Наша отаџбина има специфичан географски положај. Она је главна магистрала између Европе, блиског истока и Азије. Због тога је сведок и учесник многих историјских збивања у којима је долазило и до сеобе породица, фамилија и већег броја становништва.
Интензивније сеобе настале су продирањем Турака на Балканско полуострво. Сеобари су насељавали ретко насељена или ненасељена места по брдима и планинама.
Разлози за себе су различите природе: бежање од насиља и пљачке, ратова, буна и устанака, сиромаштва, елементарних непогода, разних епидемија итд. Према писању нашег начника проф. Јована Цијића масовне миграције-сеобе посебно су настале у периоду турске владавине. /Ј. Цвијић:Балк.полуострво и јужнослов.земље/
Према процени пораст броја становника у свету у периоду од 1900-1975 год.био је са милијарду и 650 милиона на три милијрде и 960 милиона. Раст становника у Србији без покрајина је у раздобљу од 1880-1981. године следећи:
| Година пописа | Број становника | У Стрелцу |
| 1880 | 1. 896.000 | / |
| 1910 | 3.147.000 | / |
| 1921 | 2,843.000 | 1213 |
| 1931 | 3.550.000 | / |
| 1948 | 4.154.000 | 1.589 |
| 1953 | 4.464.000 | 1.507 |
| 1961 | 4.823.000 | 1.367 |
| 1971 | 5.250.000 | 1.156 |
| 1981 | 6.694.000 | 844 |
| 1991 | / | 603 |
/Пописи становништва: за наведене године – Речник места Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Бгд, 1925.стр.78, таб.4.2/
Кретање становника и промене места боравка је веома стара појава и траје вековима. Мотиви за то су различити: од економских до насилних.
Турска насиља приморавала су људе да беже са својих огњишта и траже скровита, мирнија места.
Миграције из економских разлога током 19 и 20 века из Стрелца потврђују и подаци из Етнографских зборника. Тај процес и данас траје.
На пример једна породица* из Стрелца настанила се у Темнићу ( Варварин са околним селима). У месту Јасика у Горњој мали настаниле су се две породице са презименом Стрељићи**. Славе св.Ђорђа и Ђурђевдан. Њихово презиме нас подсећа на име села.
Из пиротског округа (не помињу се села) настањени у Доњој мали истога места су две породице Лепоженићи-Јовановићи и Такићи. У Горњој мали су две породице Бачванџића, из Беле Паланке. Населили су се средином 19.века. Сви славе светог Николу. У Брајковцу има две куће Крстића, из пиротског округа. Они славе св. Јована и Ђурђевдан. Село Срње /име села због срна/ населило је 15.породица Живковића. и они славе св. Николу, а у селу Маскаре, насељени су Пејчићи. Они славе св. Аранђела.***
Ивко Ћирић, Денчин потомак казивао: „Денчина четири шурака-браћа из Јанковске фамилије, из Стрелца, у другој половини 19. века одселили се у село Бресичје (Брестинић) близу Прокупља.
| 1883.г. у Стрелцу је: | рођено | умрло |
| мушких | 41 | 21 |
| женских | 36 | 17 |
Миграције под принудом
Између 1878 и 1912. г са Косова и Метохије избегло је више од 150.000 Срба
Између 1912 и 1918. г. избегло је 60.000 Срба
Од 1961 до 1981. г. иселило се 200.000 Срба и Црногораца
На Косову је 1987. год. остало око 200.000 Срба и Црногораца (око 9%)
Узурпирано је од шиптара 120.000 ха обрадивог и плодног земљишта
Миграције у 19 и 20 веку из Стрелца искључиво су економске природе, док је насељавање стрелачког атара у већини случајева било бежањем од насиља.
(*САН, СЕЗ, књ.6. „Насеља српских земаља“, књ.3.Уредио Др.Јован Цвијић, Београд, 1905, стр.281. Антропогеографска студија Станоја М. Мијатовића, учитеља; ** Исто, стр.322.-323.). *** Исто, стране: 314.; 323.-324.; 344.-345.
У Титовој Југославији први Петогодишњи план-индустријализација и екектри-фикација земље довео је до масовне миграције становништва из планинских села у градове и селима око градова.
