-Боњо, че ципљамо да п’плимо, кајлете ми ђалетијата одлицкаше?

(Мајсторе, идемо ли да радимо, деца ми однесоше паре?)

– Па, боњо, да ципљамо, само не налундзуј на мојту мануку јер она неје асл’на сас ак’лат, че стење, па морам да ју прлим, че ми урнише ђалетијата.

(Па, мајсторе, да идемо само не казуј мојој жени, она није паметна, досађиваће. Морам да је слажем да ми не упропасти децу)….

-Ама се нагњето, това је сигурно што че да ципљамо код рињу да п’плимо, ала ће се уреше од милос кад ни налундза да ципљамо.

Па, он налундзује да смо ми ас’лни бошкаxије, а ми има само да му ц’климо у манукуту, јер је млого ас’лна. Али, корбашијата је ђавол ко лисинђер, она че му налунза што ц’климо у манукуту, па ће ју он тезга.

(Ама се наједох, то је сигурно да ћемо ићи код газде да радимо. Усраће се од радости када нас види да долазимо. Он зна да смо ми добри мајстори. А, ми ћемо само да гледамо у његову жену, јер је много убава. Међутим, бабичката је ђаво као лисица она ће да му каже што ми стално гледамо у његову жену и он ће да је бије-туче).

-Ми п’плимо, а риња само налундзује и лези се. За груачину домицкује све ас’лно. Само налундзује да груамо. Много груамо прзаљћу, па после само цепимо ордијан. А, оно много ас’лно, па кад се нацепимо оно скрипцити се утрешту к’о вршник.

(Ми радимо, а газда само гледа и смеје се. Доноси нам добру храну и стално нуди да једемо. Много једемо сланину, а после тога пијемо добро вино. А, кад се напијемо уши нам се угреју као сач.

-Увечер кад одципљамо да шоњамо, мора прво ас’лно каљцити да издрљостимо, па после да шоњамо.

(Увече кад одемо на спавање прво добро ноге оперемо, па тек после идемо у кревете на спавање).

-Кад се потручамо по коталата и зашоњамо, само се чује како некоји стружу сас трвоњ по цепљацити.

( Кад полегамо у кревете и заспимо, само се чује стругање као да неко трвоњем сече трупове у даске).

-Млого смо п’плили, али неје било ас’лно, јер кајлете риња не домицкује на бошкаxије.

( Много смо радили, али није било добро, јер паре газда не доноси мајсторима).

-Али, кад му бошкаxије даду xеву че буде ас’лно, че му налундзају да одма домицка кајлете.

( Али, кад му мајстори запрете биће добро, кажу му да одмах донесе паре).

-Бошкаxије п’пле у сцепени дроњци, а поготову у бревенеци, па више личу на дреновине.

( Мајстори раде у исцепаним оделима, а поготову у панталонама, па више личе на цигане.

-Боњо, поче да ни стедза беља, па треба да си ципљамо, да си не заборавимо xуxарњацити, манућете и ђолетијата, че се надају за бонбоне и кајле.

( Мајсторе поче да стеже зима, пашће снег, треба да идемо да не заборавимо наше куће, жене и децу. Они се надају за бомбоне и паре.

/ Печалбарски речник и реченице послао ми је Секул, Прерага Рденковић, из Пирота, родом из Стрелца/

Из Пирота послато поштом 24.04.2.003 год. у 7 сати. Примљено у Београду 26. 04. 2.003. г. по подне

 

Божидар В. Ранчић (Боћа Влајков) је био печалбар и у селу Радујеву поред саме румунске границе код Српске Црње. Веома је био изненађен говором мештана који се није разликовао од нашег стрелачког говора /Боћа: 26.јуна 2001. у Стрелцу/