По природи стрелчани су весели људи и воле да се шале на туђ, али и на свој рачун. Радо одлазе на саборе да се проведу и забаве, а и да понешто потребно купе.

У доколици уз неко пиће релативно млађи људи, воле да се надмудрују са подсмехом. Други воле да вам многе тајне (и то само вама) шапутањем открију у поверењу. Исте тајне многима су пре вас шапутали. Но, без обзира на те особине, стрелчани су веома дружељубиви, гостољубиви, гостопримљиви и предусретљиви. Радо ће свакоме да помогну у невољи. Имају разумевања и за непознате путнике и намернике. Лепо их приме, угосте и ако је потребно упуте у жељеном правцу. Близина границе и ратне прилике научили су их да буду опрезни и неповерљиви. Родољубиви су и патриоте. Радни, штедљиви и чуварни. Веома су срдачни и издржљиви у невољама и несрећама, жилави у ратовима. Ведрога су духа и пуни народних мудрости и изрека, пословица и загонетки. Имају свој специфичан и сликовит локални говор.

И поред свих позитивних особина, појединцима је слађе од колача да штрпну од комшијске међе, макар и једну мотику земље. Више воле да одсеку дрво у туђем забрану, иако је њихов ближи и богатији. Има и таквих који почупају читаве леје црног лука. Тако су Драгољубу и Стани Мијалковић у последње две године почупали целе леје у месту Ливађе.

Градимир Панајотовић Јурук је познат у селу као човек који познаје сваки грм и сваку стазу у планини, али и као човек који уме лепо да прича (добар причач).

Његова поређења за поједине именице су:

човеч’к-човек-човечина

детенце-дете-детишњак

женица-жена-женетина

дрвце-дрво-дрвешњак

рупица-рупа-рупетина

 

Појединци су за штрпкање друштвене имовине били у затвору. Арса Богољубов управник сеоске задруге “Борац” је због задружних дрва “одужио” шест месеци. Продавци у задружној продавници били су суспендовани

Проневера у “Таламбас”-овој продавници била је октобра 1984.г По попису, кажу мањак од 11. милиона старих динара. Али, био је договор са пописном комисијом да Гаша надокнади мањак. Гиша је остао сам да ради у продавници, јер су Гашу казнили премештајем у Бабушницу да у дирекцији предузећа ради на утовару-истовару.

Како Гаша није вратио паре на време, Гиша га пријављује СУП-у у Бабушници. Комисија је поново извршила попис и сада код Гише установила мањак од 23 милиона старих динара. Зато надлежни затварају продавницу и Гишу суспедују.

Гаша је требало од нове 1985.г. да лежи у затвору три месеца због коришћења без одобрења: ТВ у боји са антеном, круњаче за кукуруз, електричног шпорета, лежај и др. Ту робу је годишње пописивао у продавници и водио их по старим ценама до расходовања, а Гиша је користио друга средства…

Гостопримство се преносило са колена на колено и одржало се до данашњих дана. Има га у више видова:

-Сродничко гостопримство када у госте дође рођак или рођаци.

-Обичајно гостопримство када се прима кум, старојко, барјактар, исписник, побратим…

-Гостопримство из поштовања када у посету дође лекар, учитељ, свештеник, друштвено-политички утицајни људи, претставници власти…

Гостопримство из милосрђа по хришћанским обичајима: нахранити гладног, напојити жедног, сакрити прогнаника, помогнути невољнику.

Празнично гостопримство за време верских и државних празника: угостити што боље сваког госта, намерника и пролазника.

У свим наведеним приликама стрелчање (стрелчани) се труде да своје госте приме са поштовањем и што боље угосте.

Имућније људе бије глас да су мање гостопримљиви од сиромашних, па се често чује: Ако очеш убаво да изгостујеш, иди у сиротињску кућу.

Посматрано у целини стрелчани се разликују од мештана осталих села, како у говору тако и у понашању и опхођењу. Неки појединачни негативни случајеви занемарљиви су у односу на целину. То није случајно. Знамо да је још у доба турске владавине Стрелац био расадник описмењавања у Лужници. Описмењени људи дали су и печат живљења села и мештана у то време. У прилог претходним редовима је и чињеница да у Стрелцу, по казивању стогодишњака, није било врачара.

Какви су људи села Стрелца лепо се види из записа Славка М.Танчића Лафа,* учитеља, у кратком историјату Основне школе у Стрелцу, од 26. фебруара 1929 године. Ево шта је “Лаф” забележио:

“Село Камик удаљено је сат ипо од Пирота, а село Стрелац 7 сати. Оба су села у истом округу. Из 15 села људи који желе отићи у Пирот морају проћи кроз Камик.

Пре 3-4 године, обучен у народну -сељачку- ношњу тим путем сам и ја прошао и успут стигао једну бабу из Камика. Назвах јој Бога и она ми одговори. Затим рече:

-Из Стрел’ц ли си ти, синко? Истим говором, којим је она говорила одговорих јој да јесам.

-Познавам те ја, рече она.

-Ја тебе не познавам бабо, одговорих јој.

-Ма, и ја тебе не познавам онак, ама видим да си стрелчанин.

-А, по чему то видиш?

-Па, стрелчанин се познава у ‘иљадо души. Из сва села прооде љуђе кроз наше село, ама стрелчање се познавају: убави љуђе, убави им коњи, убаве им ‘аљине, и …и…некако се разликују од друђи”, завршила је баба своје казивање.

По мишљењу једног механџије из Пирота какви су људи из Стрелца, он је казивао: “Стрелчани су добри људи. Они не спавају на клупи у ме’ани, као другоселци, већ траже собу. А, за ручак узимају по два јела, са печењем обавезно. Арџијама дају добар бакшиш да им добро чувају и хране коње. Код сељака из осталих села, који долазе у ову меану тога нема”, завршио је маенџија своје мишљење.

И данас су стрелчани у друштву увек галантни и каваљери. Воле друштво и чашћавају се скоро при сваком сусрету на Селишту, у некој од продавница или понедељком, када је пијачан дан у Бабушници. Када се сретну псују се као да су крвни непријатељи, а онда се рукују и загрљени улазе у продавницу да нешто попију.

Посебно место за окупљање мештана нема. Нема ни мејане одавно, па се људи окупљају у три продавнице од којих је једна задружна, а друге две приватне. У њима се чују најсвежији трачеви који се даље преносе по махалама. Продавнице су извор и нових трачева, посебно ако су се ту среле друшће или роднине.

Тајне швалерисања су кратке, а онда пукне брука: Онаја иде сас онога, Онија па незнам какво је наш’л при Онуја, Они се виџављају само ночу, Онога ,па затекал девер па га улогавил, Оно га преварило, те му узело све марће… Као што се види тајни у селу нема. Све се сазна. И народна пословица каже: “Заклела се земља рају да се сваке тајне знају”

Између два св.рата читала се највише “Политика”. Она је имала и верне претплатнике као што су били Борисав К.Раденковић, Славко Танчић Лаф, Мирко Пејчић Гачковац, Мирко Стојановић Мурџа и други. Они су наставили да примају лист и после рата. Извесно време долазиле су преко поште и друге новине, али не дуго.