Законом о аграрној реформи 1945.г. омогућено је од 1945-1947.г. масовно организовано пресељење аграрног становништва из планинских крајева у равничарске, посебно у Војводину. Та сеоба названа је „колонизацијом“. Из Стрелца има неколико породица колонизираних у Војводину
/Види: Стрелчани у Оџацима/
Никодије С. Мијалковић и Лазар Апостоловић, мигрирали су у место Алекса Шантић у Бачкој.
Неколико породица из Стрелца мигрирало је из економских разлога. На пример: Породице Светомира Томе Љубића и Пере Радосављевића Калакуса, нселили се у Овчи код Београда, породице Ђорђа В. Пауновића, Саве и Градимира Мочиловића у Зајечару, породице Миливоја, Добривоја и Живојина Раденковића, Славољуба и Градимира Алексића у Бору и т.д.
Најмасовнија кретања била су у периоду од 1953-1960.г. Стрелчни су највише насељавали Бабушницу, Пирот, Ниш…Проценат пољопривредног становништва опао је од 67 % (1948.) на 33 % 1975. Старосна домаћинства се из годину у годину повећавају, а подмлатка нема. Многе оранице постају ливаде, али како је све мање косача, обрадиве површине полако прелазе у коров и шибље. Бела куга је учинила своје и све је мање наследника у пољопривреди.
За печалбаре смо говорили да су сезонски мигранти, али и њих је данас све мање.
У кретањима ранијих година ретко се дешавало да се села угасе. Данас смо сведоци нестајање села.
Нова демократска власт ништа не предузима да се то заустави. У селима остају старачка домаћинства, без подмлатка, а земља без ратара.
Према општинским подацима у периоду од 1948.-1991.г. број становника на територији бабушничке општине смањио се приближно 50.%.
1948.г. – 37.532 становника 1953.г. – 37.312 -//- 1971.г. – 29.033 -//- 1991.г. – 19.333 -//-
Старосна структура села Стрелца најбоље се види из следеће табеле:
| Година | Укупно | Број становника | Домаћинства | ||
| 0-14 | 15-64 | > од 65 | |||
| 1878 | 1018 | / | / | / | 132 |
| 1890 | 1127 | / | / | / | / |
| 1900 | 1179 | / | / | / | 120 |
| 1921 | 1213 | / | / | / | / |
| 1928 | 1589 | / | / | / | 278. |
| 1931 | 2121 | / | / | / | 326 |
| 1953 | 1507 | / | / | / | 277. |
| 1961 | 1367 | 399 | 887 | 81 | 276 |
| 1971 | 1156 | 202 | 815 | 139 | 308 |
| 1981 | 844 | 86 | 590 | 168 | 280 |
| 1991 | 603 | / | / | / | 247 |
| 1996 | 479 | / | / | / | 220 |
| 1998 | 459 | / | / | / | / |
/ За 1878.г. Државопопис Србије, св.11, Бгд.1882., стр.99./ Остало:
/ Статистика, попис становништва 1948-1981, стр.29/
Према одцима МК Стрелца број рођене деце је: 1950. г. мушких 26, женскух 18, укупно 44. 1965. г. рођено је 10, а 1975. г. само два детета. Од 1985. г. деца се бележе у мк. рођених у месту рођења. Породиље су рађале децу у пиротској болници.
Према статистичким подацима из 1879.г. највеће село у Лужници је Стрелац са 132.домаћинства, иза њега је Велико Боњинце са 111., а најмање Александровац ( бивши Везулин чифлик) са свега 9. домаћинстава.
У суседном селу Масуровцима било је: 1961.г 184.становника, 1971.г. 131 становник, 1981. г. 80. становника, а 24. августа 1998. у селу је било свега 32. житеља.
Пре другог светског рата село Масуровци имало је близу 40. домаћинстава са око 200. житеља, 40. пари говеда, седам коња (1998. ниједног), оваца и коза близу 1.000 брави (1998. само 20). Најмлађи житељ 1998. године имао је 58. година, најстарији је Срећко Величковић , па Марјан-Маша Влајков. /Податке за Масуровци дао Маринко Ранчић (1927.), из Масуроваца. 24.08.1998./
Крајем 19. века био је велики наталитет, али и морталитет. Из статистичких података за 1883. годину сазнајемо да је у Стрелцу те године рођено: мушких 41. и женских 36., укупно 77. деце. Исте године умрло је: мушких 21. и женских 17., укупно 38. деце. Смрт је углавном наступала због лоших хигијенских услова и мале бриге о деци у току великих сезонских послова, када су очеви били печалбари, а мајке радиле на њивама.
