Umesto uvodne reči autora i posvete koju nije stigao da napiše za života, na ovom mestu publikujemo pitanja koja je dobio od SANU i odgovore koje je dao, kako bismo bolje razumeli samog autora i povod za rad na monografiji.
Pitanja:
- Kada ste odlučili da napišete hroniku-monografiju svoga sela?
- Šta Vam u toku rada (prikupljanja materijala, pisanja…) pričinjava najveće zadovoljstvo?
- Problemi u radu?
- Šta Vam znači kada pronađete neku pojedinost koja osvetljava prošlost sela nekim novim svetlom?
- Kako meštani gledaju na mogućnost da bude odštampana hronika njihovog sela?
- Navedite ostalo što smatrate značajnim, a nije obuhvaćeno pitanjima.
Odgovori:
| 1. Pre dvadesetak godina, tačnije 1984. g., moji sinovi Aleksandar i Miroslav govorili su mi da sednem i pišem sve ono što sam im u detinjstvu pričao, kako bi njihova buduća deca, a moja unučad imala šta da čitaju. Odluku da počnem da pišem doneo sam posle prvog susreta i razgovora sa Dragoslavom Manićem Forskim, nastavnikom i književnikom. To je bilo na Veliku Gospojinu 28.avgusta 1986.god. u Strelcu kod Ljubiše P.Aleksića, profesora književnosti i novinara. U nevezanom razgovoru sa “Forskim” pomenuo sam i moje beleške od 20. maja 1943.g. posle prvog partizanskog napada na okupatorsku bugarsku vlast u Strelcu i da te beleške čuvam i danas. Kad je “Forski” saznao šta sam sve beležio, rekao mi je: Bata Brane, sedni i napiši monografiju sela, ostavićeš lepu uspomenu o selu” Nisam odmah počeo da pišem. Smatrao sam da je za tako jedan ozbiljan rad potrebno mnogo podataka pored mojih beležaka. U prvoj polovini januara 1988. g. ušao sam u Arhiv Srbije da otkrijem ko je bio pop Radenko iz Strelca. Došavši do njegove biografije i njegovog plodnog stvaralaštva u meni se probudila velika želja da nastavim istraživanja i tako je otpočelo “kopanje” po dokumentima Arhiva Srbije. Veliku podršku u istraživanju podataka prižio mi je strelčanin Momčilo D.Antić, prof. iz Pirota. Po preporuci Dragoslava Manića Forskog dobio sam od SANU uputstvo za prikupljanje podataka i pisanje monografije sela. Može se slobodno reći da je moj rad na monografiji sela počeo sa ulaskom u Arhiv Srbije početkom 1988.godine sa manjim i većim prekidima. |
| 2. U toku rada na monografiji veoma me obraduju dokumentovani materijalni podaci, koji nam govore o vremenu, prostoru i učesnicima događaja u proteklim vremenima, kao i saznanje da je Strelac i za vreme turske vladavine bio centar kulture i pismenosti u Lužnici. Veliko je zadovoljstvo i kada slušam sagovornike savremenike o događajima i dogodovštinama u selu, koji su se odigrali u prvoj polovini 20.veka. |
| 3. Problema u radu na monografiji je bilo i biće ih, počev od narušenog zdravlja, vremena za prikupljanje podataka, radnih i materijalnih uslova do nerazumevanja pojedinaca na terenu u toku prikupljanja podataka. Najveći problem je kako privoleti neke da kazuju, a koji ima šta da kažu, posebno neki intelektualci, pod izgovorom da “nemaju vreme za takvu rabotu, da se zamlačuju”. |
| 4. Veoma sam zadovoljan pronalaskom podatka da je Strelac kao selo postojao 1498.godine, zatim podaci o tome kako je pop Radenko za vreme turske vladavine uz pomoć viđenijih ljudi iz Strelca i Valniša 1838. g. podigao crkvu na ruševinama starog hrama kao i herojsko držanje pred Turcima sveštenika: Milovana Ristića Gačkovca, Koste Gligorijevića i njegovog brata od tetke Adama Jovanovića. Obraduju i podaci o velikom broju zanatlija u 19.veku kao i o strelčanima znamenitim oficirima Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije. |
| 5. Što se tiče odgovora na peto pitanje meštane mogu da svrstam u tri kategorije. U prvoj su oni koji sa nestrpljenjem čekaju da se monografija štampa, drugi deo je manji, koji me osuđuje “zašto se zamlačujem i dangubim, što ne rabotim nešto korisno”. Pri tome misle na stvaranje materijalnih dobara. Treći deo je zanemarljiv. Oni traže da u monografiju unesem seoske tračeve i njihove lične probleme vezane za najbliže ili dalje srodnike, za komšiju ili medžnika u ataru. |
| 6. Pod ovom tačkom navodim da sam najviše podataka na terenu dobio od mojih najbližih, zatim od bližih i daljih rođaka, kao i od prijatelja i poznanika iz detinjstva. Pored mojih beležaka, podacima iz biblioteka i Arhiva Srbije najveću pomoć u prikupljanju podataka i smernicama za istraživanje pružio mi je Momčilo D.Antić, prof. iz Pirota (strelčanin). Ovde navodim i jedan drastičan primer primitivnosti, osionosti i nekulture odmah po uspostavljanju komunističke vlasti 1946.godine, kada je aktivista Jordan (Jorko) B. Ristić zahtevao da se naša crkva u Strelcu pretvori u zadružnu štalu. Pametni meštani to nisu dozvolili. I drugi primer oslikava komunističko doba kada je paroh ljuberaški pop Todor hteo da odseče jasen u crkvenoj porti, star oko 130.godina i da ga proda jednom kolaru iz sela Izvora kod Babušnice, da pravi točkove. Na znak crkvenog zvona u porti se okupio veliki broj meštana iz obližnjih kuća i na čelu sa tutorom Čedomirom Miloševićem sprečili su seču jasena. A jasen, svojom visinom i razgranatom krošnjom, nije samo ukras crkve i porte, već i cele okoline |