станко Пејчу.

Пејча Станковић и Гајтана* имали су три сина: Филипа, Станка и Влајка

*/мкв: 1878. , стр.14, тек.бр. 2/

Филип Станковић (деда Вилип) /26. ИИ 1868. , крштен 3.марта 1868., венчан је 12. И 1886./ Крстила га Босиљка, жена Живка Савића.

Филип Станковић и Станка (1866-?) : Стеван, Мара, Алекса, Андон и Боса

Станкини родитељи су: Петар и Стана Спасић из Студене.

Стеван и ………….?: Ђорђе С. Пејчић (1923-1942), жртва фашистичког терора

Алекса Ф. Пејчић и Драга Вацић из Валниша (ф. Пејчинци): Мирко, Славко, Јанко и Дана

Славко и Нада: Станимирка, Смиља и Станимир

Станимирка и Мика живе у Енглеској

Смиља и Златибор живе у Вршцу. Имају Драгану и Слађану

Станимир и Натка имају Владу и Сташу. Живе у Марковцу.

Јанко А. Пејчић и Лоза из Валниша (ф.Рајковци) су настањени у Пожаревцу. Имају три кћерке. Јанко је радио у милицији.

Дана А. Пејчић је удата за Градимира Јанковића, из Стрелца. Живели су у Бору.

Андон Пејчић (1900-?) и Јосифка-Јоса (1899-?), из Студене : Дара, Милош, и Руска.

Дара је погинула несрећним случајем

Милош и Ружа: Александар, Зорица, Вида и Ђорђе

Александар (грађ.радник) и Бранка: Јелена, Наташа, Лидија и Марко

Зорица је удата за Србислава. Имају Силвану и Данијелу

Вида је удата за Живорада. Имају Сашу и Валентину

Ђорђе и Граница имају Срђана и Филипа

Мара (1894-?), кћи деда Вилипова у другом браку је била супруга Стојана (Стојка) Ристића (1895-?) из Студене. Као момак и девојка били су заљубљени и између њих се развила велика љубав. Судбина их је раздвојила, али их је касније као удовца и удову саставила. Венчали су се на Божић 7. јануара 1919.г. у Љуберађи. Венчао их је парох Ђура С. Вељковић, свештеник родом из Стрелца. Кумовао је Милутин Радојић, а старојко је био Мирко Милутиновић, обојица из Студене.

Њихов син је Душан С. Ристић, проф. у пензији, настањен у Бабушници.

/Књ.цркве студ. Храма Св.Оца Николаја 1902.,стр.72,т,бр.15 и мкв: стр.92, т.бр.5/

Стојан-Стојко је син Косте Ристћа, хајдука у турско време. Костина кћерка Лепосава је удата за Светозара, Стоје, Ранчића у Стрелцу. Други Костин син Василије Ристић је отац Ђорђа Ристића, шнајдера у Стрелцу.

Боса је удата за Димитрашка у селу Валниш.

Станка Филипова жена и Ђурђија-Ђурга сестре рођене. Ђурга се као удовица преудала у Стрелцу за Алексу Пејчића Гачковца и родила Даринку и Драгомира-Мирка

Станко (1874-?), Пејчин син и Таска (1876-?) Игњатовић, из Студене венчани су 1896.. Венчао их Ђорђе Поповић, свешт. из Стрелца. / мк:стр.38, т.бр.17/

Влајко (1878-?) и Параскева…/мк:стр.47, т.бр.15/

 

Фамилија Витановића у Дучевцу

Јевросима кћи Алексе Ђ. Поповића из Стрелца удала се за Николу Витановића. Никола је био солунац, по занату шнајдер и земљорадник..Занат је научио код Ђорђа Стаменковића Сингера у Стрелцу. Њихова деца су: Божидар, Павлија, Зорка, Браними, Живојин, Дрина и Александар.

Божидар је био шнајдер. После прележаних великих богиња постао је глувонем. Утопио се у сави у 30-ој години.

Павлија је удата за Воју Ћирића у Столу. Њихова деца: Надица и томислав

Зорка је удата за Александра Живковића у Столу. Њихова деца: Милан, Десимир и Стојан

Бранимир је умро као регрут 1945.

Живојин је умро као дете

Дрина је удата за Властимира у Дучевцу. Имају сина Милета, економисту и кћерку Нину, фармацеута.

 

Фамилија Поповци у Валнишу

Панајот Павловић, свештеник и супруга Цана: Влајко (1883-1944)

Влајко П. Поповић и жена Наталија венчани 20. јануара 1902.г. у Храму с. оца Николаја у Студени. Венчао их парох Ђорђе Р. Поповић, родом из Стрелца. Наталија је кћи Тодора Глигоровића и мајке Младене из Судене.

/Књ. цркве студенске Хр.св.оца Николаја 1902- , стр.53, т.бр.13 /