У послератном периоду од 1948-1981. највећи пораст становника у Лужници је у Бабушници.
Мали развој индустрије у Бабушници добио је свежу радну снагу из лужничких села и оставио сеоска имања на старачка плећа.
Ево примера: Бабушница је 1948. године имала 603. становника, а 1981. 2.870. Ако упоредимо Стрелац и Бабушницу видећемо да је 1879. Стрелац имао 132 домаћинства, а Бабушница само 17, а 1981.г. Стрелац је имао 280, а Бабушница 896 домаћинстава.
И бесплатно школовање нарушило је сеоску структуру. Већина свршених средњошколаца, сем неколико учитеља, запослили су се ван Лужнице. А, факултетски образовани кадрови који су се вратили у Лужницу могу се на прсте избројати.
Развој индустрије и непривредних делатности повукао је младу ратарску снагу да би власт од ње створила радничку класу. Пољопривреда и остале привредне гране знатно су занемарене, а сељак је све више оптерећиван државним и друштвеним обавезама. Највећа кретања била су на релацији село-град. Градска индустрија била је привлачна за становнике пасивних крајева. Имамо добар пример сеобе стрелчана у Бор и између два светска рата, а посебно после ИИ св. рата.
/Види стрелчани у Бору/.
Многи су се запослили и одселили своје породице у Зајечар, Пирот, Ниш, Бабушницу или су се настанили у околини наведених места. Има их у Београду и околини: Обреновцу, Смедереву, Шапцу, затим у Бачкој, Банату, Алексинцу, Белој Паланци, Пожаревцу, Лесковцу. Стрелчана има и у Словенији, Хрватској, Аустрији, Бугарској,…
Село је остало без младих и гаси се база за репродукцију будућих генерација. Самим тим смањује се прираштај становништва у целини. Старење сељака по селима изазвало је озбиљне поремећаје демографске и економске природе. Настали су и настају и даље све већи социјално медицински проблеми за збрињавање и пружање медицинске помоћи старима. Смртност се из године у годину повећаваи и за двадесетак година број становника у селу моћи ће да се на прстима изброји.
Државна политика није много водила рачуна о развоју села, пољопривреди, сточарству, воћарству, виноградарству. Зато су многи способни кадрови за сеоске послове, напуштали села и потражили хлеба без мотике.
Измена закона о наслеђивању по коме су женска деца стекла равноправно наслеђивање имовине са мушким, допринела је цепање, уситњавање и смањење обрадиве површине правих земљорадника. Потом, школована деца делила су равноправно имовину са нешколованима. Услед смањења имовног стања многи су потражили бољи економси живот у индустрији и непривредној делатности.
Још јдан велики проблем за одржање села је заснивање породица. И поред бољих услова за живот: асфалтирани пут, аутобуски саобраћај, уведена струја, вода телефони…,девојке избегавају да се удају за сеоске момке, већ одлазе у општинске или градске центре.
Нежењених изнад 35 година само у стрелцу је око 40.
Структуру становника села, не само Стрелца, нарушавају и одласци на тзв. привремени рад у иностранству. Ратни и економски разлози последњих година многе привремене раднике у иностранству присиљавају на трајну емиграцију.
Ево како је изгледала полна структура стрелачког становништва према попису становништва 1948-1981. и Државопису Србије , св.ЏИ.,Бгд, 1882., стр. 22 и 209.,т.5.20 :
1878.г било је мушких 522., женских 496., укупно 1018
1900.г. ” ” ” 625 ” 554 ” 1179
1953.г. ” ” ” 759 ” 748 ” 1507
1961.г. ” ” ” 689 ” 678 ” 1367
1971.г. ” ” ” 587 ” 569 ” 1156
1981.г. ” ” ” 428. ” 416 ” 844
1991.г. ” ” ” ? ? 603
1996.г. ” ” ” 251 ” 228 ” 479
/ За 1878.г.податак је узет из Отаџбине, књ.5, св.17-20, Бгд,1880, стр.592-599/
/ За 1981.г.:Реп.зав.за ст.СРСрбије, попис 1981., Бгд,” 1982./
Срез лужнички 1878.г. имао је 57 села и 13 општина /Државопис…., стр.20/
По ослобођењу од Турака и попису људства у ослобођеним крајевима 1878 г. село Бабушинац* (Бабушница) је припадало општини Сурачево. Поред њега припадала су и села Извор, Љуберажда и Горчинци.
Бабушинац је тада имао 14 кућа и 17 породица у којима је живело: мушких 38 и женских 43, свега 81 житељ. Ожењених је било 11, разведених није било. Удоваца је било 3 (три). Грађански данак је плаћало њих 17.
Студена је имала 859 житеља: мушких 442 и женских 417.
Студенску општину сачињавала су села: Студена, Валниш (345 житеља), Ралин (397 житеља) и Пресека (286 житеља).
Село Масуровци је припадало радињинској општини са 179 житеља.
/ *Државопис Србије, св, 11, Бгд, 1882, стр.22/
/ За 1996.г. лични попис аутора хронике 23.09/:
| Број домаћинстава | 220 |
| Становника | 479 |
| Број жена | 209 |
| Број мужева | 204 |
| Неожењених < 50 г | 37 |
| Девојака | 8 |
| Деце | 21 |
| Мушке деце | 10 |
| Женске деце | 11 |
| Иду у школу | 8 |
СО Бабушница има 53 села.
Према попису становништва 1953.год. стрелачку општину сачињљавала су села: Стрелац, Валниш, Масуровци и Ралин. Стрелац је имао 277 домаћинстава и 1507 становника, Валниш 107 домаћинстава и 553 становника, Масуровци 40 домаћинстава и 218 становника и Раљин 85 домаћинстава и 432 становника.
/ Статистика -попис становништва, 1953, стр.50/
1991.г.Бабушница је имала 1.323 домаћинства, Валниш 60, Масуровци 24, Раљин 42 и Стрелац 247.
Студена је имала своју општину. Само село имало је 227 домаћинстава и 1.315 становника, а Црвена Јабука 137 домаћинстава и 872 становника.
/Архив Србије. Статистика, Сигн.179, Бгд, 1959, стр.29/
У засеоку Лалешевци непосредно после 2.св.рата било је 132 житеља. Према ауторовом попису 10. септембра 1996. год. било је само 30 житеља, 15 мушких и 15 женских.
1923/24 Стрелачка општина:
| Село | Број домаћинстава | Број становника |
| Стрелац | 193 | 1213 |
| Масуровци | 26 | 186 |
| Ралин | 67 | 496 |
| Валниш | 72 | 521 |
| Студена | 167 | 1.065 |
| Пресека | 16 | 93 |
| Укупно | 541 | 3574 |
Интересантан је податак при попису од 1878. г. било је 212 ожењених, а ниједан разведен или одвојен од жене. Било је 35 удоваца, а ниједна удовица. Грађански данак плаћало је њих 222. Чита и пише само 6 (шест) мушких глава.
М. Ракић /Државопис Србије , св. ЏИ, Бгд, 1882, стр. 22 и “Отаџбина , књ. В , св. 17-20, Бгд, 1880, стр 592-599/
По попису 31.12. 1900. у Стрелцу је:
Кућа – 121
Становника – 1179. – Мушких 625 и женских 554
Број у задругама:
| Чланова од | Ukupno |
| od 1-5 | 69 |
| од 6-10 | 79 |
| од 11-15 | 24 |
| од 16-20 | / |
| од 21-25 | 2 |
Старијих од 70 година је: мушких 16 и женских 10, укупно 26. Удоваца 41, удовица 25, разведених нема, глувонемих мушко 1, писмених 133 мушких и 9 женских, неписмених 492 мушких и 545 женских.
/Статистика Краљевине Србије, том XXIII, Бгд, 1903., стр. 368 и 370/
- јула 1995. г. Стрелац је имао преко 250 домова, Студена преко 200, Валниш преко 80, Ралин преко 52 дома и Масуровци око 22 дома /Часлав А. Јевтић, из Лалешеваца/